XVII Slobodna zona- Nagrade za Profesora Bahmana i Između dve zore i Spenser za zatvaranje

Sedamnaesti filmski festival Slobodna zona svečano je zatvoren večeras u Domu omladine Beograda dodelom festivalskih priznanja. Za najbolje filmove proglašeni su Profesor Bahman i njegovi časovi u međunarodnoj, odnosno Između dve zore u regionalnoj selekciji.

 

Glavna nagrada u Međunarodnoj selekciji pripala je filmu Profesor Bahman i njegovi časovi nemačke rediteljke Marije Špet. Kako se navodi u obrazloženju žirija, reč je o filmu koji, prateći godinu dana u jednom nemačkom razredu, postavlja bitna pitanja današnje Evrope, od migracija i multikulturalnosti, preko socijalne pravednosti obrazovnih politika, sve do ideje školske nastave. Žiri ove selekcije činili su Nebojša Slijepčević, Miroljub Stojanović i Jurica Pavičić.

 

„Zdravo Beograde, žao mi je što nisam tu sa vama, ali se veoma radujem ovoj nagradi pogotovo na festivalu koji je posvećen ljudskim pravima”, navela je u video poruci Marija Špet, čiji je film danas dobio i nominaciju za nagradu Evropske filmske akademije za najbolji dokumentarni film. „Želela bih da se zahvalim na poverenju svim ljudima koji su učestvovali u i radili na ovom filmu: Gospodinu Bahmanu, jer svojim učenicima predaje mnogo više od onoga što stoji u bilo kom nastavnom planu i zato što je od učionice za njih stvorio dom.”

 

Specijalno priznanje za ovu selekciju pripalo je Izraelki Vanesi Lapi za film Šper ide u Holivud, koji kroz formu arhivskog dokumentarca propituje način na koji ljudi fabrikuju i recikliraju vlastite biografije.

 

„Poštovana publiko, vrlo me je dirnulo što je naš film dobio nagradu. Iako večeras nisam u mogućnosti da budem sa vama, osećam se kao da sam tu”, iskrena je u svojoj poruci Vanesa Lapa. „Vaš festival zalaže se za ljudska prava i pokazuje svetu koliko je važno da se zauzmete za sebe, za društvo, za humanost i ljudskost uopšte. Želim da se zahvalim festivalu, žiriju, timu, a posebno publici bez koje ovo ne bi bilo moguće.”

Žiri regionalne selekcije Horizonti Balkana ove godine činili su Hana Selimović, Dušan Kasalica i Aliriza Arenliu, a odlučili su da nagradu za najbolji angažovani film dodele turskom reditelju Selmanu Nadžaru za film Između dve zore, koji nudi tumačenje pravde i etike podsećajući nas da ne postoji granica u održavanju i čuvanju pozicije moći.

Reditelja Selmana Nadžara vest je zatekla na aerodromu, pa se i on publici obratio video porukom:

„Veoma sam srećan što je moj film nagrađen i što putuje po svetu. Oduvek sam smatrao da je primanje nagrade onlajn surovo, ali, evo, i meni se to prvi put desilo”, poručio je Nadžar koji je priznanje posvetio svojim divnim saradnicima ispred i iza kamera.

Specijalno priznanje u ovoj selekciji pripalo je filmu Čekaj me hrvatskog glumca i reditelja Damira Markovine, koji „kroz svoju svakodnevnu dinamiku govori o izazovima života sa onima koje najviše volimo, ali tu ljubav na suptilan način preslikava kako na naša mala društva i države u kojima se snalazimo tako i na nekadašnju državu u kojoj smo živeli”, smatra žiri.”

 

Nagradu je u ime reditelja primio njegov otac Roko Markovina, koji se takođe pojavljuje u filmu.

„Drago mi je što sam među vama, ali i što vam moram kazati da ovako izgleda kad nosač tacni u tom filmu, a to sam bio ja, mora primiti nagradu pored glavne glumice, bake, koja je nažalost umrla i pored druge glavne glumice, njezine ćerke a moje supruge, koja je pedeset godina trpila sve što nam je život sijao i ostala normalna. Mislim da osamdeset odsto porodica na ovom prostoru ima sličnu ili istu priču.”, poručio je Markovina.

 

Human rights nagrada  otišla je u ruke hrvatske rediteljke Tihe Gudac, autorke filma Žica, koji se iz više sasvim različitih perspektiva bavi gorućom temom tihog, često teško uočljivog fašizma sa kojim smo gotovo svakodnevno suočeni, dovodeći ga u vezu sa pitanjem migranata, možda najvećim problemom i sramotom savremenog društva.

„Nalazimo se u zemljama koje ovih dana predstavljaju vrata Evrope. Ono što mnogi ne znaju, a što je činjenica, jeste da su evropske granice sada ožičene gore nego što su bile u Drugom svjetskom ratu”, kazala je u svom obraćanju Tiha Gudac. „Velika je privilegija biti umjetnik u ovom vremenu jer se nalazimo u izazovima, u svijetu koji ruši mostove i diže zidove. Nadam se da moj film može pomoći u tome da učinimo nešto što je drugačije od toga i da uspostavimo dijaloge”, izjavila je Gudac dodatno zahvalivši beogradskim kolegama na podršci bez kojih ne bi završila film.

U selekciji 14+ nagrađen je film Ja nikada ne plačem poljskog reditelja Pjotra Domalevskog, ostvarenje sa dubokom porukom koji donosi svima nama blisku tematiku. 

Kroz ovaj film sagledali smo i poistovetili se sa surovošću i istinama današnjeg sveta u neposrednom okruženju, naveo je omladinski žiri koji su ove godine činili Iva Vujović, Dunja Trifunović, Helena Sekulić, Tara Dragojević, Katarina Beković, Mateja Jovanović i Nevena Mitrović.

 

Kada je reč o selekciji 8+, nagrada je pripala filmu Ja sam Greta švedskog reditelja Nejtana Grosmana, koji je žiri ocenio kao inspirativan film sa veoma snažnom porukom. „Pre svega, podstiče mlade na aktivizam i daje im motivaciju da menjaju svet oko sebe i bave se aktuelnim problemima, za njihovo dobro i dobro celog okruženja”, stoji u obrazloženju.

 

„Hvala veliko na nagradi, nadam se da ste uživali u filmu”, izjavio je Nejtan Grosman, koji se publici javio iz „iste sobe u kojoj je, najvećim delom, film i montiran”.

 

Domaći film Duga resa, autorski projekat Grupe Škart, osvojio je nagradu publike, nakon više nego uspešne premijere u okviru ovogodišnje Slobodne zone. Nakon dodele nagrada, publici u Domu omladine prikazan je film Spenser Pabla Laraina. Kao i na otvaranju, tako je i završeno veče obeležila istovremena projekcija ovog filma održana u Beogradu, Nišu i Novom Sadu.

Producent filma Vladimir Šojat primio je nagradu u ime reditelja Dragana Protića Prote iz grupe Škart.

 

„Ako vas interesuje šta je to buksna i kako se popravlja, koje su osnovne aktivnosti Kreativno-rekreativne radionice Kluba penzionera u Dugoj Resi ili kako se zove konj Kalamiti Džejn, ja vas pozivam da ili onlajn ili u nekom kasnijem prikazivanju pogledate film”

Film Spenser je režirao Čileanca  Pablo Larajn, koji je prethodno režirao i film Džeki (Jackie), o još jednoj slavnoj ličnosti u koju su bile uprte oči javnosti Žaklini Kenedi, udovici nekadašnjeg američkog predsednika Džona Kenedija.Ovde u glavnoj roli princeze Dajane, rođene Spenser nastupai Kristen Stjuart .

Ovo je snažna priči o prelomnom trenutku sa početka devedesetih kada je Lejdi Dajana odlučila da se razvede od princa Čarlsa. Radnja filma smeštena je u 1991. godinu tokom božićnih praznika kada je princeza Dajana poćela da se suočava sa svojom teškom odlukom da okonča brak s princom Čarlsom.

 

Film daje uvid u ekstravagantan život na imanju Sandringam i savršeno dočarava emocije Lejdi Di usled borbe s glasinama o aferama dok je izbegavala nemilosrdne paparace.

 

Ono što je najsnažnije u fimu je a kakvim se licemernim i zlonamernim odnosom ona ovde susreće, a ni sama nije baš u normalnom stanju usled poljuljanog braka muževljevim neverstvom i otvorenim neprijateljstvom kraljevske porodice, a i ljubavlju prema svojoj deci, dvojici dečaka. Dirljivo je to njeno nepristanje i pobuda prema nekoj okoštaloj  i prevazidkejenoj,ispraznoj tradiciji, koja će je kasnije, koštati i života.

 

 

Slobodna zona na bis

 

Kao i prethodnih godina odabrani festivalski favoriti tokom 10. novembra biće još jednom prikazani na festivalu. Tako se već sada u prodaji mogu naći karte za tri dodatne projekcije u DKC-u. Sa početkom u 17 časova biće prikazan film „Balada o beloj kravi”, u 19 časova na programu je film „Spenser”, dok će od 21 čas biti prikazano ostvarenje „Najgora osoba na svetu”.

 

Nakon toga, najveći deo festivalskog programa biće dostupan širom zemlje od 10. do 20. novembra i filmofilima širom Srbije putem onlajn platforme KinoKauch.

 

Ovogodišnji festival su podržali: Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.