Borba za zemlju, prava i slobode na 58. Bitefu- „Lepota (ne)će spasiti svet”

 

Pedeset osmi Bitef biće održan od 25. septembra do 4. oktobra pod sloganom „Lepota (ne)će spasiti svet”. Beogradskoj publici u glavnom programu predstaviće se čak deset produkcija koje stižu iz Nemačke, Francuske, Švajcarske, Bolivije, Brazila, Holandije, Belgije, Slovenije, Hrvatske i Srbije.

Od borbi zemljoradnika u Amazonu preko preispitivanja granica slobode u Boliviji do sudbina aktivista na Balkanu, ovogodišnji Bitef od 25. septembra do 4. oktobra ugostiće svetske produkcije koje hrabro preispituju našu sadašnjost i otvaraju vrata ka novoj budućnosti.

Pedeset osmo izdanje festivala, čiji je generalni sponzor 1664 Blanc, održava se pod sloganom „Lepota (ne)će spasiti svet”. Tokom deset dana ugostiće odvažne predstave sa različitih meridijana, koje pokušavaju da daju odgovor na pitanje da li je lepota dovoljna za spasenje sveta izmučenog kapitalizmom, ekološkim krizama i drugim problemima kroz koje prolazi savremeno društvo.

 

„Antigona u Amazonu“ gradskog pozorišta NTGent iz Belgije još jedna je predstava iz ovogodišnjeg programa u kojoj se mitska i antička ženska figura iščitava i interpretira na nov i aktuelan način kroz preplitanje sa savremenim kontekstom. Čuveni švajcarski reditelj Milo Rau, dobro poznat Bitefovoj publici, ovim radom završava svoju trilogiju koja reinterpretira antičke mitove.

 

Za potrebe rada na ovoj predstavi Rau sa svojim timom odlazi u Brazil, gde šume i prirodu proždiru kapitalizam i vatra i gde 1% stanovništva poseduje 45% zemlje. Predstava je realizovana upravo u saradnji sa najvećim (zemljo)radničkim pokretom bez vlasništva nad zemljom MST (Movimento dos Trabalhadores Sem Terra).

 Četvoro izvođača na sceni i još mnogo učesnika, pripadnika starosedelačkih naroda Brazila, prisutnih kroz video-projekcije, rekreiraju priču Antigone smeštajući je u kontekst konkretnog događaja iz 1996. godine. Rau se sve vreme kreće između videa i odigravanja događaja uživo na sceni, između antičke drame i dokumentarnog materijala, između realnosti i fikcije.

 Ova alegorijska predstava o borbi ljudi za dostojanstven život biće izvedena 2. i 3. oktobra na Sceni „Mira Trailović” pozorišta Atelje 212.

 

 

Projekat „Palmasola – zatvorsko selo“ Kristofera Frika u produkciji KLARA Teaterprodukcionen iz Bazela (Švajcarska) zasnovan je na višegodišnjem istraživanju jednog od najozloglašenijih zatvora na svetu, takozvanog zatvorskog sela Palmasola u gradu Santa Kruz de la Sijera u Boliviji.

 

Ovaj zatvor izgrađen je kasnih osamdesetih godina prošlog veka i u njemu trenutno živi više od 6000 muškaraca i žena, od kojih je samo četvrtina zvanično osuđena. Frik i njegov tim jedina su umetnička trupa koja je do sada dobila dozvolu da provede neko vreme u Palmasoli, da razgovara sa zatvorenicima i drugim akterima tog specifičnog sistema i uopšte dokumentuje svoj boravak tamo, što je bila osnovna građa predstave.

Gledajući ovu predstavu, u bliskom kontaktu sa izvođačima, bez mogućnosti distanciranja i opuštanja, gledaoci imaju priliku da donekle iskuse šta znači život u ovom zatvorskom selu, ali i da na nov način sagledaju okolnosti spoljnog sveta u kom žive i zakone opstanka u njemu koji možda i nisu toliko drastično drugačiji od onih u Palmasoli.

Lokacija izvođenja ove predstave biće naknadno otkrivena, a za sada se zna da su na Bitefu predviđena dva igranja i to 1. i 2. oktobra od 20 časova.

 

 

Predstava „Pukotina” u režiji slovenačkog autora Jana Krmelja i u produkciji Mestnog gledališča ljubljanskog rađena je prema tekstu britanske autorke koja je za potrebe ove izvedbe nazvana Rouz Selavi. Spisateljica, naime, u uvodnoj napomeni svog teksta ističe da se predstava ne sme oglašavati pod njenim stvarnim imenom i stvarnim naslovom.

 

Već tom naznakom daje se ključ čitanja ovog teksta koji se bavi sudbinom dvoje klimatskih aktivista koji su 2021. godine pronađeni mrtvi u svom stanu, a o čijim životima i smrti ne postoje nikakve informacije na internetu iako je, navodno, u pitanju dokumentarna priča.

 

Mladi reditelj Jan Krmelj, koji je za režiju ove predstave nedavno dobio prestižnu Borštnikovu nagradu, vešto se poigrava mnogostrukim značenjima i slojevima teksta, sve vreme se krećući između stvarnosti i fikcije, ličnog i političkog. U vremenu postistine i sveprisutnog nadzora, ova uzbudljiva predstava na promišljen način ogoljava mehanizme kontrole i otvara pitanja od ključnog značaja za trenutak u kom živimo.

 

Predstava „Pukotina” biće izvedena 1. oktobra u 20 časova na Sceni „Olivera i Rade Marković“ Beogradskog dramskog pozorišta.

JONAS KAUFMAN na otvaranju 56. BEMUS-a

Koncert Jonasa Kaufmana (Jonas Kaufmann) najvećeg tenora današnjice, 1. oktobra u 20 časova u Sava centru, na svečanom otvaranju ovogodišnjeg 56. Bemusa,  svakako je događaj  koji ne treba propustiti.

Nastupi Johana Kaufmana pune dvorane i oduševljavaju publiku širom sveta. Njegov neverovatan glas i izvođenje ostavljaju bez daha, a publika u najprestižnijim svetskim salama od Metropoliten opere do Kovent Gardena, gde je ostvario je preko 70 uloga, oduševljeno reaguje svaki put.

Mediji opisuju njegovo pevanje koje ostavlja dubok utisak na publiku  kao „spoj muževnosti i nežnosti”, sa „kristalno jasnim visokim notama”.

Njegovi nastupi i snimci doneli su mu veliki broj priznanja i nagrada, uključujući Eho/Opus klasik,  a nagradu „Pevač godine” dodelilo mu je više časopisa klasične muzike. Odlikovan je Ordenom umetnosti i književnosti u rangu viteza, imenovan je za člana bavarskog Ordena Maksimilijana.  U Austriji je dobio najviše pevačko zvanje „kamerzengera” 2022. godine, dok mu je 2024. uručen francuski Orden Legije časti. U prošloj sezoni Kaufman je, u mnoštvu nastupa širom Evrope koje je ostvario, imao svoj dugo očekivani debi u ulozi Tanhojzera na Uskršnjem festivalu u Salcburgu. Povodom stogodišnjice festivala, Kaufman je održao koncert u Areni di Verona, zajedno sa Sonjom Jončevom i Ludovikom Tezijeom.

Kaufman je stekao slavu kao izvođač francuskog, nemačkog i italijanskog operskog repertoara i kao koncertni pevač. Među njegovim najpoznatijim ulogama su Don Hoze, Verter, Don Karlos, Otelo, Andre Šenije, Mauricio, Loengrin, Parsifal i Florestan, koje je izvodio u operskim kućama kao što su Skala, Kovent garden, Bavarska državna opera, Metropoliten opera, Ciriška opera, Pariska opera i Bečka državna opera.

Na otvaranju 56. BEMUS-a publika će  doživeti magiju njegovog glasa  i uživati u najlepšim tenorskim arijama i nezaboravnoj filmskoj muzici, objavljene na njegovom prošlogodišnjem albumu "The Sound of Movies".

 

Uz Kaufmana će na koncertu 1. oktobra nastupiti Vojvođanski simfonijski orkestar, respektabilni ansambl visoog umetničkog nivoa, koji je u proteklom periodu uspešno  izveo preko sedamdeset premijernih programa, s učešćem svetski priznatih domaćih i stranih dirigenata i velikog broja atraktivnih solista među kojima su Miša Majski, Nemanja Radulović, Ivo Pogorelić, Stefan Milenković, ansambl „Janoška“ i mnogi drugi.

Dirigovaće Johen Rider (Jochen Rieder), koji je redovni gost vodećih svetskih operskih kuća i koncertnih dvorana, kao što su Milanska Skala, Karnegi hol, Alte oper u Frankfurtu, i sarađuje sa najpoznatijim solistima i orkestrima današnjice. Naročito je poznat kao interpretator nemačkog i italijanskog operskog repertoara, a njegove interpretacije i snimci redovno dobijaju pohvale stručne kritike širom sveta. Tokom godina, Rider je uspostavio intenzivnu muzičku saradnju i profesionalno prijateljstvo sa tenorom Jonasom Kaufmanom.

Beogradske muzičke svečanosti – Bemus, najznačajniji i najstariji muzički festival u Srbiji, nastao iz težnje da se vrhunski svetski i domaći muzički umetnici dovedu pred publiku Beograda, temelji se, kao festival, na iskonskoj potrebi čoveka za igrom.

Više od pola veka, beogradska publika ima sreću i čast da prisustvuje nastupima vrhunskih muzičkih izvođača koji igru pretvaraju u umeće duha, transcendirajući granice običnog, svakodnevnog i poznatog i koji nas uvode u magični svet oplemenjenog, posvećenog i nadahnutog Sveta umetnosti. Stoga su ovogodišnje idejno rešenje i slogan 56. Bemusa inspirisani Olimpijskim igrama, kao vekovnim simbolom ljudskog duha i postignuća.

Olimpijske igre, u svojoj dugoj tradiciji, okupljaju najbolje od najboljih u svim sportskim disciplinama. Poreklo igara vodi u drevne početke civilizacije, do bogova Stare Grčke koji se u mitološkim predanjima smatraju tvorcima ovog sportskog takmičenja. Istorijski izvori ukazuju na starogrčki Gimnazijum kao mesto u kome su ponikle Olimpijske igre. Negovanje duha podrazumevalo je negovanje tela, a u Gimnazijumu se mladi naraštaj, pored svakodnevnog treninga na vežbalištima, usavršavao u raspravama o moralnom ponašanju, filozofiji, književnosti i muzici. U korenu svega je, zapravo, bila čovekova iskonska potreba za igrom, kao osnovnim duhovnim pokretačem svega stvaralačkog, na šta ukazuje i Platon, upućujući da čovek treba da provodi svoj život u igri i da je sama filozofija jedna ozbiljna igra koja treba da bude odigrana.  Ove jeseni, publika će prisustvovati igri velikana svetske muzičke scene koji će posetiti prestonicu Srbije i, kao i svake godine, upisati još jedan trag u bogatu i raskošnu izvođačku tradiciju Beograda.

Olimpijska baklja je upaljena. Neka ove jeseni i Igre muzičkih velikana još jednom zapale večni plamen Sveta muzike u Beogradu. Neka igre počnu!

Ulaznice za otvaranje 56. BEMUS-a se nabavljaju putem prodajne mreže www.tickets.rs