Između podataka i stvarnosti

 

Dokumentarni filmovi o tehnologiji, digitalnom dobu i novim pogledima na stvarnost

Savremeni dokumentarni film sve češće izlazi iz okvira klasičnog pripovedanja i postaje prostor istraživanja sveta koji se ubrzano menja pod uticajem tehnologije, nauke i novih oblika percepcije. U okviru ovogodišnjeg BELDOCS programa izdvajaju se filmovi koji dele interesovanje za pitanja granica znanja, kontrole i razumevanja stvarnosti.

Od digitalne politike i regulacije tehnoloških sistema, preko naučnih pokušaja da se priroda zabeleži i sistematizuje, do eksperimentalnih filmskih formi koje pomeraju granice medija, ova ostvarenja oblikuju raznovrstan, ali tematski povezan pogled na savremeni trenutak. U njihovom središtu nalaze se napetosti između napretka i njegove cene, između potrebe da svet objasnimo i svesti o tome da nam on uvek delimično izmiče.

Tekplomatija (Techplomacy), film Suzane Kovačs (Susanne Kovacs), prati najmlađu tehnološku ambasadorku na svetu, koja sa svega 33 godine preuzima zadatak da u ime Danske pregovara sa najmoćnijim globalnim tehnološkim kompanijama i međunarodnim institucijama. Smešten između Silicijumske doline i diplomatskih centara odlučivanja, film otvara pitanja regulacije digitalnog prostora, zaštite slobode govora i dgovornosti u eri ubrzanog razvoja veštačke inteligencije. U svetu u kojem se granice između kapitala, podataka i političkog uticaja brišu, autorka prati složenu borbu za očuvanje demokratskih vrednosti, ukazujući na krhku ravnotežu između tehnološkog napretka i društvene odgovornosti.

Kako daunloudovati šumu (How to Download a Forest) je kratkometražni film Anet Jakob (Annette Jacob) koji kroz poetsko-esejistički pristup promišlja odnos između prirode i sistema njenog beleženja. Kroz fragmente rada botaničara, istraživača i arhivista, film prati procese prikupljanja, klasifikacije i digitalizacije biljnog sveta, otvarajući pitanje šta je to što se gubi kada se živo iskustvo prirode prevodi u podatke i arhive. Krećući se između herbarijuma i terenskih istraživanja, ovo ostvarenje ukazuje na beskonačnost znanja o prirodi, ali i na ograničenja ljudske potrebe da je u potpunosti obuhvati i sistematizuje.

1+1+1, film Ondreja Vavrečke (Ondrej Vavrecka), je razigrani esej o ideji progresa u savremenom svetu. Ovaj film kombinuje elemente igranog, dokumentarnog i muzičkog izraza, prateći troje likova na putovanju. Kroz susrete, dijaloge i autorefleksivne momente, autor preispituje granice tehnološkog, društvenog i ličnog napretka u vremenu obeleženom krizama i kontradikcijama. Polazeći od slobodne, asocijativne strukture, film podstiče razmišljanje o samom značenju ideje napretka u savremenom trenutku.

Revolucija protiv smrti (The Revolution Against Death), kratkometražni film Džošue

Openhajmera (Joshua Oppenheimer), bavi se idejom besmrtnosti posmatranu kroz prizmu tehnologije, vere i iluzije. U naizgled idiličnom okruženju Kalifornije, film prati zajednicu ljudi koja veruje da će zamrzavanjem tela nakon smrti obezbediti povratak u život u budućnosti. Kroz ovaj minimalistički i veoma sugestivan pristup, autor istražuje granicu između nade i samoobmane, postavljajući pitanje šta se događa kada vera u tehnološki napredak preraste u kolektivni mit

Beldocs se i ove godine bavi inovativnim savremenim tehnologijama i formama pripovedanja koje prevazilaze okvir klasičnih bioskopskih projekcija, kroz XR izložbu:

imerzivna stvarnost i Play.Docs program, kao i XR Akademiju i masterclass radionice relevantnih stvaralaca u oblasti imerzivnih medija. 

Zvučne kocke (Sound Blok), autorke Julije Makivić,  je interaktivni muzička igra -instrument gde publika kreira zvuk prostim slaganjem blokova – što više blokova, to bogatiji zvuk i nove note. Publika eksperimentiše sa različitim visinama i rasporedom blokova i otkriva beskrajne muzičke mogućnosti. Svaka kombinacija donosi novi zvuk, novu melodiju i novo iskustvo – nema pogrešnog načina igranja. Igra Zvučne kocke  je namenjena svima, bez obzira na muzičko predznanje, i poziva nas da kroz igru i istraživanje postanemo tvorci sopstvene muzike.

Ova audiovizuelna instalacija deo je Play.Docs Showcase izložbe inovativnih igara koja će obuhvatiti i Ljubav vs. svinja (Love vs. Pig) Abnera Prajsa (Abner Preis) i društvenu igru Istinite laži (True Lies) studija Hectic Games koja je nastala u saradnji sa Gete institutom Beograd. 

Beldocs XR Akademija je intenzivan trodnevni program namenjen umetnicima, rediteljima i kreativnim autorima koji istražuju savremene forme imerzivnog pripovedanja, sa fokusom na VR i 360° video. Program uključuje radionice, predavanja i mentorski rad, uz prostor za razmenu znanja, kreativni razvoj i umrežavanje.

Učesnicima omogućava unapređenje projekata kroz teorijski i praktični rad, uz podršku mentora i eksperata, kao i povezivanje sa potencijalnim partnerima za dalji razvoj i produkciju.

XR izložba: imerzivna stvarnost na ovogodišnjem BELDOCSU okuplja tri ostvarenja:

Dugo opraštanje (Long Goodbye) je interaktivna akvarel animacija o ženi suočenoj sa demencijom, u kojoj se njen odnos prema prostoru menja kako sećanja blede, a dom postaje odraz njenog unutrašnjeg sveta. Gore (Up) je imerzivno audio-vizuelno iskustvo za projekciju u kupoli koje kroz simbolično kretanje uz spiralno stepenište istražuje oslobađanje, ali i prazninu koja nastaje po dostizanju vrhunca. 

Fatamorgana (Mirage) je animirani VR projekat koji iz emotivne i edukativne perspektive sagledava odnos roditelja i deteta u kontekstu mentalnog zdravlja, vodeći korisnika kroz subjektivno iskustvo života sa depresijom. 

Publika će imati priliku da zakaže svoj termin za imerizvni doživljaj u Palati nauke putem sajta beldocs.rs, gde će uskoro biti dostupne i karte za sve projekcije na ovogodišnjem Beldocs-u.

„Crno zlato“ u BDP‑u: Drama profita i tišine

 

„Mi smo negde krenuli i nigde nismo stigli.“

 

 

 

Predstava „Crno zlato“, po tekstu Dejana Dukovskog  i u režiji Olivera Frljića, na sceni posle dva odlaganja, bavi se temom koja je istovremeno globalna i duboko lokalna – eksploatacijom resursa, moći kapitala i ljudskom cenom ekonomskog napretka. Bez potrebe za jasnim geografskim imenovanjem, predstava govori o svetu koji lako prepoznajemo: svetu u kome se priroda troši, a moral odlaže za neku neodređenu budućnost.

 

Vreme curi… Dramaturški, „Crno zlato“ se oslanja na fragmentarnu strukturu, u kojoj se lične priče ukrštaju sa širim društvenim kontekstom. Umesto klasičnog zapleta, publika prati niz situacija i odnosa koji postepeno razotkrivaju mehanizme moći – od političkih odluka, preko korporativnih interesa, do malih, privatnih kompromisa koje likovi prave da bi opstali. Taj postupak stvara osećaj nelagode, ali i prepoznatljivosti: gotovo svaki lik stoji na nekoj liniji moralnog popuštanja.

 

Fokus predstave je na porodici izloženoj višestrukim tranzicijama: društvenim, političkim, etičkim, ali i rodnim. Obećani prelaz iz jednog u drugi politički sistem nije se nikada dovršio. Dominantne vrednosti našle su se u vakuumu između onoga što je nestalo i onog što nije nastalo. Umesto tog obećanog sutra, u ovoj drami pojavljuje se neznanka Angela - uspešna poslovna žena, naše gore list - koja sada živi u Španiji. Ispostavlja se da su najbolnije istine nesagledljive za onog ko ne želi da ih vidi.

 

Režija izbegava didaktičnost. Umesto jasnih odgovora, predstava postavlja pitanja i ostavlja prostora za sumnju. Scenski ritam je promišljen, sa oscilacijama između kolektivnih scena i intimnih ispovesti, čime se gradi napetost između „velike slike“ i pojedinca koji u toj slici postaje sporedan. Upravo u tim tišim momentima predstava je najjača.

 

Bauk Frljića kruži Evropom- od Varšave do Berlina njegove predstave o usponu desnice, odnosu prema migrantima ili pedofiliji u crkvi, otkazuju se ili sudski progone, besni građani demonstriraju. Frljić je režiser koji voli da nacionalnim publikama gura prst u oko. Pa tako se u Beogradu u predstavi „Zoran Đinđić“ povraća po srpskoj zastavi, u Sarajevu ukazuje na bošnjačku odgovornost za poslednje ratove, u Hrvatskoj apeluje na savest sa „Aleksandrom Zec“ (koja govori o ubijenoj srpskoj devojčici), u Sloveniji, javnost tzv. srednje struje nije dobro primila Frljićevu predstavu „Izbrisani“, o ljudima koji su dugo živeli u toj bivšoj jugoslovenskoj republici, ali nisu slovenačkog porekla i koji su na početku ratova 1991. godine pedantno bili prebrisani iz slovenačkog državljanstva. No, to je čovek koji ume da se odredi prema porodičnoj problematici-bilo da se radi  o „Ocu na službenom putu“ (Atelje 212), „Hamletu“ (ZKM) ili „Mrzim istinu“ (na Bitefu).

 

Glumački ansambl ove predstave (Milutin Milošević, Nataša Marković, Anja Ćurčić, Jana Milosavljević, Milan Zarić, Amar Ćorović, Bojana Stojković, Ljubomir Bulajić i Ana Janković) funkcioniše kao celina, bez izraženih solističkih egzibicija. Likovi su građeni suzdržano, često potisnuto, što dodatno pojačava utisak sveta u kome se emocije ne ispoljavaju slobodno već se kontrolišu, racionalizuju ili potiskuju. Takav glumački pristup odgovara tematskom okviru predstave – industrija i kapital ne trpe višak osećanja.

 

Scenografija je svedena i simbolična, sa naglašenim industrijskim elementima, usamljenom psećom kućicom, koji prostor čine hladnim i funkcionalnim. Taj ambijent ne služi samo kao pozadina, već aktivno učestvuje u značenju predstave – prostor deluje kao još jedan mehanizam pritiska nad likovima. Svetlo i zvuk dodatno naglašavaju atmosferu, često stvarajući osećaj neprekidnog rada, buke i nemogućnosti predaha.

 

„Crno zlato“ ne nudi lako čitljivu političku poruku, niti se zadovoljava prostom podelom na krivce i žrtve. Umesto toga, predstava upakovana u trash&camp insistira na sivim zonama odgovornosti, na ćutanju koje podržava sistem i na pitanjima koja ostaju bez jasnog odgovora. Na iživljavanju nad manjinski grupama (nacionalnim, ideološkim, verskim, rodnim), i nemoćnim i ubogim. Ona nam razvejava iluzije da postoji velikodušni darodavalac (preminuli dalji rođak, Božić Bata, zlatna ribica…). Upravo zbog toga, ona deluje snažnije od otvoreno angažovanih komada – jer odgovornost prebacuje na gledaoca. Pa gledajte šta ćete i kud ćete!

 

U repertoaru BDP‑a, „Crno zlato“ zauzima važno mesto kao predstava koja se ne boji savremenih tema, ali ih tretira bez populizma i pojednostavljivanja. To je komad koji ne traži saglasnost publike, već njenu pažnju i razmišljanje – i u tome leži njegova glavna vrednost.

Ring Ring 2026: Trideset godina pomeranja granica

Festival Ring Ring obeležava 30 godina postojanja jubilarnim izdanjem koje će biti održano u Beogradu, od 20. do 24. maja 2026, kroz pet koncertnih večeri na tri lokacije.

Period uoči 30. izdanja festivala Ring Ring protiče u evociranju nagomilanih uspomena, ali i pripremi za još jedan, osvežavajući program koji, kao i u prethodne tri decenije, pomera granice slušalačkog iskustva. 

Muzika koju Ring Ring od 1996. godine promoviše punog srca ne poznaje ograničenja. Iz svakog kutka planete, bez obzira na pol, nacionalnu pripadnost i kulturno nasleđe, može doći inovativan umetnik ili grupa, a ove godine, publika će imati priliku da na devet koncerata čuje umetnike iz 15 zemalja! Neki od njih su već decenijama u vrhu ove divne, neobične i raznolike muzičke scene, poput Freda Frita (Frith) ili Pjera Bastijena (Pierre Bastien), dok su neki drugi, mlađi, tek napunili trideset godina života.

Tokom pet dana, očekuje nas čak osam premijera u Srbiji, na tri lokacije u Beogradu: pored dugogodišnjeg festivalskog doma – Jevrejskog kulturnog centra, koncertne večeri će biti organizovane i u Češkom centru i klubu Karmakoma. Na svim lokacijama publiku očekuju vrhunske improvizacije, zvučni eksperimenti, neobični instrumenti i atipične tehnike sviranja.

Za dobre, dugogodišnje poznavaoce programa festivala Ring Ring, spoj eksperimentalne i etno muzike nije iznenađenje. Ovoga puta, takvu kombinaciju ćemo slušati najpre na nastupu međunarodnog trija na čijem čelu je pevačica Vesna Pisarović. U srži njihovog umetničkog izraza, koji uz Vesnu donose čuveni muzičari Toni Bak (Tony Buck) i Noel Akšote (Noël Akchoté), leže improvizacija i sevdalinke (tzv. poravne pesme). Zatim, muzika poljsko-francuskog kvarteta Lumpeks, sa svojim avangardnim i uzbudljivim pristupom poljskoj tradiciji, sigurno će nas podstaći na igranje, dok ćemo na samoj završnici festivala zaći još dublje u vode muzike sveta, uz trio slavnog malijskog gitariste Sambe Turea (Samba Touré).

Svake godine, Ring Ring daje prostor i srpskim umetnicima. Novi duo Jasne Jovićević i Predraga Okiljevića ostvaruje „razgovore“ i „rasprave“ na saksofonima, a svoj novi trio-projekat predstaviće mladi trubač Nikola Vuković, koji karijeru gradi među najvažnijim improvizatorima u Beču. Pored njih, na festival stiže i novosadski duo Ilije Belorukova i Nenada Marković, koji je sredinom prošle godine objavio debi album – njihov nastup ujedno će biti svetska premijera.

No, to nije sve! Posebno će biti interesantan celovečernji koncert nemačke grupe Neue Vocalsolisten, na kojem će biti izveden program „Balkan Affairs“, premijerno van Nemačke, sa novim delima mladih kompozitora regiona bivše Jugoslavije.

Ulaznice su dostupne putem sajta Tickets.rs i na prodajnim mestima.

Organizator festivala je Udruženje Ring Ring, a podršku su pružili: Ministarstvo za nauku, istraživanje i umetnost Baden-Virtemberga, Gete institut u Beogradu, Austrijski kulturni forum Beograd, Poljski institut u Beogradu i Francuski institut u Srbiji.

PROGRAM 30. FESTIVALA RING RING

20.05 | Jevrejski kulturni centar | 20:00

Cičići (Austrija / Srbija / Slovenija)

Fred Frith (Velika Britanija)

21.05 | Češki centar Beograd | 20:00

Jasna Jovićević i Predrag Okiljević (Srbija)

Vesna Pisarović: Poravna Trio (Hrvatska / Nemačka / Australija / Francuska)

22.05 | Jevrejski kulturni centar | 20:00

Ilija Belorukov i Nenad Marković (Srbija / Rusija)

CNT: Pierre Bastien & Louis Laurain (Francuska)

23.05 | Jevrejski kulturni centar | 20:00

Neue Vocalsolisten (Nemačka)

24.05 | Karmakoma | 20:00

Lumpeks (Poljska / Francuska)

Samba Touré (Mali)

____________________________________________

Ulaznice | https://sn.rs/hljuj

Pierre Bastien & Louis Laurain | YouTube | https://sn.rs/gq817

Samba Touré | YouTube | https://sn.rs/3s4jf

Lumpeks | YouTube | https://sn.rs/rde4t

Vesna Pisarović | YouTube | https://sn.rs/18mws

Udruženje Ring Ring | https://ringring.rs/

MUZIČKI I BIOGRAFSKI DOKUMENTARNI FILMOVI NA XIX BELDOCSU

 

Portreti umetnika, scena i epoha: lične priče koje oblikuju kolektivno pamćenje

 U okviru ovogodišnje selekcije Beldocs festivala izdvajaju se ostvarenja koja povezuje zajednički fokus na biografske narative i muziku kao prostor ličnog i kolektivnog identiteta. Kroz portrete umetnika, autora i kulturnih fenomena, ovi filmovi osvetljavaju živote oblikovane stvaralaštvom, ali i društvenim i istorijskim okolnostima u kojima ono nastaje.

Krećući se između ličnih priča i šireg kulturnog okvira, ovi filmovi biografiju ne tretiraju kao linearnu rekonstrukciju života, već kao prostor u kojem se prelamaju umetnost, vreme i društvene okolnosti.

Dame i gospodo, gospodin Leonard Koen (Ladies and Gentlemen, Mr. Leonard Cohen) Donalda Britena i Dona Ovena (Donald Brittain, Don Owen), Mark Džejkobs po Sofiji Kopoli (Marc by Sofia) film Sofije Kopole (Sofia Coppola) i Vrtoglavica Kim Novak (Kim Novak’s Vertigo) film Aleksandra O. Filipa (Alexandre O. Philippe) povezuje fokus na autorefleksivne portrete umetnika u trenucima ličnih i profesionalnih prekretnica. Od Koenovih dana u Montrealu, zabeleženih u duhu direct cinema poetike, gde aktivno učestvuje u oblikovanju sopstvenog filmskog identiteta, preko intimnog i subjektivnog uvida u kreativni proces Marka Džejkobsa i dinamiku savremene modne scene, do slojevitog promišljanja identiteta Kim Novak kroz odnos sa Hičkokovim filmom, ovi dokumentarci istražuju kako se umetnički izraz i javna slika formiraju u dijalogu sa ličnim iskustvom i vremenom u kojem nastaju.

U okviru In Memoriam programa, publika Beldocs-a će imati priliku da pogleda dokumentarac Robert Vilson i GRAĐANSKI ratovI (Robert Wilson & the CIVIL warS), film Hauarda Bruknera (Howard Brookner), koji prati stvaralački proces jednog od ključnih avangardnih pozorišnih autora kroz njegov pokušaj da realizuje ambicioznu operu za Olimpijske igre 1984. godine. 

Goranka (Goranka’s Times), film Borisa Miljkovića, donosi intiman portret fotografkinje Goranke Matić kroz razgovore i arhivski materijal. U središtu je njen glas, koji oblikuje ličnu i profesionalnu priču, ali i širi kontekst vremena koje je beležila, pretvarajući film u svedočanstvo jedne epohe.

Još jedan portret umetnika sa ovih prostora je i Film do usijanja – Boro Drašković, autora Darka Bajića i Siniše Cvetića, posvećen je jednom od najznačajnijih reditelja domaće kinematografije. 

Amilkar (Amílcar), film Migela Ika (Miguel Eek), donosi formalno inovativan portret revolucionara Amilkára Kabrala, jedne od ključnih figura antikolonijalne borbe u Africi. Kombinujući arhivu, lične zapise i elemente imaginarnog dnevnika, film gradi fragmentarnu i vizuelno snažnu refleksiju o politici, identitetu i borbi za slobodu.

Elroj protiv Los Anđelesa (Ellroy vs LA), film Frančeska Cipela (Francesco Zippel), vodi u mračni svet pisca Džejmsa Elroja, gde se lična istorija prepliće sa mitologijom Los Anđelesa. Kroz intervjue i arhivske materijale, film istražuje grad kao izvor trauma i inspiracije, ali i kao ključ za razumevanje njegovog književnog univerzuma.

Kao što je i navedeno, ovogodišnju selekciju BELDOCS festivala čine i filmovi koji kroz zvuk, scenu i kulturne pokrete istražuju muziku kao prostor ličnog izraza, kolektivnog iskustva i društvenih promena.

Dinastija flamenka (Serás Farruquito), film Santija Aguada i Rubena Atlasa (Santi Aguado, Reuben Atlas), donosi intiman portret Farukita, naslednika jedne od najznačajnijih flamenko porodica. Fantastično snimljen ogled o igri i nasleđu.

Keltska utopija (Celtic Utopia), film Denisa Harvija i Larsa Lovena (Dennis Harvey, Lars Lovén), prati savremenu irsku muzičku scenu kroz novu generaciju umetnika koji reinterpretiraju folk tradiciju. Film otvara pitanja identiteta i kolonijalnog nasleđa, pozicionirajući muziku kao prostor društvene refleksije. 

Pank pod komunističkim režimom (Punk under Communist Regime), film Andreja Košaka, donosi arhivski bogat prikaz ljubljanske pank scene kasnih sedamdesetih i ranih osamdesetih. Fokusiran na mlade bendove, film osvetljava pank kao izraz generacijskog bunta i kulturnog otpora unutar socijalističkog sistema.

Srce kuca dva dva, film Ivana Mandića, bavi se diskografskom kućom „Diskos“ i njenim uticajem na muzičku i društvenu scenu. Kroz odnos muzike i politike, film otvara pitanje kulturnih vrednosti i granica između popularnog i osporavanog ukusa. 

Više o ovim, ali i drugim filmovima koji će biti prikazani na 19. Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma BELDOCS saznajte na sajtu festivala:  www.beldocs.rs

 Festival se održava od 20. do 26. maja u Beogradu. Aktuelnosti tokom festivala možete pratiti putem zvaničnih Instagram i Facebook stranica. Ulaznice za projekcije će biti u prodaji na sajtu festivala krajem aprila.

„Glembajevi“ Narodnog pozorišta Sombor u JDP-u

 

 

 

Kako komad koji je publici poznat i koji su čitali i gledali u ko zna koliko inscenacija učiniti zanimljivim?

 

Predstava „Glembajevi“, po drami Miroslava Krleže, u izvođenju Narodnog pozorišta Sombor, a u režiji Gorčina Stojanovića donosi pred publiku snažnu i slojevitu interpretaciju jednog od najznačajnijih tekstova južnoslovenske dramske književnosti. Režijsko čitanje, sa očuvanim Krležinim jezikom, narativima i unutrašnjim glasovima, usredsređeno je na rastakanje porodičnog i moralnog sistema bogate građanske elite, čime Krležina kritika društva dobija jasne odjeke jasno čitljive u današnjam vremenu i današnjem okruženju. U vreme kad radnici stradaju u fabrikama i na gradilištima, kada se sudske presude donose po diktatu moćnika, kada sirotinja ne vidi izlaza osim u smrti, svima je jasno da je ono i ovo vreme, vreme dominacije profita nad pravdom i moralom. U tom nitkovskom poslu tajkuni imaju svesrdnu pomoć onih koji su zaduženi za zdravlje tela, ali i onih čija je delatnost spašavanje dušа. I zato su drame ovih ljudi tako žive i tako tragične. Bežeći od suštine i smisla hrle u kriminal, ludilo i ništavnost. Čak i oni koji su spas potražili u umetnosti nisu pošteđeni moralnog pada. Nema spasenja ni za koga u svetu sveopšteg bezakonja i besmisla.

 

U središtu predstave nalazi se porodica Glembaj, simbol dekadencije, licemerja i lažnog morala. Somborska predstava uspešno ističe emocionalnu ispraznost i nasilje koje tinja ispod uglađene površine visokog društva. Ritmom i atmosferom stvara se osećaj klaustrofobije – kao da likovi, iako okruženi luksuzom, nemaju izlaza iz sopstvenih grehova, kao da nikakav suvislan izlaz iz takve krletke luksuzne žabokrečine ne postoji.

 

Glumački ansambl deluje ujednačeno i precizno. Likovi nisu svedeni na karikature, već su psihološki razrađeni, sa jasno vidljivim unutrašnjim sukobima. Posebno se ističe interpretacija likova koji nose glavnu moralnu tenziju drame – njihovi monolozi i međusobni dijalozi izneti su sa emotivnom snagom i smirenošću, čime se Krležin gust i zahtevan jezik, čini razumljivim i savremenim.

 

Centralna figura drame, Leone Glembaj, koga tumači Marko Marković, oslikava duboko rastrzanog intelektualca i umetnika, razoružanog pred licemerjem porodice i društva iz kojeg potiče. Markovićev Leone od uloge posmatrača bestijalnosti, zgađenog and njima, postaje kritičar da bi na kraju bio jedan od njegovih glavnih učesnika. Njegov lik je istovremeno racionalan i eksplozivan, surov i ranjiv, što ga čini snažnim nosiocem idejne i emocionalne linije predstave.

 

Lik Ignjata (Nacija) Glembaja, u interpretaciji Saše Torlakovića, ostavlja snažan utisak hladne autoritarnosti i moralne okorelosti. Njegova igra lagana ali maestralna, precizno dočarava suštinu patrijarhalnog, nasilnog kapitaliste čije bogatstvo počiva na zločinima i samoubistvima.

 

Ivana V. Jovanović kao baronica Kasteli-Glembaj daje liku zavodničku sofisticiranost i proračunatu emotivnu distancu. Njena interpretacija dvoumi se između prividne elegancije i prikrivene surovosti, čime dodatno pojačava napetost porodičnih odnosa.

 

Ulogu sestre Angelike, nekog duhovnog tega sveopštem ludilu, izuzetno sugestivno tumači Ana Rudakijević, unoseći spokoj i duhovnost u prostor ispunjen lažima i nasiljem. Njena igra predstavlja moralni kontrapunkt svetu Glembajevih i jedan je od emotivnih vrhunaca predstave.

  

Izuzetno funkcionišu i sporedni likovi: Bogomir Đorđević, Miloš Lazić, Srđan Aleksić, Nemanja Bakić, Nikola Knežević i Vladimir Broćilović, čije su uloge precizno uklopljene u društveni mozaik predstave.

 

Režija se oslanja na suptilna, ali efektna sredstva. Umesto spoljašnjeg spektakla, naglasak je na atmosferi, odnosima među likovima i pauzama koje često govore više od samih reči. Scenski pokret je sveden, ali funkcionalan, čime se dodatno pojačava napetost između članova porodice.

Scenografija i kostimi uspešno dočaravaju duh epohe, ali ne guše predstavu istorijskim realizmom. Naglašena belinom i simbolički okviri, funkcionišu kao metafora ispraznosi sveta u kojem likovi bivstvuju. Enterijer deluje hladno i distancirano, što simbolično odražava emotivnu prazninu likova, ali je u konfrontaciji sa njihovim međusobnim odnosima i komfliktima. Prazan ram na sceni kao i da nas sve smešta na scenu, tera da se i sami preispitamo.

 

U celini, reč je o ozbiljnoj, promišljenoj i umetnički zreloj predstavi koja Krležin tekst čita sa razumevanjem i poštovanjem, ali i sa dovoljno hrabrosti da sa njegovim nabojem udari gledaoca u pleksus.

 

Produkcija Narodnog pozorišta Sombor pokazuje zavidnu umetničku zrelost i jasno opredeljenje za psihološki i moralno složen teatar.

 

„Glembajevi“ iz Sombora potvrđuju važnost klasične drame kao snažnog sredstva društvene kritike i podsećaju da se temeljni ljudski sukobi ne menjaju – samo menjaju formu.