FEST intervju: Snežana Penev, članica Odbora Festa i organizacionog tima Fest Forward

Snežana Penev, članica Odbora Festa i organizacionog tima Fest Forward

 

Na 45. Festu po treći put se održava industrijski program. Šta je ove godine u fokusu?

U okviru Festa se treći put organizuje industry program pod nazivom Fest Forward, a ovo je druga godina kako se realizuje koprodukcijski market. U fokusu koprodukcijskog marketa su igrani i dokumentarni projekti za dugometražne filmove u svim fazama razvoja koji se bave jakim ženskim temama ili čije su autorke žene.

 Zašto ste se odlučili da ovaj segment programa bude posvećen ženama, bili kao autorima bilo kao temi filmskih projekata?

Kada smo razmišljali o fokusu koprodukcijskog marketa, najvažnije je bilo da budemo orginalni  i ne  ulazimo  u   polje   fokusa   drugih   evropskih   marketa  koji  imaju  višedecenijsku tradiciju i sa kojima bi bilo teško da se takmičimo. Tako smo došli do usko profilisanog marketa sa fokusom na projekte koji se bave ženama i/ili čiji su autori žene. Ideja je promovisanje rodne ravnopravnosti za žene profesionalce u filmskoj umetnosti, a samim tim i promovisanje vidljivosti filmskih projekata sa jakim ženskim temama.

O problem rodne ravnopravnosti u filmskoj umetnosti se već dugo polemiše u Evropi i svetu, čak i neki evropski fondovi među kojima je Eurimaž imaju radnu grupu koja se bavi razmatranjem pitanja rodne ravnopravnosti i zastupljenosti žena u filmskoj industriji. Istraživanja u EU pokazuju da samo jedan od pet filmova režira žena, a i da većina javnih sredstava za finansiranje filmova, čak 84 posto, ide u filmove koje režiraju muškarci.

 Kako su na tu ideju reagovali domaći autori i autorke? Da li ste zadovoljni odzivom iz regiona i sveta?

Zahvaljujući velikom angažovanju kolega producenata - članova Udruženja filmskih producenata Srbije, vest o otvorenom javnom pozivu projektima se jako brzo raširila ne samo u Evropi, već i šire, pa su ove godine na "Women in film" stigle 52 prijave projekata iz 16 zemalja (Albanija, Amerika, Belgija, BiH, Bugarska, Čile, Engleska, Francuska, Finska, Gana, Gruzija, Holandija,   Hrvatska,   Mađarska,   Makedonija,   Nemačka,   Poljska,   Slovenija,   Srbija,   Španija, Turska). Selekciju je prošlo osam projekata koji će biti predstavljeni gostima Fest Forwarda.

Domaći autori i autorke pozdravljaju zalaganja da se iz godine u godinu industry program unapređuje i razvija, jer je svima u interesu da što više stranih producenata, direktora fondova, televizija i distributera dođe u Beograd i tako ostvari kontakt sa domaćim autorima. Treba pomenuti   da   u   okviru   koprodukcijskog   marketa  istog   dana, 4. marta)   imamo   i   prezentaciju selekcije  domaćih projekata, tako  da  svi  domaći  autori  imaju  šansu  da se predstave  našim gostima.

 Industrijski program na Festu imaće za temu i bioskope, odnosno distribuciju. Kakvo je aktuelno stanje u toj oblasti?

Pitanje distribucije je goruće pitanje već duži niz godina. Mi od početka Fest Forwarda stavljamo fokus na distribuciju kako regionalnu, tako i svetsku. U prvom izdanju industrija 2015. godine  imali   smo  program   "Bits  and  Pieces"   u  okviru  koga  su   tek  završeni  ili filmovi  u postprodukciji predstavljeni svetskim distributerima i predstavnicima regionalnih televizija. Ove godine  je  ta   inicijativa   podignuta   na   još   kompleksniji   nivo   održavanjem   prve   Konvencije distributera  i prikazivača   Srbije  u  organizaciji  Filmskog centra Srbije  i  u saradnji  sa  MCF MegaCom Filmom.

 Koje učesnike iz regiona očekujete?

Pored kolega producenata koji su najbrojniji,  gosti će nam biti direktori filmskih centara, predstavnici festivala i koprodukcijskih marketa, kao i distributeri.

 Da li se mogu konstatovati neki pomaci nakon prethodna dva industrijska programa na 43. i 44. Festu?

Početak je najteži. Iako je ovo tek  treća   godina i   dalje  smo  na početku   i još  uvek postvaljamo   temelje.   Napredak   svakako   postoji   i  to  se  vidi  pre   svega  u   broju   prijavljenih projekata,  ali i u broju gostiju koji je ovoga puta najveći i broji oko 130 filmskih profesionalaca. Moram   da   naglasim   da   je   velika   zasluga   Filmskog   centra   Srbije i Udruženja  filmskih producenata Srbije koji finansijski, ali i svojim resursima i kontaktima podržavaju program.

45. FEST – Kraljica Španije Fernanda Trueba

 

 

Film, od kojeg sam, moram da priznam mnogo više očekivao, vodi nas u pedesete godine, kada se filmska diva Makarena Granada vraća iz Holivuda u Španiju da snimi američki blokbaster pod nazivom „The Queen of Spain“. U zemlju u kojoj je još na vlasti Frankov fašistički, represivni režim,  ona dolazi s namerom da udahnute život Izabeli I od Kastilje. 

U Madridu, ne samo što će se ponovo susresti svoje stareprijatelje i kolege iz trupe, već će se upoznati sa pravim licem jednog rigidnog, autokratskog režima. Koji se zgražava nad filmskim poljupcem, dok istovremeno hapsi, utamničava i zlostavlja političke neistomišljenike i sve one koji im se suprostave. Koji joj je ubio oca. 

 

Ovo je treća saradnja Fernanda Rodrigeza Trueba i Penelope Kruz, posle njihovog zajedničkog rada na filmovima Zlatno doba (1992) i Devojka tvojih snova (1998). Kraljica Španije svojevrsni je nastavak filma Devojka tvojih snova,  ali vremenski rastrzan, gubeći na momente tempo, komfuzan, koji nam ne donosi ništa novi, nikakav sveži filmski povetarac.

Ovogodišnji FEST obeležiće i dolazak fenomenalnog režiserskog tandema iz Španije. U pitanju su Karlos Saura i Fernando Rodrigez Trueba. Došli su oni, došli su i njihovi filmove.  Oskarevac (“Zlatno doba” 1992.), Fernando Trueba poklonio se beogradskoj publici pre, ali i posle prekcije svog novog filma „Kraljica Španije“, a u Kinoteci mu je, dan kasnije, uručen Zlatni pečat. Koji sad može da pridruži drugim, svojim odličjima; nagradi BAFTA, nagradi u Veneciji, San Sebastijanu, Berlinu.

U kraćem razgovoru sa umetničkim direktorom FEST-a, Jugoslavom Pantelićem na pitanje kako mu izgleda sala u kojoj je film prikazan film, s obzirom na njihove preliminarne razgovore i dogovore oko prikazivanje „Kraljice Španije“ na festivalu lakonski odgovara:

„Lepo je, ali kao što svi znamo veličina nije bitna!“.

Na sledeće, ništa manje provokativno pitanje ili prostu konstataciju da bi mnogi više voleli umesto njega da vide Penelopu Kruz odgovara:

„Svakog jutra, pred ogledalom, postajem svestan gorke činjenice- nisam Penelopa Kruz!“

Sledećeg dana u Kinoteci sumira utiske:

„Drago mi je što sam na vašem festivalu, a posebno sam počastvovan nagradom vaše Kinoteke, nisam je očekivao. Sve Kinoteke u svetu imaju vrlo važnu misiju, da čuvaju filmsko blago, pa mi utoliko više znači nagrada Zlatni pečat“

Vraćajući ga na temu njegovog najnovijeg filma, gde iza fasade komedije vreba fašistička gladna zver Truebo konstatuje se većina dobrih komedija bavi ozbiljnim, dramatičnim temama i primećuje: 

„Za mene kao umetnika, cinizam predstavlja mehanizam odbrane od loših stvari koje se dešavaju u društvu. Savremeni svet je pun cinizama koji dolazi od raznih centara moći – političkih, finansijskih, religijskih, kriminalnih… S jedne strane, svet globalno komunicira i naizgled je otvoren i slobodan, a vidimo koliko su ljudi diskriminisani, pre svega siromaštvom, jer čovek čija je elementarna egzistencija ugrožena ne može da bude slobodan.“

Na pitanje koliko poznaje srpsku kinematografiju odgovara:

„Poznajem filmove Aleksandra Petrovića, Dušana Makavejeva, u njima je snažno prisutna sloboda i nezavisnost… Volim i filmove Emira Kusturice, pogotovo njegove ranije radove…“

Nismo odoleli a da ga ne priupitamo šta misli o radovima svog kolege, Karlosa Saure. Da vidimo kako se Španci nose s umetničkom sujetom.

„Saura je od svoje trilogije stvorio dva različita žanra u svojim delima, jedan je fikcija a drugi su dokumentarci ispunjeni muzikom. Što se mene tiče, tu se zaista radi o brisanju granica između filma i muzike. Muzikom se bavim, producirao sam veliki broj ce-dea, a pored dve Gremi, imam i sedam latinoameričkih nagrada!“

Najavu filma možete pogledatio OVDE.

A sutra vam donosimo izveštaj o filmu i intervju s Karlosom Saurom. 

Država:     Španija / Spain, 2016

Program:     FEST 45 Gala

Trajanje:     128’

Režija:     Fernando Trueba

Scenario:     Fernando Trueba, David Trueba, Rafael Azcona, Manuel Ángel Egea, Carlos López

Uloge:     Penelope Cruz, Cary Elwes, Mandy Patnikin, J.A. Bayona, Antonio Resines, Neus Asensi, Ana Belen, Javier Camara, Chino Darin, Loles

Festivali:     2017 Berlin International Film Festival

Filmografija:     2016 La reina de España / The Queen of Spain  2012 The Artist and the Model  2010 Chico and Rita  2009 El baile de la victoria / The Dancer and the Thief / Plesačica i lopov 2003 Blanco y negro  2002 El embrujo de Shanghai / The Shanghai Spell  1998 La niña de tus ojos / The Girl of Your Dreams / Devojka tvojih snova 1996 Two Much / Dvoje suvišnih 1992 Belle Epoque / Zlatno doba  1989 El sueño del mono loco / The Mad Monkey   1986 El año de las luces / Year of Enlightenment / Doba buđenja 1985 Sé infiel y no mires con quién   1984 Sal gorda / Coarse Salt  1980 Ópera Prima

Fotografija:     José Luis Alcaine

Montaža:     Marta Velasco

Muzika:     Zbigniew Preisner

Producent:     Penélope Cruz, Anne Deluz, Cristina Huete, Judit Stalter, Mercedes Gamero, Mikel Lejarza

Produkcija:     Atresmedia Cine, Fernando Trueba Producciones Cinematográficas

FEST intervju: Bojan Vuletić, reditelj i scenarista filma „Rekvijem za gospođu J.“

BOJAN VULETIĆ, REDITELJ I SCENARISTA FILMA „REKVIJEM ZA GOSPOĐU J.“

premijera u subotu 4. marta, 19.00, Sava centar

Na Fest stižete pravo sa Berlinala, gde je „Rekvijem za gospođu J.“ imao svetsku premijeru u programu Panorama Special. Kakve utiske nosite iz Berlina?

 

Sve projekcije filma su bile pune i tražila se karta više. Reakcije, u razgovorima, sa publikom pokazale su da film prevazilazi naše balkanske okvire i na svakom nivou komunicira sa svetskom publikom. Kritike pre svega objavljene u „Holivud riporteru“, „Skrin dejliju“ i nekoliko ruskih i nemačkih časopisa su zasta fantastične. Takođe postoji veliko interesovanje distributera za kupovinu i prikazivanje filma u različitim zemljama Evrope. Drago mi je što je posle duže vremena srpski film ponovo pokazao da može da stoji rame uz rame sa najvećim svetskim kinematografijama, na tako prestižnom festivalu kao što je ovaj u Berlinu.

Šta očekujete od učešća na Festu, u nacionaloj takmičarskoj selekciji?
 

Pre svega počastvovan sam što će film imati premijeru na Festu, uz koji sam, sa većinom kolega sa kojima sam radio film, odrastao i formirao svoj filmski ukus. Učestvovanje u nacionalnoj selekciji svakako predstavlja privilegiju pogotovu kada se uzme u obzir bogata prošlogodišnja produkcija. U svakom slučaju očekujem da će se film dopasti publici i žiriju.

Kako ste došli na ideju za scenario o udovici kojoj birokratija u Srbiji otežava čak i planirano povlačenje iz života?
 

Ideja za priču “Rekvijem za gospođu J”  nastala je iz privatnog poznanstva žene koja, po svemu, predstavlja tipičnu žrtvu tranzicije u Srbiji. Ona je skromna, tiha žena, koja ne želi nikome da smeta. Bez posla i otpremnine, bez muža i volje da izadje iz stana, osećajući se nepotrebnom i odbačenom u porodici u kojoj komanduje onaj ko prvi “uzme pušku ujutro”, Gospodja J pronalazi stari porodični pištolj i odlučuje da ga sklopi.  Film se bavi bolnom i neizbežnom temom većine zemalja u Istočnoj Evropi – socijalnom tranzicijom, što neminovno vodi, kao u ovoj priči, ukupnoj krizi identiteta i depresiji.

Strana kritika dočekala je Vaš film kao prijatno iznenađenje, opisujući ga, između ostalog, kao kafkijansku komediju. A kako ga Vi žanrovski definišete?

Ovo je pre svega crna komedija, o tranziciji koja je pojela svoju decu, o ljudima koji su oduvek radili pošteno, pa nisu uspeli da se snadju u novom vremenu tranzicije, u kojem vladaju korupcija, birokratija i dupli moralni aršini. Ti ljudi više nemaju nadu. Oni više nemaju snage da se prilagodjavaju, oni su zbunjeni i umorni i jedina tranzicija koju danas vide kao spas je tranzicija na onaj svet. Hteo sam da ispričam priču o jednoj ozbiljnoj temi, tranziciji i depresiji, na duhovit način. Komedija je meni bliska, jer mislim da tužno bolje ide sa smešnim. Mi imamo dugu tradiciju komedije možda pre svega kao odbrambenog mehanizma od teške stvarnosti koju živimo.

„Rekvijem za gospođu J.“ je duboko ukorenjen u našu tranzicionu stvarnost, a istovremeno deluje univerzalno prijemčivo. Kako ste to postigli?

Humor je glavni razlog za to. Takođe, koncentrisali smo se na emocije. Mislim da i tu leži univerzalnost. Životni problemi sa kojima se susrećemo više nisu samo rezervisani za Balkan. Na žalost, otuđenje, kriza identiteta, poremećeni odnosi u porodici u kontekstu neuspele socijalne tranzicije i opšte ekonomske krize predstavljaju univerzalni okvir koji se prepoznaje čak i u najrazvijenijim zemljama. Otuda univerzalnost ove priča. Ona bi mogla da se dešava bilo gde. Samo bi kostim i scenografija malo drugačije izgledali.

 

Imati Mirjanu Karanović u naslovnoj ulozi već je priličan garant uspeha filma. Kako je protekla saradnja sa našom velikom glumicom, ali i sa mladom Jovanom Gavrilović i drugim članovima ansambla?

Mogu samo da kažem da je rad sa Mirjanom Karanović za mene bio jedna od najkreativnijih i najlepših saradnji do sada.  Njeno ogromno iskustvo kao vrhunske glumice, ali i kao pedagoga i rediteljke pomoglo je da shvatim koliko je poverenje ključno za dobar rezultat. Jovanu Gavrilović i Vučića Perovića znam još sa Akademije i njih dvoje su među najtalentovanijim glumcima mlađe generacije. Danicu Nedeljković, koja tumači lik mlađe ćerke, upoznao sam u jednoj dramskoj školi za decu, koju vodi Borka Tomović. Na probama koje smo dugo i temeljno radili, svi smo se sprijateljili i napravili neku vrstu zavereničke družine, koja je važna za dobru atmosferu.

 

Pohvale u Berlinu dobila je i direktorka fotografije Jelena Stanković. Šta ste tražili od autorskog tima?

Radeći sa Jelenom Stanković, direktorkom fotografije, Zoranom Petrov, scenografkinjom i Lanom Pavlović, kostimografkinjom, želeli smo da na najjednostavniji i najiskreniji način ispričamo priču o Gospođi J.  To su tri umetnice, autorke koje su zaslužne za vizuelni identitet filma. Zajedno smo radili na svakom detalju, pokušavajući da  mentalno stanje glavne junakinje prevedemo u kompoziciju, boju, oblik i ritam. Često smo menjali ideje, pokušavajući da pronađemo najbolji detalj u sceni ili u kadru. To je bio jedan od najlepših i najkreativniji procesa na ovom filmu.

Svi kažu da je snimanje filma u Srbiji glavobolan posao u produkcionom, finansijskom smislu. Kako ste Vi prošli ovoga puta, sa kućom SEE Film Pro i koproducentima?

Retko se desi da postoji takva harmonija između autora i produkcije. Moram da kažem da smo, kao autori, sve vreme bili podržani i zaštićeni od produkcije tokom celog procesa. Glavni producent Nenad Dukić i izvršni producent Miša Mogorović, pomogli su  da se koncentrišemo samo na svoj posao bez dodatnih stresova, kojih je naravno bilo.  Naravno, Filmski centar Srbije tu ima ključnu ulogu i očigledno je da posle dosta vremena postoji jedna sistemska briga za kinematografiju.

Kakvi su planovi posle premijere na Festu? Da li je pozitivan prijem na Berlinalu doneo pozive za druge strane festivale?

Apsolutno. Već imamo pozive sa nekoliko festivala i potvrdjeno učešće. Berlin je jedan od tri najveća festivala A kategorije i učestvovanje u bilo kom programu predstavlja veliki uspeh, naročito kada dolazite iz jedne male zemlje. To predstavlja odskočnu dasku za dalji plasman filma. Svi treba da budemo ponosni na to.

Kada film kreće u domaće bioskope i šta mislite sa kojom publikom će najbolje korespondirati?

Ubrzo nakon premijere na Festu, film će od 16.  marta krenuti u bioskope. Svaki reditelj želi da njegov film vidi što više ljudi. Mislim da smo napravili crno-humornu univerzalnu emotivnu priču koja se lako gleda. Definitivno je ženska publika naklonjenija filmu, ali sam u Berlinu imao prilike da razgovaram sa običnim građanima, Nemcima koji su takođe oduševljeni filmom.

Dok očekujete svoju premijeru na Festu, da li ćete gledati filmove iz drugih programa? Koji naslovi Vas posebno zanimaju? 

Ima mnogo autora, neki su moji omiljeni. Svakako ću pogledati „Na mlečnom putu” Emira Kusturice, „Elle“ Pola Verhovena, novi film Havijera Dolana, Farhadija, Ozona, Skorsezea, Kaurismakija, Andree Arnold...


NAJAVU FILMA MOŽETE POGLEDATI OVDE. 

Big Bend RTS & Diter Limburg u Domu omladine Beograda

Koncert: Big Bend RTS & Diter Limburg: "Cafe Sieste"

Utorak, 07. mart 2017. u 20:00

Velika sala Doma omladine Beograda

 

Diter Limburg (Dieter Limbourg), jedan od vodećih saksofonista evropske džez scene i solista renomiranog Brisel džez orkestra (Brussels Jazz Orchestra), dolazi u Beograd na veliki koncert sa Big Bendom RTS u Domu omladine Beograda! Naša publika će imati priliku da čuje originalne kompozicije i aranžmane iz ’’pera’’ Ditera Limburga. Kao i uvek do sada, veći deo programa biće premijerno izveden.

Ovaj događaj predstavlja početak saradnje Big Benda RTS u novoj muzičkoj sezoni sa eminentnim kulturnim centrom kakav je Dom omladine Beograda, kao organizatorom Beogradskog džez festivala. Na taj način, kroz seriju koncerata sa istaknutim inostranim umetnicima, a uz saradnju i veliku podršku kreativnog i izvršnog tima DOB, Radio Televizija Srbije, Muzička Produkcija RTS i Big Bend RTS, dobijaju partnera koji prepoznaje umetničke vrednosti našeg ansambla i koji ima kapaciteta i iskustva da džez muziku, kao umetničku formu, podigne na viši nivo. Posebnost povezivanja i buduće saradnje sa DOB, ulepšava činjenica da Big Bend RTS, sledeće godine proslavlja 70 godina od osnivanja. U duhu najbolje tradicije obe institucije, koje rade najviše što mogu na promovisanju kvalitetne džez muzike, u toku ove sezone predstavićemo niz koncerata našeg najboljeg Big Benda sa ekskluzivnim stranim gostima.

Big Bend RTS već decenijama visoko drži standard kad je u pitanju izvođenje najbolje džez muzike u našim krajevima i predstavlja jedan od ključnih stubova ovdašnje džez scene. Jedno od najvećih postignuća ovog orkestra jeste činjenica da je tokom dugog niza godina na svojim koncertima izgradio posvećenu publiku rafiniranog ukusa, kojoj svaka sezona Big Banda predstavlja svečanost. Osnovan je 1948. godine pod imenom Zabavni orkestar Radio Beograda u formaciji revijskog orkestra, da bi 1954. godine odvajanjem gudačkog ansambla započeo rad kao veliki džez orkestar (“Big Bend”). Dugi niz godina, orkestar su predvodili eminentni dirigenti, kompozitori i aranžeri: Mladen «Bobi» Guteša, Vojislav «Bubiša» Simić, Zvonimir Skerl, Milivoje «Mića» Marković, Duško Gojković i Stjepko Gut. Tokom godina, sa orkestrom su nastupale najveća svetska imena Džez muzike kao što su: Klark Teri, Beni Golson, Džoni Grifin, Majnard Ferguson, Toni Skot, Džon Hendriks, Roj Harguv, Bred Lili, Dajana Šur, Rendi Breker, Džon Fedis, Čak Findli i mnogi drugi... a takođe i zvezde svetskog šou biznisa kao što su: Rej Čarls, Deni Kej, Džozefina Bejker, Mirej Matje, Enriko Masias, Frida Lingstad (ABBA). Kad su u pitanju domaći izvođači, Big Bend RTS je najčešći učesnik Beogradskog džez festivala, od njegovog osnivanja 1971. Tokom rada i stvaranja orkestar je dobio izuzetne nagrade i priznanja.

Prvi koncert u seriji predstavlja ’’odskočnu dasku’’ za početak sezone uspešnih nastupa, te početak plodonosne saradnje dve institucije vezane u raznim segmentima za džez muziku, na zadovoljstvo  mnogobrojne publike.

Raspored prolećnih koncerata Big Benda RTS u Domu omladine Beograda:

07. mart - Big Bend RTS & Diter Limburg

12. april - Big Bend RTS & Stjepko Gut

18. maj - Big Bend RTS & Andrea Tofaneli

13. jun - Big Bend RTS & Simon Rigter

 
Ulaznice su u prodaji preko EVENTIM mreže, po ceni od 500 dinara. U pitanju su numerisana sedeća mesta.

Predviđeni su posebni popusti za vezanu kupovinu ulaznica za više različitih koncerata iz prolećnog serijala nastupa Big Benda RTS sa gostima u Domu omladine Beograda.


Diter Limburg, rođen 1971 god., je muzičar za koga se sve više čuje na belgijskoj i evropskoj muzičkoj sceni. U različitim formama, sa lakoćom svira različite vrste saksofona, kao i druge drvene duvačke instrumente.

Studirao je na muzičkom konzervatorijumu u Gentu, i u Hilversumu, sa čuvenim saksofonistom i pedagogom Ferdinandom Povelom.

Obišao je čitavu evropu sa ritam i bluz bendom Rufusa Tomasa. 1996-97. je bio stalni član benda Blu Blot, koji je više puta bio podrška čuvenoj pevačici Tini Tarner. Nastupao je sa mnogim poznatim muzičarima belgijske džez scene: Toni Bauvens, Rišar Rusele, Žan-Lui Rasinfos, Bruno Kastelući, Mišel Her, Tuts Tilemans, Žan Varlond, itd. Godine 2001. flamanska radio-televizija je izabrala Ditera Limburga da predstavlja Belgiju na koncertu džez orkestra evropske radio-difuzne unije u Amsterdamu.

Trenutno je član "Brisels džez orkestra" koji vodi alt saksofonista Frank Vagane. Sa njima je snimio album "The September sessions". U starom mejnstrim stilu, Diter nastupa sa pijanistom Šarl Losom, basistom Polom Duboa, i njihovim sastavom "The sweet substitutes".Takođe često nastupa sa post-bap sekstetom "High voltage" sa trubačem Nikom Šepersom. Kao vođa benda, treutno vodi kvartet čiji su članovi gitarista Hans Van Ost, basista Bas Kuimon, i bubnjar Feliks Simten.

Koncert makedonske world music grupe LUBOYNA

MILJE NA MARŠALU - SVILA I KADIFA U ZVUKU

Radost i svežina, kakva već dugo nije viđena, zapljusnula je sa bine prisutne na koncertu makedonskog sastava Ljubojna (kovanica od reči ljubav i boj)  koji je održan u Domu sindikata u četvrtak 23. februara. Sastav je nastao prilikom rada na muzici za pozorište i iza sebe ih ima  već 60-tak.

Toplina glasova i tonova, melodičnost i bogatstvo aranžmana stoji nasuprot činjenici da je  sve utkano u izvorni makedonski melos i prožeto vatrometom muzičkih pravaca i stilova (jazz, pop, soul, brass, elektro,...) te samim time pada u rizik da na prvi pogled može da liči na nepregledne kolone sličnih poduhvata baštinjenja tradicije kroz savremeni izraz.

Ali, na veliku sreću posetilaca ove uzbudljive večeri,... kod ovog sastava nije reč o muzičkom dokazivanju, naprednim tehnikama, akrobacijama svih mogućih vrsta u kojima sve izvorno brzo presahne. Još manje je reč o nasilinim spajanjima takozvanih razdvojenih i nespojivih muzičkih svetova, čitaj publike, ne bi li se tržište proširilo i na levo i na desno jer kupac je uvek u pravu. A tek najmanje je ovde reč o toliko poznatim i nezgodnim za izbegavanje etno-dilerima bučnih ekstaza namenjenih pijanim svetkovinama po raznim livadama i arenama. 

Ljubojna je sastav ogromnog muzičkog znanja, ali znanja koje je isključivo posvećeno i u funkciji je još veće ljubavi i poštovanja prema muzici koja dolazi iz prethodnih vekova sa prostora iz kojih potiču. Muzički koreni se u ovom slučaju ne seku i pretvaraju u građu za prodaju. Naprotiv, oni se sa posebnom pažnjom i posvećenošći presađuju na mnogo bogatiju podlogu iz koje dobijaju novi, puniji, razgranatiji život koji rezultira ogromnom krošnjom i divnim plodovima. Ali biljka je i dalje ista, miris je isti, koren je i dalje isti, samo umesto da se sasuši iz njega odjednom buja lišće i cvat na sve strane.

Jezgro sastava čine bračni par Vera Miloševska – Josifovska (vokal) i Oliver Josifovski (kontrabas, bas gitara). Desetak muzičara na sceni, divno i posve neočekivano sadejstvo trube i klarineta, bogata muzička zavesa širila se salom Doma sindikata i zavodila prisutne. Usklađenost i energija koju šalju ostatku grupe je tako intenzivna da je prava šteta što se na momente ne izdvajaju sami udruženi sa izvrsnim bubnjarom čime se ni malo ne bi gubila snaga i melodičnost pesama dok bi naletom ostalih desetak (uključujući i troje gostujućih na koncertu) instrumenata posle takvih kratkih pauza još više i dinamičnije dolazilo do izražaja veliko bogatstvo zvuka koje nosi ceo sasatav. Nije se štedelo ni na vizuelnom, pa se pevačica Vera Miloševska – Josifovska pojavila u prekrasnoj crno-beloj toaleti koju je kreirala makedonska modna kuća Elena Luka, a na bini je bio i akrobata koji vrteo petrolejske lampe, upotpunivši muzičku matricu mističnim vatrenim vratolomijama. 

Oliver Josifovski osnivač je i kutnog bitoljskog benda Foltin. Završio je Džez akademiju u Sofiji.

 

Bend koji iza sebe ima hitove poput „Tvoite oči Leno“, „Mori Čupi Kosturčanki“, „Krena Martinata“ je proslavio 15 godina rada izdanjem devetog albuma „Radio Luboyna“ koji je predstavio u Beogradu. 

 

Izuzetan trag u stvaralaštvu sastava je ostvaren i u brojnim pozorišnim i filmskim projektima, između ostalih i za predstave Dušana Kovačevića. 

Uspešno sarađiuju sa brojnim poznatim muzičarima poput u Beogradu prisutnih Vasila Hadžimanova, Vlatka Stefanovskog i trubača Džamba Aguševa sa orkestrom Aguševi koji su zdušno tokom celog koncerta podržali sastav mada im nije na momente bilo lako da prate karakterističnu razigranost pokreta nepogrešivo ritmičnih članova Luboyne. 

 

Slike:Balkon3, Fashionel