Arhipelag je imao uspešan nastup na 64. Beogradskom sajmu
knjiga. Štand Arhipelaga je bio jedan od najposećenijih štandova na Sajmu
knjiga. Pored velikog broja posetilaca zainteresovanih za knjige koji prate
izdanja Arhipelaga sa poverenjem, Klub čitalaca Arhipelag dobio je veliki broj
novih članova na Sajmu knjiga.
Arhipelag je predstavio преко 50 novih knjiga i obnovljenih
izdanja koji su objavljeni između dva Sajma knjiga u različitim izdavačkim
formatima, najviše u štampanim izdanjimа, ali i u obliku audio izdanja i
elektronskih knjiga. Među tim knjigama je i 17 knjiga koje su premijerno
predstavljene na Sajmu knjiga.
Za Sajam su objavljena i dva štampana izdanja Arhipelag
magazina čije su prezentacije izazvale veliko interesovanje posetilaca.
U programima Arhipelaga učestvovalo je preko 60 domaćih i
stranih pisaca, istoričara, filozofa, sociologa, ekonomista, teoretičara,
prevodilaca, ilustratora, umetničkih fotografa i dizajnera. Oni su učestvovali
u obimnom i ambicioznom programu аutorskih danа na štandu Arhipelaga koji se
odvijao pod nazivom Festival pisaca. Među učesnicima programa Festival pisaca
na štandu Arhipelaga nalaze se i Vida Ognjenović, Jelena Lengold, Aleksandar
Baljak, Mihajlo Pantić, Branko Čegec, Nikola Moravčević, Venko Andonovski, Ana
Ristović, Nebojša Vladisavljević, Đorđe Bobić, Miroslav Aleksić, Veselin
Marković, Srđan V. Tešin, Ratko Dangubić, Dragoljub Mićunović, Živorad
Nedeljković, Nina Savčić, Tanja Stupar Trifunović, Laslo Blašković, Duško Lopandić,
Dušan Teodorović, Darko Tuševljaković, Tomislav Marinković, Mladen Vuruna,
Dušica Stojanović Čvorić ili Goran Nikolić. U toku osam sajamskih dana
Arhipelag organizovao čitav jedan bogat i raznovrstan književni festival u kome
su poznati domaći i strani pisci imali susrete i razgovore sa čitaocima. Štand
Arhipelaga na Sajmu knjiga bio je jedan od retkih prostora na kome su u isto
vreme bili vidljivi čitaoci, pisci i knjige. Publika je podržala koncept
sajamskog nastupa u kome, pored prodajne dimenzije, postoje i izložbena i
programska dimenzija, ali su i pisci različitih žanrova savremene književnosti
i humanistike ključne figure sajamskog nastupa.
Štand Arhipelaga je posetio i veliki broj ličnosti iz
kulturnog, javnog, političkog, privrednog i diplomatskog života Srbije i
regiona. Štand Arhipelaga posetio je i niz literarnih agencija iz inostranstva,
kao i predstavnici nekoliko stranih izdavača. Štand Arhipelaga posetili su,
između ostalih, Gregori Bekos, urednik grčkog izdavača Kastanjotisa, akademik
Sergej Dmitrijev, glavni urednik ruske izdavačke kuće Veče, Nermin Molaoglu iz
turske literarne agencije Kalem, Miroslav Bjelik, predsednik Društva pisaca
Slovačke, rusko-nemačka pesnikinja Elizaveta Kurjanovič, Andrej Gelmiza,
direktor Moskovskog međunarodnog sajma knjiga, Sergej Borisov iz Biblioteke
inostrane literature u Moskvi, pisac Slavomir Gvozdenović, počasni predsednik
Saveza Srba u Rumuniji.
Najprodavanije knjige Arhipelaga na Sajmu knjiga bili su
romani Davida Grosmana Život se sa mnom mnogo poigrao, Draga Jačnara Kao i
ljubav, Jelene Lengold Odustajanje, Tanje Stupar Trifunović Otkkako sam kupila
labuda, kapitalne istoriografske studije Marka Mazovera Hitlerovo carstvo i
Erika Hobsbauma Doba carstva 1875-1914, kao i dve knjige Danila Kiša: Peščanik i
Enciklopedija mrtvih.
„Pravo čitalaca na
izbor uvek je važnije od trendova svejedno koje ih sile političkog ili
društvenog polja oblikuju. Trendovi se suviše često menjaju da bismo mogli da
se oslonimo na njih kao na osnovu za izbor knjiga koje ćemo čitati i knjiga na
osnovu kojih ćemo oblikovati vlastiti pogled na svet. Književnost se ne sme
svoditi na jedan ukus, na jednu boju, na jedan trend. Ona mora biti glas
razlike i glas vrednosti. Ona mora postavljati pitanja i u njoj se uvek iznova
moramo osvedočavati u to da konkretni pisac ima šta da nam kaže i da je otuda i
njegova knjiga morala biti napisana. Najbolje knjige su uvek oličavale istinske
hartije od vrednosti. Utoliko pre potrebna nam je književnost bez kompromisa i
na ovom Sajmu knjiga, kao i ranijih godina, ponudili smo čitaocima takvu
književnost i istu takvu humanistiku. Drago mi je da čitaoci podržavaju i
prihvataju takav izbor. Zadovovoljan sam rezultatom koji je Arhipelag postigao
na Sajmu knjiga, a u boljim okolnostima taj uspeh bi svakako bio i veći“,
kaže Gojko Božović, glavni urednik i direktor Arhipelaga.
Povodom Sajma knjiga Božović naglašava:
„Beogradski sajam ima i odlične ljude i važne resurse. Neophodno je da
to bude glavni sajam knjiga na prostoru između Beča i Istanbula. Ali je koncept
Sajma knjiga potpuno pogrešan. Na Sajmu knjiga je sve manje kulture, ali je
zato sve više zabave, često sasvim nižerazredne. To nije dobro ni za Sajam, ni
za izdavače, pogotovu ne za čitaoce. Zabava ima mnogo platformi za promociju,
književnost i humanistike mogu da izgube poslednju veliku priliku za izlazak u
širu javnost. Sajam je uvek ogledalo društva i širih tokova, a neretko je i
bolji od te slike. Sajam se promenio utoliko što je izgubio programsku,
promotivnu i izlagačku dimenziju u korist isključivo prodajne. Nije zbog toga
više privlačan za strane izdavače i književne agencije. Nije više najveći
festival domaće književnosti, jer su figure pisaca potisnule najpre figure
prodavaca, a poslednjih godina i prodavci su pali u senku selebriti figura. Na
Sajmu knjiga je manje kulture, a više zabave i popularnih javnih ličnosti od
parapolitike, preko parapsihologije do pink-panter literature. Uostalom, cela
javna scena pretvorena je u vašar, pa ni Sajam knjiga tome ne uspeva da odoli.“
Нема коментара:
Постави коментар