ODRŽAN PRVI EKOSKOP FESTIVALA AUTORSKOG FILMA

 

Dvorana Kulturnog centra u Beogradu danas je bila posvećena zelenom programu 27. Faf-a   EKOSKOP je program Festivala autorskog filma čije se prvo izdanje dešava ove godine, a u pitanju je svojevrsno festivalsko zagrevanje osmišljeno sa idejom da kroz filmski program i aktivan dijalog odgovori na goruće izazove sa kojima se suočavamo u kontekstu ekološke održivosti i klimatskih promena.   Povodom prvog zelenog programa FAF-a održane su dve projekcije zelenih filmova „Zozonci u zemlji vetra“ i „Veće od nas“, nakon kojih je usledila i debata pod nazivomMladi u staklenoj bašti: Gorući poziv na akciju. Događaj je posvećen deci i mladima kao najhrabijim i najsvežijim glasovima društva, a u saradnji sa Green Art Incubator-om, platformom usmerenom na podršku i osnaživanje organizacija i inicijativa u pravcu zelene transformacije u polju kulture i umetnosti, učesnici ovog panela bili su upravo mladi ljudi čiji je doprinos tokom prethodnih godina bio vidljiv i presudan na aktivističkoj i kulturnoj sceni Srbije.  Ekološki dijalog u DKC-u hrabro i inspirativno su pokrenuli Natalia Novikova, David Jovanović i Jelena Ristić koji su se složili u jednoj zajedničkoj ideji – potrebno je da se započne promena. Sara Arsenović, novinarka Radio Beograda 2 i moderatorka na današnjoj debati, započela je diskusiju pitanjem - Ko pokreće promenu i kolika je snaga pojedinca? Troje govornika zaključilo je da je snaga pojedinca veoma jaka i da je naš zadatak da na svakodnevnom nivou preduzimamo akciju – jer aktivizam jeste aktivno činjenje. „Promena kreće od pojedinca, a najveći problem je nesvesnost svih nas i koliko mi sami možemo da doprinesemo na svakodnevnom nivou – od kupovine plastične ili papirne kese, pa do količine vode koju potrošimo prilikom pranja zuba“, istakao je David. „Da bi promene došle, moramo da sarađujemo sa organima vlasti, moramo međusobno da sarađujemo kao ljudi, kao pojedinci koji žele da naprave promenu, jer da bi se desile promene koje će biti trajne, moraju da se donesu zakoni koji su u skladu sa novim promenama“, rekla je Jelena i dodala da je potrebno da znamo šta tražimo, koliko tražimo i koliko je to moguće.

Da bi se promene dogodile, potrebno je i da se aktivno sluša, a aktivno slušanje nedostaje kod onih koji mogu da na većem i višem nivou omoguće te iste promene. Govornici su zaključili da je uloga pojedinca velika, ali ujedno i značajno manja nego kod velikih korporacija koje najviše doprinose ugrožavanju ekologije, te da takođe velike korporacije prebacuju odgovornost na pojedinca. Dotaknuvši se i pitanja uloge medija po pitanju ekološkog dijaloga, Jelena je zaključila kako je i ranije bio i još uvek jeste veliki pritisak na same medije. Potrebni su nam savesni mediji koji će medijski prostor, za početak, ispuniti zelenim temama. Dok je David zaključio da kod nas aktivizam nije ni prikazan u medijima, a to može biti i razlog nezainteresovanosti publike.   Na kraju same debate, diskutovalo se o pitanju edukacije, a razgovor je otpočeo citatom iz prikazanog filma „Veće od nas“: „Budućnost nikada neće razumeti zašto nismo delovali i zašto se nismo pojavili.“ David je istakao da nije potrebno i da ne treba svi da budemo aktivisti, već da je potrebno da imamo kolektivnu svest o odgovornosti. Samim tim, zaključio je da je edukacija najveći problem jer mi nismo spremni za život kada izađemo iz škole. „Niko nas nije naučio kako se barata novcem, kako funkcioniše život, kako funkcioniše politika, kako se menjaju zakoni. Nismo se nikada dotakli bazičnih znanja kako se zapravo živi“, rekao je mladi filmski reditelj, dok je Natalia istakla kako je potrebno da škole, a ne akcije koje aktivisti organizuju, rade na proširenju svesti.