Странице

субота, 30. јун 2018.

Monday Blues 2018. #5



Nastavlja se serijal low-noise bluz koncerata na Platou Milana Mladenovića ispred Doma omladine Beograda, nastupom dvojca koji stoji iza projekta „The Untouchablues“ i rok sastava „Nesalomivi“: Aleksandar Đukić, bas & glas i Bojan Vulin, gitara & glas. 

Projekat oficijelno postoji tek od maja 2017. mada je ovaj dvojac izvodio bluz prvi put još ranih devedesetih.

U intimnoj izvođačkoj formi, sa sopstvenim čitanjem najrafiniranijih bluz autorskih opusa, ovaj Monday Blues dvojac nastupa u okviru ciklus bluz programa u 2018. godini, kojima Dom omladine Beograda afirmiše ponedeljak kao programski dan. Njihovi heroji su legendarni Robert Johnson, Elmore James, Big Bill Broonzy, Otis Rush, Sonny Boy Williamson

Aleksandar Đukić kaže:

“Od svih bluz autora verovatno nam najviše znači Peter Green, čiju muziku najbolje osećamo. On je umeo da crni blues izvodi na samosvojan način i doda mu jednu emotivnu komponentu koje verovatno ni sami originalni bluz autori nisu bili svesni, a to je izvesna spiritualnost te muzike i neobična toplina, u jednom relaksiranom maniru koji je Greena odvajao od glasnih hard-bluz rokera njegovog vremena. Verovatno se zato malo ljudi usuđuje da svira Greenove kompozicije, jer nije nimalo lako, a za nas je upravo to veliko uživanje i pravi izazov! Mi inače naglasak stavljamo na jedno vrlo intimno izvođenje bluza u verzijama koje nisu puke reprodukcije poznatih standarda. Od početka smo se trudili da se prema izabranom bluz repertoaru odnosimo kao prema pesmama koje smo sami napisali. Dakle upijamo ih – poistovećujemo se sa njima, svesno ili nesvesno ih personalizujemo i tek onda one izlaze iz nas na način kako to radimo.”



Pozivamo sve ljubitelje na ugodno druženje i putovanje kroz jednu ličnu istoriju bluza, ponedeljkom uveče na popularnoj letnjoj sceni Doma omladine Beograda!

ŠERLOK HOLMS U ZKM-u





od Kulturnikovog stalog dopisnika iz Zagreba 

Nema ničeg tako neprirodnog kao svakodnevica. Život je kudikamo neobičniji od bilo čega što bi mogao da zamisli ljudski um.

Artur Konan Dojl, Priča o identitetu



Dokle će film da krade od pozorišta. Može i obrnuto, bila je deviza ljudi iz ZKM-a kada su na daske ovog pozorišta postavili komad o jednom od najslavnijih ako ne i najslavnijem detektivu, Šerloku Holmsu, kapom i lulom lično.

Nastao u glavi škotskog okulista, pisca i lekara Artura Konana Dojla (1859. —1930.), a po liku njegovog profesoru s edinburškog medicinskog fakulteta Džozefa Bela, ovo privatno njuškalo je oličenje pronicljivosti i intuicije, dedukcije i oštorumnosti na granici ludila što je težnja svih iole ambicioznijih.

Prvi niz priča o Šerloku objavljen je između 1887. i 1893. godine. Međutim, Artur Konan Dojl tu odlučuje da ubije Šerloka. Šerlok se po popularnosti i čitanosti nalazi na zavidnom drugom mestu, iza krvoločnog rumunskig grofa Drakule. Njegov na trenutke cinične, a na trenutke prepun ljudskih slabosti lik tumačilo je više od 75 glumaca u više od 250 filmova i serija. Holms se nije libio ni teatra, te je u njemu ostvario 260 inscenacija. Završio je i u računarskim igricama. 



Držeći pažnju ovaj komad bez dubljih pretenzija vodi nas kroz zamršene lavirinte prevara i zločina, odanosti i hrabrosti, nagađanja i napetosti koje proizvode neverovatni obrti, ostavljajući gledaoci zapitane i zadubljenje u rešavanju ove enigme:

Ko je kriv?



Ništa ne vredi Borisu Novkoviću da lamentira tvrdeći nije važno ko je kriv, ovo je jedna tečna priča o sukobu dobra i zla, prijemčljiva na prvo gledanje. 

„Svako odrastanje ima svoje junake. Ono moje, kao i mnoga druga pre, bila su  više obeležena književnim i stripovskim uzorima nego neka današnja, digitalna detinjstva. Većina tih junaka ispratila me je u svet odraslih, ali nisu preživeli vremena koja su usledila. Ipak, jedan me junak uporno prati ne pitajući za godine, uvek pronalazeći svoje mesto u mojim dokolicama.“, priznaje  Ana Tonković Dolenčić, dramaturg..


Zavera u komadu se plete oko bankara, bivšeg robijaša, ludog naučnika i nestalih dragulja. Deo radnje događa se prijemu u Bakingemskoj palati.


Holms živi na londonskoj adresi ulica Bejker 221b. Iznajmljuje stan ortački sa svojim jedinim prijateljem Dr Džonom Votsonom od gospođe Hadson. Ako pomislite da između njih ima nešto više od poslovnog, setite se Holmsovog čuvenog „Elementarno, dragi Votsone!“, ali i podatka da se  1890. godine Votson ženi i odlazi, ostavljajući Holmsa kao solistu.



No, u stvarnom životu ulica Bejker nije do 1930-ih imala kućne brojeve, pa ni 221B. No, ako za nečim postoji potražnja pojaviće se. Tako dokoni turisti i ostali dokoni znatižećnici mogu posetiti stan u ulici Bejker 221b opremljen kao u viktorijansko doba. Stan je služio i za snimanje filmova o Holmsu.

Posetioci ovog svojevrsnog muzeja mogu da sede u Holmsovoj stolici pored kamina i da poziraju za slikanje, ili u njegovoj spavaćoj sobi. Šerlokove stvari nalaze se na uobičajenom mestu: njegova lupa, violina, lula, hemijska oprema, blok s beleškama i persijske papuče. Spavaća soba doktora Votsona nalazi se na drugom spratu i gleda na malo dvorište iza kuće, dok je soba gospođe Hadson s prednje strane. Ove sobe sadrže lične stvari i privatne papire velikog detektiva, kao i veliki broj eksponata iz romana o njemu. Dnevnik doktora Votsona sadrži rukom pisane beleške i delove čuvenih avantura iz Baskervilskog psa. Izložbena soba na trećem spratu sadrži nov prikaz voštanih figura iz romana. Soba na tavanu, gde su stanari imali običaj da odlažu svoje stvari i kofere, može se takođe posetiti.



Rakan Rušadat tumači glavni lik, diskretno ga izmestivši iz sfere „normalnosti“, bojeći ga humorom i čineći toplijim, te tako i bližim publici. Filip Nola mu je asistriao u roli dr. Votsona, a Dora Polić Vitez njihovu stanodavku, gospođu Hadson u trenucima ludila. Ima ovde i pantonime, pevanja i rušenja, mađioničarskih trikova, usporenih efekata, Dajana Čuljak,  uverljiva koa zavodnica Irena, dopadljivo je otpevala“People Are Strange" Dorsa.


Tanja Lacko potpisuje minimalističku scenografiju, kojom odlično oživjava priča. Igrom osvetljenjem, momente mističnosti i tajanstveno sjajno gradi Aleksandar Čavlek (“Kristofor Kolumbo”, „Hinkeman). Za kostime primereni epohi postarala se Tea Bašić (koja je već sarađivala s rediteljom Krešimirom Dolenčićem na „Samsonu i Dalili“ i“ Uobraženom bolesniku“). Muzičku pratnju osmislio je Stanko Juzbašić.



Ana Tonković Dolenčić napisala je nekoliko tekstova za decu, među njima i hvaljene 'Zagrebačke vremeplovce' o zagrebačkoj istoriji, koji igraju u Zagrebačkom kazalištu lutaka. Takođe je objavila zbirku drama 'Prepričavanje' u izdanju VBZ-a u kojoj je prepričala odnosno dramatizirala pet klasičnih priča za decu. Sa suprugom Krešimirom Dolenčićem često sarađuje na zajedničkim projektima kao dramaturginja ('Uobraženi bolesnik' u Gaveli).

Krešimir Dolenčić (1962.) je hrvatski pozorišni reditelj. Pohađao je klasičnu gimnaziju i srednju muzičku školu. Potom upisuje pozorišnu režiju na Akademiji za kazalište, film i televiziju Sveučilišta u Zagrebu. Tokom studija osniva sopstvenu pozorišnu grupu za koju piše tekstove i režira. Oženih se vešticom" (1983.) bila mu je prva predstava. U svojoj rediteljskoj karijeri od 1983.godine postavio je preko 50 dramskih i operskih predstava u Hrvatskoj, Sloveniji, SAD-u, Velikoj Britaniji, Njemačkoj i Kini. Od 1993. deset godina vodio je i Dramsko kazalište Gavella.Predavao je glumu kao asistent profesora na Akademiji dramskih umetnosti u Hjustonu i Londonu. Godine 1994. dobio je nagradu Europske udruge festivala za mlade umetnike Denis de Rougement. Oženios se Anom Tonković Dolenčić 1999. godine Imaju troje dece.

петак, 29. јун 2018.

LETNJI PAKET VRHUNSKE KNJIŽEVNOSTI IZ BOOKE



Izdavačka kuća Booka objavila je nekoliko izuzetnih naslova savremene regionalne i svetske književnosti pred početak leta. U pitanju su dve regionalne autorke, mlada Ivana Đilas čiji je debitantski roman „Kuća“ u Sloveniji veliki književni hit, i najveća jugoslovenska autorka Dubravka Ugrešić sa reizdanjem legendarnog, NIN-ovom nagradom ovenčanog dela „Forsiranje romana-reke“. Boje svetske književnosti brane Amerikanac Ben Lerner, po mnogima najtalentovaniji tamošnji mladi pisac i njegov roman „Polazak sa stanice Atoča“ i najveća zvezda savremene književnosti na nemačkom jeziku Robert Zetaler i njegov kratki ali izuzetni roman „Čitav život“.

Ivana Đilas- Kuća



Pred nama je lepa kuća s belim žaluzinama, keramičkim petlom na krovu i trešnjom u bašti. Ali porodica ne može sebi više da priušti tu kuću, zbog kredita i neredovnih prihoda. Moraće da je proda i da se evakuiše, dok ne bude prekasno. Junakinja, koja uzima stvar u svoje ruke, vrlo brzo uvidi da to neće ići tako lako, jer se naš prosperitetni svet zaglavio. Možemo li uopšte da izađemo iz začaranog kruga u kome smo se našli?

Prodaja svog doma otvara šira pitanja o društvenoj krizi, koja vrlo lako može da preraste i u porodičnu krizu. U ovom sočnom romanu, punom pomalo gorkog humora, mnogi čitaoci i čitateljke prepoznaće sebe.

Ivana Đilas (1976) odrastala je u Beogradu osamdesetih i devedesetih godina. Diplomirala je pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Godine 1999, usred NATO bombardovanja Srbije, seli se u Sloveniju i tamo završava postdiplomske studije kod Dušana Jovanovića. 

Dosad je režirala preko pedeset predstava za decu i odrasle u svim slovenačkim pozorištima, i za njih dobila važne nagrade. U Beogradu je režirala samo jednu predstavu, Bračna igra u Ateljeu 212, koju su Svetlana Bojković i Petar Kralj igrali jedanaest godina.

U pauzama između proba piše kolumnu za poznati slovenački nedeljnik Mladina, o jednakim mogućnostima i prihvatanju drugačijeg. Teme nalazi u stereotipima današnjeg društva kada su u pitanju iseljeništvo, izbeglištvo, nacionalizam, jednakost polova, materinstvo posle četrdesete, koncepti roditeljstva, stigmatizacija starih, debelih i drugačijih. Povod za pisanje prvenca Kuća bio je članak Priča o neuspehu, koji se viralno raširio internetom. Prvo izdanje romana Kuća rasprodato je za mesec i po dana. Piše britko, uz pravu dozu gorko-slatkog humora.

Dubravka Ugrešić - Forsiranje romana-reke



Prvi put objavljen 1988. godine, ovaj roman svojim ponovnim pojavljivanjem vraća čitaoce u osamdesete godine prošlog veka, u završnu epizodu komunizma, na čije dotrajale temelje autorka smešta radnju - zagrebačke „Književne razgovore“, održane u nekad prestižnom hotelu „Interkontinental“.

Taj će se susret pisaca na visokom međunarodnom nivou pokazati kao vrlo zahvalna pozornica na kojoj će „padati maske“ književnog establišmenta, samodopadljivih kritičara, „državotvornih“ pisaca, nerealizovanih talenata i mnogih drugih smešno-tužnih pojava s tadašnje društvene scene.

Izvodeći na romanesknu pozornicu celu galeriju likova i priča, naoružana bespoštednom ironijom, ovaj bogat siže autorka procesira u najreprezentativnijem postmodernističkom maniru – od autotematizacije književnosti i pisanja, mešanja žanrova, preko parodirajućeg suočavanja tzv. visokih i trivijalnih oblika, do ukidanja granica između fiktivnog i stvarnog.

Za ovaj roman Dubravka Ugrešić nagrađena je NIN-ovom nagradom i postala prva žena dobitnica tog prestižnog priznanja.

Dubravka Ugrešić, književnica, naučnica, publicistkinja. Autorka je knjiga Poza za prozu, Štefica Cvek u raljama života, Život je bajka, Forsiranje romana-reke, Američki fikcionar, Kultura laži, Muzej bezuvjetne predaje, Zabranjeno čitanje, Ministarstvo boli, Nikog nema doma, Baba Jaga je snijela jaje i Lisica, prevedenih na više od dvadeset jezika. Živi i radi u Amsterdamu.



Ben Lerner - Polazak sa stanice Atoča



Adam Gordon je briljantan, mada krajnje nepouzdan mladi američki pesnik koji tokom studijskog boravka u Madridu pokušava da shvati sebe i svoj odnos prema umetnosti. Šta je stvarno, ako na našu percepciju utiču jezik, tehnologija, lekovi i umetnost? Da li je poezija jedan od osnovnih vidova umetnosti, ili samo platno za čitaočeve projekcije? Umesto da prati predviđeni plan, Adamovo „istraživanje“ pretvara se u preispitivanje postojanja istinskog doživljaja ne samo umetničkog dela nego i svega ostalog. Jesu li odnosi s ljudima koje upoznaje u Španiji lažni kao i, kako veruje, njegove pesme? Da li ga to što se zatekao u Madridu u vreme bombaških napada 2004. i potonjih dešavanja čini učesnikom u istorijskim događajima, ili samo pukim posmatračem?

Pripovedanjem koje se kreće od komičnog do tragičnog, od samoprezira do nadahnuća, Polazak sa stanice Atoča zapravo je portret umetnika u mladosti u doba guglovanja, lekova za svaki problem i opsednutosti spektaklom.

Ben Lerner je rođen 1979. godine u Topeki u Kanzasu. Dobitnik je stipendija fondacija Fulbrajt, Gugenhajn i Makartur i autor dva međunarodno priznata romana – Polazak sa stanice Atoča i 10.04. Objavio je tri zbirke pesama: Lihtenbergove šare, Ugao zanosa (finalista za Nacionalnu književnu nagradu) i Srednja slobodna putanja. Prvi je Amerikanac koji je dobio Nagradu grada Minstera za međunarodnu poeziju (2011). Živi i predaje u Bruklinu.



Robert Zetaler - Čitav život



Stigavši u jedno alpsko selo kao siroče, na konjskoj zaprezi i s vrećicom novca oko vrata da bi ga jedna seljačka porodica nevoljno uzela zauzvrat, Andreas Eger provešće u njemu čitav svoj život. Uprkos mučnom detinjstvu, izrašće u snažnog, trezvenog čoveka od malo reči, otelovljenje čovečnosti i onoga kako bi čovek za svoga trajanja na zemlji trebalo da gleda na svoj život: da gura dan po dan, uvek se prilagodi prilikama, da voli ako se to može, trpi kad druge nema i razume koliko može ono što je izvan njega, te svemu uprkos sačuva čulo za lepotu sveta i vedrinu u srcu.

Svoju udolinu Eger će napustiti samo jednom, da bi otišao u Drugi svetski rat. Kada se vrati, uvideće da je svet već odmakao dalje bez njega. Modernizacija je dospela i u njegov netaknut planinski raj, pretvorivši ga u mesto u kome se sve manje naslućuju konture sveta u kome je Eger imao sebi razumljivo i jasno mesto.

Robert Zetaler, pisac i glumac, rođen je u Beču, 1966. godine. Autor je četiri romana i dobitnik nekoliko nagrada kao pisac i scenarista. Njegovi romani Trafikant (2012) i Čitav život postigli su veliki uspeh među čitaocima. Nedavno je igrao u Sorentinovom filmu „Mladost“.

Živi u Berlinu.

Милош Ђорђевић добитник бијеналне Награде „Љубинка Бобић“

Глумац Народног позоришта у Београду Милош Ђорђевић добитник је бијеналне глумачкe награде Удружења драмских уметника Србије - „Љубинка Бобић“ за 2017. годину.

Признање му је припало за улоге Алексе Жуњића у представи "Сумњиво лице", по тексту Бранислава Нушића, у режији Андраша Урбана и продукцији Народног позоришта у Београду и Рубеоле у представи „Удај се мушки", по тексту Дуње Петровић, у режији Марије Липовски и продукцији Центра за интерактивну уметност Београд.

Петочлани жири, у саставу: Олга Одановић (председник), Рада Ђуричин, Душанка Глид Стојановић, Горан Јевтић и Ирфан Менсур, разматрао је 13 номинованих глумачких остварења, а одлуку је донео већином гласова.

У конкуренцији за награду била су глумачка остварења у области комедије, премијерно изведена у Србији, у периоду од 1. септембра 2015. до 31. августа 2017.године.

Награда “Љубинка Бобић” установљена је 2005. године, у знак сећања на знамениту глумицу – знамениту по способностима да улогу оплемени узбудљивим детаљима, да игри обезбеди елементе новог на плану покрета, мимике и дикције, на пољу комичког и комедије уопште.

Додељује се сваке друге године (за период 1.7.2005. - 31.8.2007. – Награда није додељена) глумици или глумцу за улогу која мора бити трагалачка, иновативна и која се може означити као сасвим нова смерница глумачког израза на пољу комедије.
Награда се састоји од плакете у бронзи са ликом Љубинке Бобић (рад Марине Нићифоровић), уникатне дипломе на пергаменту (рад академског сликара и сценографа Герослава Зарића) и новчаног износа.

Досадашњи добитници су Јелисавета Сека Саблић, Анита Манчић, Даниел Сич, Горан Јевтић и Олга Одановић.

Датум уручења награде биће накнадно саопштен.

Сезона 2017/18. у НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ У БЕОГРАДУ




Народно позориште у Београду се придружило својим простором у прославу свечаног отварања Народног музеја у Београду, те тог дана није имало представа. Идуће сезони планирају да попуне 40 упражњених радних места, да среде фасаду и седишта на Великој сцени. 



Сезона за нама је донела 11 премијера, више од 450 представа на матичној сцени и гостовањима и довела преко 150 хиљада гледалаца, практично читав један Крагујевац. 


У  2020. нас  чека прослава стогодишњице Опере. И наредна сезона биће окренута домаћим ауторима, биће за сваки укус понешто, а у плану је Коњовићева „Отаџбина“, о којој не постоји ни аудио ни видео запис, те је утолико значајнија њена појава. 



Музеј позоришта изборио се да уђе у места која се морају посетити у Београду приликом посете. И Велика и Мала сцена опремљена су титлом, те се планира да комади буду преведени на енглески како би их странци моги да погледају.  Све је више фирми који закупљују целу једну представу и што је најважније добро то плаћају. Из приступних фондова ЕУ биће обезбеђено 2 милиона   за грејање и хлађење. 



Као најзначајнији подухват, а за који постоје позитивни сигнали из извршне власти Дејан Савић је истакао градњу Нове дворане Народног позоришта у Београду, а која би се налазила на месту где се сада налази ТЦ Стакленац. Ова културна институција би у  делу имала гараже, те би и посетиоци напокон требали да  реше питање паркинга. 






ПРЕМИЈЕРЕ И ОБНОВЕ



Драма:

Деведесете, 27. 03. 2018.
Боливуд, 25. 05. 2018.
• Плуто, (копродукција са Националним театром Грчке из Атине) 13. 07. 2018.
• Топографија раја, (копродукција са „Драматеном“ и још неколико европских позоришта) крај августа 2018.

Опера:


• Дон Ђовани, 22. 11. 2017. (копродукција са Опером и театром Мадленианум)
Пепељуга, (премијерна обнова) 25. 04. 2018.
Андре Шеније, 23. 06. 2018.

Балет:


• Евгеније Оњегин, 23. 12. 2017.
Хазарски речник – Ловци на снове, 19. 05. 2018. (копродукција са Опером и театром Мадленианум)

 

УЧЕШЋА НА ФЕСТИВАЛИМА И СМОТРАМА У ЗЕМЉИ И ИНОСТРАНСТВУ



 

• Неспоразум – Фестивал „Позориште у једном дејству“, Младеновац
• Бела кафа – Фестивал победника фестивала, Раковица;
• Царство мрака – Фестивал класике „Вршачка позоришна јесен“; Позоришно
пролеће, Шабац

• Иванов – Фестивал класике „Вршачка позоришна јесен“; Југословенски
позоришни фестивал, Ужице
• Сумњиво лице – Дани Зорана Радмиловића, Зајечар; Дани комедије, Јагодина;
Фестивал народних театара, Подгорица (Црна Гора)
• Ожалошћена породица – Глумачке свечаности „Миливоје Живановић”,
Пожаревац; Фестивал „Нушићеви дани“, Смедерево; Позоришни фестивал
„Буцини дани”, Александровац; Позоришни маратон, Сомбор; Будва „Град
театар“ (Црна Гора)



• Царство небеско – Епика балканика – Међународни фестивал савременог
позоришта „Desire Central Station 2018“, Суботица; Позоришно пролеће, Шабац;
МНТ Фестивал, Скопље; (Македонија), Стеријино позорје, Нови Сад; Драма
фестивал, Љубљана (Словенија)
• Дом Бернарде Албе – Фестивал „Барски љетопис“, Бар (Црна Гора)
• Они (балет) – Интернационални фестивал „Сарајевска зима“ (Босна и
Херцеговина)
• „Жене у Д молу“/ „Дуга божићна вечера“ (балет) – Мокрањчеви дани, Неготин;
Интернационални балетски фестивал у Брну (Чешка Република)

 

ГОСТОВАЊА У ЗЕМЉИ И ИНОСТРАНСТВУ

 

 
















• Неспоразум – Нови Сад,
• Женидба – Студентски град, Рума
• Дама с камелијама – Лазаревац
• Мали брачни злочини – Панчево,
• Ковачи – Студентски град, Раковица
• Књига друга – Студентски град
• Женски оркестар – Рума, Лазаревац,
• Лажа и паралажа – Студентски град
• Бизарно – Шабац
































• Сумњиво лице – Студентски град, Чачак
• Дом Бернарде Албе – Студентски град
• Царство мрака – Нови Сад
• Ожалошћена породица – Панчево
• Ко то тамо пева (балет) – Подгорица (Црна Гора)
• Дон Ђовани (опера) – Мадленианум x 4, Темишвар (Румунија)
• Отело (опера) – Осијек (Република Хрватска).



ЈУБИЛЕЈИ



• Дама с камелијама, 50. представа, 09. 10. 2017.
• Бела кафа, 50. представа, 20. 10. 2017.
• Лажа и паралажа, 150. представа, 08. 01. 2018.
• Неспоразум, 50. представа, 15. 04. 2018.



 

ИЗЛОЖБЕ У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА

 

• „Гордана Јевтовић Минов, примадона и професор“; аутор Драган Стевовић, 20.
10. 2017.
• „25 година од премијере – Кир Јања и Дон Карлос“; аутори Јелица Стевановић и
Драган Стевовић, 14. 12. 2017.
• „Предраг Ејдус – чаробњак сцене“, аутор Мирјана Одавић 28. 03. 2018.
• „Одета и Одилија – Бели и Црни лабуд на сцени Народног позоришта у Београду“,
аутор Милена Јауковић, 19. 05. 2018.

УОБИЧАЈЕНИ ТЕМАТСКИ ЦИКЛУСИ: „Сусрети“, „Промоције“, „Концерти“,
„Сећања“, „Јубилеји“, „Трибине“, „Школски час“, „Представљамо младе“,
„Разговори“, „Предавање“, „Из ризнице Опере Народног позоришта“ (промоције
аудио компакт дискова), „Читалиште – позориште“ и „Отворена врата“.
Обиласци Позоришта и Музеја, за иностране туристе са речних крузера, са
пригодним концертом у извођењу полазника Оперског студија „Борислав
Поповић“ – преко 1000 посетилаца у сезони.


 

НАГРАДЕ



 


• Народно позориште – Повеља Радио Београда 2; Сретењски орден првог
степена; Златна медаља „Јован Ђорђевић“
• Бела кафа – Најбоља представа Позоришних свечаности „Фестивал победника
фестивала“, према одлуци жирија публике
• Царство мрака – Најбоља представа на трећем Театарском фестивалу
„Позоришно пролеће“ у Шапцу.
• Ожалошћена породица – Награда публике за најбољу представу. на 35.
„Нушићевим данима“ у Смедереву; Награда “Милан Миња Обрадовић” за најбољу
продукцију позоришне представе изведене на петом Позоришном фестивалу
“Буцини дани” у Александровцу
• Иванов – Награда публике за најбољу представу на 25. Међународном
позоришном фестивалу класике „Вршачка позоришна јесен“;Награда стручног
жирија „Ардалион“ за најбољу представу и Награда публике за најбољу представу
на 22. Југословенском позоришном фестивалу „Без превода“ у Ужицу
• „Царство небеско - Епика балканика“ – Стеријина награда Округлог стола
критике „Дејан Пенчић Пољански“ на 63. Стеријином позорју
• Андраш Урбан – Статуета „Ћуран“ за најбоље редитељско остварење на 47.
Фестивалу „Дани комедије“ у Јагодини
• Игор Вук Торбица – Награда за најбољу режију на 25. Међународном
позоришном фестивалу класике „Вршачка позоришна јесен“
• Олга Одановић – Најбоља глумица Позоришних свечаности „Фестивал
победника фестивала“;Награда “Раша Плаовић”; Награда за глумачко остварење
на трећем Театарском фестивалу „Позоришно пролеће“ у Шапцу.
• Предраг Ејдус – Најбољи глумац Позоришних свечаности „Фестивал победника
фестивала“; „Златни ћуран“ за животно дело; Ардалион“ за најбољу мушку улогу
на 22. Југословенском позоришном фестивалу „Без превода“ у Ужицу; Стеријина
награда за нарочите заслуге на унапређењу позоришне уметности и културе
• Марко Николић – Златна медаља за изузетне заслуге и постигнуте резултате у
јавним и културним делатностима
• Хана Селимовић – Награда за најбољу глумицу на 25. Међународном
позоришном фестивалу класике „Вршачка позоришна јесен“;„Ардалион“ за
најбољу женску улогу на 22. Југословенском позоришном фестивалу „Без
превода“ у Ужицу; Награда за најбољу глумицу на трећем Театарском фестивалу
„Позоришно пролеће“ у Шапцу
• Саша Торлаковић – Глумац вечери и Награда за најбоље глумачко остварење
на 23. Глумачким свечаностима ‘’Миливоје Живановић’’ у Пожаревцу; Награда
за најбоље глумачко остварење (Гран при) на петом Позоришном фестивалу
“Буцини дани” у Александровцу
• Никола Вујовић – Награда „Никола Милић“ за најбољу епизодну улогу на 47.
Фестивалу „Дани комедије“ у Јагодини
• Сузана Лукић – Награда за најбољу младу глумицу на 47. Фестивалу „Дани
комедије“ у Јагодини
• Ирена Драговић – Награда за најбољу музику на 47. Фестивалу „Дани комедије“
у Јагодини
• Бојан Кривокапић – Награда „Петар Банићевић“
• Нела Михаиловић – Глумица вечери на 35. „Нушићевим данима“ у Смедереву
• Слобода Мићаловић – Плакета “Жанка Стокић” за најбоље глумачко остварење
на Позоришним свечаностима “Жанки у част”
• Никола Ристановски – Награда за најбољег глумца на 25. Међународном
позоришном фестивалу класике „Вршачка позоришна јесен“
• Иван Ђорђевић – Награда за најбољег младог глумца на 25. Међународном
позоришном фестивалу класике „Вршачка позоришна јесен“
• Милош Ђорђевић – Награда „Зоранов брк“, на 26. „Данима Зорана
Радмиловића“ у Зајечару
• Јернеј Лоренци – Награда редакције новосадског листа „Дневник″ за уметничко
остварење
• Наташа Нинковић – Награда “Жанка Стокић”
• Југ Радивојевић – Награда стручног и жирија публике на Театар фесту у Добоју
• Слободан Бештић – Награда “Витомир Богић” за најуспешније радиофонско
глумачко остварење у протеклој сезони
• Небојша Кундачина – Награда „Златни беочуг“
• Јагош Марковић– Нушићева награда за афирмацију драмске класике за 2018.
годину
• Даница Максимовић – Глумица вечери, одлуком жирија публике, на 23.
Глумачким свечаностима „Миливоје Живановић“ у Пожаревцу;
• Бојан Жировић – Стеријина награда за глумачко остварење
• Кармина Шилец – Стеријина награда за оригиналну сценску музику
• Грегор Луштек – Стеријина награда за сценски покрет
• Матиц Старина – Специјална Стеријина награда за драматургију.
• Милена Ђорђевић – Награда за најбоље одиграну улогу на Фестивалу „Чупава
бајка“ у Бијељини
• Вања Ејдус – Награда за глумачку бравуру на петом Позоришном фестивалу
“Буцини дани” у Александровцу
• Јадранка Јовановић – Награда „Браћа Карић“ у области културе и уметности;
Национално признање „Капетан Миша Анастасијевић“ за афирмацију српске
музике и уметности у свету
• Милка Стојановић – Изузетна Вукова награда
• Дејан Савић – Вукова награда
• Ђорђе Павловић – Награда града Београда за 2017. годину за музичко
стваралаштво
• Светлана Бојчевић Цицовић – Награда „Златни беочуг“
• Љубица Вранеш – Награда „Оскар Данон“
• Маргарита Черомухина – Награда “Радомир Вучић”
• Игор Пастор – Награда „Наташа Бошковић за најбољу интерпретацију класичног
или неокласичног стила у области балетске уметности
• Дејан Коларов – Награде „Смиљана Мандукић“ за најбољу плесну
интерпретацију у области савремене уметничке игре
• Бојана Жегарац Кнежевић – Награда „Терпсихора“

 

ОСТАЛИ ДОГАЂАЈИ (ИЗБОР)

 



ОСТАЛИ ДОГАЂАЈИ (гостујуће представе, концерти, свечаности...)

Реализовано близу 90 програма пред oкo 22.000 гледалаца



• Концерт Филхармоније младих „Борислав Пашћан“ посвећен Даници Томковић
• Сећање на редитеља Дејана Миладиновића
• Сећање на примабалерину Вишњу Ђорђевић
• Маестро Алберто Веронези дириговао извођењем опера „Боеми“, „Плашт“,
„Сестра Анђелика“, „Мадам Батерфлај“ и „Тоска“
• „Андрићу у част“ - ревија представа посвећених нашем истакнутом писцу и
његовом делу
• Концерт Филхармоније младих „Борислав Пашћан“ поводом 40 година од смрти
Милоша Црњанског
• Јакопо Сипари ди Пескасероли дириговао извођењем опера „Набуко“,
„Аида“ и „Моћ судбине“
• Мађарски филозоф, дисидент и писац Гашпар Миклош Тамаш гостовао у
„Филозофском театру“
• „Послије кише“, концерт драмског уметника Радета Шербеџије
• Традиционални новогодишњи Гала концерт са гостима – виолинисткињом
Абигејлом Воштином, баритоном Венцеславом Анастасовим и сопраном Силваном
Фроли
• Изложба “Сва лица српског дипломате Нушића”
• Првак Националне опере Украјине „Т. Шевченко” Денис Недак гостовао у балету
“Крцко Орашчић”
• Завршни гала концерт Међународног фестивала класичне музике
• Јавни час и концерт на Сцени „Раша Плаовић“ Оперског студија „Борислав
Поповић“ Народног позоришта у Београду
• Пучинијева „Мадам Батерфлај“ изведена поводом годишњице прве оперске
представе одигране у Народном позоришту
• Тенор Дејан Максимовић, улогом Рикарда у „Балу под маскама“, прославио две
деценије уметничког рада
• Словенско народно гледалишче из Љубљане гостовало са драмом Душана
Јовановића „Зид, језеро“
• Концерт поводом прославе 50 година уметничког и 25 година педагошког рада
професорке Радмиле Смиљанић
• Тенор Зураб Зурабишвили из Грузије гостовао у Вердијевом „Отелу“
• Маестро Борислав Иванов и троје солиста Државне опере из Варне гостовали у
Вердијевој „Аиди“
• Чувени светски бас Карло Коломбара гостовао у “Дон Ђованију” Волфганга
Амадеуса Моцарта
• Румунска оперска певачица светске репутације Елена Мошук гостовала у
Вердијевом „Трубадуру“
• У Великој дворани Сава центра одржано ексклузивно извођење Пучинијеве
„Тоске“
• Хуманитарна “Лучија од Ламермура“, са оперским звездама Клер Кулен и
Албертом Газалеом, изведена поводом Националног дана Сувереног Малтешког
Реда
• Завршни Гала концерт
• Светски конгрес Међународне федерације за позоришна истраживања