Странице

понедељак, 19. фебруар 2024.

JUGOSLAV PANTELIĆ : Sa ponosom ugošćujemo autore koje će predstaviti svoje filmove


 Bogatog senzibiliteta i istančanog umetničkog ukusa, Jugoslav Pantelić, umetnički direktor FEST-a i direktor Jugoslovenske kinoteke, već 10 godina umetnički vodi ovaj festival kroz turbulentna vremena. Za sve to vreme, čak i upkos Kovidu, festival nije izostao, a sa ovogodišnjim 52. izdanjem Fest je izborom filmova, od klasika, preko najvećih hitova i  neotkrivenih malih remek-dela savremene kinematografije, do animiranog filma, još jednom pokazao zrelost, ali i inovativnost.

Za ljubitelje filma i publiku vernu FEST-u, umetnički direktor ove manifestacije daje sopstveni svojevrstan mali vodič za ovogodišnji - 52. FEST.

 



Stiče se utisak da ni posle više od pola veka trajanja, a pod Vašom dirigentskom palicom, Fest ne posustaje. Šta su biseri ovogodišnjeg 52. festivala?

 

Ako govorimo o “biserima”, to verovatno podrazumeva naslove koji nisu Oskar kandidati i nisu osvajali nagrade na velikim festivalima, poput Kana, Venecije, Berlina, i koje ćemo sada ostaviti po strani, pretpostavljajući da su publici već poznati i da ih dugo iščekuje. Iako je teško isticati pojedinačne filmove, jer se suočite sa potrebom da pomenete sve naslove koji vam se dopadaju ili za koje mislite da je važno da ih publika vidi, izdvojio bih naslove poput “Svi mi stranci” Endrua Haja ili “Sećanje” Mišela Franka, kao  film ”Imperija” Bruna Dimona, koji se prikazuje i na ovogodišnjem festivalu u Berlinu. Teško je zaobići i majstora animacije Mijazakija i njegov film “Dečak i čaplja”, kao i žanrovski nešto specifičnije naslove poput, recimo, “Tigrovih pruga”.

Takođe, tu su i filmovi iz takmičarskog programa, kojim sam veoma zadovoljan u celosti. Pošto se ti filmovi takmiče, malo je nezahvalno isticati nekog posebno, a ovom prilikom bih samo želeo da skrenem pažnju na tri nova filma srpskih reditelja koji su nas svojim prethodnim ostvarenjima uverili da se radi o autorima koji i te kako imaju šta da kažu. Treba naglasiti i činjenicu da imamo veoma dobar izbor filmova iz takozvanog regiona, poput hrvatskih filmova “Pamtim samo sretne dane" Nevia Marasovića i “Sveta porodica” Vlatke Vorkapić, ali i drugih. Za ljubitelje filmske klasike, imamo film “Godar o Godaru”, dokumentarac o ovom čuvenom reditelju francuskog novog talasa. Naša publika imaće prilike da pogleda i Bertolučijeve “Sanjare” u restaurisanom 4K izdanju, kao i jedan raritet, nemački film iz 1937, “U Vrtlogu greha”, u kome glavnu ulogu tumači naš Svetislav Ivan Petrović.

Koliko je filmova, koje su programske celine i šta je ove godine bila Vaša umetnička ideja vodilja?

 

Ovogodišnji FEST ima oko 100 filmova. Podeljeni su u selekcije GALA i GALA+, u kojima se nalaze filmovi koji su prethodne godine privukli najveću pažnju, osvajali su nagrade, zahtevni su u produkcionom smislu ili su filmovi etabliranih reditelja; na sličnom tragu je i selekcija FEST Masters koja okuplja sam vrh autorskih imena, to su oni reditelji za koje bismo mogli reći da su već moderni klasici, poput Romana Polanskog, Vudija Alena i drugih. Tu je i Glavni takmičarski program, o kome sam već govorio, kao i dve specifične programske celine. Jedna je FEST Fokus, koja ove godine okuplja filmove sa istom/sličnom tematikom, a to su ostvarenja u kojima se tretiraju problemi odrastanja, konkretno izloženosti dece i mladih nekoj vrsti nasilja. Ova selekcija mi je posebno važna, jer, pored umetničke, ima i angažovanu, edukativnu ulogu, usmerenu ka podizanju svesti o ovom problemu, koji se na taj način može bolje prepoznati, pa samim tim, nadamo se, i sprečiti. Ove godine tu je i jedna nova selekcija, pod nazivom Snoliki film, koja obuhvata filmove manje konvencionalnog izraza, filmove koji možda nemaju komercijalni potencijal, ali koji imaju svoju publiku, pretežno sastavljenu od poznavalaca ili onih gledalaca koji traže i nešto malo drugačije od klasičnog pričanja priče. Naziv selekcije inspirisan je istoimenom knjigom našeg profesora i teoretičara Marka Bapca, koji je u njoj analizirao određena dela istorije filma poredeći ih sa prirodom ljudskih snova, koji najčešče nisu logični i jasni, ali koji nam mogu, svojim jezikom, govoriti mnogo.

Tu su i dve selekcije u kojima se ne nalaze igrani filmovi, već animirani i dokumentarni, kao i Fest Klasik, kojeg smo se već dotakli.

 

Imate li Vi svog favorita među ovogodišnjim filmovima Festa i sme li umetnički direktor da bude pristrasan ili ostavlja žiriju “štafetu” objektivnosti?

Potpuna objektivnost u ocenjivanju umetnosti ne postoji, već se samo možemo u većoj ili manjoj meri složiti oko određenih kriterijuma. Umetnički direktor filmskog festivala naravno da sme da bude pristrasan, kao i svaki drugi čovek, ali se mora služiti i pomenutim estetskim i drugim kriterijumima i prepoznati kvalitet filma koji možda i nije u skladu sa njegovim ukusom. Što se tiče favorita, donekle sam na to već dao odgovor u prvom pitanju, ali bih istakao da svi pomenuti filmovi nisu isključivo moji favoriti, već uzimam upravo u obzir i jednu širu sliku koju formira ukus publike, barem u onoj meri u kojoj taj ukus mogu da pretpostavim. Tako da je bolje reći da su to preporuke, nego favoriti.

Koga sa ponosom dovodite na 52. Fest?

 

Sa ponosom ugošćujemo sve autore i ekipe koji će doći da predstave svoje filmove, kao i članove žirija i stvaraoce koji će primiti nagradu “Beogradski pobednik”, a zadovoljstvo mi je da su ove godine to naš Želimir Žilnik, koji od šezdesetih godina dvadesetog veka do danas predstavlja jednu od ključnih figura srpskog i jugoslovenskog filma i sinonim je za angažovani film i neko je ko je neprestano pomerao granice filmskog izraza; kao i Ašgara Farhadija, istaknutog reditelja ne samo iranske, već i svetske kinematografije, ovenčanog najprestižnijim nagradama.

Нема коментара:

Постави коментар