Странице

уторак, 26. новембар 2019.

Mnogo buke ni oko čega u JDP: imaš li petlju da voliš?




Premijera predstave Mnogo buke ni oko čega Vilijama Šekspira u režiji Ive Milošević biće održana u četvrtak 28. novembra u 20h na Sceni „Ljuba Tadić“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta.



Na današnjoj pres konferenciji, prvoj od tri u nizu (JDP, BDP, NPB) dramaturg Miloš Krečković nas je upoznao sa činjenicom da je ovo delo Šekspir sačinio negde na sredini svog stvaralaštva (1598.), kao jednu od tri „sunčanih“ komedija. Radnja bi se mogla sažeti na susret dva sveta; mladići, vojnici posle pobede kreću na zasluženi odmor na Siciliju i tamo susreću devojke: 

„Dakle, mala nuklearna ekslozija hormona, dve različite ljubavne priče sa sličnim ishodom, ali i sprega intriga i spletki, dobronamernih, ali i duboko zlonamernih, umalo zlokobnih, tamni i svetli tonovi, motivi tragedije u komediji.“ 



Iva Milošević, koja potpisuje adaptaciju i režiju kaže da komad vidi kao pitanje ljubavi, danas i onda, sa upitanošču postoji li strah od ljubavi i zašto?

„U svetu brze potrošnje trošimo i ljude, a sve u potrazi za srećom. Lutamo i tražimo identitet, kreiramo slike o sebi u ovoj narcističkoj kulturni, krijemo se iza izgrađenih fasada. Ključno pitanje je možemo li da prepoznamo drugo biće i da dopremo do njega. Čovek može da odluči kako će da živi, ali okolnosti mogu da ga iznenade. Rešenje je prepustiti se nizvesnosti. Ljubavi treba težiti!“ 


U predstavi igraju Radovan Vujović, Marko Janketić, Miodrag Dragičević, Marko Baćović, Milena Vasić, Milica Gojković, Srđan Timarov, Joakim Tasić, Bojan Lazarov i Milica Sužnjević. Scenograf je Gorčin Stojanović, kostimograf Maria Marković Milojev a kompozitor Vladimir Pejković.


Srđan Timarov kaže da je komliment stati pred Šekspira.


Milena Vasić u komadu pronalazi pitanja slobode, osoba auteničnih i slobodnih, koji ne razumeju  „one druge“, njihove stereotipe i strahove. 


Milica Gojković  smatra da treba istražiti šta je to sve potrebno da se dogodi čoveku da se prikaže ranjiv, željan  ljubavi, a naše vreme doživljava koa ružno i manipulativno.
 

Jokaim Tasić igra Klaudija, rattnika koji kopa po sebi, kroz promene koje njegov lik doživljava. 


Reč opet uzima dramaturg Miloš Krečković i rečima Alfreda Hičkoka „da je film dobar kao što je negativac u njemu uverljiv“ najavljuje Don Huana kojeg tumači Miodrag Dragičević koji kaže:

„Najgore je nemati petlju da budeš ono što si, onda si propustljiv uticajima poput gline, a lično imam averziju prema takvim ljudima!“


Reprize predtave su 1, 12. i 14. decembra.

 

 

IVA MILOŠEVIĆ O PREDSTAVI


U Mnogo buke ni oko čega nalazim kopču sa našim vremenom, na prvom mestu, kada je reč o okolišanju oko lјubavi, svesnom i nesvesnom, pojedinačnoj ili udruženoj težnji za komplikovanjem ostvarenja lјubavnog odnosa. Pitam se da li danas u čoveku preovlađuju strah, cinizam, odustajanje od potrage za lјubavlјu, umesto sna i vere u nju. Naročito me rastužuje utisak koji sam stekla kada su u pitanju mladi lјudi, koji su u godinama kada institucija braka može postati opsesija ili pak izazivati veliku odbojnost. Ne mogu da se otmem dojmu da potrošački svet guši otvorenost bića prema onoj pravoj, spontanoj, besramno romantičnoj lјubavi koju kanališe priroda, a ne civilizacijski kanoni. Čini mi se da je današnji čovek postao ovistan o brzoj i kontinuiranoj potrošnji iskustava, doživlјaja i razmene sa drugim bićima. 

Ishitreno odbacujemo drugog, kao iznošen komad garderobe, krivo uvreni da smo upoznali i primili sve što on ima da ponudi. Skloniji smo da se prepustimo nekakvom bezbednom plutanju kroz oprezne i oskudne emotivne razmene, bez sveobuhvatnog zanosa. 

U ovoj, današnjoj globalnoj kulturi samoživosti, samookrenutosti i narcisoidnosti, ljudi svoju fragilnost i čežnju za romantičnim iskustvima počinju sve češće da kriju od drugih, zatomljuju duboko u sebi, pretvarajući se tako u nekakve ježeve koje je nemoguće nežno pomilovati. A čini mi se da sve to proističe iz činjenice da je ljubav nešto neizvesno, svojevrsna zona rizika, a pri tom je ona, paradoksalno, najveći izvor života.

 Fotografija sa predtsave: Nenad Petrović 



 

DELA VILIJAMA ŠEKSPIRA U JDP:

 


             KRALJ LIR, reditelj Mata Milošević (1952);
             ROMEO I JULIJA, reditelj Mata Milošević (1954);
             MAGBET, reditelj Mata Milošević (1956);
             RIČARD III, reditelj Tomislav Tanhofer (1961);
             HAMLET, reditelj Mata Milošević (1962);
             SAN LETNJE NOĆI, reditelj Miroslav Belović (1964);
             HAMLET, reditelj Stevo Žigon (1971);
             OTELO, reditelj Stevo Žigon (1977);
             KRALJ LIR, reditelj Paolo Mađeli (1979);
             OLUJA, reditelj Dejan Mijač (1987);
             BOGOJAVLJENSKA NOĆ, reditelj Jagoš Marković (1992);
             HAMLET, reditelj Gorčin Stojanović (1992);
             VESELE ŽENE VINDZORSKE, reditelj Branko Pleša (1993);
             TROIL I KRESIDA, reditelj Dejan Mijač (1994);
             MLETAČKI TRGOVAC, reditelj Egon Savin (2004);
             HAMLET, reditelj Dušan Jovanović (2005);
             KAKO VAM DRAGO, reditelj Slobodan Unkovski (2009);
             OTELO, reditelj Miloš Lolić (2012);
             HAMLET, reditelj Aleksandar Popovski (2016).


IVA MILOŠEVIĆ je diplomirala Pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Režije u Jugoslovenskom dramskom pozorištu: Shopping& Fucking Marka Rejvenhila, Razvalјivanje Nila Labjuta, Fedrina lјubav Sare Kejn, Drama o Mirjani i ovima oko nje Ivora Martinića, Iz junačkog života građanstva Karla Šternhajma, Zmajeubice Milene Marković, Mesec dana na selu Ivana Turgenjeva. 

Režije u drugim pozorištima: Elektra Danila Kiša (Narodno pozorište u Beogradu); Maratonci trče počasni krug Dušana Kovačevića (Satiričko kazalište Kerempuh, Zagreb); Kazimir i Karolina Edena fon Horvata (Narodno pozorište Sombor); Put do Nirvane Artura Kopita, Zmijsko leglo Vasilija Sigareva, Proslava Tomasa Vinterberga i Mogensa Rukova, Revizor N. Gogolјa (Atelјe 212); Mala Sirena H.K. Andersena/Srđana Kolјevića i Princeza na zrnu graška Nede Radulović (Malo pozorište „Duško Radović“); Vuk i sedam jarića Braće Grim/Ljubinke Stojanović (Pozorište lutaka „Pinoko“); Princeza i žabac H.K. Andersena/Igora Bojovića i Pepelјuga Igora Bojovića, Konjić Grbonjić Olega i Vladimira Presnjakova (Pozorište „Boško Buha“); Painkillers Nede Radulović, Mizantrop J.B.P. Molijera (korežija Gorčin Stojanović) (Srpsko narodno pozorište); Glorija Ranka Marinkovića (Pozorište na Terazijama); Čudo u Šarganu Lj. Simovića (Narodno pozorište Užice); Mnogo buke ni oko čega V. Šekspira (Naroden teatar „Vojdan Černodrinski”, Prilep, Makedonija); Magično popodne Volfganga Bauera (Bitef teatar); Zla žena (Narodno pozorište Subotica).

Dobitnica je nagrada za režiju „Bojan Stupica“, „Ljubomir Muci Draškić“, kao i godišnjih nagrada za režiju Srpskog narodnog pozorišta i Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Njene predstave gostovale su na festivalima u Štutgartu (Nemačka), Bogoti (Kolumbija), San Hozeu (Kostarika), Gvadalahari (Meksiko), Sibiu (Rumunija), Madridu (Španija), Rimu (Italija), Pragu (Češka), Rijeci, Splitu, Umagu (Hrvatska), Sarajevu, Brčkom, Banjaluci (BiH), Kotoru, Budvi (Crna Gora), kao i na svim važnim festivalima u Srbiji.

Vilijam Šekspir

MNOGO BUKE NI OKO ČEGA

William Shakespeare
Much Ado About Nothing
Preveo dr Hugo Klajn


Režija i adaptacija           Iva Milošević
Dramaturg                        Miloš Krečković
Scenograf                          Gorčin Stojanović
Kostimograf                      Maria Marković Milojev
Kompozitor                       Vladimir Pejković
Scenski govor                    Ljiljana Mrkić Popović
Dizajn svetla                      Dejan Draganov
               
IGRAJU:

Don Pedro                         RADOVAN VUJOVIĆ
Benedeto                           MARKO JANKETIĆ
Klaudio                             JOAKIM TASIĆ
Beatriče                             MILICA GOJKOVIĆ
Don Huan                          MIODRAG DRAGIČEVIĆ
Leonato                             MARKO BAĆOVIĆ
Margareta                          MILENA VASIĆ
Boračo                               SRĐAN TIMAROV
Hera                                   MILICA SUŽNJEVIĆ
Franciskus                         BOJAN LAZAROV
               
Organizatori                      Vladimir Perišić
Inspicijent                          Dušan Milosavljević
Sufler                                 Dragana Anđelković
               
Asistent scenografa           Ivana Krnjić
Asistent kostimografa   Petra Fotez
Asistent organizatora    Natalija Kidišević
               
Majstor svetla                  Siniša Čupić
Realizator zvuka                              Vladimir Becin

Нема коментара:

Постави коментар