BFF 2026 donosi filmove sa Anđelinom Džoli, Džodi Foster, Benediktom Kamberbačom i Džesikom Čestejn

 

Beograd Film Festival koji će se održati od 30. januara do 6. februara u bioskopima mts Dvorana, Dvorana Kulturnog centra Beograda, Dom kulture „Studentski grad“ i Cine Grand BIG Rakovica predstavlja vrhunska svetska filmska ostvarenja, spajajući debitante i afirmisane autore, art-house poetiku i žanrovske filmove.

 

Festival donosi duh najvećih evropskih i svetskih festivala, otvarajući prostor za susret filmskih profesionalaca i publike kroz ekskluzivne premijere, razgovore sa autorima i tribinski program. 

 

Ovogodišnji festival otvara „Otac majka sestra brat“ Džima Džarmuša, dobitnik Zlatnog lava na Filmskom festivalu u Veneciji 2025. Projekcija otvaranja je rasprodata.

 

U programu su i dela renomiranih autora kao što su: Park Čan-vuk, Fransoa Ozon, Tarik Saleh, Mišel Franko, Kler Deni, Naomi Kavaze, Fatih Akin, Pablo Traper, kao i rediteljski klasici braće Darden, Agnješke Holand i mnogih drugi. Uz njih, festival predstavlja i novi talas autora u usponu: Kristen Stjuart sa debitantskim dugometražnim filmom, Haris Dikinson, Eva Viktor, Meri Bronstin, Maks Voker-Silverman i drugi mladi filmski glasovi.

 

Među najzvučnijim naslovima su i: „Couture“ sa Anđelinom Džoli i Lujem Garelom, „Snovi“ sa Džesikom Čestejn, „Kasna slava“ sa Viljemom Defoom, „Krik stražara“ sa Metom Dilonom, „Pernato stvorenje“ sa Benediktom Kamberbačom i „Privatan život“ sa Džodi Foster. Na BFF-u nas očekuje i film „Je l’ ovo čudo radi?“ u režiji Bredlija Kupera.

 

Francuski film „Krik stražara“ u režiji Kler Deni vodi nas u Zapadnu Afriku, u svet gradilišta pod opsadom, gde duh iz prošlosti menja živote Hornove porodice i mladog inženjera Kala, dok se pred njihovim očima odvija noćna drama puna napetosti i neizvesnosti.

 

Film „Snovi“ Mišela Franka donosi priču o ljubavi između bogate američke naslednice i meksičkog baletana, isprepletenu kroz različitost njihovih života i kultura, u kojoj su emocije i odluke svakodnevno iskušavanje identiteta i pripadnosti.

„Kasna slava“ u režiji Kenta Džonsa prati zaboravljena dela legendarnog njujorškog pesnika Eda Saksbergera, koja osvajaju grupu mladih kreativaca i ponovo rasplamsavaju umetničku strast, dok prisustvo ekscentrične glumice razotkriva tajne prošlosti.

„Je l’ ovo čudo radi?“ Bredlija Kupera istražuje izazove braka u srednjim godinama, roditeljstva i lične promene, dok se protagonist Aleks upušta u stand-up scenu i zajedno sa svojom suprugom Tes pronalazi novi oblik ljubavi i zajedništva.

Ostvarenje „Couture“ Alis Vinokur prati američku rediteljku Maksin u Parizu, u svetu mode i života koji se pretvara u bitku za opstanak i samospoznaju.

 

„Privatan život“ Rebeke Zlotovski prati poznatu psihoterapeutkinju Lilijan Štajner, koja pokreće privatnu istragu o smrti jednog od svojih pacijenata, uverena da je reč o ubistvu, dok Džodi Foster unosi dubinu i napetost u ovaj francusko-engleski triler.

„Pernato stvorenje“ Dilana Saderna donosi neobičnu priču o ožalošćenom ocu koji pokušava da odgaja sinove dok se istovremeno suočava sa nepredvidivim, misterioznim gostom u kući, u kojoj se tuga i humor prepliću kroz snažnu izvedbu Benedikta Kamberbača.

 

Celokupan program Beograd Film Festivala dostupan je na sajtu

 

Ulaznice za projekcije dostupne su na blagajnama bioskopa, kao i online putem sajta

Selekcija „Novi talasi“ na Beograd Film Festivalu

 

Beograd Film Festival biće održan od 30. januara do 6. februara, a od samog osnivanja pozicionira se kao prostor susreta najznačajnijih savremenih filmskih ostvarenja, afirmisanih autora i novih autorskih glasova. Uz pažljivo oblikovan program koji obuhvata art-house poetiku, žanrovski film i hrabre debitantske radove, BFF tokom osam dana postaje mesto na kojem se otkrivaju novi pravci svetske kinematografije i neguje bioskopska kultura.

 

U tom duhu, selekcija „Novi talasi“ donosi filmove autora i autorki koji pripadaju novoj generaciji svetskog filma - koji svojim ostvarenjima hrabro otvaraju intimne, društvene i identitetske teme, gradeći buduće prepoznatljive autorske poetike.

 

  DERIŠTE / URCHIN/ Reditelj: Haris Dikinson

  

 

U svom dugometražnom debiju glumac Haris Dikinson donosi sirovu i pomalo apsurdnu priču o Majku, beskućniku u Londonu zarobljenom u krugu samodestruktivnih obrazaca. Film istražuje unutrašnje mehanizme koji nas iznova vraćaju na početak, balansirajući između brutalne realnosti i crnog humora.

  

OPROSTI, LJUBAVI / SORRY, BABY / Rediteljka: Eva Viktor

 

 

 Nakon traumatičnog događaja, Agnes ostaje sama u svetu koji se, uprkos svemu, nastavlja kao da se ništa nije dogodilo. Suptilan i emotivno precizan film Eve Viktor tiho, ali snažno osvetljava iskustvo izolacije, bola i nemogućnosti da se lična trauma uklopi u tempo svakodnevice.

 

CALIFORNIA SCHEMIN’ / Reditelj: Džejms Makavoj

 

 Istinita i duhovita priča o dvojici mladića iz škotskog grada Dandija koji su uspeli da prevare muzičku industriju predstavljajući se kao afirmisani rep duo iz Kalifornije. Njihova obmana dovodi ih do diskografskog ugovora i MTV-ja - sve dok se čitava konstrukcija ne sruši, otvarajući pitanja identiteta, ambicije i iluzije uspeha.

 

NOVI POČETAK / REBUILDING / Reditelj: Maks Voker-Silverman

 

 

 

Nežna humanistička priča o američkom Zapadu prati Dastija (Džoš O’Konor), povučenog, razvedenog oca čiji je ranč uništen u razornom šumskom požaru. Smešten u FEMA kampu, okružen ljudima koji su izgubili sve, Dasti tiho obnavlja svoj život i pokušava da obnovi odnos sa bivšom suprugom i ćerkom. Sniman u pejzažima južnog Kolorada, film je meditativan portret otpornosti, zajedništva i nade u vremenu ekološke i lične krize

 

MLAĐA SESTRA/LA PETITE DERNIÈRE / Rediteljka: Hafsia Herzi

 

 Sedamnaestogodišnja Fatima, najmlađa od tri sestre, započinje studije u Parizu i prvi put se suočava sa sopstvenim željama, identitetom i privlačnošću prema ženama. Rascepljena između porodične pripadnosti i lične istine, Fatima prolazi kroz univerzalnu i bolnu dilemu odrastanja i samoprihvatanja.

  

ERUPCJA / ERUPCIJA / Reditelj: Pit Ous

Kratka, ali snažna priča o eksplozivnoj hemiji između poljske cvećarke i britanske turistkinje, ispričana kao šarmantna i senzualna razglednica savremene safičke povezanosti, susreta i trenutka koji menja tok emocija.

 

Ulaznice za projekcije Beograd Film Festivala dostupne su na blagajni mts Dvorane, kao i online putem sajta: https://www.mtsdvorana.rs/filmovi/bff

 

Premijera predstave "Dora ili Ko će da prošiva prsluke?"u Bitef teatru

 

„Dora ili Ko će da prošiva prsluke?“ je predstava nastala u kontekstu studentskih i građanskih protesta u Srbiji. Zasnovana je na pismima koje razmenjuju autorka i Dora, njena drugarica iz detinjstva, aktivistkinja koja se nalazi u političkom egzilu zbog sudskog postupka zasnovanog na prisluškivanom razgovoru, zbog kog je optužena za rušenje ustavnog poretka. Egzil je stanje pocepane svesti: on nije samo napad na slobodu protestovanja i izražavanja, nego i na doživljaj sopstvenog identiteta. Tražimo načine da Dora, od proterane osobe kojoj su oduzeta lična dokumenta, postane prisutna tamo gde bi inače bila uhapšena. Zanima nas na koji način umetnost i prijateljstvo mogu da prevaziđu Dorinu situaciju, da isprave ono što je pogrešno i da „sruše“ ustavni poredak.

........................

Draga Doro,

Pišem najavu za našu predstavu, za vebsajt. Pitam se kako da zainteresujem ljude, a da im ne otkrijem sve o tebi.

Možda ovako:

„Ovo je predstava o mojoj drugarici Dori koja ne može da dođe na premijeru. O tome kako je do toga došlo. O tome kako se nas dve znamo ceo život. O konceptualnom terorizmu i ilegalnoj umetnosti. O meni i o tome kako sam stalno nervozna.”

Draga Andreja,

Mogla bih da budem bilo ko. Mogla bih da se predstavim kao Frida, Tisa ili Asja (imena koja sam davno odabrala kao uži izbor za ime moje ćerke koju sam u među vremenu odlučila da neću imati) svakome koga ovde upoznam i verovali bi mi. Shvatila sam da neću. Da sada, kada nemam pasoš ni ličnu kartu da to uradim, želim više nego ikada da dokažem da to jesam ja.

Znam da bih mogla da uzmem drugi identitet i osmislim bilo koju priču o mom dosadašnjem životu, neverovatnu priču koja bi ljude ostavljala impresionirane, ili bez teksta.

Ali zašto to raditi kad mi je pravi život sam po sebi dovoljno dobra fikcija?

Autorke: Andreja Kargačin, Dora A.

Izvođačice: Andreja Kargačin, Natalija Stepanović, Dora A.

Advokatica: Emina Đuran Milić

Plesači: Dejan Bošković, Dražen Horvatić, Đorđe Živadinović Grgur, Lazar Tešić, Miloš Janjić

Dramaturško-mentorska podrška: Ana Dubljević

Dizajn scene i kostima: Ema Pavlović

Kompozitorka: Katarina Ranković

Organizatorka: Lenka Miloradović

Konsultanti: Borisav Matić, Milos Lolić

Reč rediteljke

Ko je Dora?

To je kompleksno pitanje.

Dora i ja smo se upoznale kada smo se rodile. Skoro mi je rekla da se seća da je, kada je bila mala, često nosila moju odeću jer je moja mama davala njenoj mami (svojoj drugarici i kumi) sve što ja prerastem, taman sam dve godine starija od nje. Zato sam uverena da je sve što se desilo njoj moglo da se desi meni, i obrnuto.

Dora je osoba sa poternice i iz novinskih članaka. Dora je i diplomirana komunikološkinja koja voli da radi jogu. Dora ima specifičan smisao za humor i mnogo bolju cirkulaciju od mene. Dora je osoba koja stoji na Dorinom mestu, nosi Dorinu odeću i govori u Dorino ime.

Dora je osoba koja ima nešto zajedničko sa sledećom grupom ljudi:

Ana Pavlova

Ai Veivei

Maks Ernst

Leonora Karington

Česlav Miloš

Nađa Tolokonjikova

Andre Breton

Josif Brodski

Ovidije

Hose Limon

Pola Nirenska

Paul Hindemit

Rudolf Nurejev

Sergej Djagiljev

Ernst Krenek

Sveti Jovan Bogoslov sa Patmosa

Arnold Šenberg

Mark Šagal

Vladimir Nabokov

Pit Mondrian

Iv Tangi

Maša Aljokina

Oskar Kokoška

Žak Luj David

Saradnja sa osobom u egzilu koja aktivno učestvuje u svakom delu stvaralačkog procesa je

specifično iskustvo koje je u potpunosti oblikovalo ovu predstavu. Zajedničko stvaranje zahteva

deljenje zajedničkog prostora, a teško je deliti prostor sa osobom koja ne sme da se pojavi na

teritoriji ove zemlje.

Krenule smo od jednostavnog pitanja: koji su sve načini da se Dora pojavi na sceni?

To pitanje nas je navelo da isprobamo niz strategija iz različitih grana umetnosti, da koristimo

sva sredstva koja su nam dostupna. Šta znači prisustvo? Kako sve ono može da izgleda, kako da

se doživi, kako da se razume? U tim strategijama i Dora i ja menjamo odnose i uloge:

 Dora kao eksponat,

 Dora kao spisateljica,

 Dora kao inspiracija,

 Dora kao rediteljka.

Još neki od ljudi koji su naši svedoci, a koji su se tokom ovih meseci pojavljivali u pismima koje

smo razmenjivale:

Doroti iz Oza

Marina Abramović

Dorina mama

Dorin tata

Muhamed Morsi

Abdel Fatah el-Sisi

Franc Kafka

Jozef K.

ChatGPT

Mladen Dolar

Miloš Lolić

Dorina cimerka

Dorin momak

Darko Rundek

Lazar

Dorin advokat

beba Dorinog advokata

javni tužilac

Nađa Tolokonjikova

Slavoj Žižek

Kanje Vest

Dorin cimer

Dorin bivši dečko

Hajner Miler

Nemci

Šveđani

Dorin brat

Neron

Ivan Grozni

Milo Rau

Tanja Ostojić

i ja ih sve pozivam da nam stanu u odbranu.

Reč advokatice

Odredbom člana 3 Zakona o kulturi Republike Srbije, kao jednog od osnovnih načela kulturnog razvoja, dozvoljena je sloboda izražavanja u kulturnom i umetničkom stvaralaštvu. Time, reč izgovorena na sceni ne može da se shvati kao pozivanje na nasilnu promenu ustavnog poretka i napad na ustavno uređenje.

VII RUTA festival u Beogradskom dramskom pozorištu

 

Beogradsko dramsko pozorište i ove godine, sedmi put zaredom, biće domaćin RUTA festivala, koji će tradicionalno biti održan od 1. do 6. decembra. Tokom šest festivalskih dana, publika će imati priliku da uživa u najnovijoj i najkvalitetnijoj produkciji vodećih pozorišnih kuća iz regiona. Festival će biti otvoren premijerom predstave “Život provincijskih plejboja posle drugog svetkog rata” Beogradskog dramskog pozorišta.

Ovogodišnji novitet je uvođenje posebnog programa MonoRUTA, u okviru kojeg će biti izvedene četiri monodrame gostujućih teatara, kao i serija masterklasova koje vode istaknuti pozorišni umetnici iz regiona.

Cena ulaznica za sve predstave (glavni program i MonoRUTA) iznosi 500 dinara. Kupovina je moguća online i na blagajni pozorišta.

 

GLAVNI PROGRAM RUTA FESTIVALA/ Sve predstave igraju se na Velikoj sceni BDP-a u 19.30.

 

01.12. – ŽIVOT PROVINCIJSKIH PLEJBOJA POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA (BDP)

Komedija “Život provincijskih plejboja” ili “Hoćemo ono što je naše”, autora Dušana Jovanovića u režiji Ivana Penovića, donosi duh seksualne revolucije i proleća ’68, kao i reakciju tadašnje najmlađe umetničke generacije na društvene prilike u Jugoslaviji. U duhu ludizma, komad odbacuje potragu za smislom i postavlja igru ispred racionalnog rešenja. Iza vrtloga mladosti, erotike i nezasite strasti provlače se teme praznine, sujetne težnje ka užitku i straha od egzistencije — teme koje su i danas jednako snažne.

Koprodukcija: MGL Ljubljana, Grad teatar Budva, Dramski teatar Skoplje i BDP.

Uloge: Marjan Naumov, Jovana Spasić, Lazar Hristov, Marko Gvero, Vukašin Jovanović, Sonja Stamboldžioska, Nejc Jezernik, Julita Kropec, Lazar Nikolić

 

02.12. – PODROOM  (SARTR, Sarajevo)

 

Predstava “Podroom”, autora Armina Behrama, u režiji Ajle Bešić, istražuje ljubav, strah i lomljivost savremenih odnosa. Kroz noćni život, klupsku atmosferu i mali stan koji likovima predstavljaju privremena utočišta, prelamaju se isprepletene epizode njihove intime. Tehno ritam prati dijalog koji se prekida, ponavlja i fragmentira, dok se likovi bore da rekonstruišu istinu iz svojih iskrivljenih sećanja i emocija

Uloge: Faruk Hajdarević, Anastasija Dunjić, Dino Sarija, Edin Koja Avdagić

 

 

03.12. – PUCNJI NA BRODVEJU (Dramski teatar Skoplje)

 Karakteristično za dela Vudija Alena i ovu adptaciju filma iz iz 1994. je to što kroz zabavu komediju dovodi do najdubljih filozofskih tema. Predstava istražuje moral mladog umetnika, inspirisanog ničeanskim moralom, u kojem volja za stvaranjem umetničkog dela ne priznaje kompromise i konvencionalna ograničenja. Već na početku, grupa umetnika, u svojim susretima i razgovorima o umetnosti, postavlja ključno pitanje:

„U zgradi koja gori možete spasiti samo jednu stvar – obično ljudsko biće ili jedini primerak sabranih dela Šekspira?“

Radi se o crnoj komediji smeštenoj u Njujork 1920-ih, koja prati mladog idealističkog dramaturga Davida Šejna, koji očajnički pokušava da postavi svoju ozbiljnu dramu na Brodveju. Da bi obezbedio finansije, prinuđen je da prihvati novac od gangstera koji za uzvrat traži glavnu ulogu za svoju potpuno netalentovanu devojku. Nastaje haos pun kriminalnih zapleta, pozorišnih ega, ljubavnih peripetija i neočekivanih lekcija o umetnosti – sve u tipičnom alenovskom stilu punom ironije, brzog dijaloga i satiričnog pogleda na šou-biznis.

Predstavu je režirao makedonski reditelj Nenad Vitanov, poznat po energičnim i dinamičnim postavkama u Dramskom teatru Skoplje. Nudi nam laganu, duhovitu i zaraznu predstavu, koja traje 2 sata i 15 minuta (sa pauzom),  idealnu za poklonike crne komedije. Glumački ansambl u odličnoj podeli, nema slabih karika. Scenografija i kostimi evociraju džez eru sa stilom, a muzika (džez i ragtajm) dodatno podiže energiju. 

Po scenariju: Vudi Alen i Daglas Mekgrat

Reditelj i adaptacija: Nenad Vitanov

Scenograf: Valentin Svetozarev

Kostimograf: Elena Vangelovska

Koreograf: Maja Karevski

Uloge: Igor Stojčevski, Jovana Spasić, Sašo Tasevski, Jelena Žugić, Aleksandra Pavlova-Bubanja, Robert Veljanovski, Aleksandar Stepanuleski, Predrag Pavlovski, Kalina Naumovska, Zlatko Mitreski, Deniz Abdula, Anja Mitić, Igor Georgiev, Martin Maznev (k.g.), Enis Bilalović (k.g.)

 

04.12. – MAJKE (Kolektiv Igralke / Ulysses Zagreb)

 

Predstava MAJKE, u režiji Rajne Rac, istražuje odluku o materinstvu iz ugla prve generacije žena koje zaista imaju slobodu izbora. Autorke, oslanjajući se na sopstveno iskustvo i intervjue sa ženama različitih generacija, otvaraju pitanja identiteta, straha, pritisaka i nasleđa.

Koprodukcija: Kolektiv Igralke, Kazalište Ulysses, Kuća Nahero i Maska Ljubljana.

Uloge: Ana Marija Brđanović/Marina Deželjin, Anja Sabol, Sendi Sotlar/Klara Kovačić, Vanda Velagić

 

05.12. – TRI MILIONA MINUTA (MGL Ljubljana)

 

Adaptacija drame “7 godina” postavlja šest žena u fokus – za razliku od originala, gde dominira muška postava. Četiri prijateljice, poslovne partnerke i direktorice uspešne firme, kriju zajedničku tajnu: utaju poreza kroz dvostruko knjigovodstvo. Kada saznaju da ih prati finansijska policija, suočavaju se sa mogućim slomom ličnog i profesionalnog života. Autor Hose Kabeza, u režiji Barbare Hieng Samobor.

Uloge: Judita Zidar, Tjaša Železnik, Mojca Funkl, Ana Pavlin/Diana Kolenc, Klara Kuk, Jana Zupančič

 

 

06.12. – CONTRA MUNDUM (CZK Tivat)

Predstava nije biografski portret Salvadora Dalija, već scenski dijalog sa idejom umetnosti, ekscentričnosti i lične mitologije. Dali se pojavljuje kao enigma — između genija i šarlatana — a predstava ispituje njegov odnos prema stvarnosti, pravilima i savremenom svetu. Dramaturg je Slobodan Obradović, dok je režija poverena Veljku Mićunoviću.

Reditelj: Veljko Mićunović

Dramaturg: Slobodan Obradović

Kompozitor: Nevena Glušica

Scenografi: Sven i Ivana Jonke

Kostimograf: Marija Marković Milojev

Igra: Ozren Grabarić

Muzičari: Aljoša Zakić (truba), Đorđe Kujundžić (saksofon), Kosta Vukašinović (trombon), Anja Riđešić (klavir), Marko Ćurčić (kontrabas), Nemanja Tasić (bubanj)

 

 

 

 

MONORUTA – PROGRAM MONODRAMA/ Sve monodrame se izvode na Maloj sceni „Predrag Pepi Laković“ u 18h.

 

02.12. – MILUNKA (Srbija)

Monodrama je ispovest heroine Milunke Savić — žene borca, nosioca najviših domaćih i međunarodnih odlikovanja, među kojima su i Francuski Ratni krst sa palmom i dva ordena Legije časti.

 

Tekst: Vesna Stanković

Reditelj: Petar Stanojlović

Igra: Vesna Stanković

 

03.12. – KARMEN (Makedonija)

Kultno delo Delibesa, objavljeno 1966. godine i uvršteno među sto najznačajnijih romana 20. veka, donosi snažnu žensku priču u interpretaciji istaknute makedonske glumice Biljane Dragićević Projkovske.

Autor: Nenad Velkovski

Reditelj: Dejan Projkovski

Igra: Biljana Dragićević Projkovska

 

04.12. – VIRDŽINA (Crna Gora)

Monodrama govori o identitetu, snazi i otporu ženskog deteta u tradicionalnom crnogorskom društvu u istorijskom periodu kada je institucija “virdžine” oblikovala sudbine mnogih žena.

Autor: Dušan Janković

Reditelj: Marta Ćeranić

Igra: Marta Ćeranić

 

05.12. – SMRTNO OZBILJNO (Slovenija)

U nizu od 35 scenskih slika, drama promišlja tajne života i konačnosti, vodeći publiku kroz poetiku rađanja, odrastanja i susreta sa poslednjim stvarima čovekovog postojanja .

Autor: Niklas Radstrom

Reditelj: Boris Ostan

Igra: Boris Ostan

 

MASTERKLASOVI (12h, Mala scena „Predrag Pepi Laković“)

 

•             02.12. – Boris Liješević, masterklas pozorišne režije

•             04.12. – Duško Ljutina, masterklas pozorišne produkcije

•             06.12. – Ozren Grabarić, masterklas glume

Počinje XXXI FAF: Objavljen kompletan program festivala

 

XXXI Festival autorskog filma biće održan od 21. do 28. novembra. U okviru programa festivala biće prikazano 80 filmova podeljenih u 8 selekcija.

Na konferenciji za medije na kojoj je predstavljen program festivala prisutnima su se obratili Stefan Ivančić, selektor festivala, Zlata Lukić, senior specijalistkinja za eksterne komunikacije Erste Banke — ovogodišnjeg partnera festivala, Leticija Kilik, regionalna ataše za audiovizuelne delatnosti Ambasade Francuske, kao i Branislav Glumac iz Francuskog instituta.

 Na konferenciji za medije održanoj uoči otvaranja festivala, prisutnima se obratio selektor Stefan Ivančić, koji je predstavio ovogodišnji program. Kako je istakao, takmičarski program je već dugi niz godina definisan tako da predstavlja mlađe autore i autore manje poznate domaćoj publici, a ne isključivo debitantske filmove. Reč je o stvaraocima za koje selektori festivala veruju da će u budućnosti biti vodeći glasovi savremene kinematografije.

 

U takmičarskoj selekciji biće prikazano 12 filmova, od čega polovinu čine naslovi domaćih autora i autorki iz regiona. Među njima su „Linije želje” Daneta Komljena, „Sorella di Clausura“ Ivane Mladenović, „Vetre, pričaj sa mnom“ Stefana Đorđevića, „Bog neće pomoći“ Hane Jušić, „Otapanje vladara“ Ivana Salatića, „DJ Ahmet“ Georgija M. Unkovskog. Deo ove selekcije su i filmovi „Putovanja i dani“ Šo Mijakea, „Pesnik“ Simona Mesa Sotoa, „Fantomi jula“ Julijana Radlmajera, „Senka mog oca“ Akinole Dejvis mlađeg, „Čudesna reka“ Đaumea Klaret Mušarta. 

 Ivančić je najavio i selekciju Hrabri Balkan, u okviru koje će biti prikazano 14 ostvarenja. Među njima su četiri dugometražna filma, „Drakula“ Radu Žudea, „Fantasy“ rediteljke Kukla, „Ne dozvoli da umrem“ Andreja Epurea i dokumentarni film „Mirotvorac“ Ivana Ramljaka. U programu će biti prikazan i niz kratkih filmova, među kojima su „Slet 1988“, Marte Popivode, „Histerični napad smeha“ Dušana Zorića i Matije Gluščevića, „Podeljeni grad Kosovska Mitrovica“ Marka Grbe Singha, „Tarik“ Adema Tutića, „Egzistencija je koincidencija“ Veljka Petrovića, „Bazen-rupa“ Ane Vučićević, „Poluotok“ Davida Gaša, „Poslednji tropi“ Tanasisa Trobukisa, „Performans“ Balinta Kenjereša i „Glava za brisanje u pletenom cegeru“ Lili Kos.

Zlata Lukić, senior specijalistkinja za eksterne komunikacije Erste Banke, istakla je značaj partnerstva sa FAF-om: „Veliko nam je zadovoljstvo što i ove godine, po drugi put, podržavamo Festival autorskog filma. Za nas je ovo partnerstvo preraslo u nešto više — u prijateljstvo i priliku da zajedno promovišemo kulturu i autorski filmski izraz. Erste Banka strateški ulaže u kulturu i umetnost jer verujemo da su one temelj svakog društva.“

 Nagrada „Veruj u sebe“, koja će biti uručena na zatvaranju festivala, posvećena je mladim autorima i umetnicima. „Ona odražava našu želju da dodatno osnažimo kreativnost, afirmišemo mlade stvaraoce i podržimo njihov dalji razvoj. Kroz zajedničko umrežavanje stvaramo prostor da autorski film živi, raste i inspiriše. Radujemo se ovogodišnjoj selekciji i sigurni smo da ćemo svi uživati“, dodala je Lukić.

Selektor programa predstavio je filmove koji će biti prikazani i u okviru selekcija Sirovo i Bande a part. 

U okviru programa XXXI FAF-a biće održani i jubilarni 10. Francusko-srpski filmski susreti. Susrete je najavio Branislav Glumac, ispred Francuskog instituta: „Susreti su jedna od aktivnosti koja je organizovana u sklopu obnavljanja sporazuma o koprodukcijama između Francuske i Srbije. Cilj ovih susreta jeste jačanje veza i otvaranje vrata za mogućnost koprodukcija između naše dve zemlje. Ove godine ćemo ugostiti osam francuskih producenata koji će imati priliku da, između ostalog, istražiti moguće lokacije za snimanje filmova. Organizovaćemo i b2b sastanke, kao i panel koji će moderirati Leticija Kilik na temu koje su dobrobiti koprodukcija sa Francuskom“. 

 Leticija Kilik, regionalna ataše za audiovizuelnu delatnost, objasnila je na koji način Ambasada Francuske učestvuje u ovogodišnjem programu FAF-a. Ona je istakla: „Program je koncipiran tako da francuski producenti, koji dolaze kao gosti, budu upoznati sa projektima autora iz regiona. Ovaj događaj je deo šire inicijative koja ima za cilj razvoj i jačanje saradnje, kao i otvaranje mogućnosti za koprodukcije između francuskih i regionalnih producenata. Francusko-srpski filmski susreti biće održani od 26. do 28. novembra u mts Dvorani.“

XXXI Festival autorskog filma podržali su: Potprogram MEDIA programa Kreativne Evrope, Mreža festivala Jadranske regije, Erste Banka, Ambasada Francuske i Francuski institut u Srbiji.

 Ulaznice za filmove mogu se nabaviti na blagajnama bioskopa, i preko sajta mts Dvorane

Program XXXI FAF-a je dostupan na sajtu i društvenim mrežama festivala

 

XXXI FAF biće svečano otvoren u petak, 21. novembra u 19 časova u mts Dvorani, srpskom premijerom filma „Kako je ovde tako zeleno“ Nikole Ležaića. Projekcije filma otvaranja i filma zatvaranja su rasprodate.