„Paklena komedija – ispovest serijskog ubice“ na antičkom nalazištu Feliks Romulijana

 

 

Džon Malkovič izvešće sa orkestrom Bečke akademije i Vroclavskim baroknim orkestrom muzički komad „Paklena komedija“ večeras na antičkom nalazištu Feliks Romulijana kod Zaječara. Komad je baziran na istinitoj ispovesti serijskog ubice.

„Paklena komedija – ispovest serijskog ubice“ govori o Džeku Untervegeru, austrijskom piscu i serijskom ubici, poznatom kao ubica iz bečkih šuma, koji je 1976. osuđen na zatvorsku kaznu za ubistvo osamnaestogodišnje Margret Šafer, a potom u zatvoru otkrio dar za pisanje i autobiografskim romanom „Čistilište ili izlet u zatvor – Izveštaj krivca“ doživeo slavu.

 

Dirigent Martin Haselbok, koji je inače i predložio Malkoviču da rade na ovom jedinstvenom performansu, utkao je u tu priču muzičku listu koju je sam odabrao. Ta lista je sačinjena od arija poznatih kompozitora Mocarta, Vebera, Betovena, Baha…

II Festival FILMOVI NA ŠTIKLAMA

Drugi festival filmskih autorki "Filmovi na štiklama" biće održan u Art bioskopu Kolarčeve zadužbine od 16. do 20. avgusta, najavili su organizatori.

Projekcije će početi u 20.30 sati, a posle filmova biće održani razgovori sa autorkama filmova.

Pod zajedničkim nazivom Rijaliti, 19. avgusta biće prikazani filmovi "Rijaliti sa belim štapom" i "Rijaliti u invalidskim kolicima".

Za razliku od ostalih filmova koji će biti prikazani u Art bioskopu Kolarčeve zadužbine, projekcija ovih filmova biće održana u holu Kolarčeve zadužbine takođe sa početkom u 20.30.

Ulaz na projekciju filmova pod zajedničkim nazivom "Rijaliti" je slobodan, dok je ulaz za ostale projekcije 300 dinara.

Selektor programa festivala je Nevena Ðonlić.

 

 

„Obimni korpusi rediteljki u okviru nacionalnih kinemaografija pojavljivali su se sa talasom feminizma i velikih turbulencija u postšezdesetosmaškom periodu. Okviri su najčešće traženi u domenu političkih i feminističkih aktivizama, što se poklopilo s ustoličenjem ženskog pisma u književnosti i naglašavanja intimizma, što je inače pojam koji je zapravo nailazio na otpore u pojedinim feminističkim krugovima.”

 

Ovim rečima uvaženog filmskog kritičara, Saše Radojevića prošle godine je najavljeno prvo izdanje FESTIVALA NA ŠTIKLAMA koji ove godine nastavlja da živi i slavi filmske autorke. Akcenat programa je na domaćim autorkama i to mlađe generacije koje su otvorenih očiju posmatrale svet i događaje oko sebe. 

 

Utiske o tim događajim će nam preneti kroz filmske priče koje će podeliti s publikom od 16. do 20. avgusta na Terasi i u holu Kolarčeve zadužbine. 

 

Posle projekcija slede razgovori sa autorkama.

 

 

 

II FESTIVAL FILMSKIH AUTORKI

 

F I L M O V I  N A  Š T I K L A M A

 

ART BIOSKOP

KOLARČEVA ZADUŽBINA

OD 16 – 20. AVGUSTA 2022.

 

 

 

 

Utorak, 16. avgust 20.30	OTVARANJE FESTIVALA KELTI režija Milica Tomović
Sreda, 17. avgust u 20.30	ONA SE BUDI režija Staša Bajac
Četvrtak, 18. avgust u 20.30	ČISTAČ DUŠE režija Lana Radošević   PORODIČNI ODMOR režija Katarina Koljević   KADA SAM KOD KUĆE režija Ivana Todorović
Petak, 19. avgust u 20.30 Hol Kolarčeve zadužbine	RIJALITI (RIJALITI SA BELIM ŠTAPOM i RIJALITI U INVALIDSKIM KOLICIMA) režija Marta Fiš
Subota, 20. avgust u 20.30	SUSRET režija Marija Strajnić

 

Izložba “THE SUBTERRANEANS”

 

 

 

Od 9. do 21. avgusta 2022. / Otvaranje u utorak, 9. avgusta u 19h

 

Galerija Doma omladine Beograda       

 

Izlažu: Iva Kuzmanović, Marija Šević, Mihailo Prostran, Raško Milatović i Bojana Janjić

 

Izložba “The Subterraneans” predstavlja referencu na značajne promene koje su nastale u drugoj polovini XX veka, a koje su uticale na sveobuhvatni koncept kulture i umetnosti do danas.

 

Imajući u vidu pomeranje granica koje su redefinisale društvene normative, prezentacijom vizuelnog sadržaja na izložbi se uspostavlja vremenska dijagonala između prošlosti i sadašnjosti, a time i podseća na važnost kontrakulture i njenog uticaja na savremeno društvo.

 

Radovi umetnika na izložbi svakako upućuju na mladost, buntovništvo, sazrevanje, unutrašnja stanja protagonista i disfuncionalnost društva, koje postaju karakteristične za svakodnevicu. Time nas narativni sklop navodi na razmišljanje o poziciji različitih ideologija i preispituje naše lične težnje za oslobađanjem od nametnutih normativa. Upravo se ovakav vid intencionalnog stava može iščitati u potkulturalnim praksama.

 

 

 

 

Iva Kuzmanović (1984, Beograd)-Godine 2011. diplomirala je na Odseku za slikarstvo u klasi profesora Čedomira Vasića, na Fakultetu likovnih umetnosti. Od 2007. je član NKA/ICA, organizacije koja je pod pokroviteljstvom i vođstvom Biljane Tomić tokom deset godina (2000-2010) organizovala internacionalne radionice na kojima je Iva Kuzmanović učestvovala kao umetnik i kulturni medijator. Od 2012, kao suosnivač Umetničkog prostora U10 i redovan član Kolektiva U10, učestvovala je kao organizator, kustos ili umetnik u preko sto pedeset grupnih i samostalnih izložbi i drugih projekata u kulturi i umetnosti. Trenutno pohađa umetničke doktorske studije na Odseku za slikarstvo Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu.

 

Osnovni medij koji Iva Kuzmanović koristi je slika, najčešće ulje na platnu. U svojoj praksi izražava se i kroz proširene medije upotrebom zvuka, videa, neonskog svetla i drugih materijala i elemenata za svoje ambijentalne instalacije. Apstraktni pejzaži pustinje, tradicionalni memento mori motivi, prikazi džungle ili avionskih nesreća su česti motivi koje umetnica koristi obrađujući kroz svoju praksu teme temporalnosti, eskapizma i fatalističkog.

 

 

 

Marija Šević (1987, Aranđelovac)-Diplomirala je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2011. godine. Usavršavala se na Akademiji lepih umetnosti u Monpeljeu, i kao stipendista francuske vlade boravila je na Akademiji lepih umetnosti u Parizu u klasi profesora Kloda Kloskija i Džejmsa Rajlija. Suosnivač je Umetničkog prostora i kolektiva U10 gde od 2012. godine radi na uređivanju programa. Učestvovala je na samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu.

 

 

 

Bojana Janjić (1982, Beograd)-Radila je u medijima kao foto urednica i fotoreporterka. Janjićeva je ušla u svet fotografije slikajući portrete, pre 17 godina. Kasnije ju je ljubav prema muzici, navela na fotografisanje koncerata. U njenom profesionalnim radu ističe se pre svega zanimanje za rok, koncertnu fotografiju kojom se autorka u kontinuitetu bavi više od 10 godina. Osim utilitarnog i informativnog karaktera koju ova fotografija ima u novinarskom-reporterskom angažmanu, za Janjićevu ona sve više predstavlja osnovnu temu ili motiv umetničkog izražavanja. Sliku sa rok događaja autorka tretira kao sliku o emociji, a kroz pokret teži da uhvati psihologiju pojedinca koja se krije iza konstruisanog imidža ali i rađa kroz simbiozu sa gomilom, publikom pred scenom.

 

Jedna je od domaćih najaktivnijih i najproduktivnijih rok fotografkinja čiji rad je dosta zapažen u svetu muzičkih događaja. Pojedine fotografije sa rok koncerata  bile su objavljivanje u onlajn medijima, štampanim, nedeljnicima itd…

 

Kao fotografkinja koncerata snimila je fotografije mnogih poznatih bendova i izvođača, od Nika Kejva, Igija Popa, bendova Depeche Mode, Ramštajn i The Kills do Noela Galagera i mnogih drugih… Fotografisala je koncerte u Srbiji i inostranstvu, kao i različite festivale za potrebe dokumetovanja ali sve više za potrebe promišljanja ovakvih događaja van poslovnog angažmana strogo kroz službu i estetiku intimnog fotografskog jezika.

 

Od 2018. godine radi kao oficijelni fotograf u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu.

 

 

 

Mihailo Prostran (1995, Beograd) je multimedijalni umetnik, koji je poznat po street art–u i ilustracijama. Kroz lucidne stripove, Mihailo kreira jedistveni imaginarni i nadrealni svet. Njegovi radovi obuhvataju polje grafita, crtanih ilustracija i animacija, slikanja i fotografije, koje su objavljivane u brojnim internacionalnim magazinima, publikacijama, filmovima i spotovima. Izlagao je na nekoliko grupnih izložbi. Takođe je ilustrovao omot albuma Hali Gali kompilacije, čiji su izdavači “Kišobran” i “Pop Depresija” (2019).

 

 

 

Raško Milatović (1984, Beograd)-Filmski i televizijski reditelj.

Poslednjih 12 godina bavio se snimanjem porteta beogradskog umetnika Nenada Džonija Rackovića. Rad će konačno biti realizovan u vidu dugometražnog dokumentarca tokom 2023. godine, a film ujedno predstavlja i Raškov prvi autorski projekat.

Video rad Džoni na betonu je niz prizora, tj. isečaka iz aktuelnog filma.

Pored višegodišnjeg profesionalnog rediteljskog iskustva, Raško se bavio i izlaganjem svojih video kolaža – različitih verzija rada Džoni na betonu.