SIRANO U JDP-U

 

Premijera predstave Sirano Edmona Rostana u režiji Gorčina Stojanovića biće održana u utorak 19. marta u 20:00 na Sceni „Ljuba Tadić“.

Prevodilac je Milan Dimović, scenograf Gorčin Stojanović, kostimograf Lana Cvijanović, scenski pokret oblikuje Milica Cerović a scenski govor Ljiljana Mrkić Popović.

Sirano, kao pesnik, idealista, hrabar, duboko osećajan čovek koji se razmeće hrabrošću kako bi prikrio nesigurnost po pitanju fizičkog izgleda, čovek koji duhovitošću štiti ranjivo srce, i u izvesnom smislu produžetak linije Tužnog Pjeroa, Sirano je najuspeliji Rostanov junak. U njega je Rostan ulio sav svoj romantični žar i strast prema Idealu i sa njim deli mnoge osobine: integritet, nezavisnost, hrabrost, entuzijazam, odbijanje da pravi kompromis sa svetom, prikrivanje osećajne pesničke duše iza sklonosti ka zbijanju šala. Uprkos tome što Rostan nije (kao Sirano) imao groteskni fizički izgled koji bi ga obeshrabrio, strah od neuspeha koji je pripisao svom junaku imao je i on sam. Rostan je Sirana stvorio po slici sopstvene duše, tvrdila je njegova supruga.

U predstavi igraju Dragan Mićanović (Sirano), Anita Mančić, Marija Vicković, Nina Martinović, Joakim Tasić, Nebojša Milovanović, Marko Janketić, Slobodan Tešić, Katarina Veljović, Stefan Jevtović, Lazar Đukić, Teodor Vinčić, Ognjen Nikola Radulović, Stojša Oljačić, Luka Antonijević, Luka Radosavljević, Maja Kolundžija Zoroe, Hristina Tatić, Ivan Blagojević, Luka Sević, Vukašin Jovanović, Ana-Marija Stamenković, Sara Pavlović i Nikola Vasić / Viktor Radišić.

 

EDMON ROSTAN (Marselj, 1. april 1868 – Pariz, 2. decembar 1918) francuski pisac i dramatičar, u epohi naturalizma oživeo je romantični teatar i pokušao da mu vrati stari sjaj.

Njegov Sirano de Beržerak je od pariske premijere 1897. osvojio publiku i do danas se održao na pozorišnim repertoarima. Beogradska praizvedba održana je 21. marta 1914.

Po završetku studija prava u Parizu postao je član advokatske komore, ali se – zahvaljujući dobrom imovnom stanju porodice – advokaturom nikada nije bavio. Oženio se pesnikinjom Rozamondom Žerar s kojom je imao sina Morisa, takođe pesnika i dramskog pisca. U književnosti se pojavio 1888. komadom Crvena rukavica (Le Gant rouge), koji nije imao uspeha, kao ni zbirka stihova iz 1890, da bi komedija u stihovima Romantične duše (Les Romanesques), iz 1894. doživela odličan prijem. Dobro su dočekana i sledeća dva komada:

Daleka princeza (La Princesse lointaine, 1895) i Samarićanka (La Samaritaine, 1897), koje je napisao za Saru Bernar, ali trijumf postiže tek istorijskom komedijom Sirano de Beržerak (Cyrano de Bergerac, 1897) napisanom za tada slavnog glumca Koklena (Coquelin Constant). Komad je preveden na mnoge evropske jezike i svuda dočekan sa oduševljenjem.

Nedugo nakon toga, bezmalo istovetan prijem ima i drama Orlić (L’Aiglon, 1900) sa Sarom Bernar u glavnoj ulozi. U svojoj 32. godini Rostan postaje uvažen autor, a 1901. postaje član Francuske akademije, u koju će zbog zapaljenja pluća kročiti tek 1904. Sa bolešću opada i njegov književni uspeh, pa će sledeće delo, nastalo skoro deset godina nakon što je dosegao najveću slavu, doživeti neuspeh.

Nadahnut hrabrošću kralja Petra Prvog prilikom povlačenja kroz Albaniju, Rostan je napisao pesmu Kralj Petrova četiri vola, koju je na srpski jezik preveo Milutin Bojić, a pesma je već na Solunskom frontu bila borbeno nadahnuće srpskim vojnicima.

GORČIN STOJANOVIĆ JE diplomirani pozorišni reditelj. Režirao šezdesetak pozorišnih predstava. Autor četrdesetak scenografija za svoje i predstave drugih reditelja. Režirao u svim medijima.

Režije u JDP: Draga Jelena Sergejevna (1989), Hamlet (1992), Majn Kampf (1993), Poslednji dani čovečanstva (1994), Lulu (2005), Gospođica (2013), Don Žuan (2017), Zagreb–Beograd via Sarajevo (2021).

 

 

S I R A N O

(Cyrano de Bergerac)

 

Po herojskoj komediji Edmona Rostana

„Sirano de Beržerak”

Adaptacija: Gorčin Stojanović

Prevod: Milan Dimović

 

 

Režija i scenografija:                                                      Gorčin Stojanović    

Kostimografija:                                              Lana Cvijanović                               

Pokret:                                                              Milica Cerović

Scenski govor:                                                  Ljiljana Mrkić Popović   

Pomoćnik reditelja:                                                       Vesna Radovanović   

Dizajn svetla:                                                                    Siniša Čupić

Dizajn zvuka:                                                                    Bogdan Braković i Gorčin Stojanović                 

 

Igraju:

 

Sirano                                                                                  Dragan Mićanović

De Giš                                                                                  Anita Mančić

Roksana                                                                              Marija Vicković

Roksana                                                                              Nina Martinović

Kristijan                                                                              Joakim Tasić

Le Bre                                                                                  Nebojša Milovanović

Linijer                                                                  Marko Janketić

Građanin                                                                            Slobodan Tešić

Ragno                                                                                  Stefan Jevtović

Monfleri/Kaluđer                                                           Teodor Vinčić

Karbon Kastel-Žalu                                                         Lazar Đukić

Kiži                                                                                       Ognjen Nikola Radulović

Brisaj                                                                                   Stojša Oljačić

Sestra Margareta                                                            Maja Kolundžija Zoroe

Sestra Marta/Prodavačica/Kurtizana      Katarina Veljović

Sestra Kler                                                                         Hristina Tatić

Valver/Rišelje                                                  Vukašin Jovanović

Prvi markiz/Prvi kadet                                   Ivan Blagojević

Markiz(a)/Četvrti kadet                               Luka Sević

Markiz(a) – Kesaroš/Treći kadet                               Luka Antonijević

Drugi markiz/Drugi kadet                                            Luka Radosavljević

Tužni Pjero                                                                        Ana-Marija Stamenković

Radosni Pjero                                                                  Sara Pavlović

Sin – dečak                                                                        Nikola Vasić / Viktor Radišić

 

 

 

Inspicijent:                                                                        Daša Velimirović                                             

Sufler:                                                                                 Dragana Anđelković                                                                        

 Organizatori:                                                                    Vladimir Perišić

Andrija Urošević

               

Majstor svetla:                                                 Dragan Arsenić

Realizacija zvuka:                                                            Bogdan Braković                                                                                            

               

Asistent scenografa:                                                     Ivana Krnjić                       

Asistent kostimografa:                                 Anđela Bajagić                                                                                                                                   

 

 Premijera predstave na Velikoj sceni „Ljuba Tadić“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta u utorak, 19. marta 2024. godine u 20 časova

 Autor fotografija je Nebojša Babić. A autor plakata Mirko Ilić.

71. MARTOVSKI FESTIVAL: SELEKCIJA DOKUMENTARNOG FILMA DO 50 MINUTA

 

Martovski festival – 71. Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, stalna manifestacija u oblasti kulture od značaja za grad Beograd, biće održan od 26. do 30. marta 2024. godine u Domu omladine Beograda, koji je organizator i izvršni producent događaja.

Martovski festival tradicionalno predstavlja bogat filmski program u nekoliko nacionalnih takmičarskih kategorija: dokumentarni film do 50 i preko 50 minuta, eksperimentalni film i video art, animirani film i kratki igrani film.

Selekciona komisija domaćeg takmičarskog programa radila je u sledećem sastavu: prof. dr Ivana Kronja (filmolog), Saša Radojević (filmski kritičar, reditelj i scenarista), prof. Milan Nikodijević (filmski producent, scenarista i reditelj) i mr Sead Šabotić (reditelj, scenarista, saradnik u nastavi na Fakultetu dramskih umjetnosti Cetinje, Crna Gora).

Predstavljamo četrnaest filmova iz selekcije 71. Martovskog festivala, koji se takmiče u kategoriji dokumentarnog filma do 50 minuta. Publika će imati priliku da vidi čak 11 premijera: 6 svetskih, jednu evropsku, kao i 2 srpske i 2 beogradske.

Svetsko premijerno prikazivanje na Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma imaće sledeća ostvarenja:

"Marija želi da postane žena" (2024 / 29’ 57’’) po scenariju u režiji Jovana Pantovića govori o Mariji, koja, suočavajući se sa sopstvenim preosetljivim bićem, u svojoj glavi kreira savršenog partnera. O tome otvoreno priča sa Jovanom, svojim sadašnjim partnerom. Iznenađen njenim ispovedanjem i pričom, Jovan sve to beleži kamerom, tokom zajedničkog života u dva različita stana u Beogradu.

 

"Od avlije do sokaka" (2024 / 13’ 13’’) koji su režirali Miodrag Savić, Marija Rita i Andrijana Jelić. Nedaleko od Čačka, na Kablaru nalazi se selo Rošci u kojem malobrojno stanovništvo, većinski starija populacija, obitava u kafani „Kod Odže“, gde se i održava duh sela. Kafana je centralno mesto okupljanja i dešavanja, gde stalni posetioci bivstvuju i stvaraju umetnost od dokolice. „Kod Odže“ vreme nema definiciju i trajanje; ono postoji u datom trenutku i takvo biva jedinstveno.

 
"Ostajem ovde" (2024 / 26’ 40’’) scenariste i reditelja Aleksandra Lazarevića govori o svetski priznatom umetničkom fotografu Igoru Mandiću, koji, promišljajući svoju prošlost, istražuje pojam predodređenosti i sopstveni umetnički rad. Provodi nas kroz mračna i svetla mesta na kojima je bio, a koja su ga načinila onim što je danas. Njegova neverovatna životna priča oblikovana je nasiljem koje mu je bilo nametnuto, prvo kao šok i sticaj okolnosti, a zatim kao rešenje za preživljavanje. Poput antičkih junaka, on prolazi svoje putovanje kroz sukob i borbu, a ishod je veličanstven. Sada izlaže svoje radove zajedno sa planetarno poznatim umetnicima.

 
"Raffai Anna" (2024 / 21’ 30’’) po scenariju Nevene Matović i Igora Toholja, koji potpisuje i režiju. Ana Rafai, u junu 2022. godine proslavila je 96. rođendan. Njen svakodnevni život je i dalje bio ispunjen radošću, čemu doprinose mačka, posete rođake Ilone Pajić i stare komšinice. Ana ne zaboravlja tužne i srećne događaje iz svog dugog života i svoje uspomene sređuje kao stari porodični foto album. Međutim, nedavno emitovanje njenog radio portreta na Radiju Beograd 2, budi sećanja na način koji nikada ranije nije doživela.

"Ti još razmišljaš o tome?" (2023 / 18’ 55’’) u režiji Sare Kecman, koji govori o preispitivanju, biciklanju i nastavljanju.

 
"Vuk" (2023 / 11’) govori o odlučnoj majci koja kreće na neočekivano putovanje podizanja deteta, kada saznaje da je njenom novorođenčetu dijagnostifikovan Daunov sindrom. Uprkos predrasudama, uspeva da pronađe put iz naizgled bezizlazne situacije i nastavlja sa životom. Scenario i režiju potpisuje Bo Stamatović, a u filmu se pojavljuju Gordana Branković, Vuk Ivanišević, Jovan Branković, Eva Ilić – Stevanović

 
Evropsku premijeru imaće ostvarenje "Zoran" (2023 / 39’ 35’’), po scenariju i u režiji Aleksandra Ćirića. To je priča o neverovatnim okolnostima u kojima je Zoran sazrevao kao umetnik, učeći od najboljih. Zoran je majstor u tome da svaku naizgled tešku situaciju pretvori u priliku. I sve to radi sa neverovatnom lakoćom. Njegove skulpture su žive. Zato su mu severnoamerički Indijanci dali i indijansko ime Tunka Kitka – Čovek koji budi kamen.

Srpsku premijeru na Martovskom imaće filmovi:

"Blago nama" (2023 / 9’ 52’’) po scenariju i u režiji Vanje Vujina. Tragajući za blagom, autor putuje selima Stare Planine.

"Procenti života" (2023 / 18’ 40’’) po scenariju i u režiji Vladimira Perovića. Sveta statistika. Egzaktnost. Jesu li brojke i procenti istinski odraz stvarnosti!? Može li statistika da izrazi život!? Život i stvarnost jednog društva? Do koje mere stvarnost izražena brojkama liči na stvarnost oko nas!? Studija slučaja: zemlja meda, mleka i statistike, na čudnoj strani istorije, istine i civilizacije…

Prvi put u Beogradu biće prikazana dva ostvarenja:

"Ko je sad taj Ika Bašić?" (2023 / 27’ 30’’) po scenariju Tamare Trninić, koja je ovaj film režirala zajedno sa Sonjom Rakić. Film istražuje život Ilije Ike Bašića, renomiranog jugoslovenskog filmskog i televizijskog radnika. Slušajući priče ispred i iza platna iz njegovog života, autorka upoređuje vrednosti dva različita veka – onoga u kom je stvarao on i ovoga u kom stvara ona; analizira pristupe filmskoj profesiji, revolucionarske porive, pitanja kreativnosti, posvećenosti i slobode.

Dragoljub Dragan Elčić autor je filma "SVETLOST I SENKE: I umetnike ubijaju zar ne?" (2023 / 29′ 52″), koji je priča o jednom od najvećih slikara 20.veka, Savi Šumanoviću (1896-1942). FIlm o slikaru svetlosti koji je slavio život, a doživeo surovu smrt od fašista 1942. godine.

Za najbolji kratki dokumentarac na 71. Martovskom festivalu takmičiće se još tri filma:

  
"Portret umirućeg džina" (2023 / 11’), po scenariju i u režiji Stefana Đorđevića, je vizuelna oda rudarima RTB Bor, koji su čitav svoj život proveli u rudniku, radeći u teškim uslovima, koristeći zastarelu tehnologiju koja se godinama nije menjala. Zbog preuzimanja RTB Bora od strane kineskih investitora, stara topionica je uništena, a potreba za starijim rudarima je nestala. Film prikazuje njihove poslednje radne dane.

"reKAPITULACIJA" (2023 / 45’) govori o  vremenima izuzetno krizne situacije, početkom devedesetih godina prošlog veka, kada na inicijativu Nikole Džafa grupa umetnika ostavlja po strani svoje lično stvaralaštvo i udružuje se u kolektiv Led art, sa ciljem da pokušaju da utiču na negativne tokove u društvu. U okolnostima opšte devastacije svih vrednosti, institucija, pa i ugroženosti proste fizičke egzistencije, Led art umetničkim akcijama u javnom prostoru pokušava da uspostavi načelo „etika pre estetike“. Autor filma je Filip Markovinović, a pojavljuju se Nikola Džafo, Dragoslav Krnajski, Darka Radosavljević Vasiljević, Srđan Veljović, Goran Denić, Predrag Kočović, Nebojša Milikić.

"Reumor" (2023 / 28’ 17’’) autorke Anđele Bucalović predstavlja prosečan život penzionera u gradu Beogradu. Kako razmišljaju i provode svoje kasne godine. U filmu se pojavljuju  Vukica i Dušan Bucalović.

Ulaznice za projekcije na 71. Martovskom festivalu su u prodaji na Blagajni Doma omladine Beograda, putem eFinity prodajne mreže i onlajn. Cena ulaznica su 350 i 500 dinara, dok studenti filmskih akademija, kao i do sada, uz indeks mogu besplatno da posećuju projekcije.

BUNT ROK FESTIVAL 2024: Dvadeset autora i bendova u trci za pobedu na VIII izdanju festivala

 Poznati svi takmičari Bunt rok festivala 2024

Članovi selekcionog žirija festivala su, nakon preslušavanja pesama pristiglih na konkurs, odabrali 17 autora i bendova za osmo izdanje "Bunt rok festivala". Njima će se u borbi za pobedu pridružiti i 3 muzička sastava- pobednici festivala BARF, Stori festa i Velikogradištanske gitarijade.

Na Bunt rok festivalu 2024 predstaviće se ukupno 20 tamičara iz cele Srbije.

Od 120 prijava na Konkurs za 8.BRF, koliko je stiglo na adresu Radio-televizije Srbij, odabrani su takmičari/ bendovi i autori koji će imati priliku da opravdaju ukazano poverenje i da se, uz pobednike tri prijateljska festivala, predstave auditorijumu medijskog sistema RTS-a i bore za finale.

Branka Glavonjić, autorka emisije Bunt i Bunt rok festivala, saopštila je imena 20 takmičara 8. BRF : „Maršali“, „Mali demon“, "Noah", Mihajlo Tatić, "No intent“, "Les Filles", "Red Danger", „Uroš i nejaki“, "L`ment", „Internaut“, „Deformitet“, "Non Grata", „Afotička zona“, „Šut“, „Bristol“, „Petra" i „Đirika bend”.  

Festival čine dva polufinala i finale, Polufinalne emisije, sa po deset takmičara pratićemo na RTS-u u drugoj polovini maja, nakon čega će uslediti i finale Bunt rok festivala 2024..

Stručni žiri će ove godine raditi u istom sastavu kao i prošle godine: Maja Cvetković ("E play"), Ivan Fece Firči, Milena Milutinović (bend „Repetitor"), Miloš Ignjatović ("Dorćol plac") i Milovan Bošković („Zemlja gruva").

„Pokazali su se kao veoma dobar žiri, efikasan i žiri koji ume da prepozna zaista ono što je dobro i što vredi." kaže Branka Glavonjić i otkriva kakvi su bendovi i pesme koje će biti predstavljene na osmom izdanju festivala:

„Ove godine opet imamo najmlađeg učesnika koja ima 13 godina, to jest takmičarku. Zatim, zanimljivo je da zaista ima sve više ima žena u rokenrolu. I to je izrazito lepo, nekako je atraktivno i značajno za scenu da su bendovi prošarani, da više rokenrol ne stvaraju i ne sviraju samo muškarci- tu su sada u mnogo većem broju i neke divne žene, kojih je evo sve više. Takođe, zanimljivo je, kroz ovaj ovaj projekat tome svedočim- na koji način mladi autori razmišljaju o strukturi pesme. Pažljivi slušaoci otkriće da među pesmama koje će biti predstavljene na 8. BRF ima i onih koje karakterišu vrlo neobična razrešenja, nešto što je neočekivano…. A među dvadest ovogodišnjih takmičara ima i pesama koje su realizovane na druge načine i naravno- i ovoga puta ima klasično lepih pesama. Vraćaju se te neke melodije i puno harmonija, puno višeglasja sad ima u pesmama. I lepo je kada čuješ višeglasje u bendu, kad njih nekoliko učestvuje u pevanju, tako da se onda dobije i bolja harmonija, unapređuje se aranžman pesme. Među pesmama koje smo odabrali, prepoznali smo da je većina muzičara koji su ih poslali na naš konkurs razmišljali o svemu- kao da su već, pored toga što su autori, na neki način i producenti sopstvene muzike.”

"Bunt rok festival" je jedini televizijski festival takmičarskog karaktera, čiji je cilj afirmacija domaće pop i rok muzike, kao i formiranje nove srpske pop i rok scene.

Tokom dosadašnjeg trajanja ovog svojevrsnog nacionalnog projekta, kroz proces je prošlo više od 1800 i bendova iz cele Srbije, a njih 150 je dobilo priliku da nastupi na sceni RTS-ovog TV studija i predstavi se najširem auditorijumu.

Po tradiciji, uz multimedijsku afirmaciju na programima i platformama medijskog sistema RTS-a, najbolji učesnici Bunt rok festivala će osvojiti čuvene statuete munje (zlatnu, srebrnu i bronzanu), kao i novčane nagrada RTS- a ali i druge nagrade prijatelja Bunt rok festivala. Takođe, najbolji bendovi/ takmičari dobiće i priliku da nastupe na najprestižnijim muzičkim festivalima u Srbiji i regionu, u okviru projekta BRF, koji nosi naziv "Bunt rok turneja".

                       Youtube канал Бунт рок фестивала: https://www.youtube.com/@RTSBuntrokfestival

Емисија BUNT, Facebook: https://www.facebook.com/BuntRTS/

BUNT, INSTAGRAM: https://www.instagram.com/bunt_rts/

Премијера Нушићевог „Мистер Долара“ на Великој сцени Народног позоришта у Београду

 

Представа „Мистер Долар“ у којој Бранислав Нушић ангажовано пише, у овом случају, о моћи новца и о томе у којој мери је новац, вечни покретач збивања у свету – дајући му тиме функцију главног лика комада, биће премијерно изведена 15. марта у 19:30 часова на Великој сцени Народног позоришта у Београду.

Режија је поверена узбудљиво талентованом Милошу Лолићу, позоришном ствараоцу европског реномеа, који први пут у својој богатој и бројним, престижним наградама овенчаној каријери, ради неки комад овог славног писца, несумњиво највећег комедиографа у српској књижевности.

Након праизведбе 16. септембра 1932. године у Народном позоришту, ова комедија ситуације с елементима комедије нарави у чијем фокусу је прича о скоројевићима који лако долазе до новца и онима који им се улагују, враћа се поново, после скоро једног века, на исту сцену, као права позоришна магија, у новом, савременом редитељском читању.

„Радња се догађа на журци некакве високе класе, односно елите која је истовремено и политичка и финансијска и корумпирана.  Без обзира на то што је комад написан пре скоро једног века, његова актуелност је до те мере присутна да не морам, чак, ниједним редитељским поступком да указујем на то”, открива редитељ Лолић који је био задужен и за идејно решење сценографије.

„Та журка и те како говори и о нашем времену. Нису примењиве само реплике, него и све ситуације. Овај текст барата с доста озбиљних тема без да ико мора да их подвлачи, као што је, на пример, класно питање. Ту пре свега мислим на келнера кога узвисујемо на позицију милионера и како то утиче на све остале… Дакле, радећи овај комад, први пут ми се догађа да немам потребу за деконструкцијом, већ Нушића остављам скоро, па, интегрално. Без обзира на то што смо радећи адаптацију избацили неке ликове, ми смо му, пуни поверења, препустили да скоро сасвим интегрално, води ову представу оном причом како је он то одувек и планирао. Поред тога, Нушић у овом тексту између тих својих комичних бравура, успева да провуче и тако неки хаику који може да се користи као нека животна мантра”, каже Лолић, који у Народном позоришту поново режира после девет година, када је с великим успехом поставио Шилерову „Марију Стјуарт”.

Лолићева режија „Мистер Долара”, у драматизацији Перише Перишића, као представа за праве позоришне сладокусце, уз јединствен ауторски печат, доноси на сцену и оригиналну техно музику, сведена, али импресивна сценографска решења, упечатљиве костиме и маестралну глуму.

„Ова представа је један неочекивани Нушић - Нушић 21. века. Слика света коју нам Милош Лолић даје кроз, код Нушића увек присутну, акциону групу ликова је прецизна, на глобалном нивоу препознатљива и ни мало обећавајућа. Мистер Долар је ушао у све поре света који живимо, већини постао божанство и поносом заменио стид. Није више ни смешно...јер нас испразност све више удаљава од срећног краја”, сматра уметнички директор Драме Народног позоришта Молина Удовички Фотез.

Нушићев „Мистер Долар“ био је пријемчив ауторском тиму, пре свега због узбудљиве, у драматуршком смислу, водвиљске технике и маштовитих комедиографских визура друштвених група и појединаца који не бирају средства да се домогну новца, моћи и части, лакованих-спакованих по мерилима буржоаског скоројевићевског друштва.

„Традиционално тумачен, Нушић се смеје слабостима, а не апсурдима људи и друштва. У нашем тумачењу проблематизујемо ту тезу и постављамо питање: шта се дешава кад се нушићевске сцене прекомпонују, измонтирају и згусну тако да водвиљски механизам прерасте у буњуеловски жур којем се не назире ни почетак ни крај, или у савремени клупски парти с ретро-обележјима, или заошија, можда, у правцу театра апсурда или црне колибе на трагу Д. Линча?! Тријумф разума, смеха и живе речи некад је могао да послужи чак и моралном олошу да освести своје слабости и да колико-толико коригује своје поступке. Слабо се пишчеве рационалистичке побуде читају данас, у постисторијском, посттеоријском и поствредносном свету, али смо настојали да та невесела спознаја иако ствара својеврсни шум (да не кажем парадокс), ипак не угрози ни нашу позоришну визију, ни заносно комичну и бурлескну нушићевску игру – вртоглаво веселу, арлекински ироничну и сатиричну", каже драматург Периша Перишић.

Осим њега, као уметнички тим овог позоришног дела потписују се и Мираш Вуксановић (реализација сценографије), Марија Марковић Милојев (костимографија), Невена Глушица (компоновање музике), Ирена Максимовић (кореографија денс-групе) и др Љиљана Мркић Поповић (сценски говор).

У подели су Недим Незировић, Теодора Драгићевић, Радован Вујовић, Ива Милановић, Александар Вучковић, Kалина Kовачевић, Јован Јовановић, Александар Срећковић, Бојана Бамбић, Немања Стаматовић, Магдалена Мијатовић, Ваја Дујовић, Вучић Перовић, Драган Секулић, Данило Лончаревић, Софија Узуновић,Ивана Шћепановић, Сава Милутиновић, Ана Јанковић, Милица Томић, Лариса Радоњић, Данило Фатић.

 

Radionica ANIMACIJA! na 71. Martovskom festivalu

Martovski festival – 71. Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, stalna manifestacija u oblasti kulture od značaja za grad Beograd, biće održan od 26 do 30. marta 2024. godine u Domu omladine Beograda, koji je organizator i izvršni producent  događaja.

Martovski festival poziva mlade na besplatnu radionicu KAKO NAPRAVITI STOP MOTION ANIMIRANI FILM, koju vode Ana Nedeljković i Nikola Majdak mlađi. Radionica će biti održana tokom trajanja 71. Martovskog festivala u Domu omladine Beograda, a zainteresovani za prijavu ne moraju imati prethodno iskustvo u animaciji.

Animacija je zabavna i odlična za kreiranje fiktivnih svetova u kojima je sve moguće. Međutim, kako otići korak dalje i iskoristiti ovaj skoro neograničeni potencijal tehnike da bi pričali o nekim temama iz realnog sveta za koje vi smatrate da su bitne?

U okviru radionice ubrzanim tempom prolazimo kroz sve faze kreiranja jednog animiranog stop motion filma, od ideje preko rada na storibordu do same animacije i postprodukcije. Dakle, rezultat je (veoma kratak) zajednički animirani film. Upoznajemo se sa osnovama stop motion animacije, programom Dragon Frame, eksperimentišemo sa upotrebom različitih materijala i intenzivno razgovaramo o tome kako vidimo svet oko nas.

Mesto i vreme održavanja radionice:  Dom omladine Beograda, 28-30. mart 2024. Neophodno je učesce tokom sva tri dana programa.

Ciljna grupa: Mladi uzrasta od 15 do 25 godina, nije neophodno prethodno predznanje ili iskustvo u animaciji.

Maksimalan broj polaznika: 12

Radionicu vode: Ana Nedeljković i Nikola Majdak mlađi

Rok za prijavu: 23. mart

Prijava za radionicu: Od podataka potrebno je poslati ime, prezime, koju školu i razred ili fakultet i godinu pohađate, broj mobilnog telefona i mejl adresu.

Prijave slati na adresu: milica.gavrilovic@domomladine.org 

Rok za prijavu: 23. mart 2024.

Biografije predavača:

Ana Nedeljković 

Diplomirala je i doktorirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Bavi se animiranim filmom, vizuelnom umetnošću i edukacijom.

Nikola Majdak

Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti, odsek za kameru.  Već 25 godina aktivan je kao nezavisni snimatelj, animator, reditelj i predavač.

Njihov prvi zajednički film “Rabbitland” (2013) na Berlinalu je nagrađen Kristalnim medvedom, prikazan je na preko sto festivala širom sveta, a osvojio je i brojne druge nagrade. Njihov drugi zajednički film “Neputovanja” (2018) takođe je prikazan na brojnim festivalima uključujuči Berlinale, Annecy i Sundance, kvalifikovan je za Oskara i nominovan za Annie nagradu. Njihov novi kratkometražni film “O novcu i sreći” (2022), posle premijere u Lokarnu, prikazuje se na brojnim međunarodnim festivalima. Trenutno rade na razvoju projekta za svoj prvi dugometražni animirani film “Novi Rabbitland”.