Ivana Đilas- Kuća
Pred nama je lepa kuća s belim žaluzinama, keramičkim petlom
na krovu i trešnjom u bašti. Ali porodica ne može sebi više da priušti tu kuću,
zbog kredita i neredovnih prihoda. Moraće da je proda i da se evakuiše, dok ne
bude prekasno. Junakinja, koja uzima stvar u svoje ruke, vrlo brzo uvidi da to
neće ići tako lako, jer se naš prosperitetni svet zaglavio. Možemo li uopšte da
izađemo iz začaranog kruga u kome smo se našli?
Prodaja svog doma otvara šira pitanja o društvenoj krizi,
koja vrlo lako može da preraste i u porodičnu krizu. U ovom sočnom romanu,
punom pomalo gorkog humora, mnogi čitaoci i čitateljke prepoznaće sebe.
Ivana Đilas
(1976) odrastala je u Beogradu osamdesetih i devedesetih godina. Diplomirala je
pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Godine 1999, usred
NATO bombardovanja Srbije, seli se u Sloveniju i tamo završava postdiplomske
studije kod Dušana Jovanovića.
Dosad je režirala preko pedeset predstava za decu i odrasle
u svim slovenačkim pozorištima, i za njih dobila važne nagrade. U Beogradu je
režirala samo jednu predstavu, Bračna igra u Ateljeu 212, koju su Svetlana
Bojković i Petar Kralj igrali jedanaest godina.
U pauzama između proba piše
kolumnu za poznati slovenački nedeljnik Mladina, o jednakim mogućnostima i
prihvatanju drugačijeg. Teme nalazi u stereotipima današnjeg društva kada su u
pitanju iseljeništvo, izbeglištvo, nacionalizam, jednakost polova, materinstvo
posle četrdesete, koncepti roditeljstva, stigmatizacija starih, debelih i
drugačijih. Povod za pisanje prvenca Kuća bio je članak Priča o neuspehu, koji
se viralno raširio internetom. Prvo izdanje romana Kuća rasprodato je za mesec
i po dana. Piše britko, uz pravu dozu gorko-slatkog humora.
Dubravka Ugrešić - Forsiranje romana-reke
Prvi put objavljen 1988. godine, ovaj roman svojim ponovnim
pojavljivanjem vraća čitaoce u osamdesete godine prošlog veka, u završnu
epizodu komunizma, na čije dotrajale temelje autorka smešta radnju - zagrebačke
„Književne razgovore“, održane u nekad prestižnom hotelu „Interkontinental“.
Taj će se susret pisaca na visokom međunarodnom nivou pokazati
kao vrlo zahvalna pozornica na kojoj će „padati maske“ književnog
establišmenta, samodopadljivih kritičara, „državotvornih“ pisaca,
nerealizovanih talenata i mnogih drugih smešno-tužnih pojava s tadašnje
društvene scene.
Izvodeći na romanesknu pozornicu celu galeriju likova i
priča, naoružana bespoštednom ironijom, ovaj bogat siže autorka procesira u
najreprezentativnijem postmodernističkom maniru – od autotematizacije
književnosti i pisanja, mešanja žanrova, preko parodirajućeg suočavanja tzv. visokih
i trivijalnih oblika, do ukidanja granica između fiktivnog i stvarnog.
Za ovaj roman Dubravka Ugrešić nagrađena je NIN-ovom
nagradom i postala prva žena dobitnica tog prestižnog priznanja.
Dubravka Ugrešić,
književnica, naučnica, publicistkinja. Autorka je knjiga Poza za prozu, Štefica
Cvek u raljama života, Život je bajka, Forsiranje romana-reke, Američki
fikcionar, Kultura laži, Muzej bezuvjetne predaje, Zabranjeno čitanje,
Ministarstvo boli, Nikog nema doma, Baba Jaga je snijela jaje i Lisica, prevedenih
na više od dvadeset jezika. Živi i radi u Amsterdamu.
Ben Lerner - Polazak sa stanice Atoča
Adam Gordon je briljantan, mada krajnje nepouzdan mladi
američki pesnik koji tokom studijskog boravka u Madridu pokušava da shvati sebe
i svoj odnos prema umetnosti. Šta je stvarno, ako na našu percepciju utiču
jezik, tehnologija, lekovi i umetnost? Da li je poezija jedan od osnovnih
vidova umetnosti, ili samo platno za čitaočeve projekcije? Umesto da prati
predviđeni plan, Adamovo „istraživanje“ pretvara se u preispitivanje postojanja
istinskog doživljaja ne samo umetničkog dela nego i svega ostalog. Jesu li
odnosi s ljudima koje upoznaje u Španiji lažni kao i, kako veruje, njegove
pesme? Da li ga to što se zatekao u Madridu u vreme bombaških napada 2004. i potonjih
dešavanja čini učesnikom u istorijskim događajima, ili samo pukim posmatračem?
Pripovedanjem koje se kreće od komičnog do tragičnog, od
samoprezira do nadahnuća, Polazak sa stanice Atoča zapravo je portret umetnika
u mladosti u doba guglovanja, lekova za svaki problem i opsednutosti
spektaklom.
Ben Lerner je
rođen 1979. godine u Topeki u Kanzasu. Dobitnik je stipendija fondacija
Fulbrajt, Gugenhajn i Makartur i autor dva međunarodno priznata romana –
Polazak sa stanice Atoča i 10.04. Objavio je tri zbirke pesama: Lihtenbergove
šare, Ugao zanosa (finalista za Nacionalnu književnu nagradu) i Srednja
slobodna putanja. Prvi je Amerikanac koji je dobio Nagradu grada Minstera za
međunarodnu poeziju (2011). Živi i predaje u Bruklinu.
Robert Zetaler - Čitav život
Stigavši u jedno alpsko selo kao siroče, na konjskoj zaprezi
i s vrećicom novca oko vrata da bi ga jedna seljačka porodica nevoljno uzela
zauzvrat, Andreas Eger provešće u njemu čitav svoj život. Uprkos mučnom
detinjstvu, izrašće u snažnog, trezvenog čoveka od malo reči, otelovljenje
čovečnosti i onoga kako bi čovek za svoga trajanja na zemlji trebalo da gleda
na svoj život: da gura dan po dan, uvek se prilagodi prilikama, da voli ako se
to može, trpi kad druge nema i razume koliko može ono što je izvan njega, te
svemu uprkos sačuva čulo za lepotu sveta i vedrinu u srcu.
Svoju udolinu Eger će napustiti samo jednom, da bi otišao u
Drugi svetski rat. Kada se vrati, uvideće da je svet već odmakao dalje bez
njega. Modernizacija je dospela i u njegov netaknut planinski raj, pretvorivši
ga u mesto u kome se sve manje naslućuju konture sveta u kome je Eger imao sebi
razumljivo i jasno mesto.
Robert Zetaler,
pisac i glumac, rođen je u Beču, 1966. godine. Autor je četiri romana i
dobitnik nekoliko nagrada kao pisac i scenarista. Njegovi romani Trafikant
(2012) i Čitav život postigli su veliki uspeh među čitaocima. Nedavno je igrao
u Sorentinovom filmu „Mladost“.
Živi u Berlinu.
Нема коментара:
Постави коментар