Странице

среда, 8. фебруар 2017.

OTVARANJE FEBRUARSKIH IZLOŽBI u Kulturnom centru Beograda

četvrtak, 9. februar u 19:00




Galerija Argret, Trg republike 5/I
9. februar – 9. mart 2017.


Srđan Veljović
DEVEDESETE, fotografije

Prva izložba u selekciji umetničkih direktora Galerije Artget u 2017. godini, istoričara umetnosti Slađane Petrović Varagić i Miroslava Karića, jeste izložba Devedesete Srđana Veljovića, po vlastitim rečima – fotografa i kulturnog radnika, koji je za deceniju i po prisustva na domaćoj umetničkoj sceni izgradio specifičnu autorsku poziciju intenzivnim praćenjem i dokumentovanjem različitih vidova kulturnog, društveno-aktivističkog, urbanog života prvenstveno Beograda, ali i Srbije i regiona.

Foto-projekat Devedesete, nastajao je u periodu vladavine Slobodana Miloševića, od 1987. godine (tj. od Osme sednice CK SKS, koja se može smatarti uvodom u kasniji raspad Jugoslavije), pa sve do 2000. godine i potonje političke promene i tranzicije.  U svojevrsnoj hronici događaja, pojava i  situacija, Veljović nastoji da zabeleži opštu sliku društva suočenog sa dramatičnim promenama, od svakodnevice svog neposrednog životnog i porodičnog okruženja do određenih kolektivnih prostora / zona ili malih pojedinačnih gestova nepristajanja, borbe i otpora politikama koje su nas sve zajedno uvele u okolnosti permanentnih kriza, nestabilnosti i neizvesnosti. Veljovićev fotografski rad sagledan u celini ima formu specifičnog vizuelnog istraživanja, upotpunjenog autorovim promišljanjem i samog medija fotografije odnosno značaja, moći, potencijala koji fotografija ima kao dokument i kao umetnički izraz u interpretacijama i razumevanjima društvenih realnosti.

Veljovićeve Devedesete po prvi put u Galeriji Artget dobijaju izvesnu integralnu javnu prezentaciju.

(iz teksta „Devedesete Srđana Veljovića“ Miroslava Karića i Slađane Petrović Varagić)

Veljović o Devedesetim

Serija fotografija Devedesete pokriva vreme od 1987. do 2000. godine, tačnije, period vladavine Slobodana Miloševića. Sve to vreme sam fotografisao, prilično učestalo. Posmatrajući ih iz perspektive 2017. godine, čini mi se da te fotografije spram tadašnje stvarnosti imaju manje dokumentaran, svedočeći odnos. Njima se više dokumentuje želja i napor za uspostavljanjem prostora normalnosti i slobode. To se moglo postići samo malim aktima subverzije, simboličkim činovima koji imaju sporedan, poprečan položaj spram prećutanog, nikad ispričanog narativa 1990-ih.

Okosnicu ove izložbe čine fotografije vezane za kontekst vojske, razvrstane u dve grupe: prva iz 1987–1988. godine – period JNA, i potonja iz 1999. godine – rat protiv NATO-a. Fiksirajući kontekst lako se uočava razlika koju je donelo vreme. I nepromenljivosti.

Prostor između ova dva momenta zauzimaju predstave situacija ispoljavanja društvenosti, subjektivnosti: slučaj kluba Industrija, iliti tehno-potkultura u Srbiji, splav Lukas – turbofolk, ulična akcija Saše Markovića Mikroba Žudnja za životom, Vilhelm Rajh, nedeljna spontana okupljanja – narodna veselja na Kalemegdanu.

Deo radova se odnosi na saradnju sa umetničkim kolektivima Ledart i Labin Art Express (LAE). U pitanju su bile akcije, intervencije u javnom prostoru izvođene koncem 1990-ih, dekade čijim su se učinkom neposredno bavile. Sumirajući značenja, uzroke i učinke, te slike simbolički, ali na veoma precizan način govore o vremenu.

Grupa  fotografija u užem dokumentarnom smislu, notira određene prelomne situacije ovoga perioda. Tu je: 9.(10) mart 1991. godine, zatim granični kamen između Albanije i SFRJ na Prokletijama (maj, 1991) u momentu kada je postojalo izvesno da država prestaje da postoji, preko mečkara u Knez Mihajlovoj ulici u Beogradu 1993. godine sve do studentskih protesta iz decembra 1996. godine i uličnog izloga venčanica u centru Beograda.

Grupa fotografija koja na prvi pogled značajno odstupa od ostalih ukazuje na ono što prethodi, ono što je izgubljeno. Ukazuje na mesto odakle smo uskočili u devedesete.

 Srđan Veljović (1968), fotograf i kulturni radnik. Završio Elektrotehnički fakultet. Član ULUS-a.

Realizovao projekte:

Arhitektura i fašizam, Lep život kao eksces, Nebo, Granice roda, Ekonomija moći heteroseksualne veze, Koliko visoko je bezbedno, Nož žica, Umeće tranzicije, Transponovanje – Džoni Racković, Mnoštva, Tehno-pozicije potkulture, Moguća mesta solidarnosti, Muzeji i još po neko mesto sećanja, Jarboli, Industrija, Fotografije-portreti, Bioskopi u kulturi sećanja, 20-25-29, Das Unheimliche koncept kao praktična alatka.
 Projekat podržao Forum ZFD (Ziviler Friedensdienst), KelnGalerija Artget, Trg republike 5/I

svakog dana od 12.00 do 20.00, nedelјom zatvoreno
Program galerije Artget podržavaju Grad Beograd – Sekretarijat za kulturu i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije



Likovna galerija, Knez Mihailove6
9. februar – 9. mart 2017.

 Ivanka Prelević- U snu san
crteži/objekti/instalacije



„ ... Poetika Ivanke Prelević formirala se sa dva polazišta: njenog skulptorskog obrazovanja i njene scenografske prakse. Promišljanje prostora i prostorom, kao i ispitivanje materijala i njihovih iluzivnih i aluzivnih značenja, omogućilo je umetnici izgradnju veoma personalizovanog likovnog jezika. Posmatrajući njene kolaže / pejzaže nailazimo na slojevito promišljanje kompozicione sheme koja je na prvi pogled veoma jednostavna, ali u svojoj materijalizaciji nosi breme simboličkih značenja. U svom likovnom izrazu umetnica se ne bavi scenografskim simulacijama, već u potrazi za svedenim i jasnim vizuelnim jezikom u materijalu otkriva njegova slojevita značenja, kako bi se na najsažetiji način izrazila - malter, vatelin i komadići metala su konstituenti njenog narušenog prirodnog pejzaža. Višedecenijska praksa umetnice koja radi site specific intervencije u spoljašnjem prostoru i potreba da se taj rad dokumentuje i prezentuje u izlagačkom prostoru, predstavlja umetnički pokušaj usaglašavanja spoljašnjeg i unutarnjeg prostora u novonastalim galerijskim instalacijama. Kroćenjem eolskih snaga i puštanjem oblaka u prostor galerije u kome egzistiraju materijalizovani snovi i teške metalne misli na uzglavlju postelje, Vana Prelević pokušava da pomiri realnost i utopijske snove, kao i težnju za uspostavljanjem izgubljene harmonije između čoveka i prirode...“ (deo teksta Bojene Burić iz kataloga izložbe)


Ivanka Prelević je rođena u Podgorici 1965. Diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu, na Odseku vajarstva, a magiostrirala je na istom Fakultetu na Odseku scenografije. Radi skulpture, objekte, instalacije, scenografije, lutke i animirani film. Samostalno je izlagala na desetak izložbi u Srbiji i Crnoj Gori, i učestvovala je na velikom broju kolektivnih izložbi u Beogradu, Gornjem Milanovcu, Majdanpeku, Cetinju, Odesi, Beču, Gracu, Zagrebu, Ljubljani, Sofiji, Prištini, Bariju, Herceg Novom, itd. Dobitnica je više nagrada u oblasti likovnih umetnosti u Crnoj Gori i Srbiji. Živi u Podgorici i radi kao scenograf u Crnogorskom narodnom pozorištu. Član je ULUCUG-a od 1992.

Prateći program:

petak, 10. februar u 18:00
Stručno vođenje kroz izložbu: Bojana Burić, istoričarka umetnosti i umetnica

Likovna galerija, Knez Mihailova 6
svakog dana od 12.00 do 20.00, nedelјom zatvoreno
Program Likovne galerijepodržavaju Grad Beograd – Sekretarijat za kulturu i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije


Галерија Подроом, Трг републике 5 / -1
9. фебруар – 9. март 2017.

ГИФ и градови
Кустос: Соња Јанков (Србија)


Изложба ГИФ и градови представља одабир радова визуелних уметника, архитеката и асоцијација који користе овај формат за презентацију и документацију својих пракси или као уметнички медиј. Ово је једна од изложби у оквиру дугогодишњег истраживачко-кустоског пројекта ГИФ: визуелна пракса као критика који се фокусира на позиционирање анимираног ГИФ-а у теорији и историји уметности, архитектуре, музеологије и медија. Изложба се тематски оријентише на ГИФ-ове који су у вези са простором, политикама простора, социјалним становањем, историјом и теоријом архитектуре.

Учесници:
Архитектонски биро Татјане Билбао (Мексико)

Архитектонски колектив (Хрватска)
Арчи Арчамболт (САД)
Соња Бајић (Србија/ Француска)
Срђан Ђурић (Србија)
Чарлс Јанг (Велика Британија)
Игор Јуран (Хрватска)
Ивана Kораћ (Србија)
Ида Kрижај Леко (Хрватска)
Kурс (Србија)
Марија Марић (Србија/ Швајцарска)
Младен Миљановић (БиХ)
Никола Силић, АБВХ (Србија)
Слободан Стошић (Србија)
Миа Ћук (Србија)
Creative Time Reports (САД)

Галерија Podroom, Трг републике 5
сваког дана од  12:00 до 20:00,  недељом затворено

Нема коментара:

Постави коментар