Nagrada Beogradski pobednik za reditelja Asgara Farhadija, dvostrukog dobitnika Oskara

 

Nagrada Beogradski pobednik za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti na 52. Međunarodnom filmskom festivalu FEST, koji će biti održan od 23. februara do 3. marta, biće dodeljena iranskom reditelju Asgaru Farhadiju.

Filmski reditelj i scenarista Farhadi, dvostruki oskarovac, kome će Beogradski pobednik biti uručen 29. februara u srpskoj prestonici, smatra se jednim od najistaknutijih filmskih stvaralaca iranske i svetske kinematografije 21. veka.

 

Farhadi (1972) se zainteresovao za kinematografiju u tinejdžerskim godinama, a svoje obrazovanje u filmskom stvaralaštvu započeo je pridruživanjem Omladinskom filmskom društvu u Esfahanu 1986, gde je snimao kratke 8-milimetarske i 16-milimetarske filmove.

 

Diplomirao je dramsku umetnost na Univerzitetu u Teheranu 1998. godine i magistrirao pozorišnu režiju nekoliko godina kasnije. Svoju završnu tezu posvetio je Haroldu Pinteru i u njoj se bavi značajem tišine i pauza u stvaralaštvu ovog dramskog pisca. Skoro svi Farhadijevi filmovi osvojili su nagrade na festivalima na kojima su prikazani.

 

Prema mišljenju kritičara, njegovi scenariji su duboke sociološke, psihološke i filozofske studije  problema koji su univerzalni u društvu, a njegovi filmovi su stekli priznanje zbog fokusa na ljudsku situaciju i pripovedanja intimnih i izazovnih priča o porodičnim sukobima.

Farhadi je kao reditelj debitovao filmom „Ples u prašini” (Raghs dar Ghobar), koji je nagrađen na Međunarodnom filmskom festivalu u Moskvi.

 

Godine 2004. snimio je film „Predivan grad“ (Shahr-e ziba), nagrađen na međunarodnom filmskom festivalu u Varšavi, a 2006.  „Vatromet u sredu“ (Chaharshanbe-soori), nagrađen Zlatnim Hugom  na Međunarodnom filmskom festivalu u Čikagu.

Film „O Eli“ (Darbareye Elly, 2009) koji je filmski kritičar Dejvid Bordvel nazvao „remek-delom“, dobitnik je Srebrnog medveda za najbolju režiju na 59. Berlinskom međunarodnom filmskom festivalu i nagrade za najbolji film na Trajbeka filmskom festivalu.

Godine 2011. Farhadijev film „Razvod“ (Jodaeiye Nader az Simin) osvojio je Oskara za najbolji film na stranom jeziku, dobivši pohvale kritike u Iranu i izvan njega. Dobitnik je i Zlatnog medveda na Međunarodnom filmskom festivalu u Berlinu, kao i Zlatnog globusa i nagrade Cezar. 

Film „Prošlost" (Le passé, 2013)  osvojio je nagradu za najbolju glumicu na Filmskom festivalu u Kanu, dok je „Trgovački putnik" (Forooshande, 2016) doneo Farhadiju drugog Oskara za najbolji film na stranom jeziku, što ovog reditelja čini jednim od nekoliko u čitavom svetu koji su dva puta osvojili tu nagradu.

Farhadijev sledeći film „Svi znaju“ (Todos lo saben), sa tandemom Kruz – Bardem, otvorio je 71. Kanski festival, a njegov film „Heroj“ (Ghahreman, 2021), koji je dobitnik Gran prija na 74. Kanskom festivalu, prikazan je i na 50. FEST-u u Beogradu.   

 

Farhadi je na listi reditelja koji su više puta osvajali Oskara za najbolji strani film. Ostali su Vitorio de Sika i Federiko Felini (po četiri puta), Ingmar Bergman (tri puta) i Rene Kleman i Akira Kurosava (po dva puta). 

Film sa vise nominacija za Oskara, BARTONOVA AKADEMIJA, otvara 52. FEST

 52. međunarodni filmski festival FEST 23. februara 2024. u MTS dvorani otvoriće film “Bartonova akademija”, koji je režirao dvostruki Oskarovac Aleksander Pejn.

“Bartonova akademija” (The Holdovers) Aleksandra Pejna ovogodišnji je kandidat za nagradu Oskar u nekoliko kategorija, među kojima su: najbolji film, glavna muška uloga, sporedna ženska uloga, originalni scenario.

 

U ovom ostvarenju, čiji scenario potpisuje Dejvid Hemingson, skromni profesor prestižne američke škole primoran je da tokom božićnog raspusta ostane u kampusu i vodi računa o nekoliko učenika koji nemaju gde da odu za praznik. Vremenom, on razvija neočekivanu povezanost sa jednim od njih, emotivno oštećenim, pametnim, problematičnim učenikom ali i školskom kuvaricom koja je izgubila sina u Vijetnamu.

 

Uloge u Pejnovom filmu, koji je već ocenjen kao “šarmantna, delikatno napisana i istančano odglumljena komedija”, igraju: Pol Đamati, Dominik Sesa, Devajn Džoj Rendolf, Keri Preston, Brejdi Hepner, Ian Doli, Džim Kaplan, Endru Garmen, Majkl Provost, Džilian Vigman i drugi.

 

Film “Bartonova akademija” je već nagrađen 2023. Zlatnim glubusom za glavnu mušku ulogu u komediji ili mjuziklu koju je poneo Pol Đamati i za sporednu žensku ulogu koja je pripala Devajn Džoj Rendolf, a prikazan je i na festivalima u Torontu, Londonu, Busanu, Talinu, Solunu, Torinu i Marakešu.

 

Kako u SAD-u vole da naglase, reditelj, scenarista i producent grčkog porekla, Aleksander Pejn, jedan je od retkih u Holivudu koji ima pravo na apsolutnu umetničku slobodu i “finalni rez“ svojih filmova. Mnogi glumci iz filmova ovog Amerikanca, koji je zaradio dva Oskara za adaptirani scenario, 2005. za "Stranputice" i 2012. za "Potomke", osvajali su nagrade ili su bili u najužem krugu za osvajanje istih poput: Džeka Nikolsona, Keti Bejts, Džordža Klunija, Brusa Derna.

 

“Ikona nezavisnog filma” Pejn rediteljski potpisuje i hvaljene filmove: “Sve o Šmitu” iz 2002. (premijerno prikazan u Kanu), “Nebraska“ iz  2013. i “Smanjivanje” iz 2017.  koji je prikazan na otvaranju festivala u Veneciji.

 

PROGRAM FESTA MOŽETE POGLEDATI OVDE 

Poslednji film Zarka Lausevica zatvara 52. FEST

 

Dramatično ostvarenje o ključnim trenucima začetka kosovske krize spušta zavesu na 52. izdanje FEST-a.

 

Ovogodišnji 52. FEST  3. marta zatvoriće poslednji film miljenika domaće publike Žarka Lauševića ”Ruski konzul”, koji je, prema romanu Vuka Draškovića, režirao Miroslav Lekić.

 

Film ”Ruski konzul” je dramatična priča o ključnim trenucima začetka kosovske krize i donosi pred publiku zaplet koji nas vaća u godine koje  će definisati budući suživot Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji.

Protagonista ovog ostvarenja je srpski doktor Ilija Jugović, koga tumači Nebojša Dugalić, a koji po kazni dobija premeštaj u bolnicu u Prizrenu. Na novoj dužnosti upoznaje profesora istorije Ljuba Božovića – “ruskog konzula”, naizgled psihijatrijskog pacijenta, koga igra Žarko Laušević.

”Ruski konzul” tvrdi da će uskoro “Rusija opet postati Rusija, a Kosovo će opet biti srpsko” što čini da se protiv Božovića okrenu lokalni albanski moćnici, separatisti. Oni pokušavaju da isele Božovića ali u njegovu zaštitu staje doktor Jugović.

 

Brojnu glumačku ekipu, pored Žarka Lauševića i Nebojše Dugalića, čine i Paulina Manov, Svetozar Cvetković, Visar Vishka, Danica Radulović, Mensur Shafqiu, Konstantin Fidanov, Petar Zekavica, Meto Jovanovski, Nada Macanković, Slaviša Čurović, Enver Petrovci, Tamara Aleksić i mnogi drugi.

 

Prerano preminuli ljubimac ovdašnje filmske publike Žarko Laušević, pozorišni, filmski i televizijski glumac, napustio nas je 15. novembra 2023 u Beogradu. Laušević je rođen 19. januara 1960. godine na Cetinju. Glumu je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1982. i iste godine postao član Jugoslovenskog dramskog pozorišta gde je godinu dana ranije u predstavi “Raskršće” ostvario prvu ulogu Igrao je u preko trideset filmskih ostvarenja među kojima su “Igmanski marš”, “Jagode u grlu”, “Lepota poroka”, “Šmeker”, “Dogodilo se na današnji dan”, ”Oficir s ružom”, “Oktobarfest”, “Braća po materi”, “Original falsifikata”, “Crni bombarder”, “Bolje od bekstva”, “Nož”, “Smrdljiva bajka”, “Leto kada sam naučila da letim”…  Poslednji put beogradska publika videla ga je u oktobru prošle godine kada se poklonio na premijeri filma “Heroji Halijarda”. Za ulogu u filmu “Oficir s ružom” nagrađen je Zlatnom arenom u Puli i Nagradom Car Konstantin u Nišu. Na festivalu u Nišu svojevremeno dobio je još dve nagrade Car Konstantin, za uloge u filmovima “Dogodilo se na današnji dan” i “Oktobarfest”, a naznačajnija nagradu Festivala, gran-pri Naisa pripala mu je za uloge filmovima “Bolje od bekstva” i “Smrdljiva bajka”. Laušević je autor knjiga „Godina prođe, dan nikad“, „Druga knjiga“, „Sve prođe, pa i doživotna“, „Padre, idiote“.

Tri domaca filma u takmicarskom programu 52. FEST-a

 

U okviru 52. FEST-a, koji traje od 23. februara do 3. Marta, beogradskoj publici predstaviće se domaći reditelji mlađe generacije čija će nova ostvarenja premijerno biti prikazana na našem festivalu, od toga su tri filma u takmičarskom program FEST-a:  “Radnička klasa ide u pakao” Mladena Đorđevića (24. 02.), “Jorgovani” Siniše Cvetića (27. 02.)  i “Za danas toliko” Marka Đorđevića (01. 03.). 

 

Stari FEST-ov znanac Mladen Đorđević, čije smo filmove 2005 (“Made In Serbia”) i 2020 (“Sumrak u bečkom haustoru”) gledali na ovom festivalu, sada se vraća koprodukcijom “Radnička klasa ide u pakao” koju potpisuju Srbija, Grčka, Bugarska, Crna Gora, Hrvatska i Rumunija.

Đorđević je režiser i scenarista mračne drame o grupi bivših radnika koja nakon što su u požaru i sumnjivoj privatizaciji izgubili svoje bližnje, posao i dostojanstvo, u borbi za pravdu pribegava natprirodnom.

Uloge tumeće: Tamara Krcunović, Leon Lučev, Momo Pićurić, Ivan Đorđević, Lidija Kordić, Mirsad Tuka, Szilvia Krizsan, Olivera Viktorović, Tomislav Trifunović, Dobrila Stojnić…

Prema oceni kritike Đorđević i novim filmom ostaje veran svom duboko maštovitom i mračan stilu.

 

Posle nekoliko kratkih filmova koji su prikazivani i nagrađivani na festivalima, Siniša Cvetić na FEST-u predstavlja svoj drugi celovečernji film “Jorgovani” koji oslikava lice i naličje filmske i TV industrije u Srbiji danas.

Glavni junaci “Jorgovana” su Katarina i Igor, glumci koji su zajedno i na ekranu i van njega. Zaneseni sevanjem bliceva i ogluveli od aplauza, oni se, iako nerazdvojni, dugo nisu ni čuli ni videli, sve do dodele nagrada za najbolju seriju godine. Na fešti gde će se okupiti cela ekipa, postaće jasno da su njihovi životi veća melodrama od one koju su snimali.

Scenario je napisao David Jakovljević, a uloge su odigrali: Sloboda Mićalović, Ivan Bosiljčić, Gordan Kičić, Mima Karadžić, Isidora Janković, Jovan Jovanović, Jana Bjelica, Nebojša Dugalić, Pavle Čemerikić, Nenad Okanović, Vahid Džanković, Petar Vasiljević…

Višestuko nagrađivani reditelj za debitantski igrani film “Moj jutarnji smeh” (2019) Marko Đorđević na 52. FEST donosi ostvarenje “Za danas toliko”.

U filmu čiju režiju i scenario potpisuje Marko Đorđević, igraju: Filip Đurić, Ivana Vuković, Nikola Rakočević, Goran Bogdan, Miona Pejaković, …

Film prikazuje kako spremanjem omiljenih mu kolača – čupavaca, Šarenci uspevaju da namame najstarijeg brata da dođe kući. Vreme kao da prestaje da postoji i počinje bajka o srećnim ljudima. Naizgled obični letnji dani postaju neobični. Zaljubljeni u život, oni uzdižu realnost iznad tla, rasterujući tamne oblake vedrinom.

Želimir Žilnik dobitnik Beogradskog pobednika 52. FEST-a

Ovogodišnji Beogradski pobednik za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti biće dodeljen Želimiru Žilniku, jednom od najznačajnijih i najplodnijih reditelja naše kinematografije. Žilnik spada u ključne figure i začetnike srpskog i jugoslovenskog modernističkog filma, ali njegov opus uveliko nadilazi taj period i proteže se do današnjih dana.

 

U svojoj bezmalo šest decenija dugoj karijeri Žilnik je snimio oko 60 filmova. Njegovi prvi profesionalni dokumentarni filmovi, „Žurnal o omladini na selu, zimi“, „Pioniri maleni mi smo vojska prava “ i „Nezaposleni ljudi“, postižu veliki uspeh na Beogradskom festivalu kratkog igranog, animiranog i dokumentarnog filma.

 

Žilnikov prvi igrani film „Rani radovi“ (1969), groteska o grupi mladih protagonista koji šire svoja beskompromisna marksistička uverenja po ruralnim predelima Vojvodine, dobija Zlatnog medveda na Berlinalu. Žilniku je tada 27 godina.

Nakon problema sa cenzurom i opstrukcijama, početkom sedamdesetih Žilnik odlazi u emigraciju u Nemačku. Snima sedam kratkih filmova, kao i dugometražni igrani film „Raj“ (1976). Ti filmovi su među prvima tretirali temu gastarbajtera u Nemačkoj.

Krajem sedamdesetih se vraća u SFRJ, a direktor SNP-a Miloš Hadžić uključuje  ga u pozorišni rad. U tom periodu sarađuje sa braćom Vranešević iz “Laboratorije zvuka”, a krajnji rezultat je "Gastarbajter opera" koja je premijeru doživela 1977. godine.

Počinje da režira filmove i doku-drame za TV Beograd i TV Novi Sad. Neke od njih nagrađivane su na televizijskim festivalima u zemlji i inostranstvu. Osamdesetih godina, filmovima kao što su „Druga generacija“ ili „Kako se kalio čelik“ tematizuje nagoveštaj političkih i socijalnih promena u tadašnjoj Jugoslaviji. Veliki pažnju javnosti izazvao je kasnije i film „Tito po drugi put među Srbima“ (1994).

 

Tokom osamdesetih, kao i devedesetih u nezavisnim produkcijama, nastaju i Žilnikovi igrani filmovi koji su dobijali najznačajnije nagrade domaćih festivala, a film „Marble Ass”  dobija specijalnu nagradu „Teddy Bear“ na Berlinalu 1995.

Problemi u zemljama centralne i istočne Evrope, a naročito problemi izbeglištva i migracija na granici sa Evropskom unijom, Žilniku su inspiracija za tematski ciklus u kojem snima filmove „Kenedi se vraća kući“ (2003), „Gde je Kenedi bio dve godine“ (2005), „Evropa preko plota“ (2005), „Destinacija Serbistan“ (2015), i „Najlepša zemlja na svetu“ (2018).

 

Žilnik je rođen u Nišu u logoru 1942. godine, roditelji su mu bili ilegalci, koji su sklopili jedan od prvih partizanskih brakova, a detinjstvo je proveo u Zemunu kod babe i dede. Kasnije je prešao kod tetke u Novi Sad.

U njegovim filmovima igrala su prepoznatljiva imena srpskog glumišta, ali su se, zahvaljujući njemu, neki i proslavili u filmskoj industriji. Pokretne slike iz Žilnikove “radionice” prikazivane su na skoro svim meridijanima, a brojni radovi uvršteni su u kolekcije inostranih art galerija i muzeja savremene umetnosti.

 

Dobitnik je nagrada za životno delo Filmskog festivala Herceg Novi i Festivala autorskog filma, pripala mu je i nagrada Centralnoevropske inicijative na 30. Filmskom festivalu u Trstu. Njegova dela se u različitim retrospektivama danas prikazuju u čitavom svetu: Cinemateca Argentina, 2018; Mar del Plata Int. Film Festival, 2017; Anthology Film Archive, New York & Harvard Film Archive, 2017; Ankara Int. Film Festival, 2016; DocLisboa, 2015; Arsenal, Berlin, 2015; Int. Film Festival, St. Petersburg, 2015; Cinusp, Sao Paulo, 2014; Thessaloniki Int. Film Festival, 2014, itd.