XXV FAF: PRITKA

Ruski film Pritka (Dylda/Beanpole) je četvrti film izuzetno talentovanog ruskog reditelja Kantemira Balagova (1991.), po scenariju koji je uradio sa Aleksandrom Terehovim. 

Radnja filma  smeštena je u ratom razrušeni Lenjingrad, po završetku II svetskog rata. Za razliku od nekadašnjih sovjetskih filmova, koj  su slavili heroje otadžbinskog rata i posleratni progres, ovaj film zadire duboko u napaćenu rusku dušu i vrši njegovu detaljnu vivisekciju. 

Nekada bi mu zbog ovako slobodnog kinematografskog izaza tokom mrkle noći na vrata zakucale spodobe iz NKVD-a u crnim, kožnim mantilima i sproveli u Lubjanku, zgradu predviđenu za rusko osiguravajuće društvo. Tamo bi se naša tet-a-tet sa Lavrentijem Berijom. Zamračenje.

Film tematizuje postratni sindrom odsustva empatija i spremnosti na neočekuvane i ishitrene odluke i postupke onih koji su izgubili sve i spremni su na sve. Onih koju su proživeli i više ne mogu da reprodukuju ni sreću, ni bes, ni strah...

Susrećemo dve ratne drugarice, Iju i Mašu koje pokušavaju da se vrate u život, posle doživljenih trauma. Na tom trnovitom putu, nepresatalno moraju  da traže razloge za život, a sam život im ih ne nudi previše, naprotiv. Demantuje ih.

Maša je posle carskog reza nesposobna za ponovno rađanje. Ilja joj je oduzela prvorođenče, pa Maša od nje traži da joj rodi novo dete. Ija je zaljubljena u Mašu, a Maša utehu i spasenje traži u u vezi sa smotanim mladićem, koji pripada višoj klasi u besklasnom društvu. 

Razgovor između nesuđenje mlade (Maša) i njene svekrve, pored par scena (gušenje deteta u igri, pokušaji da Ilja zatrudni, kupanje tela u kao metafora pročišćenja duše) od kojih vam se diže kosa na glavi, najbolji su delovi ovog odličnog filma, psihološke drame. 

  

Prefinjena estetika gradi se dosledno na anagonizam crvene i zelene boje, života i smrti. Mešaju se tako i prepliću apatija, seksualni porivi održanja i tanos, čedomorstvo, ravnodušnost i humanost, želja za porodom, život bez suštine i nade,  eutanazija, surogat majčinstvo, sakaszam i cinizam, okrutnosti i milosrđe. 

Kao i Balagov prethodni film Bliskost i ovaj film dobio je u Kanu FIPRESCI nagradu u kategoriji Određeni pogled (Un certain regard). Ozbiljna preporuka od Kulturnika. Radnja, estetika, drama, simbolika, filozofija egzistencijaluzma. Antologija.