VEČERAS SVEČANO OTVARANJE 64. MARTOVSKOG FESTIVALA U DOMU OMLADINE BEOGRADA!

Ovogodišnji, 64. po redu Martovski festival – Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, biće svečano otvoren u Velikoj sali Doma omladine Beograda večeras sa početkom u 19 časova, projekcijama filmova dvojice velikana domaće kinematografije, Puriše Đorđevića i Ljubiše Samardžića.

Publika će prvo videti kratki film „Bunker 93“ (Centar film, 2017, trajanje 08:00) u režiji Puriše Đorđevića, koji je povodom prikazivanja svog novog ostvarenja na Martovskom festivalu izjavio: „Učestvujući u Drugom svetskom ratu, imao sam neprijatne susrete sa bunkerima. Snimio sam mnogo filmova od tada, najviše dokumentarnih, te se dogodilo da sam u tom žanru imao i dela označena kao filmske poeme. Bunker 93 je jedna poetska misao, i kao i svaka misao, sadrži montažu slika koje mogu da iznenade jedna drugu. Snimajući film Skerco, u okolini Obrenovca i reke Save, usput sam snimao ostatke bunkera, sa nejasnom idejom - da će možda jednog dana nečemu poslužiti. Danas, kada su mi 93 godine, evo ih pred vama, montiranih u stilu Slavka Vorkapića, bunkeri koji su ubijali, usput ubijani klaviri, pejsaži, usamljeni ljudi i konji, zajedno.“

Dugometražni dokumentarac Ljubiše Samardžića, "Panta Rei"(Cinema Design, 2017, trajanje 76:10), imaće svoju svetsku premijeru upravo večeras, na otvaranju 64. Martovskog festivala. Ovaj film donosi prikaz jednog vremena, dat kroz svedočanstvo slavnog glumca i reditelja. Počev od skromnog detinjstva u posleratnoj Jugoslaviji, preko putešestvija do Beograda, studija na Akademiji za film i TV i, konačno, do plodne i uspešne karijere glumca, Ljubiša Samardžić oslikava portret domaće kinematografije čiji je integralni deo već duže od pola veka. 

"Uvek sam se trudio da iskreno prenesem svoje utiske iz života na film. Ovo je sažeti deo moje bogate filmske, ali i životne priče. Oslanjao sam se na veliki broj dokumentarnih kreacija velikih majstora. U mom dokumentarcu je samo delić impresija iz života i mojih dela. Ponosim se što sam deo filma posvetio autorima i poštovaocima filma bivše Jugoslavije", istakao je Ljubiša Samardžić povodom večerašnje premijere svog novog filma.


Na predlog udruženja DokSrbija – Dokumentaristi Srbije na ovogodišnjem izdanju Martovskog festivala Nagrada za životno delo dodeljuje se vrsnom, istrajnom i cenjenom dokumentaristi Miroslavu Bati Petroviću. Nagradu će mu, na ceremoniji svečanog otvaranja, uručiti predsednik Odbora Martovskog festivala Andreja Mladenović, zamenik gradonačelnika Beograda.

Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, popularni Martovski festival, naš je najstariji filmski festival. Od svog prvog izdanja bio je najvažnija, a u nekim periodima i jedina, platforma u okviru koje su domaći filmski autori mogli da prezentuju publici i inostranim kolegama svoje dokumentarne, eksperimentalne, animirane i kratke igrane filmove. Od 2017. godine, u organizaciji Doma omladine Beograda i sa novim umetničkim direktorom, dramaturgom Bobanom Jevtićem, festival se fokusira na domaću filmsku produkciju dokumentarnih, TV dokumentarnih, kratkih igranih, animiranih i eksperimentalnih filmova, postajući tako nacionalni festival u punom značenju te reči.

U takmičarskoj konkurenciji biće prikazano preko 80 filmova – kratkometražnih igranih i dokumentarnih, dugometražnih dokumentarnih, animiranih i eksperimentalnih filmova. U revijalnom delu 64. Martovskog festivala biće prikazano još nekoliko reprezentativnih domaćih i inostranih filmova.

Martovski festival kroz omaž programe odaće i dužno poštovanje dvojici najpoznatijih filmskih dokumentarista sa ovih prostora, Krsti Škanati i Lazaru Stojanoviću, koji su nas na žalost nedavno napustili.

Pored projekcija filmova u takmičarskom i revijalnom delu programa, ove godine Martovski festival organizuje i brojne radionice, konsultacije i razgovore filmskih stvaralaca, studenata i redovne publike, kao i prateći muzički program (DJ program svake večeri i koncert benda Autopark  1. aprila).

Ognjenka Lakićević: "Autopark nikad nije prestao da radi"

Prvi put nakon tačno 5 godina, i to tačno u dan, grupa Autopark će 1. aprila 2017. održati koncert na istom mestu: u sali Amerikana Doma omladine Beograda. Za sobom imaju 4 albuma i brojne singlove - poslednji od njih, nedavno objavljeni “Isplaniraj mi dan”, najavljuje nove snimke i ovaj koncert.  

Autopark je osnovan 2000. godine. Pioniri shoegaze podžanra u našim krajevima, tokom godina su usavršavali svoj visokoosećajni izraz i širili krug poštovaoca, dok nisu izgradili izuzetno vernu zajednicu koja ih stalno prati. Tokom svoje karijere nametnuli su se originalnom poetikom, sjajnim video spotovima koji je dograđuju i krajnje nepretencioznom strategijom komuniciranja sa okolinom. 

Ovakva estetika, koja nosi sa sobom i antiestablišment poruku, postala je sa vremenom snažan primer za druge, mlađe sastave, kojima je Autopark dao odgovor kako ostati dosledan sebi i objavljivati svoju muziku na način koji tebi odgovara. Sa pravom se može reći da je stav koji zastupa Autopark kao bend, bio jednako važan kao i njihovi ljubavni stihovi i govor o raznim slojevima gradske usamljenosti. Radi se o grupi čiji značaj prevazilazi snimljeni output i teško može da se proceni, jer se u njihovom slučaju radi o uticajnim predvodnicima naraštaja koji upravo počinje da zauzima glavno kreativno mesto na našoj rok sceni. Zato je ovaj koncert od veoma važnog simboličkog značaja i predstavlja povratak onog “posebnog” rok sastava.

Predgrupa će biti mlada grupa Hod, koja je upravo objavila debi album “Redak vazduh”. Autopark su tokom svoje karijere na ovaj način uvek predstavljali naše najtalentovanije nove grupe, te su tokom godina na ovaj način od svojih koncerata pravili male festivale, na kojima smo uvek mogli da se susretnemo sa uzbudljivim glasovima iz budućnosti naše rok muzike.

Koncert je deo programa Martovskog festivala – 64. Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma.

Gde je bio i šta je radio Autopark šest godina?

Razmišljao. Živeli smo mirno i povučeno. Istina je da Autopark nikad nije zapravo prestao da radi, samo smo se umorili od ovog klasičnog oblika postojanja benda, pa smo isprobavali drugačije pojavne oblike. Takođe, usled nekih životnih okolnosti smo se malo povukli, što nikako ne znači da smo prestali da pravimo muziku.

Kakva je ideja koncertnog povratka – šta možemo da očekujemo da ćemo čuti na vašem nastupu 1. aprila u Domu omladine Beograda? Zašto baš taj datum? Koja će postava biti na bini tom prilikom?

Taj datum nam je značajan iz privatnih razloga, i prošli koncert u Amerikani pre mnogo godina je bio istog tog datuma. Shvatili smo da nam se svira, vratili smo se na probe u nešto izmenjenoj postavi, uzbudljivo nam je. Što se tiče postave, pojačanje je stiglo u vidu Miroslava Cakića na klavijaturama i bubnjara Lava Bratuše, koji su tu pored našeg basiste Milana, i naravno, Nikole (gitarista i autor pesama Autoparka), i mene.

Čak i kad niste nastupali, objavljivali ste svake godine novogodišnji singl? Kad, kako i zašto ste počeli sa tom tradicijom i šta vam ona znači?


Ovo se nadovezuje na prvo pitanje. Eto, od prvog trenutka kada smo započeli, hteli smo da za svaku Novu godinu da poklonimo pesmu onima koji su i dalje bili zainteresovani za opstanak Autoparka, čisto da im se javimo, da smo dobro i da još uvek imamo šta da kažemo. Kao kad odete u inostranstvo pa se povremeno nekome javite pismom ili razglednicom i kažete, dobro sam, mislim na tebe, evo o čemu razmišljam u poslednje vreme…

Koje su Autoparku najomiljenije nove grupe iz sveta, koja muzika vas danas inspiriše?

Volim Molly Nilsson, Motoramu, Radio Department, Twilight Sad od bendova aktivnih poslednjih godina. Ali, ako pričamo o nečemu baš baš novom, kao da me ništa od toga ne pokreće toliko. Tu i tamo mi se dopadne po koja nova pesma, ali ne toliko albumi. Fale mi veliki albumi. S druge strane, veoma sam verna muzici koju sam slušala i koju volim, u stanju sam da se po milioniti put oduševljavam jednom istom pesmom ili albumom, nešto što sam zavolela pre. To mi se dešava i sa filmovima, i po prvi put nemam utisak da je problem do mene.

Autopark je uvek promovisao odlične mlade grupe kao svoje predgrupe. Kako procenjujete šta se u međuvremenu dešavalo sa našom muzičkom scenom? Da li se pojavila neka nova generacija grupa na koju bi vi skrenuli pažnju, neki novi talenti?
 
Nikoli se dopada Krešo Bengalka (iz Splita), meni Dogs in Kavala.

Da li je danas teže baviti se muzikom nego kad ste vi počinjali?

Na neki način je lakše zbog postojanja interneta i društvenih mreža i svih platformi na kojima možeš da prezentuješ muziku, a s druge strane, to mi je sve toliko manje uzbudljivo, i dok sve aploudujes i sam se izreklamiraš, smoriš se a pritom ti je i nelagodno što promovišeš sam sebe.

Na koji način ste povezani sa Martovskim festivalom i šta vam znači prisustvo na takvom festival koji promoviše naše filmsko stvaralaštvo?


Dolazili smo i ranije na Festival kratkog metra. Mi volimo filmove, to je suština, i u martu, i u aprilu.

Dodeljena nagrada 50. Bitefa - Grand prix „Mira Trailović“

 

Danas, 29. marta tačno u podneu klubu Zaokret svečano je uručena nagrada 50. Bitefa „Na leđima mahnitog bika“ -Grand prix „Mira Trailović“  i 39. Politikina nagrada za najbolju režiju reditelju Dušanu Davidu Paržižeku  za predstavu Urnebesna tama u produkciji Burgteatra iz Beča.

Žiri 50. Bitefa u sastavu: Jun Čeo Kim iz Južne Koreje (predsednik žirija), Aleksandar Denić iz Srbije, Tomas Irmer iz Nemačke, Aleksandra Jovićević iz Srbije i Femi Osofisan iz Nigerije, razmotrio je svih 12 predstava i doneo odluku da samo četiri predstave zavređuju da budu razmotrene za neku od nagrada. Od te četiri je, velikom većinom, odlučeno da Grand Prix „Mira Trailović“ bude dodeljen predstavi Urnebesna tama reditelja Dušana Davida Paržižeka, u produkciji Burgteatra iz Beča.

Politikin žiri u sastavu Ana Tasić, predsednik, Dijana Milošević, Iva Milošević, Borka Golubović Trebješanin i Radojica Džunić, jednoglasno je odlučio da se ovogodišnja 39. Politikina nagrada za najbolju režiju na Bitefu dodeli Dušanu Davidu Paržižeku za predstavu Urnebesna tama, Burgteatra iz Beča.

Žiri je obrazložio da Paržižekova režija spretno i razigrano scenski izražava složena značenja Locove drame, savremene, pomalo naivne, vrlo ironične i politički prilično nekorektne avanturističke pripovesti koja odražava nagomilane apsurde postkolonijalnog sveta. Rediteljski izbor da četiri glumice igraju različite muške likove je intrigantan, pojačava scensku teatralnost i uspostavlja jaču gledalačku distancu prema događajima. Jaz između fizičke pojave glumica i likova koje predstavljaju jako je stilizovan, komičan i tipičan za Paržižekou režiju, izgrađenu na šaroliko razmaštanim i često lucidnim rešenjima.

Miloš Latinović, direktor Bitef teatra, u ime Bitef teatra i Bitef festivala,  pozdravio je okupljene zvanice i pozdravio predstavnike Grada Beograda, predstavnike Ministarstva za kulturu i informisanje, koji pomažu u realizaciji ove kulturne manifestacije, kao i sve prisutne sponzore, donatore, novinare i brojne prijatelje koji su dugi niz godina uz Bitef festival, izuzetnu manifestaciju za naš grad i našu državu.

Umetniči direktor Bitefa Ivan Medenica, izjavio je da je današnji susret posvećen predstavi Urnebesna tama, dvostrukog laureata 50. jubilarnog Bitefa, u režiji Dušana Davida Paržižeka. Medenica se zahvalio klubu Zaokret, rekavši da je Bitef oduvek tragao za novim prostorima i tragaće ubuduće, ali ne samo za novim prostorima za izvođenje predstave, već i prostorima za druženje. 

On se osvrnuo na medijsku recepciju festivala, i na veliki broj medijskih objava i kritika kako u domaćim tako i u stranim medijima.  28. međunarodni Kongres pozorišnih kritičara, tokom 50. Bitef festivala okupio je preko 100 kritičara iz celog sveta, te se o 50. Bitefu pisalo u Kanadi, Sad, Španiji, Italiji, Engleskoj, Švedskoj, Grčkoj, Indiji, Iranu i mnogim drugim zemljama. Recepcija 50. Bitef festivala, po rečima Ivana Medenice je bila izuzetna i Bitef je imao veliki međunaroni odjek. Time je doprinela i festivalska produkcija tj. postprodukcija predstave “Sloboda je najskuplja kapitalistička reč”, autorskog projekta dramaturškinja Olge Dimitrijević i Maje Pelević, zasnovanom na njihovom istraživačkom putovanju u Pjongjang (Severna Koreja). Predstava je premijerno izvedena na 50.Bitefu, nakon čega su usledlia gostovanja u Solunu (Grčka) na Dimitria festivalu, te u Tisuru (Kerala, Indija) u okviru ITFoK festivala (International Theatre Festival of Kerala) na kojima je naišla na odličan prijem.

Ivan Medenica spomenuo je da Bitef festival ima novu funkciju, festivalskog dramaturga, Filipa Vujoševića, koji je zadužen za saradnju sa njim na izboru predstava za naredni 51.Bitef,  ali i na festivalskim produkcijama.

Grand prix „Mira Trailović“ (autor skuplpture Nebojša  Mitrić) uručen je višestruko priznatom reditelju Davidu Dušanu Parižeku.  Paržižek  je rekao da mu je velika čast što je bio deo Bitefa i zahvalio se na nagradi u ime Burgeatra, kome je ovo bio prvi natup na Bitef festivalu.

Žarko Rakić, v.d. glavnog i odgovornog urednika Politike, dodelio je Dušanu Davidu Paržižeku 39.Politikinu nagradu, izjavio je da je pola veka postojanja i trajanja Bitef festivala redak i veliki jubilej , koji je Politika od početka pratila, rekavši da mu je izuzetno drago što se dva žirija poklopila u svojoj oceni za najboljeg reditelja.

Nakon dodele nagrada, svi prisutni su  mogli da uživaju uz zvuke džeza i bluza uz koktel i posluženje koje je za ovaj događaj obezbedio restoran Miam Miam.

ОЛГА ОДАНОВИЋ ДОБИТНИЦА НАГРАДЕ "ЖАНКА СТОКИЋ"

Првакиња Драме Народног позоришта у Београду Олга Одановић добитница је Награде "Жанка Стокић" коју додељују Народно позориште у Београду, Компанија "Новости" и Град Пожаревац.
Одлуку, на седници одржаној 29. марта, већином гласова донео је жири којим је председавала драмска уметница Светлана Цеца Бојковић, а чланови су били управник Народног позоришта Дејан Савић, главни уредник и генерални директор "Новости" Ратко Дмитровић, прошлогодишња добитница Јасна Ђуричић и редитељ Славенко Салетовић.

Високо признање, установљно 2003. године на иницијативу Мире Ступице (глумице века која је до прошле године била и почасни председник жирија) уручује се сваке године глумици чија је "личност обележила позоришни и филмски живот Србије својом стваралачком зрелошћу и богатством глумачког израза", а састоји се од плакете коју дарује Национални театар (рад академског сликара и сценографа Герослава Зарића), статуете Жанке Стокић (дар града Пожаревца, рад академског уметника Драгише Милошевића) и новчаног износа који поклањају "Вечерње новости".

Досадашње добитнице су Светлана Бојковић, Милена Дравић, Радмила Живковић, Ђурђија Цветић, Ружица Сокић, Јелисавета Саблић, Гордана Ђурђевић Димић, Дара Џокић, Мирјана Карановић, Љиљана Благојевић, Љиљана Стјепановић, Мира Бањац, Анита Манчић и Јасна Ђуричић.

Свечана додела Награде биће одржана у недељу, 23. априла (12,00) на Великој сцени Народног позоришта у Београду.

Uspeh srpske fotografkinje

Jelena Janković osvojila je prvu nagradu u nacionalnoj kategoriji Winner, Serbia National Award, 2017 Sony World Photography Awards sa fotografijom EXIST. 

Jelena Janković rođena je u Beogradu 1985. godine. Završila je fakultet za turistički i hotelijerski menadžment Univerziteta Singidunum. Nakon fakulteta nastavlja četverogodišnju specijalizaciju za umjetničku fotografiju kod poznatoga beogradskog profesionalnog i umjetničkog fotografa Aleksandra Radoša. Svoj rad počinje kao dokumentarni fotograf, a ljubav prema glumi, plesu i pozornici uvodi je u pozorišnu fotografiju gde 2010. počinje saradnju s Bitef teatrom i Bitef dens kompanijom. Kroz Bitef dens kompaniju aktivno istražuje estetiku plesne fotografije te postaje i zvanični fotograf Bitef festivala. 

Od 2014. kao fotograf započinje rad na igranom filmu. Iste godine započinje pedagoški rad s najmlađima vodeći kreativnu fotografsku radionicu u sklopu Dečijeg kulturnog centra Majdan u Beogradu. 

Godine 2015.priključuje se krativnom timu Nacionalnog Ansambla KOLO i postaje njihov zvanični fotograf i time započinje istraživanje pokreta kroz tradicionalnu igru. Autor je fotografija u više od 30 pozorišnih produkcija. Do sada je imala 6 samostalnih i 15 kolektivnih izložbi.

Članica je udruženja ULUPUDS-a.

Dobitnica je višestrukih nagrada od kojih su neke:

 
2010 i 2013 – Prva nagrada za umetničku fotografiju na manifestaciji Noć muzeja za dokumentarnu fotografiju.
2011 – Plaketu Sterijinog pozorja za pozorišnu fotografiju.
2013 – Nagrađena je za umjetničku fotografiju na manifestaciji PhotographicAngle’s Competition FACES u Velikoj Britaniji u kategoriji portret.
2015 – Prva nagrada na međunarodnom festivalu Rovinj Photodays 2015 u kategoriji moda.
2017 – Prva nagrada i Canon Grand Prix Award ukupna pobednica Balkan Photo Awards 2016 u kategoriji Svakodnevni život.