РУТА фестивал у Београдском драмском позоришту

 Београдско драмско позориште је од данас, 30. новембра  до 6. децембра, по други пут домаћин сусрета Регионалне уније театара РУТА ГРУПА ТРИГЛАВ, а своје најновије продукције извешће Казалиште Ulysses, МГЛ из Љубљане, Градско позориште из Подгорице, Драмски театар из Скопља и сарајевски Камерни театар 55.

Први фестивал Уније одржан је пре две године у БДП-у, пар месеци после оснивања РУТЕ. Жеља да се успостави сарадња, комуникација и размена идеја, уметника и пројеката повезала је шест театара из региона, а после застоја због пандемије, ове године настављена је серија ревијалних фестивала најбољих продукција ових кућа у матичним градовима.

Фестивал вечерас од 19 часова отвара Београдско драмско позориште представом „Living room” немачког аутора Ернста Мондтага (копродукција са Битеф театром и Битеф фестивалом). Пројекат је део трилогије која се заснива на ликовно спектакуларној слици једног света, који настањују отуђене егзистенције, а светска премијера била је на овогодишњем БИТЕФ-у. Представа прати различите тренутке из живота оперске певачице из Београда која је изгубила своје најближе у ратовима деведесетих у Југославији. Играју: Весна Чипчић, Александра Ања Алач /Ива Илинчић, Љубомир Булајић и Александар Јовановић.

Казалиште Ulysses извешће представу „Носорог” Ежена Јонеска, у режији Ленке Удовички,  2. децембра. Као инспирација Јонеску послужила је Кафкина приповетка „Преображај“, али и лични доживљај буђења нацизма. Тако је јасно проговорио о идеолошком загађењу, што нам је и те како познато. Кад погледамо око себе, видимо поплаву бесмислених речи, опасних ставова, предрасуда, појава, понашања… Јонесков комад још актуелнијим чини и чињеница да почиње појавом нове и непознате епидемије у малом провинцијском граду, која претвара заражене људе у носороге. Таква апсурдна ситуација недвосмислено постаје метафора о стварању плодног тла за настанак тоталитаризма, то јест било ког облика владавине која ограничава слободно мишљење. У представи играју Бојан Димитријевић, Младен Васари, Дамир Шабан/Филип Нола, Маја Посавец, Дадо Ћосић, Дени Санковић, Ања Сабол, Тонка Мршић, Гала Николић, Мартин Грђан, Ванда Велагић и Рок Јуричић.

 

„Странци“ Паола Ђеновезеа, у режији Неле Витошевић, и извођењу Драмског театра из Скопља публика ће моћи да погледа 3. децембра. Популарни Ђеновезеов филм преточен је у сценску причу о седморо пријатеља, који током вечере, разоткривају своје најинтимније страхове и жудње, тражећи излаз из игре истине мобилним телефонима. Шта је истина, а шта тајна? Колико познајемо оне најближе са којима и поред којих живимо? Да ли је блискост могућа у време убрзане и модерне комуникације? Колико познајемо једни друге? Играју: Игор Ангелов, Ирена Ристић, Биљана Драгићевић – Пројковска,  Зоран Љутков, Сања Арсовска, Филип Трајковић и Предраг Павловски

 

„Седам дана“ Катарине Морано (драматургија) и Жиге Дивјака (редитељ) је нови подухват Младинског гледалишча љубљанског, који ће бити одигран 4. децембра. “Људи и животиње су слични по много чему. Наша заједничка особина је, на пример, примални страх – страх од смрти. Током еволуције, сви смо имали урођени инстинкт преживљавања. Међутим, у поређењу са животињама, човек је једино биц́е које је свесно неминовности смрти, свесно да ц́е морати да умре. Само време нас дели од смрти, а то је задато време. Вец́ина не може да предвиди његово трајање, што датом времену бесконачну вредност”, записано је у програму представе. Играју: Силва Чушин/Жет Остан Вејруп, Матеј Пуц, Мојца Функл, Ајда Смрекар, Лотос Винценц Шпаровец и Изток Драбик Југ. 

Foto Dragana Udovčić

Последње две вечери Фестивала резервисане су за пројекте редитеља Кокана Младеновића. Представа Камерног театра 55 из Сарајева, заказана за 5. новембар, “Шиндлеров лифт” настала је по вишеструко награђиваном, истоименом роману Дарка Цвијетића. Бави се судбинама становника једног облакодера црвене боје који је имао срећу да буде направљен у Приједору златне 1975. И несрећу да доживи и преживи несрећне деведесете и сведочи потпуном помрачењу људскости. Представа Кокана Младеновића, као и Цвијетићев роман, бави се демаскирањем људскога зла и бешћутности и говори о непресуђеном злочину, односно злочинима и злочинцима, и убијањима невиних Бошњака и Хрвата од стране њихових дојучерашњих комшија и пријатеља.Играју: Адмир Гламочак, Татјана Шојић, Гордана Бобан, Александар Сексан, Мухамед Хаџовић, Маја Изетбеговић, Сабит Сејдиновић, Сенад Алихоџић, Давор Голубовић, Дина Мушановић, Син Курт, Иса Сексан, Дино Хамидовић, Лана Зеничанин, Тијана Зехеровић

 

Градско позориште Подгорица затвориће фестивал РУТА ТРИГЛАВ ОСИГУРАЊЕ 6. децембра – пројектом “Коњи убијају, зар не” Маје Пелевић, у режији Кокана Младеновића. 

,,Претпостављам да знате роман Хораса Мек Која, ако не роман онда барем филм Сиднија Полака и да ће вам та компарација бити јасна када гледате ту савремену верзију коју је Маја Пелевић написала. Прича је о савременом ријалитиију у ком учествују неки честити људи јер то једини начин да преживе. Суровост приче ће увек бити довољно метафорична да схватимо да ријалити није само неки ТВ програм него да чини и нашу свакодневницу и државу у којој живимо, где нам увек неко обећа просперитет велике награде, тражи максимум нашег давања, а на крају будете понижени, одбачени и уништени. Навикли смо да верујемо мефистофеловским вођама, па на крају увек завршимо као неко израбљено стадо”, рекао је Младеновић.

Играју: Емир Хаџихафизбеговић, Марија Ђурић, Омар Бајрамспахић, Вања Јовићевић, Горан Славић, Јелена Симић, Дејан Ђоновић, Бранка Фемић Шћекић, Вукан Пејовић, Катарина Крек и Жељко Радуновић.

Спортско срце у Звездара театру

Јубиларна 90. премијера „Звездара театра“ заказана је за 4. децембар, када ће на сцени „Данило Бата Стојковић“ бити изведен комад „Спортско срце“, Ђорђа Милосављевића. Тим поводом данас је одржана конференција за новинаре на којој су поред писца, говорили и редитељ представе Милан Караџић, директор Звездара театра, Душан Ковачевић, композитор Владимир Петричевић и глумци – Милутин Мима Караџић, Нина Нешковић, Александар Ђурица, Нела Михаиловић и Никола Шурбановић.

 

„Овај комад је условно говорећи спортска прича, а заправо је прича која ће се од једне финалне утакмице светског првенства претворити у утакмицу нашег менталитета и нарави и свега што оптрећује овај такозвани регион. Фудбал је повод, а суштина је заправо нешто сасвим друго, што доживљавамо сваки дан. Спорт који је најутицајнији и најинцидентнији се убрзо претвара у политику, као што се код нас мање више све исполитизује.“, рекао је поводом нове премијере директор Звездара театра, Душан Ковачевић.

 

Писац Ђорђе Милосављевић је открио да је идеја за текст настала када се заиста одигравала финална утакмица између Француске и Хрватске.

 

„Ово је драма о једном презреном, осрамоћеном и одбаченом оцу, његовој отуђеној ћерки, куму очајном до аутодеструктивности, адвокатици разочараној до махнитости, те о ћеркином момку, иначе одраслом на Дедињу.“,  истакао је Милосављевић.

 

Редитељ „Спортког срца“ Милан Караџић каже да је уживао радећи на представи, јер је „имао одличан текст и сјајну екипу“.

 

„Волим јаку емоцију и смех, а овде их има, као и хумора и трагедије, и надам се да ће публика уживати онолико колико сам ја док сам радио на представи.“, додао је Караџић.

 

Милутин Мима Караџић, који у комаду тумачи лик Бранка Мацуре, каже да је сигуран да ће представа бити јако гледана и истакао колико је задовољан да је изашла још једна премијера у његовој „позоришној кући“.

 

Нина Нешковић која у представи игра Мају, ћерку Бранка Мацуре, каже да је екипа направила много лепу енергију.

„Срећна сам да позориште живи у овим тешким временима и да ће ово бити топла, људска прича коју ће и публика осетити.“, констатовала  је Нина.

 

Након премијере 4. децембра ѕа које су карте већ распродате, репризе нове представе Звездара театра заказане су за 7, 22. и 24. децембар.

 

Реч редитеља -Милан Караџић

 

Оно што ме у позоришту највише занима привукло ме је овом комаду, а то је судар различитих светова, аутентичност ликова и распон од трагичног до комичног у причи. Овде се сукобљавају један претенциозан,снобовски, умишљен свет са страдалним, али аутентичним светом скоројевића, што истовремено производи и трагичне и комичне ефекте. Преокрети у судбини ликова су више него изазовни за глумце. Зато сам био инспирисан да режирам „Спротско срце“ са намером да представа верно ослика нашу стварност која је истовремено и смешна и тужна.

 

Реч писца - Ђорђе Милосављевић

 

Ово је драма о једном презреном, осрамоћеном и одбаченом оцу, његовој отуђеној ћерки, куму очајном до аутодеструктивности, адвокатици разочараној до махнитости, те о ћеркином момку, иначе одраслом на Дедињу.

 

И да – њих петоро срећу се у печењари на Горњем Земуну, коју води поменути презрени отац, и то баш на дан, кад су у финалу светског фудбалског првенства у Русији играле репрезентације Француске и Хрватске.

 

Шта још да писац напише, а да већ није написао у дванаест хиљада и кусур речи драмског текста, које ћете чути на сцени?

 

Упркос презиру, сраму, одбачености, отуђености, очајању, аутодеструктивности, разочараности, махнитости и Дедињу – ово је комедија.

 

Ризикујући да вам на овом месту откријем превише, рећи ћу и да је то, пре свега, прича о опраштању и помирењу.

 

 

Спортско срце

Писац:Ђорђе Милосављевић

 

Редитељ-Милан Караџић

ИГРАЈУ

Милутин Мима Караџић- Бранко Мацура

Нина Нешковић - Маја

Александар  Ђурица - кум

Нела Михаиловић – професорка

Никола Шурбановић- Павле

 

Сценограф-Борис Максимовић

 

Костимограф-Драгица Лаушевић

 

Композитор-Владимир Петричевић

 

Продуцент-Драгиша Ћургуз

 

Инспицијент-Станислав Младеновић

 

Дизајнери тона-Никола Јововић и Стефан Анђелић

 

Дизајнери светла-Радован Самолов и Немања Цалић

 

Шминкер-Бранислава Илић

 

Декоратер-Бранислав Рончевић

 

Гардеробер-Лидија Николић

 

Аутор видео спота-Стево Мандић

 

Аутор плаката-Стево Мандић

 

Дизајнер-Александра Илић

 

Фотограф-Јаков Симовић

Novi roman Nine Savčić U lancima

 

Posle velikog uspeha prethodnog romana Vlasnik svega našeg, za koji je autorka dobila Nagradu „Isidora Sekulić“ za najbolju knjigu proze na srpskom jeziku u 2019. godini, novi roman Nine Savčić U lancima upravo je objavljen u izdanju Arhipelaga u ediciji Zlatno runo.

Junak romana U lancima je pisac govora i saopštenja u jednom važnom ministarstvu u Beogradu. U jednom trenutku junak romana odlučuje da se bavi i dodatnim poslom – pisanjem posmrtnih govora i telegrama. Taj posao dovodi ga u vezu s neobičnim dnevnikom koji će mu odjednom rasvetliti porodičnu traumu, istoriju njegove majke i spiralu vidljivog i nevidljivog nasilja u običnoj ljudskoj svakodnevici. Kada od klijentkinje dobije ponudu da napiše roman o njenom ocu Generalu, junak romana U lancima će tek kasnije shvatiti da je, zapravo, tako iznenada dobio priliku koju neće moći da odbije – da napiše roman o sebi i o svojoj porodici.

Ispričan u prvom licu i u muškom rodu, pun zapleta i snažnih priča o unutrašnjim lomovima u svakodnevici ljudskog života, uzbudljivi roman Nine Savčić U lancima pripoveda o lancima iskustva i kulture, zabrana i vaspitanja koji nas vezuju bez naše pomisli da ih ikada raskinemo.

Roman U lancima je upečatljiva priča iz savremenog Beograda o patnji i nasilju, o ljubavi i strasti, o dominaciji i nerazumevanju, o ljudima s kojima živimo a da se s njima nikada ne razumemo, o dnevnicima koji se iznenada pojavljuju i o istinama koje se nikada neće moći prikriti.

Nina Savčić je književnica, likovna umetnica, teoretičarka kulture i medija, dizajnerka i kolumnistkinja. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu na odseku Srpski jezik i književnost i na Fakultetu primenjenih umetnosti na odseku Unutrašnja arhitektura. Magistrirala je Teoriju umetnosti i medija. Magistarski rad objavljen je pod nazivom Njujork u filmovima Martina Skorsezea: analiza lokalističkih situacija. Doktorirala je na smeru Teorija dramskih umetnosti, medija i kulture (FDU) s temom Teorije sitkoma (američki sitkom, 1980-2016). Objavljivala je priče, pesme za decu, kao i tekstove iz oblasti filma, književnosti i jezika. Od 2013. kolumnista je dnevnog lista Danas, pisac radio-drama za decu za Prvi program Radio Beograda i stalni saradnik Nove ekonomije. Živi u Beogradu.

XXV Noć knjige

 

Omiljena manifestacija svih ljubitelja pisane reči, jubilarna XXV Noć knjige i ovog puta će trajati puna tri dana, od 10. do 12. decembra 2021, na čak 63 lokacije u knjižarama Delfi i Laguninim klubovima čitalaca u 33 grada u Srbiji i regionu (Banjaluka, Bijeljina, Tuzla, Sarajevo, Gradiška, Prijedor, Podgorica, Nikšić), kao i na sajtovima laguna.rs i delfi.rs pod pokroviteljstvom Eurobank Srbije.

 

Organizatori ovog svojevrsnog festivala knjige su izdavačka kuća Laguna i knjižarski lanac Delfi.

 

Osim ponude više od 50.000 naslova, brojnih hitova domaće i svetske književnosti, i ove godine pripremljeni su sjajni popusti i to do čak 40% i sjajne poklone!

 

Popusti na Lagunina izdanja:

 

za kupovinu jedne knjige 25%,

za dve knjige 30%,

za tri knjige 35%,

a za četiri ili više knjiga 40%

 

Na knjige drugih izdavača koji su se priključili Noći knjige, strana izdanja i gift asortiman važiće popust od čak 20%.

 

I ovu Noć knjige realizuje se u saradnji sa brojnim prijateljima manifestacije: Bambi, Generali, Haier, Bioten, Wash&Go, STR 8, Henkel, Persil, Golden Rose, Eveline, MCF.

 

Pripremite spiskove na vreme i budite deo još jedne Noći knjige!

SIROVO. ŽANROVSKI AUTORSKI FILM – Benedeta Pola Verhovena u novoj selekciji Festivala autorskog filma

 

Sirovo. Žanrovski autorski film novi je program Festivala autorskog filma koji će ove godine imati prvo izdanje. Ova selekcija od šest filmova predstavlja subverzivne, hrabe, sulude, neuravnotežene i jedinstvene autorske vizije provučene kroz prizmu žanra.   „U želji da uspostavimo komunikaciju sa širokim spektrom raznovrsne publike, ove godine osnivamo novi program pod naslovom Sirovo. Pred vama su dela koja se inteligentno obračunavaju sa žanrovskim načelima i filmovi koji ne beže od konfrontacije, nikoga ne ostavljajući ravnodušnim“, kaže selektor programa Stefan Ivančić. Čast da otvori ovu selekciju ima veliki majstor provokacije Pol Verhoven, autor filmova „Totalni opoziv“ „Niske strasti“, „Showgirls“, i „Svemirski vojnici“, sa svojim novim ostvarenjem „Benedeta“, u kom prisustvujemo strasnoj ljubavnoj vezi između časnih sestara u doba kuge u 17. veku. Zasnovan na istraživanju o stvarnim likovima, časnim sestrama Benedeti i Bartolomei koje su bile kažnjene za svoju vezu, film je premijerno prikazan u takmičarskoj selekciji ovogodišnjeg izdanja Kanskog filmskog festivala, a nominovan je i za nagradu Queer Palm. Film će premijerno biti prikazan u Kombank dvorani u subotu, 27. novembra od 21:30.

U selekciji Sirovo naći će se i debitantski film islandskog autora Valdimara Johansona, horor-bajka „Jagnje“. Sa Nomi Rapas, koja je slavu stekla trilogijom „Milenijum“, u glavnoj ulozi, film prati bračni par čija se sumorna monotona svakodnevica menja otkrićem misterioznog novorođenčeta – hibrida deteta i jagnjeta, koje odlučuju da odgajaju kao svoje. Ova autentična priča o roditeljstvu, porodici i prirodi već je prikupila brojna priznanja – od Nagrade za originalnost na Kanskom festivalu, do velikog uspeha gledanosti u bioskopima u SAD. Saradnik Pola Verhovena na filmu „Robokap“, pionir specijalnih efekata i dobitnik dva Oskara, Fil Tipet, nakon više od 30 godina završio je svoje eksperimentalno stop-motion remek-delo „Ludi Bog“. Ovaj animirani film, jedini takav u programu Sirovo, smešten je u svet čudovišta, neuračunljivih naučnika i ratnih svinja. U ovoj selekciji naći će se i dobitnik glavne nagrade na festivalu u Lokarnu, „Osveta je moja, svi ostali plaćaju kešom“, indonežanskog reditelja Edvina koji je, prema rečima Stefana Ivančića, „u isto vreme omaž i dekonstrukcija azijskih kung-fu filmova iz osamdesetih, kroz priču o impotenciji glavnog junaka.“ Nakon svog dugometražnog prvenca „Divlji dečaci“, francuski reditelj Bertran Mandiko, vraća se sa naučno-fantastičnim kemp vesternom „After Blue (Nečisti raj)“ koji smešta u daleku budućnost na planeti After Blue na kojoj su opstale samo žene. Još jedan debitant u ovoj selekciji, španski reditelj Čema Garsija Ibara predstavlja bizarnu i veoma autentičnu mešavinu popularne kulture i društvene kritike provučenu kroz teorije zavere u filmu „Sveti duh“.   Centralna lokacija festivala tradicionalno ostaje Kombank dvorana, dok će se program  odvijati  i  u ostalim salama u Beogradu, ali i u drugim gradovima širom Srbije. Prateći svetske trendove, deo programa FAF-a će se odvijati i na onlajnu –na MojOFF filmskoj platformi. Kompletne informacije o programu naći će se na zvaničnom sajtu festivala www.faf.rs. Zvanična strana festivala na Fejzbuku je https://www.facebook.com/AuteurFilmFest. Festival autorskog filma moguće je pratiti i na Tviteru i na Instagramu, na nalogu @AuteurFilmFest.

Odabrani finalisti BARF10

 

 

Udruženje rok muzičara Srbije (URMUS) objavilo je imena finalista BARF10. Finale festivala biće održano u nedelju, 5. decembra u 18:30 u Sali Amerikana Doma omladine Beograda.

 

Na deseti jubilarni Beogradski autorski rok festival – BARF10, prijavilo se preko 50 bendova i autora, od kojih je 41 ušlo u zvaničnu konkurenciju. Prijavljene pesme su kao i svih prethodnih godina dosta kvalitetne i žanrovski različite, a to je ujedno i cilj festivala, da se napravi šira slika domaće rok scene, pre svega kada su u pitanju mladi i neafirmisani bendovi i autori.

Žiri zadužen za odabir finalista ni ovoga puta nije imao lak zadatak da odabere one koji će se predstaviti i na finalnoj večeri 5. decembra u Domu omladine Beograda u sali Amerikana.

- URMUS kao organizator festivala želi da se zahvali svim učesnicima festivala i da im poželi puno uspeha u daljem radu. Nažalost, ne mogu svi da prođu u finale, ali i ove godine se trudimo da većem broju učesnika pružimo šansu, te je predviđen broj od 6 finalista proširen na 8 – kažu organizatori.

 

Finalisti BARF10:

    ZIMBABVEANSKI ZAVOD ZA ZAŠTITU ZVEROVA (Beograd)

    FRAKTAL  (Kragujevac)

    KONTRA KOMITET (Šabac)

    ASCEND  (Beograd/Aranđelovac)

    IV DAN  (Beograd)

    IVAN KIĆANOVIĆ (Beograd)

    BOL & DEE (Beograd)

    TWO COINS FROM MERCURY (Srbobran)

 

Pored bendova finalista u revijalnom delu će nastupiti pobednici poslednjeg izdanja festivala Rampa iz Pančeva, valjevski bend Underforce (ex Vatreni prsten) koji su bili pravo otkrovenje poslednjeg finala. Kao specijalni gosti festivala nastupiće grupa D R A M.

 

URMUS se kao i uvek potrudio da zajedno sa partnerima i prijateljima festivala obezbedi vredne nagrade za pobednike i učesnike festivala BARF10.

• prva nagrada koju dodeljuje SOKOJ za najbolji autorski bend je 60.000,00 dinara; nastup na Bunt rok festivalu 2022. godine; digitalno singl izdanje za PGP-RTS
• druga nagrada koju dodelju organizacija PI za najbolje izvođenje je 50.000,00 dinara
•  treća nagrada (nagrada publike) koju dodeljuje URMUS, OFPS i muzički studio MAŠINA 23 je snimanje singla u muzičkom studiju MAŠINA 23; direktan plasman na Zaječarsku Gitarijadu 2022. godine

Kompletan festival se snima audio i video, tako da će nastupi svih finalista biti objavljeni na zvaničnom YouTube kanalu festivala.

Svi bubnjari tradicionalno dobijaju po komplet palica našeg stalnog sponzora firme STUNNER.

 

 

- Pozivamo vas da dođete u što većem broju i da podržite ove sjajne bendove! – kažu iz URMUS-a i dodaju da će se, zbog nešto teže finansijske situacije, ulaz na festival ove godine naplaćivati.

Cena ulaznice je simboličnih 200 RSD, a prodavaće se na ulazu u koncertni prostor pred početak festivala. Kupljena ulaznica će ujedno služiti i za glasanje publike.

Film „Kelti“ u okviru takmičarskog programa FAF-a

 

Danas su na konferenciji za medije u Kombank dvorani govorili članovi ekipe filma „Kelti“ – rediteljka i scenaristkinja Milica Tomović, producent Vladimir Vasiljević i glavni glumci Dubravka Kojanić, Stefan Trifunović i Katarina Dimić.

 

Milica Tomović, dobitnica nagrade za najbolju režiju na ovogodišnjem Sarajevo Film Festivalu, pre svega je govorila o nazivu filma „Kelti“, pitanje na koje je, kako kaže odgovorila mnogo puta, kao i pitanju identiteta koje je jedna od centralnih tema filma.

 

„Likovi u filmu su izgubili zemlju u kojoj su se osećali dobro, nisu uspeli da nađu novi identitet. Izabrali su onaj za koji nisu morali da se pravdaju.“

 

Na pitanje kako je izgledao rad sa ko-scenaristkinjom Tanjom Šljivar i kako su se odlučile na saradnju, autorka kaže:

 

„Ja volim da pišem ali nikada nisam to umela dobro da radim. Imala sam ideju i tražila sam pomoć Tanje Šljivar. Slala bih joj tekst, ona bi ga prepravljala, davala savete. Cenim njen ukus, dobro se razumemo.“

 

Producent filma Vladimir Vasiljević i ranije je sarađivao sa Milicom Tomović, i kako kaže, dopada mu se njen rad, pa je stoga odlučio da podrži i njen prvi dugometražni projekat.

„Ovom projektu me je privukla i sama priča. Govori o teškom periodu i o tome kako se gradi novi život u takvom haosu.“

 

 

Na konferenciji su pored glavne mlade glumice Katarine Dimić koja tumači ulogu Minje, prisustvovale i njene najmlađe kolege, a o radu sa decom Milica Tomović je rekla:

 

 „Bilo je izazovno. Uvek volim da pričam koliko su imali potrebu da jedu rekvizite i piju sokove. Bilo je teško i zabavno. Svi su bili deca tokom stvaranja, cela ekipa. Kad su deca dobra onda je sve lako.“

 

„Bilo je zabavno, družili smo se. Ne znam koliko je bilo teško da nas trpite“, u šali je dodala Katarina Dimić.

 

Stefan Trifunović i Dubravka Kojanić osvrnuli su se na ulogu Minjinih roditelja rekavši kako je bilo izazovno promeniti perspektivu i glumiti nekoga ko je devedesetih godina već bio odrasla osoba, roditelj.

 

„Bilo je izazovno biti otac, teško je vreme, bez identiteta. Ono što mi je bilo zanimljivo je to što smo na probama radili vežbe improvizacije, na primer, kako su se MAMA i TATA upoznali. Miličina režija je tako pomogla da se ne fokusiramo samo na problem već da razvijemo kompletne likove i njihov odnos i pre nego što su počeli bračni problemi.“

 

„Tek kroz rad na ovom filmu sam se suočila sa životom mojih roditelja u to vreme i to kako su odglumili da se ništa ne dešava za nas u kući, a zapravo je haos, rat. I šta su te godine uradile svima nama“, konstatovala  je Dubravka Kovjanić.

 

Katarina Dimić je za kraj podelila svoje utiske o razlikama od odrastanju devedesetih godina i u današnje vreme:

 

„Bilo je mnogo drugačije. Meni se dopala ta razlika u odnosu na današnje vreme – kako su se igrali, što je tema rođendana bila Nindža kornjače, zanimljivo je bilo. Danas na rođendanima je drugačije, vrlo brzo svi uzimaju telefone. A na filmu smo se družili. Tad je smisao bilo druženje, a danas je svejedno gde si, jer uvek gledaš u telefon.“

 

Film „Kelti“ nalazi se u takmičarskom programu ovogodišnjeg Festivala autorskog filma, a premijerno će biti prikazan u subotu, 27.11. od 19:30 u sali 1 Kombank dvorane.

 

„Madam Baterflaj“ Pučinijevog festivala iz Tore del Laga u Narodnom pozorištu u Beogradu

 

Italijanski institut za kulturu u Beogradu predstavlja i podržava ekskluzivno izvođenje opere „Madam Baterflaj“ Đakoma Pučinija u nedelju, 28. novembra, u 19.00 časova u Narodnom pozorištu u Beogradu.

 

Postavka „Madam Baterflaj“ u Narodnom pozorištu u Beogradu je produkcija Fondacije Pučinijevog festivala iz Tore del Laga Pučini, mesta u kojem je Pučini živeo i komponovao svoja nezaboravna dela, u saradnji sa Italijanskim institutom za kulturu u Beogradu i Narodnim pozorištem u Beogradu. Pučinijev festival iz Tore del Laga, koji se svake godine održava u prelepom ambijentu Gran Teatra pod vedrim nebom u prisustvu više hiljada posetilaca, najznačajniji je događaj posvećen ovom operskom kompozitoru XX veka, čija se dela najviše izvode i koji je omiljen kod publike širom sveta. Đakomo Pučini je duge tri godine istraživao i detaljno proučavao navike i običaje Japana kako bi stvorio Ćo-Ćo San, svoju heroinu koja nakon 117 godina od svog prvog izvođenja, 17. februara 1904. u Milanskoj skali, i 101 godinu od svog prvog predstavljanja u Narodnom pozorištu u Beogradu, 11. februara 1920, čuva i dalje svoj neodoljivi šarm. 

 

Biće ovo jedinstvena prilika da se čuju glasovi izuzetnih solista, Šoko Okade (Ćo-Ćo San), Vinčenca Kostanca (Pinkerton) i Arijane Manganelo (Suzuki), pod dirigentskim vođstvom maestra Fabricija Venture i u režiji Manu Lali. Narodno pozorište u Beogradu učestvuje sa svojim orkestrom i horom. Veličanstvena italijanska scenografija sa predivnom šumom od živog drveća biće upotrebljena na sceni Narodnog pozorišta. Kostimi su originalne kreacije Pučinijevog festivala. 

Fabricio Ventura je posle studija klavira i kompozicije diplomirao na odseku za dirigovanje orkestrom i horom na Muzičkoj akademiji u Beču. Njegov repertoar je izuzetno širok i kreće se od perioda baroka pa do naših dana i obuhvata više od 90 operskih naslova kao i svu najznačajniju simfonijsku produkciju. Od 1998. do 2002. je bio prvi dirigent Nacionalnog teatra u Nirnbergu i nastavio je kao njihov saradnik sve do 2005. godine kao gostujući dirigent. Godine 2002. postaje glavni dirigent Nacionalnog teatra u Memingenu, a u tom periodu sarađuje i sa drugim operskim kućama kao što su Kraljevska operska kuća u Londonu, Edinburški festival, Kraljevski teatar u Kopenhagenu, Stokholmu, Opera u Oslu, Pragu, Sidneju, ali i u Rimu, sarađuje sa Fondacijom Arena u Veroni, Teatro Verdi u Trstu, Bolonji itd. Kada je simfonijska produkcija u pitanju sarađuje sa mnogim evropskim simfonijskim i kamernim orkestrima iz Minhena, Štutgarta, Hamburga, Krakova, Ciriha, Beča, Bratislave, kao i sa Sicilijanskim simfonijskim orkestrom, Regionalnim toskanskim orkestrom, Omladinskim orkestrom EU i brojnim drugim orkestrima. Takođe sarađuje sa brojnim sastavima koji izvode baroknu muziku, a sam je osnivač Festivala duhovne muzike u Minsteru (Nemačka). Umetnički je direktor Filharmonijskog društva grada Bijene (Švajcarska) još od 1990. godine.

 

Manu Lali je na scenu postavila prozna dela, operske predstave, kao i druge brojne predstave koje promovišu muziku i nauku u saradnji sa mnogim organizacijama, fondacijama, nacionalnim i međunarodnim prestižnim institucijama, dovodeći na scenu hiljade dece, mladih ljudi i odraslih svih godina starosti. Njen rad kao stiliste predstavlja svojevrsne edukativne projekte napravljene po meri: intenzivan istraživački rad baziran na pozorištu i muzici kao načinu odrastanja, razvoja i otkrića, na promociji kulture mira i tolerancije i na priznavanju različitosti i velikih potencijala u izražavanju i komunikaciji. Poslednjih godina se u saradnji sa asocijacijom Venti Lućenti specijalizovala na projektima u okviru muzičkog obrazovanja i promociji operske i simfonijske muzike, priređujući predstave koje uključuju učešće nekoliko stotina dece pored profesionalnih pevača i muzičara u saradnji sa mnogim značajnim institucijama poput Fondacije Mađo Muzikale iz Firence, Akademija Nacionale di Santa Čečilija, Regionalni orkestar Toskane, Nacionalni simfonijski orkestar RAI. Ova režiserka retkog senzibiliteta u 2019. godini potpisuje novu postavku Pučinijevog remek dela Madam Baterflaj, za koje je, pored režije, radila i scenografiju i kostim.

 

Šoko Okada, sopran, školovala se u rodnom Japanu gde je diplomirala solo pevanje i završila  master studije na Nacionalnom univerzitetu za lepe umetnosti i muziku u Tokiju, a dalje je pohađala master klas Monserat Kabalje u Saragosi i Akademiju Pučini u Tore del Lago. Dobitnica je mnogih stipendija za usavršavanje Vlade Japana i međunarodnih fondacija, i nagrađivana je na značajnim međunarodnim takmičenjima: prva nagrada „Mikelanđelo Kupisti“, Pučinijeva akademija Tore del Lago, dva puta na takmičenju u Pistoji, na Italijansko-japanskom takmičenju itd. U periodu od 2007. godine pa do danas imala je brojne značajne koncerte u Japanu i u inostranstvu, najviše u Italiji gde i sada živi i radi. Neke od najvažnijih uloga koje je do sada ostvarila u svojoj karijeri su: Ćo-Ćo San u Madam Baterflaj, naslovne uloge u operama Turandot, Toska, Sestra Anđelika, Aida, Lejdi Magbet, zatim uloga Mimi u Boemima, Abigejl u Nabuku, a pevala je i u Verdijevom Rekvijumu. Sarađuje sa značajnim dirigentima i operskim kućama, kao i međunarodnim muzičkim festivalima.

 

Vinčenco Kostanco je rođen 1991. godine i jedan je od najmlađih tenora na međunarodnoj operskoj sceni. Sa šest godina postao je član dečijeg hora Teatra San Karlo u Napulju. Kao solista debitovao je sa samo jedanaest godina u jednoj savremenoj operi u istom ovom teatru. Diplomirao je na konzervatorijumu a paralelno je učio pevanje sa Marčelom Ferarezijem i  usavršavao se kod Pjera Đulijačija. Osvojio je Oskar za operu (nagrada Tenore New Generation) u Dohi (Katar) 2014.godine. Iako veoma mlad, sarađivao je sa svetski poznatim rediteljima i dirigentima kao što su: Miung-vun Čung u Teatru La Feniče u Veneciji i u Tokiju, Džejms Konlonal u Teatru Real u Madridu, Ema Dante u Teatru Masimo u Palermu, Daniel Oren i Franko Zefireli u Areni u Veroni i Liliana Kavani u Gran Teatru del Liseo u Barseloni. Peva u najboljim teatrima širom sveta.

 

Arijana Manganelo, mladi mecosopran, započela je učenje solo pevanja sa Lukrecijom Rafaeli u Čelenu, da bi zatim nastavila na Visokoj školi Veki Toneli u Modeni, u klasi Raine Kabaivanke i Marije Kostance Noćentini, gde je i diplomirala sa najvišim ocenama. Poslednjih nekoliko godina je pevala veoma važne uloge u klasičnim operskim predstavama u pozorištima u Italiji: Teatro Ređo u Parmi, Teatro Pavaroti u Modeni, Teatro Rosini u Pezaru, kao i u inostranstvu – uloga Suzuki u Pučinijevoj Madam Baterflaj na Operskom festivalu u Japanu, a tokom operske sezone 2020/21. godine pevala je značajne uloge pri Berlinskoj operi. Pobednica je X Međunarodnog konkursa za operske pevače Pienca 2019. godine, kao i finalista takmičenja Otavio Ziino.

 

Bend E-Play sa gostima 27. novembra u Amerikani DOB!

 

Alternativni bend E-play po prvi put u karijeri održaće specijalan koncert na kojem će sa svojim dragim prijateljima muzičarima podeliti binu beogradskog Doma omladine 27. novembra. Koncert je zakazan za 21 sat, a ulaznice po ceni od 800 RSD mogu se kupiti na Blagajni DOB i putem tickets.rs.

“Jedva čekamo ovaj koncert, koji će biti veoma značajan za nas. Kroz našu, ne tako malu, karijeru stekli smo mnogo prijatelja, a u subotu u Amerikani ćemo imati čast da zasviramo sa nekima od njih. Održali smo dosta proba sa našim gostima i mogu vam reći da kada su Bane Sunshine i Kiza Iskaz uzeli mikrofone u ruke, naša prostorija za probe se zatresla! Energija sa njima je neverovatna, jedva čekamo da to izvedemo uživo. Podelićemo binu sa još dragih prijatelja, to su Bojan i Romana iz grupe Artan Lili, Matija Dedić na klaviru, a posebna nam je čast što ćemo ugostiti Trutovog učenika Vuka, koji ima samo 11 godina”, poručuje pevačica i basistkinja Maja Cvetković.

Grupa E-Play iza sebe ima pet studijskih albuma, a tokom 2020. godine objavili su, posle CD-a i digitalnih platformi, i prvi vinil u karijeri – album “Sloboda”. Tokom pandemije bend je bio veoma aktivan i prilagođavao se novim okolnostima na razne načine: nastupao je online na holandskom Eurosonic festivalu, objavio spot “Sloboda” u kome se pojavljuje Sloboda Mićalović, dobio je nagradu za pesmu i spot godine “Sloboda” od RTS-ove emisije Bunt, objavio “Srešćemo se neki drugi put “ u live verziji.  Svirali su na čak dva filmska festivala tokom letanje sezone 2021. godine i na bezbroj ostalih muzičkih festivala, među kojima su i velika bina Beer festa, EXIT fusion stage, Nisomnija, Air fest, Al Rock fest i mnogi drugi.

Pred koncert 27. novembra u Domu omladine Beograda, E-Play je objavio novi singl i spot “Hotel Jugoslavija”, u kojem gostuje muzičar Momčilo Bajagić Bajaga. U pitanju je ljubavna pesma, prožeta retro pop prizvucima osamdesetih, koja je nazvana po mestu svog nastanka – čuvenom beogradskom hotelu “Jugoslavija”, u kome E-play ima prostorije za probe.

“Jednog prehladnog, vetrovitog februarskog dana našli smo se u E-Play prostoriji u hotelu ‘Jugoslavija’. Bajaga se veoma lako nadogradio na moju muzičku temu, koju sam imala spremnu, i jako brzo je napisao jedan deo teksta. Kasnije je došao moj tekstualni deo”, kaže Maja Cvetković.

Prvu autorsku i izvođačku saradnju Cvetković i Bajagića, do koje je došlo usred i u inat pandemiji, pred kraj su “sa svojim začinima” obogatili članovi E-Playa: bubnjar Goran Ljuboja Trut i gitarista Nemanja Velimirović, kao i klavijaturista Bajage i Instruktora, Saša Lokner.

Spot “Hotel Jugoslavija” radio je Vuk Protić (stari saradnik E-Playa u “Šamarčini”, “Slobodi”, kao i “Može da te ubije grom”, “Bilo bi lako” Bajage i Instruktora) tokom pet septembarskih dana u Beogradu, u produkciji Radio-televizije Srbije.

Koncert “E-play sa gostima” organizuje Dom omladine Beograda uz podršku organizacije SOKOJ.

APSURDNO PUTOVANJE 27. FESTIVALA AUTORSKOG FILMA NA MOJOFF FILMSKOJ PLATFORMI

 

Tradicija onlajn održavanja FAF-a u punom jeku   Dvadesetisedmo izdanje Festivala autorskog filma svečano počinje sutra, 26. novembra, a u saradnji sa MojOFF platoformom – onlajn deo FAF-a trajaće čak do KRAJA DECEMBRA. Ljubitelje virtuelnog onlajn bioskopa MojOFF očekuje devet ostvarenja sa ovogodišnjeg Festivala autorskog filma.

Ovogodišnja kanska Nagrada direktoru fotografije za tehnički doprinos dodeljena je ostvarenju „Petrov u gripu“ ruskog reditelja Kirila Serebrenikova koji svečano otvara onlajn svet FAF-a u petak, 26. novembra u 22 časa.   Film prikazuje apsurdno i halucinogeno putovanje kroz jedan dan u životu strip crtača u postsovjetskoj Rusiji u kojoj prošlost nikada nije prošlost,a sadašnjost predstavlja groznicu punu nasilja i nežnosti koju pokreće alkohol, i gde su stvarnost i običan život – poprilično neobični. Film je zasnovan na romanu „Petrovi u gripu i oko njega“ Alekseja Saljnikova.   Publika će imati priliku da pogleda još 3 filma iz selekcije glavnog programa 27. FAF-a : rumunsku dramu „Baksuzni seks ili luda pornografija“ , izraelski film „Ahedino koleno“ i kinesko ostvarenje „Povezi me“.   Dobitnik nagrade za Najbolji scenario u Kanu, film „Povezi me“, zauzeće svoje mesto od 20 časova u subotu 27. novembra.   „Povezi me“ je adaptacija kratke priče „Drive My Car“ Harukija Murakamija iz njegove zbirke priča Muškarci bez žene. Dobitnik nagrade za najbolji scenario i FIPRESCI nagrade kritike u Kanu za ovaj film, ali i Srebrnog medveda u Berlinu za film „Kolo sreće i fantazije“ (oba iz 2021. godine), Rjusuke Hamaguči je trenutno najznačajniji savremeni japanski filmski reditelj. Dvoje usamljenih ljudi, pozorišni reditelj i šoferka, voze se svakoga dana u crvenom SAAB-u 900. Svakom novom vožnjom polako otkrivaju jedno drugom tajne i detalje iz bolne prošlosti. Hamaguči je inspiraciju za film pronašao u sećanju na razgovore koji se rađaju samo u zatvorenom pokretnom prostoru, a „pošto je to prostor koji se kreće, zapravo ga nema nigde i ponekad nam to mesto pomaže da otkrijemo aspekte sebe koje nikada nikome nismo pokazali ili misli koje ranije nismo mogli da izrazimo rečima“, zaključio je autor.   U sklopu takmičarskog programa, MojOFF će prikazati dva ostvarenja „107 majki“ i „Opuštanje pesnica“, iz nove selekcije Sirovo na programu će se naći i islandski film „Jagnje“, dok će u okviru Bande a part selekcije publika imati priliku da pogleda portugalsko ostvarenje „Dnevnici Atsugva“ i italijanski nemi film „Pećina“. XXVII Festival autorskog filma dostupan je svim novim korisnicima MojOFF platforme uz pretplatu na GOLD mesečni paket po simboličnoj ceni od 1 RSD ili uz mogućnost kupovine samo FAF kolekcije po ceni od 349 RSD uz koju korisnici dobijaju i besplatan kod za praćenje MojONline filmskog festivala. Filmovi će biti dostupni od naznačene satnice do kraja decembra 2021. godine. Sve informacije o satnici projekcija nalaze se na zvaničnom sajtu mojoff.net, kao i na oficijalnoj Fejsbuk stranici platforme MojOnlineBioskop. MojOFF plaformu moguće je pratiti i na Instagram nalogu @moj_off.

Branko Đurić Đuro o 10 u 1/2

 Glumačka ekipa filma „Deset u pola“ oskarovca Danisa Tanovića, predvođena Brankom Đurićem i Izudinom Bajrovićem, pozdraviće uživo publiku u Beogradu na premijeri 28. novembra u 21.30 u Kombank dvorani, u okviru programa Festivala autorskog filma.

Đurić i Bajrović tumače uloge vlasnika dve ćevabdžinice na Baščaršiji u Sarajevu, koji su ujedno i prijatelji i konkurenti. Osim poslovnih povezani su i privatnim vezama, ljubavnom vezom njihove dece (Helena Vuković i Kerim Čutuna).

 

O premijeri u Beogradu, Branko Đurić Đuro je izjavio:

“Publika može očekivati dobru komediju i zabavan film. Nije to samo film o ćevapima – to je film o ljubavi, prijateljstvu, o takmičarskom duhu jednog grada, o Sarajevu. Ćevapi su samo povod da se priča ispriča. Vjerujem da će se publika opustiti uz ovaj film, da će se nasmijati i uživati, jer humor je univerzalan i prepoznatljiv svugdje, bez obzira na geografski prostor. Uživali smo na snimanju, atmosfera je bila odlična i jedva čekamo da vidimo reakcije publike u kinima. U Zagrebu su bile reakcije fantastične, čekamo publiku u Beogradu, dolazimo da čujemo šta kažu, a onda putujemo na projekcije u još nekoliko gradova regije”.

 

Izudin Bajrović o dolasku za Beograd kaže:

 “Ovo je film za sve generacije, film koji je osvježenje i za nas glumce i za publiku koja će sigurno uživati u jednoj maloj, bajkovitoj komediji, u priči o nama, o ljudima koji su prirodno, bez namjere, duhoviti. Ovo je naša, sarajevska priča, ispričana iz našeg duha, ali univerzalna i siguran sam da će je publika prepoznati bez obzira gdje bila, u kojem dijelu svijeta. Svi smo uživali i sa zadovoljstvom radili na filmu i to se osjeti. Radujemo se dolasku i premijeri u Beogradu i drugim gradovima gdje ćemo pozdraviti publiku”.

 

Nakon premijere komedije “Deset u pola” na Festivalu autorskog filma u Beogradu, slede specijalne projekcije s filmskom ekipom u Novom Sadu, Zagrebu, Kranju, Banja Luci i Sarajevu. Komedija “Deset u pola” od 2. decembra dolazi u bioskope u Srbiji, regionu i većim evropskim gradovima.

 

Radnja filma događa se u Sarajevu, u maju ove godine. Baščaršija pokušava da se oporavi od duge i teške pandemijske godine. Pandemija još traje, ali ipak – dolazi ljeto, postoji nada da bi se stvari mogle, barem nakratko, popraviti. Kada jedno jutro u Enesovu ćevabdžinicu uđe Zagrepčanka koja kaže da je došla da pojede ”najbolje ćevape u Sarajevu”, on je pošalje kod Ize, da bi tako i on tradicionalno mogao nakon prve uslužene mušterije priuštiti sebi zadovoljstvo prve jutarnje kafe. Ovaj sasvim bezazlen, prijateljski gest, izaziva potpuni raspad komšijskog, poslovnog i privatnog života, ne samo Enesovog i Izinog, već i cijelog grada. Gdje se jedu najbolji ćevapi u Sarajevu?

 

“Deset u pola” nastao je u produkciji Obala Art Centra i Turske radio-televizije (TRT), i uz podršku BH Telecoma i Visit Sarajevo. Film je premijerom otvorio ovogodišnji 27. Sarajevo Film Festival, a zatim prikazan na Zagreb Film Festivalu, na Bosphorus Film Festivalu u Istanbulu u Turskoj i na Ajyal Film Festivalu u Dohi u Kataru.

 

Regionalni bioskopski distributer filma “Deset u pola”  je dugogodišnji partner Sarajevo Film Festivala Con film grupacija, u saradnji sa kompanijama Art Vista i Oskar film.