Vodeći džez trombonista današnjice Đanluka Petrela se vraća na Beogradski džez festival!

 Jedan od najznačajnijih italijanskih umetnika srednje generacije, Đanluka Petrela, po mnogima najbolji evropski džez trombonista današnjice, biće među odabranim muzičarima koji se ove godine vraćaju na Beogradski džez festival! Povodom velike proslave 40. rođendana naše najstarije i u svetu najuvaženije džez manifestacije, evociraćemo sećanja na najupečatljivije trenutke od njenog ponovnog pokretanja 2005. godine. Koncert, koji je pordžao Italijanski institut u Beogradu, zakazan je za 25. oktobar od 21.00 u Velikoj sali Doma omladine Beograda. 

Ulaznice su u prodaji na eFinity prodajnim mestima i onlajn.

Trombonista, kompozitor i producent Đanluka Petrela (Gianluca Petrella, Bari, 1975) ostvario je impresivnu karijeru kao lider i kolider sastava različitog formata (duo, trio, kvintet, tentet…), snimivši dvadesetak albuma pod svojim imenom, kao i nekoliko desetina kao sajdmen. Na spisku velikana džeza sa kojima je sarađivao su Enriko Rava (preko dve decenije), Karla Blej, Lester Bouvi, Pet Metini, Paolo Fresu i Nikola Konte, između ostalih, kao i Sun Ra Arkestra pod vođstvom Maršala Alena. Pisao je i muziku za film, ples i teatar. Godine 2009. pokrenuo je i sopstvenu diskografsku kuću Spacebone Records.

Osvajao je brojna izuzetna priznanja: Django D’Or 2001 (jedna od najprestižnijih nagrada francuske džez kritike), Paul Acket Bird Award (koju holandski North Sea Jazz Festival dodeljuje najprespektivnijem svetskom džez muzičaru), bio je dva puta uzastopno izabran za najvećeg talenta među trombonistima u anketi američkog magazina DownBeat, kao i nekoliko puta osvajao Top Jazz (najveću nagradu italijanske džez zajednice) u različitim kategorijama.

Petrela je tri puta nastupio na Beogradskom džez festivalu. Najpre je 2010. ostvario izuzetno upečatljiv utisak u kvintetu Enrika Rave na koncertu u Kolarčevoj zadužbini. Godine 2013. je u sali Amerikana predstavio duo Soupstar sa pijanistom Đovanijem Gvidijem, a 2016. je predvodio kvintet Cosmic Renaissance u Velikoj sali DOB, sa kojim će nastupiti i na jubilarnom, 40. izdanju naše manifestacije. Novi album ovog sastava „Universal Language“ objavila je milanska produkcija Schema Records (2022), a članovi su: Gianluca Petrella – trombon, sintisajzer, zvuci, Mirco Rubegni – truba, Riccardo Di Vinci – električni bas, kontrabas, Simone Padovani – udaraljke i Federico Scettri – bubnjevi, sempler.

Sedam stvari koje niste znali o kultnim katalonskim filmovima

 

Dani katalonskog filma biće održani od 24. do 27. oktobra a na programu je sedam kultnih ostvarenja koja su osvojila brojne nagrade i poneku zabranu, uvek uz naklonost kako kritike, tako i publike.

 

Glavni program festivala ove godine održava se Jugoslovenskoj kinoteci (sala u Kosovskoj 11), a ulaznice će moći da se kupe na blagajni koja radi sat vremena pre početka projekcija.

 

Festival će 24. oktobra u 18 časova otvoriti drama „Kreatura” (2023) Elene Martin, film koji je ove godine imao najviše nominacija za nagrade Gaudi – čak petnaest! Članice i članovi Katalonske akademije za filmsku umetnost nagradili su ovo ostvarenje u kategorijama za najbolji film, režiju, montažu, sporednog glumca i glumicu, kao i za debitantsku ulogu.

 

Već u petak, 25. oktobra publika će biti u prilici da pogleda dva horora koji su obeležili katalonsku kintematografiju osamdesetih godina XX veka. Tako je od 18 časova na programu film „U staklenom kavezu” (1986) Agustija Viljaronge, koji je svetsku slavu stekao višestruko nagrađivanim filmom „Crni hleb”. „U staklenom kavezu” njegovo je hvaljeno debitantsko ostvarenje u kojem je glavnu ulogu ostvarila španska filmska diva Marisa Paredes, a film je zbog kontroverznih scena i tematike bio zabranjen u nekoliko zemalja. Od 20 časova na programu je film „Agonija” (1987) kultnog reditelja Bigasa Lune, domaćoj publici najpoznatijeg po ostvarenju „Šunka, šunka”. Glavnu ulogu u ovom hororu ostvarila je američka glumica Zelda Rubinstejn, koja se proslavila ulogom medijuma u serijalu „Poltergajst”.

 

Vikend na festivalu otvoriće film „Umreti (ili ne)” (2000) u subotu, 26. oktobar od 18 časova. Režiju ovog omnibusa potpisuje Ventura Pons, čuveni katalonski reditelj koji među brojnim priznanjima ima i Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke. „Umreti (ili ne)” donosi sedam nezavisnih priča koje kulminiraju (ili pak ne) smrću jednog od glavnih likova. Od 20 časova na programu je nesvakidašnji nemi film „Voz senki” (1997). Ovim ostvarenjem reditelj Hose Luis Gerin dao je omaž ranim filmskim ostvarenjima, a premijera je održana u godini kada se obeležavao vek od izuma kinematografa, uređaja braće Limijer za projekciju filmova.

 

U nedelju, 27. oktobra program će početi već od 17 časova, sa posebnim uvodom u projekciju dokumentarnog filma „Bicikl, kašika, jabuka” (2010) Karlesa Boša. Ovo ostvarenje prati život Paskvala Maragala, bivšeg gradonačelnika Barselone i predsednika Đeneralitata Katalonije, nakon što je otkrio da boluje od Alchajmerove bolesti. Pre filmske projekcije publici će se obratiti gost festivala Karles Boš uz predstavnike Fondacije „Paskval Margal”. Potom će od 20 časova publika moći da pogleda ostvarenje „Dante nije samo strog” (1967) koji su režirali Hasinto Esteva i Žoakim Žorda. Iako nema preciznu fabulu, već beleži različite scene koje predstavljaju odraz tadašnjeg društva, ovaj film postao je jedan od najreprezentativnijih igranih filmova Barselonske škole, svedočanstvo o životu jednog grada ubrzanog pulsa i još bržih promena.

 

Ovogodišnje izdanje Dana katalonskog filma imaće i svoj prateći program koji će biti organizovan 28. oktobra. Tog dana će na Dorćol Platz-u od 11 do 13 časova biti održani razgovori pod naslovom „Razmeti Alchajmerovu bolest: Primer Paskvala Maragala”, inspirisani filmom Karlesa Boša. Istog dana reditelj Boš održaće master klas na Fakultetu dramskih umetnosti.

 

Dani katalonskog filma organizuju se pod pokroviteljstvom Delegacije Vlade Katalonije u jugoistočnoj Evropi, a u saradnji sa Katalonskom kinotekom, kao i uz podršku Ambasade Španije u Srbiji i Bosni i Hercegovini.

Ovogodišnji osvajač Zlatne palme dolazi na otvaranje Slobodne zone

 

Svečano otvaranje 20. Slobodne zone u Sava centru uveličaće svojim prisustvom i jedan osvajač Zlatne palme.

Nebojša Slijepčević, dobitnik najvećeg kanskog priznanja za kratkometražni film ove godine, prisustvovaće otvaranju festivala u Sava centru 6. novembra u 19 sati. Pre filma „Anora” Šona Bejkera, takođe ovenčanog Zlatnom palmom, beogradska publika imaće čast da premijerno pogleda Slijepčevićev nagrađeni film „Čovjek koji nije mogao šutjeti”. 

- Iznimno mi je drago što će moj film biti prikazan na otvaranju Slobodne zone. Zona mi je jedan od najdražih festivala, nekako osjećam kao da smo rasli zajedno. Prvi put sam bio na festivalu još 2007. godine sa svojim prvim autorskim dokumentarcem „Za 4 godine”, i nakon toga mi je skoro svaki film prikazan na Slobodnoj zoni. Posebno su mi u sjećanju ostale fantastične projekcije „Srbenke” i rasprave koje su uslijedile. 

Film koji ove godine predstavljam također je rađen sa željom ne da šalje poruku, nego da potiče gledatelje na introspekciju i otvara prostor za raspravu - izjavio je Slijepčević.

Inspiraciju za film „Čovjek koji nije mogao šutjeti” pronašao je u kolumni Borisa Dežulovića o Tomi Buzovu, penzionisanom kapetanu JNA, koji se jedini pobunio protiv zločinima nad nedužnima, zbog čega je i sam ubijen, a grob mu se i danas ne zna.  U glavnim ulogama su Goran Bogdan, Dragan Mićanović, Aleksis Manenti, Silvio Mumelaš, Lara Nekić i drugi.

Povodom premijere filma, Dragan Mićanović je izjavio:

- Izuzetno mi je drago što će film biti prikazan na otvaranju ovako značajnog festivala kao što je Slobodna zona. Film bolne tematike vezane za našu skorašnju istoriju o kojoj bi bilo jako važno i lekovito da pričamo, da ne ć(š)utimo. 

Ponosan što sam deo ovog filma koji je potpuno zasluženo osvojio jednu od najznačajnijih nagrada u našem, filmskom svetu, pozivam vas da dođete na festival i pogledate film koji je, u svojoj formi, kratak, ali posle koga još dugo lebdi suštinsko pitanje: Kako biti/ostati č(Č)ovek?

http://y2u.be/AAIL9x2Yxgg

Iste večeri kada i u Beogradu, 6. novembra u 19 č, Slobodna zona biće otvorena u bioskopima Cineplex Arena u Novom Sadu, Cineplexx u Nišu i Cineplexx u Kragujevcu.

„Čovjek koji nije mogao šutjeti” i „Anora” neće imati reprizne projekcije na Slobodnoj zoni.

Sem njih, do 11. novembra festival će prikazati još 70 dokumentarnih i igranih ostvarenja u 15 programskih celina.

Ulaznice za otvaranje po ceni od 1200 din u prodaji su onlajn preko sajtova Tickets i eFinity, kao i na prodajnim mestima ovih servisa.

Ulaznice za ostale projekcije takođe se mogu kupiti preko pomenutih servisa, kao i na (onlajn) blagajnama bioskopa gde će biti prikazani.

Više informacija o celokupnom programu i satnicama nalazi se na svaničnom sajtu www.slobodnazona.rs

I ove godine, deo filmskog programa moći će da pogleda publika u celoj Srbiji, jer će platforma KinoKauch biti domaćin onlajn Slobodne zone.

Festival su podržali potprogram MEDIA programa Kreativna Evropa, Ministarstvo kulture Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.

Kraljica džez klarineta Anat Koen na 40. Beogradskom džez festivalu!

 

Slavljeničko, 40. izdanje Beogradskog džez festivala biće održano od 24. do 28. oktobra 2024. godine, u organizaciji Doma omladine Beograda i pod pokroviteljstvom grada Beograda. Najstarija srpska džez manifestacija i ove godine publici će ponuditi vrhunski umetnički program, u kojem će učestvovati najaktuelniji džez umetnici današnjice. Program u Domu omladine Beograda zamišljen je kao evociranje uspomena na najsvetlije dane manifestacije od njenog obnavljanja 2005. godine.

Među 12 koncerata u Velikoj sali DOB i Amerikani, čak 10 će izvesti umetnici koji su obeležili neka od prethodnih izdanja. Među njima je i izraelska umetnica Anat Cohen, koja će sa sastavom Quartetinho nastupiti 25. oktobra od 19 časova u Velikoj sali Doma omladine Beograda, na koncertu koji je realizovan uz podršku Ambasade Izraela u Srbiji. Ulaznice su u prodaji na eFinity prodajnim mestima i onlajn.

 

Između imena Anat Koen i džez klarineta danas, bez razmišljanja može se staviti znak jednakosti. Kada je 2007. godine trijumfovala na godišnjem glasanju Jazz Journalists Association (u istoj anketi proglašena je i „Najvećom džez nadom“), bila je to inauguracija nove kraljice. Dodelili su joj nezapamćenih osamnaest uzastopnih titula „Best Clarinetist“ (2007–2024), a bila je i višestruki laureat u anketama magazina DownBeat, te tri puta nominovana za nagradu Gremi.

Anat Koen (Tel Aviv, 1975) odrasla je u Izraelu, gde je pohađala ugledne škole za muziku i prvi put zasvirala džez. Put ju je dalje vodio na koledž Berkli u Boston, pa u Njujork, gde je našla srodne duše u klubu Smalls, sa kojima sarađuje do danas. Prekretnicu u karijeri izvela je sama: pokrenula je produkciju Anzic Records, shvativši da nema vremena da čeka da je primete „veliki igrači“. Godine 2005. izdala je prvi album pod svojim imenom i odmah opčinila džez svet. Do danas je objavila 11 albuma kao lider i isto toliko kao kolider različitih ansambala.

 

Njen izraz je mešavina džeza, evropske klasike, brazilskog chora, argentinskog tanga, afro-kubana i jevrejskog folklora. Uticaje udaljenih svetova sastavlja u uzbudljivu celinu, pozivajući na strasno putovanje kroz vreme i prostor. Na Beogradskom džez festivalu debitovala je 2009. godine, održavši nezaboravni koncert u dvorani Kolarčeve zadužbine. Inspirisana muzikom koju je prethodne večeri čula u jednom beogradskom restoranu, u kulminaciji koncerta improvizovala je na melodiju starogradskog bisera „Bolujem ja“. Aktuelni sastav Quartetinho premijerno je predstavila 2022. godine – njihov drugi album „Bloom“ izašao je ovog septembra.  Sastav čine: Anat Cohen – klarinet, bas klarinet, Vitor Gonçalves – klavir, harmonika, Tal Mashiach – kontrabas, gitara i James Shipp – bubnjevi, vibrafon.

Vizuelni identitet 30. FAF-a i specijalna projekcija filma „Pavle Pavlović“ povodom 100 godina od rođenja Puriše Đorđevića

 Jubilarni 30. Festival autorskog filma biće održan od 22. do 29. novembra.

Vizuelni identitet ovogodišnjeg festivala inspirisan je upotrebom naglašenog slova "A", koje simbolizuje omaž festivalu i samom konceptu autorstva, kao i kadrovima iz filma „Pavle Pavlović“ reditelja Puriše Đorđevića.

Plakat za 30. FAF osmislio je dizajnerski tim koji čine Selena Kučević, Mina Stojadinović, Katarina Stanojlović, Anđelija Stančulović i Borut Vild.

Dizajnerski tim je o vizuelnom identitetu ovogodišnjeg FAF-a izjavio: „Vizuelni identitet jubileja slavi autora kroz upotrebu slova A, izvedenog iz logoa festivala - naglašeno, vizuelno dominantno slovo, oda je samom festivalu, autoru i tome šta autorstvo predstavlja. Kako bi na dan otvaranja festivala reditelj Puriša Đorđević obeležio svoj 100. rođendan, drugi, važan deo identiteta, preuzet je iz njegovog filma Pavle Pavlović. Odabrani kadar prikazuje panoramsku scenu Beograda gde je glavni lik u aktivnoj ulozi posmatrača. Autor je, poput njega, istovremeno ranjiv ali i nepokolebljiv, uprkos svim izazovima koji se pred njim nalaze“.

U čast 100 godina od rođenja Puriše Đorđevića na festivalu će biti prikazan film „Pavle Pavlović“ snimljen 1975. godine.

Mladi radnik Pavle Pavlović, u sredini natopljenoj sitnom korupcijom, zloupotrebom samoupravnih slogana i slomom morala, postaje buntovnik koji će na kraju stradati. On otvoreno govori o problemima svoje fabrike u jednoj televizijskoj seriji. Od uprave dobija stan, a za uzvrat povlači datu izjavu, ali gubi prijateljstvo i poverenje svojih kolega. Život započinje iz početka u drugom preduzeću, kroz rad i požrtvovnost ponovo stiče drugove. Upadajući iznova u novi niz zapleta u kojima se suočava čak i sa kriminalom oko ilegalnog prebacivanja radnika u inostranstvo, na kraju gubi život. Uloge u filmu tumače Bekim Fehmiju, Milena Dravić, Slobodan Đurić, Rade Marković, Ljuba Tadić i drugi.

Puriša Đorđević je svoje poslednje filmove premijerno prikazao na Festivalu autorskog filma, među njima su bili i dokumentarni film Gospodin, posvećen Matiji Bećkoviću (2021), film Mala moja iz Bosanske Krupe (2016), posvećen Branku Ćopiću, te film Iščezla Albertina (2014) koji je radio sa koreografom Milošem Sofrenovićem i snimateljem Mišom Miloševićem prema motivima Prustovog romana...

Podsećamo, FAF će svečano biti otvoren projekcijom filma „Susedna soba“ Pedra Almodovara u petak, 22. novembra u 19 časova. Glavna lokacija festivala biće mts Dvorana, dok će projekcije filmova biti održane i u Dvorani Kulturnog centra Beograda, Jugoslovenskoj kinoteci, Muzeju Kinoteke, bioskopima CineGrand Rakovica i CineGrand Niš, kao i u Centru za Kulturu Smederevo, Bioskopu Zvezda u Boru, Bioskopu u Zaječaru i u Filmskoj Dvorani Grocka.

Festival autorskog filma podržava Ministarstvo kulture Republike Srbije i Potprogram MEDIA programa Kreativne Europe. Prijatelj festivala je Erste Banka Srbija.

Ulaznice za festival mogu se nabavitii na blagajni mts Dvorane, kao i preko sajta mtsdvorana.rs.

Više o festivalu i ovogodišnjem programu uskoro na sajtu i društvenim mrežama festivala.