XII Međunarodni festival saksofona u Srbiji - Belgrade Saxperience

 Beograd će krajem septembra ponovo postati prestonica saksofona. Dvanaesti međunarodni festival saksofona u Srbiji – Belgrade Saxperience, biće održan od 25. do 27. septembra i okupiće renomirane umetnike iz zemlje i sveta, nudeći publici i muzičarima jedinstveno iskustvo kroz koncerte, majstorske kurseve i radionice.

Specifičnost festivala ogleda se u tome što je posvećen instrumentu koji je u džez muzici sinonim za slobodu i improvizaciju, a u klasičnoj i savremenoj muzici donosi novu izražajnost i emociju. Publika će imati priliku da kroz različite programe otkrije sve boje i mogućnosti saksofona – od klasičnih kompozicija do avangardnih zvučnih eksperimenata.

Tokom tri festivalska dana održaće se pet koncerata na prestižnim beogradskim lokacijama – u Atrijumu Narodnog muzeja, Bioskopu Balkan i Kulturnom centru Beograda na kojima će nastupiti istaknuti umetnici i ansambli.

Milan Savić, saksofonista i direktor festivala je o ovogodišnjem izdanju rekao:

„Belgrade Saxperience je za ovih dvanaest godina postao više od festivala – to je mesto gde publika otkriva nove horizonte zvuka, a mladi muzičari stiču dragocena iskustva i kontakte. Saksofon je instrument na raskršću različitih muzičkih svetova – od klasike, preko džeza, do savremene muzike – i upravo ta raznovrsnost mu daje moć da povezuje ljude različitih generacija i ukusa. Održati kontinuitet festivala već dvanaest godina veliki je izazov, ali upravo zbog te energije i reakcije publike verujemo da Beograd zaslužuje ovakav specifičan umetnički događaj. Za mene je najveći uspeh kada vidim kako saksofon ume da probudi i radost i nostalgiju, i da oduševi i najmlađe i one koji su ceo život u muzici.“

Poseban segment festivala je koncert Mini Saxperience, namenjen deci i budućim profesionalnim saksofonistima. Završnog dana festivala, u nedelju 27. septembra u 11 časova, na platou ispred Kulturnog centra Beograda nastupiće (mdw) Orkestar saksofona Univerziteta za muziku u Beču, a deca će imati priliku da se upoznaju sa instrumentom, postave pitanja mladim muzičarima i otkriju čaroliju zvuka saksofona.

Festival su podržali Institut Servantes, Ambasada Kraljevine Belgije, Austrijski kulturni forum, Selmer i JLV.

XXXIV Međunarodna tribina kompozitora uz 13 koncerata i prateće programe

 

Udruženje kompozitora Srbije najavljuje XXXIV Međunarodnu tribinu kompozitora koja će biti održana od 27. septembra do 7. oktobra 2025. u više koncertnih prostora u Beogradu.

Svečano otvaranje zakazano je za subotu 27. septembra, u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine, gde će Hor i Simfonijski orkestar RTS-a, pod upravom Olge Biserčić, premijerno izvesti dela Igora Andrića, Dragane Jovanović, Zorana Komadine, Damjana Jovičina, Milorada Marinkovića i Branke Popović.

Prema rečima selektorke, Tatjane Milošević Mijanović, program Festivala uglavnom čine kompozicije za solo instrumente, gudački kvartet, najrazličitije kamerne ansamble, sa ili bez elektronike, a svojevrsna novina je koncert na kome će biti izvedene kompozicije koje su pisane za Pierrot ansambl. Izabrana dela su stilski i poetski veoma raznovrsna i zahtevaju poznavanje savremenih tehnika sviranja, kao i poseban angažman i afinitet izvođača prema interpretaciji savremene muzike. Kao i do sada, za program Međunarodne tribine kompozitora birane su kompozicije koje imaju specifičan muzički sadržaj, generacijski i poetski različite, koje u prvom planu imaju dostizanje inovativne zvučnosti, kako u okviru akustičnih ansambala, tako i u kombinaciji akustičnih instrumenata sa elektronikom i koje svojim vrednim rezultatom obogaćuju muzički jezik sadašnjice.

U godini kada Udruženje obeležava 80 godina, program festivala obuhvata 13 koncerata i brojne prateće sadržaje, koji će biti realizovani u: Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine, Muzeju nauke i tehnike, Galeriji Artget, Studiju 6 Radio Beograda, Češkom domu, Katedrali Blažene Djevice Marije, Adventističkoj crkvi, sali Beogradske filharmonije, kao i u sali Udruženja kompozitora Srbije.

Publika će imati priliku da čuje više od 60 odabranih kompozicija, u izvođenju Hora i SO RTS, ansambla Gradilište, Gudačkog orkestra Dušan Skovran, Hora Dečjeg kulturnog centra, gudačkog kvarteta 4 gudača, uz dirigente Radeta Pejčića, Ivana Markovića, Srđana Sretenovića i Nevene Ivanović kao i brojnih solista i kamernih sastava.

Posebni koncerti u Studiju 6 i sali Beogradske filharmonije biće posvećeni opusu Milana Mihajlovića (povodom 80. rođendana) i Zorana Erića (povodom 75 godina od rođenja).

U duhu tradicije, tokom trajanja festivala biće dodeljene prestižne nagrade: Stevan Mokranjac, Aleksandar Pavlović i Pavle Stefanović.

U okviru posebnih programa biće  predstavljena monografija Sokojevog Fonda za kulturna davanja – „Motor muzičkog života Srbije“ a koncert će održati prošlogodišnje dobitnice nagrade Aleksandar Pavlović. pijanistkinja Marija Timotijević i harfistkinja Irina Pejoska

Ulaz na sve koncerte je slobodan a realizaciju Festivala podržali su SOKOJ i opština Vračar.

ROK SVIRKA U BEOGRAD BAŠTI

 

Veliki prezir, Sharks, Snakes and Planes, ПETRA i ЛИПОВ LOUD

 

Bregalnička 5, Zvezdara

27/9/2025 – od 18:30 do 22:00

Koncert je humenitarnog karaktera, ulaz besplatan

 

U subotu, 27. septembra od 18:30 do 22:00 biće održana rokenrol svirka u čuvenom parku Beograd bašta, starom bioskopu na otvorenom koji je pretvoren u park. U pitanju je komšijska inicijativa lokalnog benda Lipov Loud nastala u cilju održavanja ovog veoma značajnog parka za stanare MZ Lipov lad. U toku koncerta biće prikupljani novčani prilozi za lečenje Viktora Miletića, dečaka iz komšiluka.

 

Koncert su podržali: Picerija Majstor i Margarita, Cinegrand MCF, Baristocratia, kafe Arte Suave i pivara Gvint.

 

Na koncertu će svirati poznati beogradski i lokalni bendovi: Veliki prezir, Sharks, Snakes and Planes, ПETRA i ЛИПОВ LOUD.

 

 

Veliki prezir oformio je Vladimir Kolarić 1995. godine u Vrbasu. U sam vrh alt-pop-rock scene uplivali su odmah nakon objavljivanja prvog izdanja jednostavno nazvanog ,,Veliki prezir”, nakon čega je usledila serija koncerata. Na velikom broju nastupa širom zemlje, Veliki prezir se pokazao kao prava koncertna atrakcija. Nije čest slučaj da odmah nakon debi izdanja bend objavi live album, ali u njihovom slučaju je to bilo neminovno. Koncertno izdanje ,,1 2 3 4” samo je dokazalo kvalitet benda koji je najmanje studijski, benda koji prepoznaje emociju publike koja je prepoznala njihov senzibilitet i počela redovno da posećuje njihove nastupe.

 

Veliki prezir nije jurio za kvantitetom, a kvalitet je uvek bio prepoznat. Posle pomenutih, objavili su još tri izdanja ,,Brazde”, ,,Ruka bez povratka” i ,,Nikadjekraj”. Poslednja dva albuma najčešće su nazivana zrelim plodovima gotovo neprimetnog i tihog procesa unutrašnjeg razvoja benda u svim aspektima – od poetske i autorske prizme lidera Vladimira Kolarića, preko sviračke perfekcije bubnjara Roberta Radića(ex La Strada,ex Obojeni Program) i gitariste Roberta Telčera(ex Boye,Partibrejkers), do Borisa Mladenovića (Jarboli, Neočekivana Sila) koji je osim doprinosa na bas gitari svojim ko-producentskim potpisom, uz Sašu Jankovića, doneo i novu, kompleksniju zvučnu sliku. Takodje, vrlo je primetno sve veće inkliniranje ka eksperimentu, žanrovskoj raznolikosti, oslobođenosti, lakom prepuštanju instiktima bez kompromisa bilo kakve vrste. I publika i kritika Veliki prezir smatraju ,,punokrvnim” rock bendom koji je uspeo da dosegne autentičnost izraza, tako retku u današnje vreme.

 

 

Sharks, Snakes & Planes je bend koji je nastao kada su se ajkula, zmija i avion sudarili u sred industrijske zone Beograda i rekli: „Ajmo da sviramo!“ Od tada, ovi momci kombinuju zvuke grunge-a, alternativnog roka i zvuk ručne kočnice kombija iz 1987. Njihov EP Nebeska mehanika je pokušaj da se objasni kako funkcioniše svemir, samo sa više distorzije i manje fizike.  Nastupali su svuda – od velikih festivala do podruma gde je plafon niži od ambicija prosečnog TikTok influensera. Ako ih ne vidite na bini – verovatno su u kombiju, izgubljeni negde između zvučnog zida i GPS-a koji uporno kaže „preračunavam“. Ako ih čujete – niste poludeli. Ako ih ne čujete – proverite kabl.

 

 

 

ПETRA je bluz-rok bend iz Beograda, osnovan 2023. godine. Iza sebe imaju nastupe na festivalima poput Wind Rock u Vršcu, Aranđelovac Zove, BARF i BUNT na RTS-u, kao i na takmičenju Running for the Best u Minhenu. Bend čine Petra Kojić (vokal, gitara i solo gitara), Kristina Žurkić (bubanj), Filip Piposki (bas) i Stevan Masnec (ritam gitara). Trenutno su u procesu zavrsavanja materijal za svoj prvi autorski album.

 

 

Beogradski bend Lipov Loud osnovan je 2018. godine spontano, kao rezultat druženja i nekoliko sviračkih sesija održanih u muzičkom studiju Lion. Kreativni rad nastavljen je u studiju P3 u BIGZ-u gde su snimljeni i prvi demo snimci za pesme Moj grad, Boje, Bla bla i Milionima godina. U maju 2022. godine za izdavačku kuću Long Play objavljen je i prvi EP pod nazivom Ne pristajem sa četiri energične, emotivne pesme i zvukom koji se može opisati kao beogradski garažni rok. Sa autorskim materijalom Lipov Loud nastupao je samostalno u Beogradu kao i širom Srbije na brojnim festivalima, zajedničkim i samostalnim koncertima, između ostalog i u klubu Elektropionir, Jugošpedu, klubu FEST, KC Gradu, GKC Užice, na Arsenal festu u Kragujevcu, na Moonwalk festivalu u Pančevu, Titan demo festu u Kosjeriću i Gitarijadi Vojvodine. Lipov loud čine: Goran Kostić Kole (bubnjevi), Đorđe Đolović (ritam gitara), Aleksandar Sarajlić (bas gitara) Branislav Glumac (solo gitara i vokal) i Rade Šević (vokal).

 

 

XVI Evropska noć istraživača – „U toku sa naukom” 26. septembra širom Srbije

 

Leteće perle koje prkose gravitaciji, sedam pločica mudrosti, razna putovanja u prošlost i budućnost, ali i kroz krvotok i nervni sistem, ćelijske i arheološke ekspedicije, odgovorno korišćenje sveprisutne veštačke inteligencije, simulacije jedrenja, letenja i ronjenja, samo su neke od stotinu tema koje će pokriti najuzbudljvija noć nauke u Srbiji.

 

XVI Evropska noć istraživača održaće se u petak, 26. septembra, od 16 do 22 sata, u 16 gradova širom naše zemlje.

 

Pod sloganom U toku sa naukom, ovogodišnja manifestacija stiže u Beograd, Niš, Novi Sad, Kragujevac, Čačak, Kruševac, Suboticu, Smederevo, Pirot, Leskovac, Ranovac, Zaječar, Svilajnac, Kikindu, Šabac i Inđiju.

 

Upoznaće posetioce sa najnovijim naučnim saznanjima, predstaviti neka od fascinantnih otkrića i provesti kroz interaktivne radionice koje će pokazati koliko je nauka deo našeg svakodnevnog života.

 

Od najmlađih radoznalaca do onih koji žele da probude dete u sebi, svi će biti u prilici da budu „u toku sa naukom” – da razgovaraju sa istraživačima, zavire u njihove laboratorije i sami pokušaju da reše deo naučnih zagonetki.

Kao i svake godine, programi će biti potpuno besplatni za posetioce.

Evropska noć istraživača održaće se u Beogradu na nekoliko lokacija: u Evropskoj kući, gde će biti i svečano otvaranje manifestacije uz podršku Delegacije EU u Republici Srbiji, u Centru za promociju nauke, Muzeju nauke i tehnike, Etnografskom i Prirodnjačkom muzeju, Zoološkom vrtu, Češkom domu i TC BIG fešn.

Niš će svoje programe predstaviti u Centru za stručno usavršavanje, njegovom Naučnom klubu i Parku znanja, zatim u Narodnom muzeju, Univerzitetskoj biblioteci „Nikola Tesla”, Evropskoj kući, Američkom kutku i TC Delta planet.

Bogat naučni sadržaj Šapčani će biti u prilici da obiđu u Pešačkoj zoni, dvorištu Kulturnog centra i OŠ „Vuk Karadžić”. Lokacije u Čačku biće Park znanja Centra za stručno usavršavanje, Šetalište kod SC „Mladost” i Start ap centar.  

Trg Stevana Sinđelića i Centar za kulturu ugostiće ljubitelje nauke u Svilajncu. Gradski trg, Naučni klub Centra za stručno usavršavanje i Kulturni centar biće istraživačke lokacije u Leskovcu. Ove godine Smederevo će imati postavke u Naučnom klubu Regionalnog centra i Muzeju grada.

Tržni centar BIG, OPENS i Naučni klub u okviru Kulturne stanice Svilara biće domaćin manifestacije u Novom Sadu, Naučni klub Centra za stručno usavršavanje u Kikindi, TC BIG fešn u Kragujevcu, Pionirski park biće mesto okupljanja u Kruševcu, Plato ispred Doma kulture u Pirotu, a Ranovac će Noć istraživača održati na Gradskom trgu u Petrovcu na Mlavi.

Nekoliko kabineta i učionica Zaječarske gimnazije biće spremne da prime radoznalce svih uzrasta, Visoka škola će za to biti zadužena u Subotici, a Ulica Vojvode Stepe naukom će biti osvetljena u Inđiji.

"Pozivamo vas da i ove godine budete deo Evropske noći istraživača! Po 16. put u Srbiji otvaramo vrata nauke – dođite da zajedno istražujemo, otkrivamo i zabavimo se, jer nauka je tu, pred vama i čeka da je upoznate!",  poručuje dr Jasmina Nestorović Živković, koordinator projekta ReFocus FLOW.

Kao zagrevanje za Evropsku noć istraživača, već od 15. 9. u nekim gradovima biće organizovane promotivne aktivnosti, a 22. septembra tradicionalno počinje Evropska nedelja istraživača.

Evropska noć istraživača organizuje se već 20 godina uz podršku Evropske komisije širom Starog kontinenta, sa ciljem da na zanimljiv način afirmiše istraživače i nauku, približi njihov rad široj javnosti i podstakne mlade da se opredele za naučno-istraživačku karijeru.

Ove godine manifestacija se organizuje u 460 gradova u 25 zemalja.

U Srbiji je, tokom proteklih 15 godina, ukupno 41 grad učestvovao u ovoj naučnoj avanturi. Ona se u našoj zemlji ove godine realizuje kroz dva projekta: ReFocuS FLOW i TRAILS.

Koordinator projekta ReFocuS FLOW (Road to Friday of Science FLOWs) je Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ Univerziteta u Beogradu u partnerstvu sa Centrom za promociju nauke, Prirodno-matematičkim fakultetom Univerziteta u Nišu i Univerzitetom u Kragujevcu.

Koordinator projekta TRAILS (TRAIN RESPONSIBLE AI LEARNING SOCIETY) je Kreativno edukativni centar u partnerstvu sa Naučno-tehnološkim parkom Novi Sad, Udruženjem naučnih komunikatora NAUKOM, Visokom školom strukovnih studija iz Subotice i Centrom za promociju nauke.

Projekti su finansirani iz programa „HORIZON EUROPE“, najvećeg programa Evropske unije za istraživanje i inovacione delatnosti, a u okviru potprograma „Marija Sklodovska-Kiri”.

--

Španski metar: Četiri španska filma koja se ne propuštaju!

 Od 10. do 17. septembra publiku u Beogradu i Novom Sadu čekaju najzanimljiviji španski filmovi prošle godine.

Prvi put u istoriji španske kinematografije, ovog februara dogodilo se to da nagradu Goja za najbolji španski film ravnopravno podele dva ostvarenja. U pitanju su filmovi „Infiltrirana“ i „Linija 47“ koje će srpska publika premijerno moći da pogleda na ovogodišnjem Španskom metru, u organizaciji Instituta Servantes.

Festival će otvoriti uzbudljivi triler „Infiltrirana“ rediteljke Aranće Ećevarije, koji je u španskim bioskopima pogledalo više od milion i po ljudi! U pitanju je film zasnovan na istinitoj priči o Aransasu Beradre Marin, agentkinji Nacionalne policije koja je čak osam godina bila infiltrirana u terorističku organizaciju ETA. Tokom svoje tajne misije bila je primorana da u potpunosti prekine porodične veze, sve kako bi raskrinkala jedinicu Donosti. Ovo je priča o jednoj hrabroj ženi koja je promenila sopstveni život kako bi pokušala da spasi živote drugih.

Pored nagrade za najbolji film, glumica Karolina Juste nagrađena je Gojom za glavnu žensku ulogu. Film je postao pravi bioskopski hit, a Aranća Ećevarija postavila je rekord za španske rediteljeke kada je u pitanju zarada na blagajnama.

„Infiltrirana“ će biti prikazana u MTS dvorani 10. septembra u 19 časova, a 12. septembra u istom terminu film će biti prikazan u Kulturnom centru Novog Sada.

I ostvarenje „Linija 47“ takođe je zasnovano na istinitim događajima, a osim nagrade Goja ovaj inspirativni film osvojio je i priznanja Gaudi i Forke za najbolji film. Reditelj Marsel Barena odlučio je da ekranizuje priču o mirnom otporu i lokalnom komšijskom pokretu koji je 1978. preobrazio Barselonu i zauvek promenio sliku njenog predgrađa.

Radnja prati Manola Vitala, vozača koji je preuzeo autobus na liniji 47 kako bi razotkrio laž koju je gradska uprava uporno ponavljala – da autobusi ne mogu da se uspinju brdima doseljeničke četvrti Tore Baro. Manolov čin pobune pokazao se kao katalizator promena, kao dokaz da su ljudi ponosni na svoje korene i postao važan deo borbe komšiluka i radničke klase koja je pomogla u stvaranju moderne Barselone sedamdesetih godina.

Film „Linija 47“ biće prikazan 12. septembra u 21 čas u MTS dvorani.

Ljubitelje istinitih priča očekuje i hvaljena drama „Ja sam Nevenka“ o prvoj ženi u Španiji koja je izvela jednog moćnog i uticajnog političara pred sud zbog seksualnog i uznemiravanja na radnom mestu. Rediteljka Isijar Boljain poznata je po sada već kultnom ostvarenju „Dajem ti svoje oči”, potresnoj drami o porodičnom nasilju koja je nagrađena sa čak 7 nagrada Goja.

Radnja filma „Ja sam Nevenka“ smeštena je u 2000. godinu i prati Nevenku Fernandes, mladu odbornicu za finansije u gradu Ponferada. Ona ubrzo postaje žrtva neumoljivog proganjanja, kako na ličnom, tako i na profesionalnom planu, i to od strane gradonačelnika, čoveka koji je navikao da sprovodi vlastitu volju i u politici i u privatnom životu. Nevenka odlučuje da ga prijavi zbog uznemiravanja, iako zna da će zbog toga platiti visoku cenu - njena okolina joj ne pruža podršku, zajednica Ponferade joj okreće leđa, a mediji je izlažu javnom suđenju.

Dramu „Ja sam Nevenka“ beogradska publika moći će da pogleda 14. septembra u MTS dvorani od 19 časova, dok je u Kulturnom centru Novog Sada na programu dan kasnije u istom terminu.

Za ljubitelje originalnih scenarija, porodičnih priča i pametno napisanih komedija, na programu je film „Kuća u plamenu“. Glavna junakinja Montse veoma je uzbuđena jer će provesti vikend sa celom porodicom u svojoj kući u Kadakesu, na Kosta Bravi. Razvedena je već godinama, njen bivši muž ima novu partnerku, deca su odrasla i već dugo vode svoje živote, ne obraćajući pažnju na nju. Ali Montse predugo čeka na ovaj susret sa porodicom i neće dozvoliti da joj bilo ko pokvari planove ili ugasi entuzijazam. Ovaj vikend biće, po svaku cenu, savršen... čak i ako zbog toga bude morala da spali baš sve.

Reditelj Dani de la Orden snimio je odlično tempiran film o porodičnim odnosima i ulogama, kojim je prošle godine svečano otvorio Barcelona Film Festival. „Kuća u plamenu” osvojila je nagradu Feros za komediju godine, kao i nagrade u kategoriji najboljeg scenarija i glumice. Pored toga, Eduardo Sola dobio je ove godine i nagradu Goja za najbolji originalni scenario.

Pored španskih filmova, glavni program Savremeni film sadrži i iz Argentine, Čilea, Kolumbije, Kube, Ekvadora, Meksika i Perua. Ove filmove beogradska publika moći će da pogleda od 10. do 15. septembra u MTS dvorani. Ciklus filmova Počasna nagrada Goja ove godine posvećen je španskoj glumici Aitani Sanćes-Hihon, najmlađoj dobitnici tog priznanja koje dodeljuje Akademija umetnosti i filmskih nauka Španije. Ljubitelji filma moći će da pogledaju četiri njena ostvarenja 16. i 17. septembra u Jugoslovenskoj kinoteci.

Ulaznice za filmove koji se prikazuju u MTS dvorani mogu da se kupe po ceni od 600 dinara na blagajni dvorane. Karte za novosadske projekcije mogu da se kupe po ceni od 300 dinara na blagajni Kulturnog centra Novi Sad. Ulaznice za projekcije u Jugoslovenskoj kinoteci prodaji se na blagajni te ustanove po ceni od 200 dinara.

Španski metar organizuje Institut Servantes u Beogradu, u saradnji sa ambasadama Argentine, Meksika, Kube i Španije u Srbiji, ambasadama Ekvadora, Kolumbije i Perua u Mađarskoj, kao i Ambasadom Čilea u Grčkoj.

Detaljan program festivala, sa informacijama o svim filmovima i rasporedom projekcija, dostupan je na zvaničnom sajtu

XVII Španski metar u Beogradu i Novom Sadu

 Petnaest izvanrednih filmova čini ovogodišnje, 17. po redu izdanje Španskog metra, koje će biti održano od 10. do 17. septembra u Beogradu i Novom Sadu.

Dobitnici nagrade Goja, bioskopski hitovi, autorska ostvarenja i nesvakidašnje ljudske priče i ove godine čine program omiljenog festivala filma na španskom jeziku. Sedamnaesti Španski metar, koji organizuje Institut Servantes u Beogradu, činiće tri programske celine, a festival će 10. septembra otvoriti film „Infiltrirana“ Aranće Ećevarije.

„Ove godine festival je sačinjen od izvanrednog odabira savremenih filmova iz Argentine, Čilea, Kube, Ekvadora, Španije, Meksika i Perua. Mnogi od njih su prepoznati na prestižnim međunarodnim festivalima i ovenčani brojnim priznanjima, što potvrđuje njihov umetnički kvalitet i tematsku smislenost. Od borbe protiv terorizma, preko komšijskih borbi za osnovna prava, pa sve do osuda nepravdi, složenih porodičnih odnosa i socijalne isključenosti – ova dela nas pozivaju da razmislimo o izazovima sa kojima se suočavamo kao društvo.

Španski metar nije samo praznik filma na španskom jeziku u Srbiji, već i mesto susreta. U sve povezanijem svetu, festivali poput ovog imaju presudnu ulogu u zbližavanju kultura i naroda, podstičući razmenu ideja i iskustava, ali i snova, iluzija, nadanja. Kroz priče koje delimo na filmskom platnu, gradimo mostove koji prevazilaze granice i jezike. Filmsko iskustvo nas poziva da otkrijemo nove glasove i perspektive, i da se prepustimo emocijama koje u nama bude priče i likovi koje prisvajamo kao svoje. Jer kada film govori – mi slušamo: živimo tuđe živote.“, naglasio je Injaki Abad, direktor Instituta Servantes Beograd

Glavni program Savremeni film sadrži ostvarenja iz Španije, ali i iz Argentine, Čilea, Kolumbije, Kube, Ekvadora, Meksika i Perua. Ove filmove beogradska publika moći će da pogleda od 10. do 15. septembra u MTS dvorani.

„Mnogi od tih filmova prepoznati su na prestižnim međunarodnim festivalima i ovenčani brojnim priznanjima, što potvrđuje njihov umetnički kvalitet i tematsku smislenost“, navodi direktor Instituta Servantes Injaki Abad. „Od borbe protiv terorizma, preko komšijskih borbi za osnovna prava, pa sve do osude nepravdi, složenih porodičnih odnosa i socijalne isključenosti – ova dela nas pozivaju da razmislimo o izazovima sa kojima se suočavamo kao društvo.“

Ulaznice za ovaj program biće u prodaji na blagajni MTS dvorane, a po ceni od 600 dinara, moći će da se kupe od 1. septembra.

Ciklus filmova Počasna nagrada Goja ove godine posvećen je španskoj glumici Aitani Sanćes-Hihon, najmlađoj dobitnici tog priznanja koje dodeljuje Akademija umetnosti i filmskih nauka Španije. Ljubitelji filma moći će da pogledaju četiri njena ostvarenja 16. i 17. septembra u Jugoslovenskoj kinoteci, na čijoj blagajni ulaznice mogu da se kupe po ceni od 200 dinara.

Program Španski metar putuje i ove godine donosi najzanimljivija ostvarenja iz glavnog programa u Kulturni centar Novog Sada. Odabrani filmovi biće prikazivani od 12. do 16. septembra, a ulaznice koštaju 300 dinara.

Filmski festival Španski metar organizuje Institut Servantes u Beogradu, u saradnji sa ambasadama Argentine, Meksika, Kube i Španije u Srbiji, ambasadama Ekvadora, Kolumbije i Perua u Mađarskoj, kao i Ambasadom Čilea u Grčkoj.

Detaljan program festivala, sa informacijama o svim filmovima i rasporedom projekcija, dostupan je na zvaničnom sajtu 

VIII Dunav Film Fest

Osmo izdanje Međunarodnog festivala Dunav Film Fest biće održano od 19. do 24. avgusta u impresivnom ambijentu Malog grada Smederevske tvrđave. Grad na Dunavu i ove godine postaje centar filmskih susreta, predstavljajući najznačajnija savremena ostvarenja podunavskih zemalja.

Tokom šest festivalskih večeri, publiku očekuje pažljivo odabrani naslovi raspoređenih u četiri programske celine, koji će biti prikazani na četiri atraktivne lokacije u gradu – od istorijskih do savremenih urbanih prostora.

Glavna festivalska pozornica ostaje Mali grad Smederevske tvrđave, dok će projekcije biti organizovane i u Dunavskom parku, na Platou kod Karađorđevog duda i u Centru za kulturu Smederevo.

U programu će se naći filmovi koji su osvojili priznanja na velikim međunarodnim festivalima, dela etabliranih autora, ali i ostvarenja novih glasova regionalne i evropske kinematografije.

Dunav Film Fest zadržava takmičarski karakter – nagradu Dunavska lađa za najbolji film u zvaničnoj selekciji dodeljuje stručni žiri sastavljen od uglednih filmskih stvaralaca.

Više informacija o programu, gostima i rasporedu projekcija dostupno je na zvaničnom sajtu festivala.

XII FESTIVAL NOVI TVRĐAVA TEATAR- NE UĆUTKUJTE SOKARATA

Tim Festivala NOVI TVRĐAVA TEATAR poziva publiku da kao i prethodnih godina sačuva datume - od 27. avgusta do 2. septembra kad će glumci naseliti pitome obronke šume ispred VILE STANKOVIĆ i izvesti šest predstava u selekciji umetničke direktorke Vide Ognjenović. Pet predstava čine takmičarski program, dok će završna, šesta predstava biti izvedena u čast nagrađenih u okviru svečanog programa.

Festival se održava pod sloganom: NE UĆUTKUJTE SOKARATA. Posvećen je studentima. Dve studentske predstave su uvrštene u takmičarski program, iako ih je bilo za celokupni repertoar, zbog organizacionih i tehničkih poteškoća nisu ove godine mogle da budu programski deo festivala.

Ovogodišnji repertoar sastavljen je od predstava po tekstovima iz dramske klasike Čehova i Dostojevskog, pa do naših savremenika, od Hauarda Brentona, Duška Kovačevića i Vide Ognjenović, do Mine Milošević. Predstave nam dolaze iz Srbije i regiona. 

Otvara ga produkcija Bitef Teatra predstavom Ućutkivanje Sokrata, Hauarda Brentona u režiji Nebojše Bradića, pozorištE Duško Radović dolazi sa predstavom Tesla, po tekstu Mine Milošević, u režiji Ivana Baletića. 

Sledi predstavu Play Čehov, Pozorišta Portal, Fakulteta Savremenih Umetnosti, Beograd, u kolektivnoj režiji studenata. 

Predstava Profesionalac, po drami Duška Kovačevića , u režiji studenta Novaka Puletića je produkcija Pozorišta Ulica, iz Beograda. 

Iz Crne Gore predstaviće se koprodukcija Gradskog Pozorišta iz Podgorice i Budva Grad Teatra sa predstavom: Nadpop Kojović, Vide Ognjenović u režiji autorke. 

Završna predstava , u čast nagrađenih je predstava Bezimeni, F.M Dostojevskog, u briljantnoj režiji i izvođenju glumca Nikole Ugrinovića.

Biće to Festival glumaca svih generacija, od prvaka Nebojše Dugalića, Jugoslava Krajnova, Sanje Ristić-Krajnov, Bojana Dimitrijevića, Jelene Stupljanin i Bojana Žirovića, Miša Obradovića, Branke Femić-Šćekić, Pavla Popovića, Danila Čelebića, Pavla Ilića, do mladih glumaca, Novaka Puletića, Aleksandra Radovića, Vukašina Popovića, Petra Stanišića , Lare Dragojević, Ognjena Sekulića, i njihovih kolega koji robusno kucaju na vrata scenske javnosti.

Završena XIX Turneja Slobodne zone

 

Projekcijom filma „Maga 1909” u Umetničkoj galeriji „Nadežda Petrović” u Čačku 24. juna zvanično je završena 19. Turneja Slobodne zone.

Tokom tri meseca trajanja, u više od 50 gradova i mesta širom Srbije, preko 20.000 ljudi pogledalo je šest pažljivo odabranih ostvarenja sa prošlogodišnjeg festivala. 

Od Subotice do Surdulice filmovi su besplatno prikazivani u kulturnim i omladinskim centrima, domovima kulture, bioskopima, bibliotekama, galerijama, učionicama... Gledaoci su, nakon svake projekcije, imali priliku da diskutuju o onome što ih je najviše zaintrigiralo i podstaklo na razmišljanje.

Ove godine na programu su bila četiri igrana i dva dokumentarna ostvarenja sa temama koje odvode u najrazličitije svetove: „Mi nemamo drugu zemlju” iz Palestine o sukobu u pojasu Gaze, „Uvek postoji sutra” iz Italije i „Moj najdraži kolač” iz Irana o ženama koje prkose društvenim konvencijama, „Simon s planine” iz Argentine i „Lars je LOL” iz Norveške koji se bave mladima i inkluzijom, kao i „Maga 1909” iz Srbije, dokumentarno-plesni film o Magi Magazinović, pionirki moderne igre na našim prostorima.

– Filmovi sa Slobodne zone vrše dubinsku percepciju i analizu društva bez uticaja komercijalizma i konzumerizma. Iz razgovora sa gledaocima zaključili smo da i ovogodišnja ostvarenja navode pojedince na promišljanje, analiziranje, razbuđivanje i ukazivanje na značajna društvena pitanja. Tokom pet dana prikazivanja filmova naš Kulturni centar je postao zona slobodnog mišljenja i dijaloga – istakao je Branko Božić, urednik programa Kulturnog centra Šabac, dodavši da je turneja veoma značajna u kulturnoj decentralizaciji našeg društva, posebno za publiku u manjim sredinama.

Turneja Slobodne zone jedna je od najposećenijih aktivnosti u Kulturnom centru Kruševac, navodi Andrijana Kocić, programska koordinatorka Alternativnog centra za devojke.

Najjači lični utisak na nju je ostavio dolazak celog odeljenja iz lokalne Gimnazije na film „Moj najdraži kolač”, po preporuci njihove nastavnice. Iako im je to bio prvi susret i sa turnejom i sa angažovanom produkcijom i na narednu projekciju („Simon s planine”) došli su u neočekivano velikom broju, s obzirom na svakodnevne proteste.

 – Turneja ima nit koja beleži univerzalno ljudsko iskustvo bilo da je ono prikazano kroz socijalnu nejednakost, neravnopravnost, kroz odrastanje ili starenje ili različite sukobe. To omogućava publici da šire sagleda društvene i političke okolnosti, kao što ima uticaja i na propitivanje ličnih odnosa – ocenila je Andrijana Kocić.  

Posle duže pauze, turneja se ove godine vratila u Negotin.

– Utisci publike su odlični, a mi kao organizatori zadovoljni što smo joj omogućili da vidi ova vrhunska filmska ostvarenja – kazao je Milan Radosavljević, urednik programa u Negotinu.

Turneja je nastala samo nekoliko meseci nakon prvog izdanja Filmskog festivala Slobodna zona 2005. kao pionirski poduhvat koji promoviše decentralizaciju i dostupnost angažovanog filmskog sadržaja za sve.

– Ponosni smo što smo, u ovim veoma izazovnim vremenima, uspeli da održimo kontinuitet turneje, što ona već 19 godina živi i raste, pre svega, zahvaljujući posvećenosti lokalnih partnera i filmskih entuzijasta – poručio je Rajko Petrović, direktor Slobodne zone.