TERPSIHORA URUČENA BALETSKOM UMETNIKU IGORU PASTORU

Na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu sinoć je nakon održanog Gala koncerta u čast 180 godina od rođenja P.I. Čajkovskog, uručena Nagrada Terpsihora baletskom umetniku Igoru Pastoru, prestižno priznanje koje se dodeljuje na godišnjem nivou umetnicima ili institucijama kulture u oblasti umetničke igre, koje je pre devet godina ustanovilo Udruženje profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije na inicijativu Prof. Aleksandra Ilića.

U 2020. godini, ovim priznanjima podsećamo se značajnih rezultata koja su ostvarena tokom sezone, nažalost naglo prekinute pandemijom koja je sve, pa i umetnike, zaustavila u koraku na neko vreme. Međutim, nesporno je da su u plesnoj umetnosti naših prostora ostvareni rezultati, koje treba istaći, pohvaliti i nagraditi. Dok su naši igrači naglo izmešteni iz pozorišnih i baletskih sala, dok vežbaju u vlastitim domovima, u malim i nedovoljno prostranim prostorima za igru, aktuelna situacija nam je privremeno odložila dan dodeljivanja nagrade i pohvale Terpsihora uživo, ali ne i kontinuitet tih priznanja.

Nagrada i Specijalna pohvala Terpsihora dodeljuje se u 2020. godini, deveti put po redu, povodom Svetskog dana igre, internacionalnog praznika koji slavi čitav svet, a koji je ustanovio Međunarodni savet za igru – CID UNESKO.

Nagradu Terpsihora Igoru Pastoru je uručila predsednica žirija dr Vera Obradović, redovni prof. Fakulteta umetnosti u Kosovskoj Mitrovici i koreografkinja koja je delovala u sastavu sa kolegama mr Nelom Antonović, koreografkinjom, osnivačicom i direktorkom Mimart teatra i Milanom Rusom, prvakom Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu.

Sinoćnjoj svečanosti je prethodila dodela Specijalne pohvale igraču Vladimiru Čubrilu koja je održana preksinoć na sceni Raša Plaović Narodnog pozorišta, za naročit doprinos umetničkoj igri u 2020. godini.

 Nagrada i Specijalna pohvala Terpsihora se realizuje uz podršku Ministarstva kulture i informisanja i Instituta za umetničku igru.

 

ТОПЛИНА ВАРОШКОГ ДОМА СРБИЈЕ

Едукативна вођења културним добрима Гроцке

у оквиру Дана европске баштине

Ранчићева кућа, Грочанска чаршија и Легат др Александра Костића

субота 3. октобар 13-15 часова

 

Како се градило, живело, диванило у Србији пре два века, открива нова тура грочанском чаршијом, која, ако нисте знали, као заштићена амбијентална целина у рангу Косанчићевог венца од великог значаја за Србију, чува највећи број старих кућа под заштитом у читавом Београду. Како и зашто су наши преци вековима правили еколошки ефикасне куће без иједног ексера, које су данас најскупље и најтраженије на планети... Колико је овај наш Београд одвајкада био на ветрометини између Истока и Запада, преко ког су се ваљале освајачке олује моћних царстава и сеобе народа, најбоље сведочи грочанска чаршија. Видећете како је у 19. веку куцало трговачко и занатлијско срце чаршије, како је дисала та мултиетничка и мултиконфесионална варош. Једна крај друге попут комшиница збиле се на малом простору и турске куће старе 250 година, и оне типично војвођанске, и цинцарске.

 

Све што сте желели да знате о варошком животу у Србији, а нисте имали кога да питате. Чекаjу вас уз ванилице и домаћу кафу, крај старог бунара, у дворишту српке куће с краја 18. века (која је заштићен споменик културе), на диван-сусрету са нашом чаробном и монументалном прошлошћу.

 

Уз обиље историјских детаља и занимљивости, приче о културним добрима Гроцке и едукативна вођења Ранчићевом кућом, Грочанском чаршијом и Легатом др Александра Костића, оживљавају и спајају НЕКАД и САД, продубљујући везе са знањима, традицијом и вештинама које су обликовале наше окружење.

 

 Домаћице едукативних вођења: Зорица Атић - Центар за културу Гроцка и Смиљана Попов - „Београд за почетнике“

 

Сем по живописним пејзажима под воћњацима и виноградима, Гроцка је једнако чувена по културним добрима. Негујући културу сећања, прича је зачињена знаменитим Грочанима попут Илије Гарашанина, Васе Чарапића, др Јована Јовановића и др Александра Костића, који су својим деловањем омогућили напредак и развој Србије – и оставили неизбрисив траг у Гроцкој.

 

Инспиративна прича о трајању, хвата залет у период антике, где се истиче сачувани породични маузолеј - Касноримска гробница у Брестовику, и потом средњевековни процват занатства, трговине и виноградарства,  као и изградњу варошких кућа по којима је Гроцка чувена. Посетиоци ће се упознати са варошким начином живота с почетка 19. века и градитељством по мери човека, које дочаравају амбијентална целина Грочанска чаршија и Ранчићева кућа. 

 

Организатор: Центар за културу Гроцка

Подршка: Министарство културе и информисања РС и ГО Гроцка

*Имајући у виду да су на снази мере заштите у циљу спречавања ширења епидемије вируса COVID-19, моле се сви посетиоци да се приликом уласка у простор Ранчићеве куће и Легата др Александра Костића придржавају прописаних превентивних мера заштите, јер су здравље и безбедност на првом месту.

 

Tradicija se nastavlja - Održani peti po redu Dečji dani kulture

U  izmenjenim okolnostima ali sa knjigom kao glavnom zvezdom, Dečji dani kulture održani su od 19. do 27. septembra 2020. u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca u Srbiji i regionu, kao i na sajtovimawww.laguna.rs i www.delfi.rs uz velike popuste na knjige za decu i mlade.

 

Da je najbolje biti u igri sa knjigom još jednom smo se uverili po velikom interesovanju dece i roditelja koje je vladalo tokom svih dana trajanja Dečjih dana kulture.

 

A knjige koje ste birali su vrlo raznolike i lepe!

 

Najveće interesovanje vladalo je za priču o jednoj od najuzbudljivijih pop zvezda na planeti u knjizi „Bili Ajliš: vodič za fanove“.

 

Klasik srpske književnosti za decu „Hajduci“ Branislava Nušića i obavezna lektira u osnovnoj školi takođe je bio među najtraženijim naslovima.

 

Za medveda koji je hteo da poleti, ili kreatora svetskog glasa pčelu Darka, ili hobotnicu karatistu na delu ste sigurno čuli jer i dalje vlada veliko interesovanje za knjigu Andrije Miloševića „Medved Rajko i pčela Darko“.

 

Zabavni vicevi svakodnevicu uvek učine lepšom, a upravo takva je knjiga „Otkačena škola 3“ koju rado čitaju mališani (čak i nose u školu).

 

Objavljena neposredno pred početak Dečjih dana kulture, treća knjiga iz serijala voljenog Ršuma „Fazoni i fore 3“ bila je jedan od najtraženijih naslova, što i ne čudi jer je knjiga koja će vas uz zdrav smeh dovesti do zdrave pameti.

 

Evo i kompletne liste top 10 naslova Dečjih dana kulture:

 

„Bili Ajliš: vodič za fanove“ – Malkolm Kroft

„Hajduci“ – Branislava Nušića

„Medved Rajko i pčela Darko“ – Andrija Milošević

„Otkačena škola 3“ – grupa autora

„Fazoni i fore 3“– Ljubivoje Ršumović

„Najlepše priče o pustolovinama“ – prepričala Stefanija Leonardi Hartli

„Zmajeva riznica“ – Jovan Jovanović Zmaj

„20 izuzetnih devojčica koje su promenile svet“ – grupa autora

„Upomoć! Izgleda da sam se zaljubila“ – Robert Takarič

„Mali princ“ – Antoan de Sent Egziperi

 

Do novih susreta i priča o književnosti za decu, pratite nova izdanja i vesti na sajtu laguna.rs jer spremamo nova neodoljiva iznenađenja za najmlađe!

Milanu Todorovu Nagrada za knjigu godine DKV

 

 Milan Todorov je ovogodišnji dobitnik Nagrade Društva književnika Vojvodine za knjigu godine za zbirku pripovedaka Telefonski imenik mrtvih pretplatnika objavljenu 2019. godine u izdanju Arhipelaga.

Žiri za Knjigu godine DKV, koji je radio u sastavu dr Jelena Marićević, Miroslav Nikolić i Nedeljko Terzić (predsednik), jednoglasno je odlučio da za knjigu godine proglasi Telefonski imenik mrtvih pretplatnika pisca Milana Todorova iz Novog Sada. U najužem izboru bili su i roman Nade Dušanić Raskid i knjiga pesama Radovana Vlahovića Bdenje nad smislom.

"Rafinirani pripovedač Milan Todorov sačinio je uzbudljivu sliku preplitanja prošlosti i sadašnjosti, ljudskih sudbina u njima i uzbudljivog nepristajanja na olako prihvatanje čovekove prolaznosti, kao i brisanje tragova neponovljivog ljudskog trajanja. Todorov i dok piše o nestajanju, kao i egzistencijalnom strahu od svakolikog gubitka, čini to sa jasnim uverenjem da uvek imamo mogućnost preobražaja ukoliko sačuvamo ljudskost uprkos vremenu zaborava", ističe se u oceni žirija Društva književnika Vojvodine.

Milan Todorov (1951, Banatsko Aranđelovo) diplomirao je jugoslovensku književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Todorov je nekoliko decenija pisao tekstove u žanru satire, a u novije vreme autor je više zapaženih knjiga proze. Todorov se afirmisao kao novinar, posebno na radiju i televiziji, i kao urednik na radiju i televiziji u Novom Sadu. Objavio je knjige priča: Uhom za kruhom (1976), Bezbroj naših života (2011), Ne mogu ovde da dočekam jutro (2014) i Telefonski imenik mrtvih pretplatnika (2019), te romane Lek protiv smrti (2016), Redosled jednostavnih stvari (2017) i Pristanište (2018, 2019), a njegovu dramu „Kuninsko leto“ postavilo je Srpsko narodno pozorište na repertoar u sezoni 1985/1986.

Nagrada Društva književnika Vojvodine dodeljuje se članovima DKV koji u godišnjem ciklusu objave prvo izdanje originalnog književnog dela svih književnih žanrova. Nagrada ima cilj da podstakne razvoj domaće književnosti i da afirmiše doprinos članova DKV srpskoj kulturi, te afirmiše autentične vrednosti u polju književnosti a tradicionalno se dodeljuje svake godine za prethodnu godinu.

СТУДЕНТСКА ПРЕДСТАВА „НА ДНУ“ НА АМБИЈАНТАЛНОЈ СЦЕНИ „ДВОРИШТЕ / РАДИОНИЦА

 

На амбијенталног сцени „Двориште / Радионица“ (Гундулићев венац бр. 50), у петак, 2 октобра 2020. године у 19 часова, студенти II године позоришне режије Факултета драмских уметности у Београду приказаће своју испитну представу.

Представа је рад на драми Максима Горког „На дну“, коју су режирали студенти: Никола Бундало, Катарина Вјештица, Андреја Каргачин, Ђорђе Нешовић, Ива Олујић, Марија Младеновић и Настасија Аља Даничић.

Представа је уједно и део испита студената II године глуме, а учествују: Јована Берић, Никола Мијатовић, Андријана Ђорђевић, Мина Ненадовић, Теодор Драгићевић, Алекса Марковић, Лука Грбић, Ива Милановић, Марта Богосављевић и Ђорђе Кадијевић.

Трајање испита је 170 минута.

Изузетан простор сцене „Двориште / Радионица“, амбијент који на посебан начин даје свој допринос драми Максима Горког, чар отвореног простора који је инспирисао младе студенте, разлог су што је Народно позориште дало своју пуну подршку овај сарадњи.