Странице

петак, 7. јун 2019.

Часопис Кинотека посвећен јубилеју




Нови број часописа Кинотека посвећен је у великој мери јубилеју - 70 година рада Југословенске кинотеке. Богато илустрован фотографијама из Фототеке Југословенске кинотеке и на повећаном броју страна доноси текстове о оснивању, развоју и модерном периоду српског филмског архива, о Фестивалу нитратног филма и добитницима Златног печата. 



Поводом наставка пројекта Vip Кинотека објављена је Критика из прошлости о филму „Љубав и мода“, а ту су и интервјуи с глумцима Удом Киром и Миром Фурлан, текст Димитрија Војнова о феномену Уелбек, наставак фељтона о Саши Петровићу, други део сценарија „Мајстори, мајстори!“ Горана Марковића, прилози у редовним рубрикама, као и репертоар за јун у оба здања Кинотеке и за цело лето у Сали Макавејев. 


У уводном тексту „Првих 70 година” директор Кинотеке Југослав Пантелић даје историјат институције која обухвата архив, музеј, библиотеку, биоскоп, легате, открива детаље о благу Кинотеке - нитратној колекцији и фонду старих српских филмова, пише о многобројним некадашњим и актуелним активностима које од Кинотеке чине „извориште и поприште разноврсних програмских целина и разговора о филмској уметности“.

„Кинотека је филмска народна библиотека, чувар и презерватор филмске историје, издавач, гласило и још много шта“, истиче Пантелић.

Из чувене „Књиге утисака Југословенске кинотеке“ часопис преноси најупечатљивије записе које су оставили њени гости - Алфред Хичкок, оскаровац Душан Вукотић, Лив Улман, Акира Куросава, Милош Форман, Сем Пекинпо, Вим Вендерс. 


Директор и селектор Фестивала нитратногфилма, управник Архива Кинотеке Александар Саша Ердељановић најављује програм 21. фестивалског издања под слоганом „70 филмова за 70 година“. Слављенички кинотечки фестивал, пише Ердељановић, значио је обавезу да обезбедимо до сада највећи број филмова, који ће бити приказани од 6. до 16. јуна, уз учешће око 30 светских филмских архива.
Следи вест да ће у септембру изаћи монографија о 70 година Кинотеке, ауторке Маје Медић, састављена скоро искључиво од докумената, фотографија, новинских чланака и друге фактографске грађе. 


Дан Кинотеке - 6. јун обележава се и доделом Златног печата за допринос филмској уметности. Тим поводом часопис објављује текст о овогодишњим лауреатима - Лордану Зафрановићу, Срђану Карановићу, Горану Марковићу, Горану Паскаљевићу и Рајку Грлићу, који су остварили међусобно разнолике опусе, оставили свако свој оригинални ауторски печат, а сви су крајем шездесетих година прошлог века били студенти чувене филмске академије у Прагу.

У есеју „За све је криво прашко пролеће“ Радиша Цветковић оцењује да је „поменута група филмаџија демистификовала социјалистичку утопију с дозом хуманизма и емотивности“, али и подсећа да се они нису слагали са сврставањем у групу названу Прашка школа.

„Тешко је одредити који заједнички кредо везује ове редитеље, али они су можда и несвесно у тој завери против етикетирања, али у међусобном подржавању и разумевању, правили филмове новог правца. Тражили су се професионално на међи историјских заблуда и личних истина, интимних победа и револуционарних разочарања. Свакако да су превирања те 1968. године била и извесни подстрек на путу социјалистичке утопије која се никада није остварила, али која је дала наду у промену, баш данас тако потребну“, закључује Цветковић.



Поводом јубилеја часопис објављује чланак првог директора Кинотеке Миленка Карановића, који је на пету годишњицу оснивања (1954) писао: 

„Кад је неколико пасионираних љубитеља филма решило да сакупе све старе филмове и од сваког новог домаћег филма по једну копију са целе територије наше земље да би их спасли од пропадања и сачували за будућност, нађено је у самом почетку око десет камиона филмова! Установа која је преузела даљи посао на прикупљању, сређивању и проучавању филмова и филмске грађе названа је Југословенска кинотека“.

Следи кратка белешка редитеља Слободана Шијана „Моји доживљаји у Кинотеци“, уз летак у којем упоређује доживљаје из старе сале Музеја у Косовској са једном епизодом стрипа „Алан Форд“.

За редовни програм Мој избор у Музеју Кинотеке филмове је овога пута одабрала једна од најбољих глумица екс-ју простора Мира Фурлан. У интервјуу за Кинотеку изјавила је да јој је то био тежак задатак, због великог броја драгих и важних филмова, те да се приликом избора ослањала на емоције и инстинкт. Као свог идола навела је шведског редитеља Ингмара Бергмана, признајући да је у младости замишљала себе у његовим филмовима.

Ту је и интервју Сандре Перовић са Удом Киром, глумцем немачког порекла који је остварио око 200 улога у Европи, Северној и Јужној Америци. Био је Дракула и Франкенштајн, играо код Фазбиндера, Вендерса, фон Трира, као и у холивудским блокбастерима „Армагедон“, „Блејд“… Ове године његови филмови приказани су и у Берлину („Свете звери“) и у Кану („Бакурау“). Удо Кир је непосредно одговарао на питања о каријери дужој од пет деценија, присетивши се и да му је на самом почетку партнерка у филму „Знак ђавола“ била, како је рекао, прелепа жена Оливера Катарина Вучо.

Пројекат Vip Кинотека наставља се овог месеца дигиталном рестаурацијом филма „Љубав и мода“ (1960) Љубомира Радичевића, а рубрика Критика из прошлости преноси аналитички чланак Соње Ћирић „Феномен: Љубав и мода - ружичасти талас“ из магазина Време, написан 2000. године поводом 40 година од премијере филма који је изазвао еуфорију од Триглава до Ђевђелије.

„Уелбек на филму - дословно и фигуративно“ наслов је студиозног текста Димитрија Војнова који води полемику са контроверзним француским писцем, редитељем и глумцем Мишелом Уелбеком, иначе гостом Београда у оквиру јунског издања књижевног фестивала Крокодил. 

„Уелбекова улога на екрану данас је врло широка. Слободно можемо рећи да је он књижевник који је врло рано показао изузетно снажно и врло предузимљиво интересовање за филм“, пише Војнов, те оцењује да је Уелбек „поставшу књижевник, искористио славу и углед као погонско гориво не само за креацију на екрану већ и, што је још занимљивије, за претварање самог себе у филмски лик“, али и да његови романи за сада још нису адекватно екранизовани.



Кинотека објављује наставак фељтона „Портрет уметника као политичког дисидента: Живот и дело Александра Петровића“, на основу истоимене књиге Властимира Судара. Ту је и други део сценарија „Мајстори, мајстори!“ писца и редитеља Горана Марковића. 

У рубрици Из личног угла Слободан Аранђеловић описује филмове из циклуса „Београдски филмоплов (1944-1963)“. Као најзанимљивији и најбољи филм у јунском програму препоручује америчку авантуристичку комедију „Макс и три мускетара“ (1922), снимљену као урнебесна слепстик пародија на познати роман Александра Диме „Три мускетара” и истоимени филмски хит Дагласа Фербанкса.
За рубрику Трагови на филму текст о недавно преминулој америчкој глумици и певачици Дорис Деј написао је Ненад Полимац. Сарадници Кинотеке пишу и о српским глумцима који су нас напустили овог пролећа - о Михаилу Миши Јанкетићу, о Војиславу Воји Мирићу, Душици Жегарац, као и о шведској глумици Биби Андерсон.

Часопис, као и редовно, објављује распоред пројекција у својим салама за текући месец, а у овом броју и репертоар који ће током лета, све до 11. септембра, бити приказиван у Сали Макавејев у Узун Мирковој улици.

Нема коментара:

Постави коментар