„Kraj kraja Zemlje: eseji“, Džonatan Frenzen

 

Na početku kolekcije esejiziranih pripovesti simpatičnim, samodramatizujućim i iskrenim rečima, Frenzen priznaje: 

„Odgajen sam uz provincijski strah od preteranog blebetanja o sebi...” 

Taj strah je prevazišao zahvaljujući Henriju Fajnderu, uredniku u Njujorkeru. Lična istina i iskrenost oblikovale su tekstove u ovoj knjizi u sudarima nebeskih otajstava sveta ptica i „realnosti” simulakruma svakodnevnice. Prostor između ispunjava civilizacija, skup navika i „vrednosti” koje jedino realno uporište imaju u konzumerizmu i odstupanju od ontoloških vrednosti života. Čovek je napustio sebe i potrebno je vreme i razboritost da bi sebe ponovo sreo, na neobičnim mestima i u nekom drugom. Nekada su to knjige, nekada fotografije, svet ptica najčešće. Samo iskustvena hobotnica tema, motiva i slojeva značenja velikog pisca, može da objasni i stvori koliko-toliko uverljivu sliku o uporištima smisla koja smo napustili i životu od koga smo odustali.

Ne postoji evolutivniji književni žanr od eseja, koji bolje i uspešnije zauzima oblik svoga doba, obuhvatajući mnoštvo mikronarativnih i neuralgičnih tačaka svakodnevnog iskustva i civilizacijskog pamćenja. Lična iskrenost i otvorenost stvaraju sinkretistički identitet tekstova u ovoj knjizi. Džonatan Frenzen nalazi originalan način da objasni stvarnost esejistički objektivizovanim istinama i gorkim iskustvima autodestruktivnih procesa uništavanja identiteta prirode i suštine života jer: 

„Pisanje ili čitanje eseja nije jedini način da zastanete i zapitate sebe ko ste u stvari i šta vaš život znači, ali jeste dobar način.”

Prevod sa engleskog: Danko Ješić

Džonatan Frenzen (1959) – posle prva dva romana, 27. grad (1988) i Strong Motion (1992), stekao je svetsku slavu Korekcijama (2001), koje neki kritičari nazivaju i najznačajnijim romanom XXI veka. Narednom knjigom, Sloboda (2010), koju je publika iščekivala devet godina, samo je potvrdio svoj veliki talenat. Oba dela su ponela titulu „Velikog američkog romana”. Pjuriti (2015) je postigao podjednako veliki uspeh, ali izazvao i podeljena mišljenja: neki su skloni kritici, dok ga drugi smatraju možda i najboljim Frenzenovim romanom, ne ustručavajući se da ga nazovu i remek-delom. Raskršće (2021) je poslednji Frenzenov roman. Knjige How to Be Alone (2002), Discomfort Zone (2006) i Kraj kraja zemljen (2018) čine paralelni književni opus ovog pisca i najsažetiji izraz njegove lične ispovesti — kako sam priznaje: „Za pisca, esej je ogledalo, a nije mi se svidelo ono što sam video u njemu.” Dobitnik je brojnih književnih priznanja: National Book Award, James Tait Black Memorial Award, Heartland Prize, Die Welt Literature Prize, Budapest Grand Prize i drugih.

SLAVNI ITALIJANSKI SAKSOFONISTA ROBERTO OTAVIJANO NASTUPA NA 41. BEOGRADSKOM DŽEZ FESTIVALU

 

Publika 41. Beogradskog džez festivala imaće priliku da čuje slavnog italijanskog džez saksofonistu Roberta Otavijana, koji će sa svojim kvartetom predstaviti projekat „Eternal Love“. Koncert je zakazan za 23. oktobar od 21 čas u Velikoj sali Doma omladine Beograda, a realizaciju su podržali Italijanski institut i Puglia Sounds.

Roberto Otavijano (Ottaviano) uživa ugled jednog od najvažnijih italijanskih džez umetnika, a svetska kritika ga opisuje kao muzičara izuzetne izražajnosti i lirizma. Njegovo stvaralaštvo odlikuje retka sposobnost da poveže tradiciju sa savremenim strujanjima i slobodnom improvizacijom. Stalno istražuje nove muzičke horizonte, stvarajući bogate i slojevite muzičke pejzaže koji su istovremeno intelektualno izazovni i emocionalno dirljivi. Njegov autentičan muzički izraz čini ga jednim od najsugestivnijih i najoriginalnijih glasova savremenog evropskog džeza.

 

Rođen 1957. u Bariju, Roberto Otavijano je tokom pedesetogodišnje karijere snimio nekoliko desetina albuma pod svojim imenom u različitim formacijama, a među velikanima džeza sa kojima je sarađivao su i Dizi Gilespi, Čet Bejker, Art Farmer, Mal Voldron, Albert Mangelsdorf, Đorđo Gaslini, Enriko Rava, Stiv Svolou, Keni Viler, Kit i Džuli Tipet, Đanluiđi Trovezi, Paolo Fresu, Đanluka Petrela, Stefano Batalja, Han Benink, Arild Andersen i Mišel Godar.

 Samo u poslednjoj deceniji dva puta je osvajao nagradu kritike časopisa Musica Jazz „Pino Kandini“ za ploču godine: 2017, za album „Sideralis“ sa istoimenim kvartetom, i 2020, za dvostruki album „Resonance & Rhapsodies“ sa sastavima Eternal Love i External Love. Takođe je dva puta bio italijanski džez muzičar godine u anketi Musica Jazz, 2022. i 2024. godine. U avangardnim krugovima izuzetno je bio zapažen njegov prošlogodišnji album „Lacy in the Sky With Diamonds“ posvećen delu Stiva Lejsija. Nakon dugogodišnjeg aktivnog rada u okviru Udruženja italijanskih džez muzičara, nedavno je izabran za predsednika Italijanske džez federacije.

Projekat Eternal Love osmišljen je kao posveta Africi – kulturi, muzici i ljudima koji žive na ovom kontinentu. Ansambl je dosad objavio tri izdanja za produkciju Dodicilune – „Eternal Love“, „Resonance & Rhapsodies“, i koncertni album „People“.

 Kao posvećeni edukator, pokrenuo je džez odsek u rodnom gradu i bio na njegovom čelu blizu četiri decenije, a danas širom Italije nastavlja da vodi brojne radionice i masterklasove.

 

Roberto Otavijano je prethodno nastupio na Beogradskom džez festivalu 1982. godine sa sastavom Praxis, na izdanju koje je održano pod pokroviteljstvom Evropske radiodifuzne unije. Njegov povratnički koncert, posle više od četiri decenije, biće nesumnjivo jedno od najupečatljivijih umetničkih doživljaja ovogodišnje manifestacije.

Ulaznice se mogu nabaviti na svim eFinity prodajnim mestima i onlajn.

KONCERT NA 41. BEOGRADSKOM DŽEZ FESTIVALU KOJI SE NE PROPUŠTA: WADADA LEO SMITH I SYLVIE COURVOISIER

 

Velikan američke avangarde, trubač i kompozitor, Vadada Lio Smit nastupiće premijerno na 41. Beogradskom džez festivalu u duo projektu sa virtuoznom švajcarskom pijanistkinjom Silvi Kurvoazje. Koncert, koji će biti održan 24. oktobra od 21 čas u Velikoj sali Doma omladine, biće ne samo prvo gostovanje ovog čuvenog vizionara savremene muzike pred našom publikom, već i poslednja prilika da ga u Beogradu čujemo uživo, budući da se radi o njegovoj oproštajnoj evropskoj turneji.

 

Saradnju Vadade Lio Smita i Silvi Kurvoazje karakteriše veličanstvena poetska vatra: stalna ukrštanja melodičnih segmenata i ezoteričnih zvučnih pasaža, elegične muzike na pragu čujnosti i uznemirujućih krešenda, mira i haosa. Početkom oktobra ove godine dvoje umetnika je konačno objavilo i jedan duo album, „Angel Falls“ za švajcarski Intakt Rekords, koji će predstaviti na Beogradskom džez festivalu.

 

Trubač, multiinstrumentalista i kompozitor Vadada Lio Smit (Wadada Leo Smith) rođen je u Lilendu (Misisipi) 1941. godine. Prvu kompoziciju napisao je sa dvanaest godina i ubrzo počeo da svira sa lokalnim Delta bluz sastavima. Školovao se najpre na akademiji Šervud u Čikagu (kompozicija, truba, klavir, istorija), a potom na Univerzitetu Veslijan (etnomuzikologija: muzika Indonezije, Indije, Afrike i Japana). Počasno zvanje doktora dodelio mu je Kalifornijski univerzitet umetnosti 2016. godine. Godine 1967. pridružuje se čuvenom čikaškom Udruženju za napredovanje kreativnih muzičara (AACM), formirajući trio sa Lirojem Dženkinsom i Entonijem Brekstonom. Tokom duge karijere sarađivao je sa brojnim velikanima džeza i avangarde. Smit svoj izraz definiše kao „Kreativnu muziku“, a u brojnim projektima stremi uspostavljanju duhovne harmonije muzike, društvenih i političkih tema današnjeg sveta. Stvorio je notni sistem „Ankhrasmation“, jezik zasnovan na simboličkim slikama kao pravcima delovanja, predstavljajući ga još 1967. godine u numeri „The Bell“, na debi albumu Entonija Brekstona. U poslednjih desetak godina ovi notni zapisi izloženi su na više izložbi širom Sjedinjenih Država, i u Poljskoj. Godine 2013. Vadada Lio Smit se našao među finalistima izbora za Pulicerovu nagradu za muziku, za četvorostruki album „Ten Freedom Summers“, kolekciju kompozicija inspirisanih pokretom za ljudska prava. Iste godine bio je najbolji kompozitor u anketi kritičara magazina DownBeat. Među priznanjima u džez zajednici posebno se izdvaja 2017, kada je zahvaljujući albumu „America’s National Parks“, sa šest kompozicija nadahnutih nacionalnim parkovima SAD, osvojio trostruku krunu u glasanju kritičara magazina DownBeat – za najboljeg izvođača (apsolutna kategorija), trubača i album. Iste godine za najboljeg muzičara ga je proglasilo i Udruženje džez novinara (Jazz Journalists Association), od koga je dobijao i nagrade za najboljeg trubača i kompozitora. Konačno, Vadada Lio Smit je ovogodišnji drugoplasirani trubač u anketama kritičara magazina DownBeat.

 

Pijanistkinja i kompozitorka Silvi Kurvoazje (Sylvie Courvoisier) rođena je u Lozani (Švajcarska) 1968. godine. Školovala se na klasičnom konzervatorijumu, stekavši izuzetnu tehniku koja joj je omogućila da se upusti u izazove iz domena džeza, improvizovane i klasične muzike. Od 1998. živi u SAD, postajući istaknuta članica savremene njujorške scene. Dvojaka interesovanja balansirana su u njenoj karijeri: klasična muzika njenih evropskih korena i avangardna stremljenja umetnika iz njenog neposrednog njujorškog okruženja. Među aktuelnim projektima vodi sekstet Chimaera, kvartet Amalthea, trio sa Dru Grisom i Kenijem Volesenom, trio sa Nedom Rotenbergom i Našitom Vejtsom, nastupa u duu sa Vadada Lio Smitom, Meri Halvorson, Patrišom Brenan i Korijem Smitom, a održava i solo resitale. Na Beogradskom džez festivalu prethodno je nastupala 2014. godine, kada je predstavila kvartet sa Markom Feldmanom, Skotom Kulijem i Bilijem Mincom.  Dobitnica je nagrade nemačke džez kritike za najboljeg inostranog pijanistu 2022. i švajcarskog Gran prija za muziku 2025, kao i ovogodišnji laureat The American Academy of Arts and Letters Music Award. Na poslednjim listama kritičara magazina DownBeat zauzima sedmo mesto među pijanistima (kao ubedljivo najbolje plasirani evropski izvođač!), a na petom mestu je album „Bone Bells“, duo sa gitaristkinjom Meri Halvorson. Takođe sarađuje sa španskim plesačem i koreografom Izraelom Galvanom, a predaje klavir na prestižnoj New School u Njujorku

Silvi Kurvoazje je dosad sarađivala na brojnim projektima Vadade Lia Smita, dok je Smit ostvario upećatljivo učešće na njenom nedavnom, atmosferičnom albumu „Chimaera“. On, duhovni arhitekta savremene improvizacije, čija dela postižu retku emocionalnu dubinu, i ona, pijanistkinja čija ritmička sloboda i istančani senzibilitet očaravaju – zajedno stvaraju muziku koja postaje duboko lično putovanje kroz unutrašnje svetove.

Ulaznice se mogu nabaviti na svim eFinity prodajnim mestima i onlajn.

 

Dom omladine Beograda od 22. do 25. oktobra 2025. predstavlja 41. Beogradski džez festival, pod sloganom NA PUTU DŽEZA. Naša najstarija i međunarodno najistaknutija džez manifestacija, ove godine ulazi u novu deceniju razvoja sa svojim 41. izdanjem. Publiku očekuju premijerna gostovanja, nastupi najaktuelnijih umetnika iz zemlje i sveta, novi i uzbudljivi muzički projekti. Festival ostaje dosledan umetničkom pravcu kojim ide već četiri decenije – putem vrhunskih umetničkih dometa, otvorenosti za muzička istraživanja i stalnog dijaloga sa savremenim džez tokovima. Na tom putu, publika i umetnici zajedno grade prostor susreta tradicije i novih muzičkih izraza, u duhu autentičnosti koja je srž džeza.

BIG BEND RTS SVEČANO OTVARA 41. BEOGRADSKI DŽEZ FESTIVAL

 

Big bend RTS, orkestar koji je preko 75 godina simbol vrhunskih umetničkih dometa u džez muzici, svečano će otvoriti 41. Beogradski džez festival u organizaciji Doma omladine Beograda.  Pod dirigentskom palicom legendarnog Stjepka Guta, jednog od najznačajnijih džez umetnika sa ovih prostora,  22. oktobra od 19 časova u Kolarčevoj zadužbini izvešće program posvećen stogodišnjici rođenja Bore Rokovića i čuvenom Jugoslovenskom All Stars Bandu. Ovo veče biće prilika da se oda počast velikanima srpskog i jugoslovenskog džeza – raskošna i autentična proslava tradicije, ali i aktuelnih dostignuća domaće džez scene.

 

Big bend RTS jedini je profesionalni džez ansambl u Srbiji u takvoj formaciji. Kao stalan učesnik Beogradskog džez festivala od njegovog obnavljanja 2005. godine, ansambl ove godine nastupa u fokusu – samostalno, bez gostujućih solista – sa programom od izuzetnog umetničkog i istorijskog značaja. Koncert je posvećen obeležavanju sto godina od rođenja Bore Rokovića, jednog od najznačajnijih članova i dugogodišnjeg saradnika orkestra. Poseban deo programa biće omaž Jugoslovenskom All Stars Bandu, „Orkestru snova“ (kako ga je zvao Aleksandar Živković, nedavno preminuli prvi umetnički direktor Beogradskog džez festivala, koji je osmislio ovaj sastav), u kojem je sviralo 19 vodećih jugoslovenskih džezera tog doba. Nedavno su otkriveni snimci ovog benda, nastali u legendarnom Studiju 6 Radio Beograda 7. novembra 1972, dan posle nastupa na otvaranju festivala u Domu sindikata. Radi se o šest numera, čiji su autori Duško Gojković, Bora Roković, Miljenko Prohaska, Milan Lulić i Silvije Glojnarić, dok je Roković aranžirao polovinu repertoara. Izbor numera sa ovog istorijskog snimka publika će moći da čuje na svečanom otvaranju 41. Beogradskog džez festivala u Kolarčevoj zadužbini, a studijski snimak iz 1972. naći će se uskoro u izdanju PGP RTS, u formatima vinila i kompakt-diska.

 

Big Band RTS je osnovan 1948. godine i veoma brzo se afirmisao kao izvođački sastav sa odličnim interpretacijama i eminentnim dirigentima, kompozitorima i aranžerima koji su ga predvodili, kao što su Mladen Bobi Guteša, Vojislav Bubiša Simić, Zvonimir Skerl, Duško Gojković, Stjepko Gut. Ansambl je nastupao sa najvećim svetskim imenima džez muzike i zvezdama svetskog šou-biznisa. Iznedrio je plejadu vrhunskih solista koji su poznati i priznati u svetu, kao što su Bora Roković, Milorad Pavlović, Duško Gojković, Lala Kovačev i Stjepko Gut. Kao značajan nosilac domaće džez scene, Big bend RTS je održao brojne koncerte širom Srbije, učestvovao na vodećim domaćim i poznatim svetskim džez festivalima. Dobitnik je „Sretenjskog ordena trećeg reda“, za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u javnim i kulturnim delatnostima, kao i ovogodišnje nagrade za životno delo festivala Nišvil.  U diskografiji ansambla posebno se izdvajaju studijski albumi Džez orkestar Radio Beograda 1948-1978, Muzika moje mladosti, Afro Balkanske skice, Vili Johans i Big Bend Radio Beograda, Big Bend Radio Beograda – 75 godina Radio Beograda, Karavan, Its time for Jazz, Sweet Love, Duško Gojković i Big Bend RTS Latin Haze, Balkan Soul, Big Bend RTS i Samjuel Blazer Aquarelle i Mimo od Budve, Big Bend RTS i Frančesko Santući New Seasons. Danas je to moderni orkestar, koji realizuje uspešne koncertne sezone, nastupajući  sa najeminentnijim džez muzičarima današnjice iz zemlje i sveta. Od obnavljanja Beogradskog džez festivala 2005, sa orkestrom su uvek na manifestaciji nastupali uvaženi gosti: Beni Golson (2006), Džon Fedis (2008), Duško Gojković i Piter King (2011), Bert Joris (2013), Kristof Lauer (2015), Bobi Šu (2018), Omar Sosa (2022), kao i Alan Brodbend, Đanluka Petrela i Matija Dedić (2024).

 

Trubač, kompozitor, dirigent, aranžer i muzički pedagog, Stjepko Gut (1950, Ruma) studirao je u Beogradu, Bernu i Bostonu. Po povratku u zemlju postaje član Džez orkestra RTB i jedan od njegovih najistaknutijih solista. Godine 1979. snima album sa sastavom Trumpets and Rhythm Unit Gojković–Kovačev, nastupajući sa ovim programom na značajnim evropskim festivalima (Pori, Hag). Iste godine na džem-sešnu Beogradskog džez festivala upada u oči Lajonelu Hemptonu, koji ga odmah zove u svoj Festival All Star Big Band, kao jedinog evropskog muzičara. Potom sa Mićom Markovićem osniva Sekstet Marković–Gut, koji postaje najznačajniji mali džez sastav u Jugoslaviji – snimili su pet ploča i održali brojne koncerte širom zemlje i sveta. Dalje se fokusira na solo karijeru: snima albume sa malim sastavima i Džez orkestrom RTB, kao i sarađuje sa velikanima džeza, među kojima su Klark Teri, Džoni Grifin, Džimi Hit, Mel Luis, Erni Vilkins i Alvin Kvin. Godine 1999. ponovo je jedini Evropljanin na Trumpet Summitu u Marsijaku, u društvu američkih zvezda (Klark Teri, Džon Fedis, Vinton Marsalis, Roj Hargrouv, Terel Staford, Nikolas Pejton i Beni Bejli). Posebno mesto u njegovom opusu zauzimaju albumi u stilu balkanskog džeza „Afro-Balkanske skice“ (Big Band RTS i gudački ansambl Jazzart) i Sketches of Balkan (kvintet), te Srpska simfonijska džez svita (orkestar, hor i džez kvartet), premijerno izvedena 2011. godine. Godine 1985. prihvata posao predavača na Džez akademiji u Gracu. Ostvaruje se i na ovom planu, predajući i u Holandiji, Francuskoj i SAD. Godine 2012. pokreće džez odsek na FMU u Beogradu. Bio je i umetnički direktor Beogradskog džez festivala od 1986. do 1988. godine.

 

Bora Roković je rođen u Zrenjaninu 1925. godine, a prve profesionalne korake napravio u ansamblu Mihaila Živanovića, postajući pijanista Zabavnog orkestra Radio Beograda ubrzo po njegovom osnivanju. Godine 1954. otišao je u Nemačku, gde je najpre bio član sastava Helmuta Veglinskog, potom orkestra Kurta Edelhagena, pa WDR Big Banda. Za oba orkestra napisao je ili aranžirao veliki broj kompozicija. Paralelno je vodio i svoje male sastave, snimivši izvanredan album „Ultra Native“ (1972) u internacionalnom triju. Osam godina kasnije objavio je i album „Nona“ za PGP RTB, sarađujući sa domaćim muzičarima, Studijskim ansamblom i Džez orkestrom RTB. Uprkos intenzivnoj karijeri u inostranstvu, Roković nije zaboravio odakle je potekao. Bio je čest gost Džez orkestra RTB, sa kojim je ostvario i niz studijskih i koncertnih snimaka. Bio je i kolider (sa Duškom Gojkovićem) Jugoslovenskog All Stars Banda na Njuport džez festivalu u Beogradu 1972. godine, Yugoslav Export All Stars na festivalu u Ljubljani 1974, kao i član septeta YU All Stars 1977, na koncertima u Ljubljani i Zagrebu.

 

Ulaznice se mogu nabaviti na svim eFinity prodajnim mestima i onlajn.

Dom omladine Beograda od 22. do 25. oktobra 2025. predstavlja 41. Beogradski džez festival, pod sloganom NA PUTU DŽEZA. Naša najstarija i međunarodno najistaknutija džez manifestacija, ove godine ulazi u novu deceniju razvoja sa svojim 41. izdanjem. Publiku očekuju premijerna gostovanja, nastupi najaktuelnijih umetnika iz zemlje i sveta, novi i uzbudljivi muzički projekti. Festival ostaje dosledan umetničkom pravcu kojim ide već četiri decenije – putem vrhunskih umetničkih dometa, otvorenosti za muzička istraživanja i stalnog dijaloga sa savremenim džez tokovima. Na tom putu, publika i umetnici zajedno grade prostor susreta tradicije i novih muzičkih izraza, u duhu autentičnosti koja je srž džeza.

PREMIJERA FILMA O BRUSU SPRINGSTINU I PANEL DISKUSIJA SA DEJANOM CUKIĆEM I ZORANOM PANOVIĆEM

 

Premijera filma o svetskoj rok zvezdi Brusu Springstinu, pod nazivom SPRINGSTEEN: DELIVER ME FROM NOWHERE održaće se u četvrtak 23. oktobra u mts Dvorani, s početkom od 19:30h kada će za prisutnu publiku biti upriličena i panel diskusija. Tema razgovora biće stvaranje Springstinovog jedinstvenog albuma "Nebraska", o čemu govori i sam film, a sagovornici na pomenutu temu biće muzičar Dejan Cukić i novinar Zoran Panović, uz moderiranje velikog Springstinovog fana, psihologa Ninoslava Rupića.

Kao prvo igrano biografsko ostvarenje o jednom od najpoznatijih američkih muzičara ikada, film reditelja Skota Kupera osvrće se na period rada i nastanka čuvenog albuma "Nebraska" iz 1982. godine, kada je, koristeći četvorokanalni snimač u svojoj sobi, u Nju Džersiju, Springstin beležio prekretnicu u svom životu.

Prema Rupićevim rečima na albumu "Nebraska" Springstin se fokusirao na mračne duhove svoje, ali i američke kolektivne svesti. "Za mnoge fanove, to nije prvi album koji će preslušati, nije album za žurke, radio, čak ni za njegove koncerte - ne u formi u kojoj je snimljen."Nebraska" dolazi sa godinama slušanja i kopanja po riznici Springstinove muzike i nije nalik nijednom drugom albumu iz njegovog opusa. Ona predstavlja introspektivni eksperiment koji prodire u dušu pesnika koji se bori sa sopstvenom prošlošću i koji nije spreman da prihvati sopstvenu budućnost, budućnost superzvezde i najpopularnijeg rok stvaraoca u narednih 50 godina".

On je dodao i to da iako mračan i tih, kako album tako i Springstinov životni period tokom kojeg je album nastao, iznedrio je transformaciju muzičara, od mršavog, bradatog i čupavog čudaka iz '70ih, u mišićavog heroja srednje klase i najvećeg muzičkog ambasadora SAD.

""Nebraska" je album koji je dozvolio Springstinu da napravi pauzu pre nego što postane megazvezda, da se posveti spasavanju sopstvene duše pre nego što pređe na spasavanje sveta. Gledajući svog idola Elvisa, i mnoge druge, kako nestaju u plamenu sopstvene slave, Springstin je doneo odluku da želi da traje, veran sebi i svojoj umetnosti i pronašao je recept i osnovu za to kroz kanalisanje muzike u kasetofon u jednoj sobi iznajmljene kuće na početku 1982. godine," naveo je Rupić.

Godine 1981. tridesetjednogodišnji Brus Springstin upravo je završio sa izuzetno uspešnom turnejom i svojim albumom “The River”. Rukovodioci Columbia Records-a željno su iščekivali njegov povratak u studio i njegove nove hitove.

Međutim, studio je bio poslednje mesto gde je Springstin želeo da bude. Osećajući anksioznost, iscrpljenost i žudnju za toplinom svojih starih prijatelja i za porodicom, povukao se u mirnu kuću u blizini svog rodnog grada Friholda u Nju Džerziju i tada nastaje ono što je tema filma.

Na diskusiji pre premijerne projekcije u mts Dvorani biće reči o razumevanju i kontekstu ovog albuma u širem Springstinovom opusu, a sagovornici će se osvrnuti i na to zašto je album "Nebraska" toliko relevantan i dan danas, kako za Springstina tako i za njegove fanove i u čemu je tajna trajanja i relevantnosti ovog tihog remek-dela.

Film će se naći u bioskopskoj distribuciji istog dana, od 23. oktobra.