Странице

четвртак, 28. новембар 2019.

Ciganin, ali najljepši u Narodnom pozorištu u Beogradu




Posle nedavnog gostovanja ZKM-a u Narodnom pozorištu u Beogradu sa predstavom “Črne mati zemla” Kristiana Novaka u goste nam dolazi Hrvatsko narodno kazališe iz Zagreba sa komadom “Ciganin, ali najljepši.”  Režija je poverena upravniku Drame HNKZ Ivici Buljanu, a dramatizaciju  potpisuje Ivor Martinić. HNKZ u NPB dolazi posle pauze od 38 godina, ali se to ni na koji način nije moglo osetiti. Naprotiv...



“Mnogo dece se u međuvremenu rodilo”, konstatovala je Ivana Vujić ispred NPB-a. Hrvatski ambasador je naglasio da bi saradnja u ovoj oblasti koja je sjajna (bolja nego ikad n.a. –u Ateljeu ovih dana gostuje Gavela) trebala da bude primer za ostale oblasti života (pre svega mračni vrtlog politike). Reditelj Buljan se o komadu izrazio kao veselom, ambivaletnom i uzbudljivom načinu negovanja domaćih dramskih tekstova. 



Konstatovao je da se  Krležin “Vučjak” više igrao u Beogradu no u Zagrebu. Tako je i njegov “Aretej ili legenda o svetoj Ancili rajskoj ptici”, objavljena i premijerno izvedena 1959. godine u Beogradu. A u Beogradskom dramskom pozorištu su samo dan dva pre predstavljena “Drame” Mate Matišića (“Službeni glasnik”). Tamo su, nedavno, svoju premijeru dočekale i „Fine mrtve d(j)evojke”  Mate Matišića, u režiji Patrika Lazića (istoimeni film potpisuje Dalibor Matanić) posle probnog a uspešnog balona u vidu Ničijeg sina” (režija: Marko Misirača).



Komad se bavi ljudskim sudbinama u pograničnim područjima, prilikom mešanja naroda i onim šta se desilo sa granicama posle rata. Dramski podložak prati četiri radnje koje se dešavaju između tokova Drave i Mure, u Međimurju. Prva tema i već prst u oko-antagonizam Hrvata i Roma koji žive u dva susedna sela. Izopštenost Roma iz društvenog života. Onda, zabranjena, šekspirovska ljubav između mladog Roma Sandija tj. Sandokana iz Bukovog Dola (Filip Vidović), i Međimurke Milene, iz obližnjeg Sabolščaka. Milena (Nina Violić)  je raspuštenica u kasnim četrdesetima, najurena s posla, u rodnoj kući zarobljena sa dedom Japicom (Franjo Kuhar). Nuzat, Kurd iz Mosula (Dušan Bućan) napušta porodicu i zemlju, zahvaćenu ratnim vihorom, u potrazi za boljim životom. Onda policijska istraga povodom misterioznog zloćina, koju predvodi još jedan uljez, Plančić, (Luka Dragić) PR iz Policijske uprave Zagreb. 



Roman je pretočen u pozorišnu predstavu, tako da se očuvaju sva njegova četiri toka, ma koliko vremena za to trebalo (3,5h). Domicijano stanovništvo i uljezi jasno su diferencirani, a pridošlici su različiti, čak i oni koji žive u susedstvu, ali nisu prihvaćeni, već naprotiv osporavani i šikanirani. Iz takvog sudara kultura može se roditi nešto lepo (ljubav), ali i nešto podlo (zločin). Na ljudima je da izaberu, ali oni, po pravilu, kad to mogu-omanu.  “Ciganina li najljepšeg” Kristijana Novaka u Srbiji je izdala  Književna radionica Rašić.


A sada da se vratimo na gostujuću predstavu. U sjajnoj i raskošnoj rotirajućoj straćara- scenografiji (Aleksandar Denić) kao preuzetoj iz Alan Forda ulazimo u svet antijunaka, ljudi sa krajnjih margina, razočaranih, ali u biti dobrih, koji bi samo da sačuvaju svoje ja i svoj način života.  U oba slučaja čin je motivisan strašću. Romski život u drugom delu predstave prikazan je u pokušaju da se uspe sa društvenog dna na lestvici, da se uloži u naredno pokoljenje koje bi živelo bolje i dostojanstveno. Alma Prica, maestralna u ulozi Sandijeve majke, Albine, na najbolji način to opisuje i predviđa kako će ovakvo htenje okončati. Sandi u pokušaju da se srećno skrasi sa Milenom ulazi u sumnjive poslove sa Hamerom (Siniša Popović). Sve to miuzičkii je praćeno turbo folkom iliti cajkama od kojih sam uspeo da lociram Ljubu Aličića. Preko muzike, i to one najprizemnije, u radnju su se umešali i Srbi. 


Ovo je asambl predstava (oko tridesetak glumaca, u Beogradu je imalo 50-to izvođenje), pa deluje da HNKZ nije škrtario povevši u Beograd brojnu momčad i devojčad čak i kada izgovore tek rečenicu-dve. 


Za svaku pohvalu, jer su srdačno i iskreno nagrađeni dugotrajnim aplauzom beogradske publike za ovaj briljantan i višeslojan komad, dramu, sa dobrim zapletom, potkom, ali i sa pucanjem i svlačenjem. Vašeg izveštača samo zanima da li su guske, koje su, stoički, izdržale celi komad na sceni međimurske ili iz beogradskih predgrađa? Sva sreća da one nisu stradale, ako izuzmemo stres zbog sporadične pucnjave na sceni. 



Нема коментара:

Постави коментар