III Tanz Platz-Festival savremenog plesa

 

Početak prvog septebarskog vikenda započeo je naizgled haotičnom vožnjom kombijem, koji kao da je pristigao iz poseda Topalovićevih i panoramskim razgledanjem šireg zaleđa Novog Sada. Usledio je kontrapunkt  oličen u  prijatnom događaju oličenom  u dvema intrigantnim predstavama savremenog plesa, jednoj domaćoj i jednoj sa strane. Prepuno energije koja se preliva na publiku.  Predstave istražuju ljudsko telo, njegova usloovljena ograničenja, pokrete koji pamte proživljena iskustva, interakciju sa prostorom.

Treće izdanje međunarodnog festivala savremenog plesa Tanz Platz u produkciji SKCNS, usled renoviranja Kineske četvrti i prostora SKCNS Fabrika, održava se van svoje matične scene u KS "Svilara" 5. septembra i u pozorišnoj sali Gimnazije "Laza Kostić" 6. i 7. septembra 2019. Predstave koje ćemo videti izabrane su od 500.

 

Festival počinje predstavom iz Srbije Not The Right Leg, autobiografskim solo performansom Danke Sekulović, cirkuske akrobatkinje suočene sa profesionalnom povredom na probi (kidanje ligamenata). 

 

 

Performans opisuje proces oporavka i sve ono što on nosi, postavljajući ključno pitanje da li je povređeno izvođačko telo i dalje funkcionalno izvođačko telo. Režiju potpisuje Ana Popović. Ovo je predstava koja govori o kršenju ograničenja izvođačke zone komfora, ali i o iskonskom nagonu tela za kretanjem. 

 

 

 

 

Za sve generacije, ova topla i na trenutke vesela predstava govori sa kakvim se sve preprekama umetnik suočava, ali da ne očajava,  već se bori.  Danku je na sceni pratio kompozitor i harmonikaš Branko Džinović, za scenografiju je bio zadužen Karkatog kolektiv, kostime je osmislila Senka Radivojević, lutke Lana Rakanović, a art direktor i fotografije je uradila Slavica Dolašević. 

Iste večeri, posle kraće pauze, predstaviće se i komad oslobađajujuće energije i ekstremne preciznosti Restraint / Suzdržavanje, iz Berlina, koji dolazi kao deo selekcije Aerowaves platforme najboljih 20 plesnih radova u 2019. Komad čiju koreografiju potpisuje kolumbijska umetnica Lina Gomez sa privremenim boravkom u Berlinu, a izvode poljska plesačica Julek Kreucer i bubnjar Mikelanđelo Kontini iz Italje postavlja pitanja ponovnog izmšljanja i promišljanja sebe. 

Delo se održava u jasno definisanom malom prostoru scene, pokret je kontinurian, ali ukroćen i vođen živim bubnjarskim bravurama, a zahteva zavidnu fizičku kondioiju izvođačice, bez ikakvih improvizacija. Performans produbljuje istraživanje kroz dalja ograničenja u pokretu, samo jednog igrača i jednog muzičara, pokušavajući da nasluti kako se ova tela, zadržavajući svoja sećanja, ali lišena prisustva drugih, uspeti s tim da se izbore i prevaziđu na svoj način. Ples je lišen gracioznih, feminiziranih pokreta već više asocira na kapueru i plesove drevnih zajednica. Svetlo: Bruno Pocheron. 

Usledeo je i razgovor sa izvođačima u kojima se diskutovalo o cilejvima, dometima ovakvih predstava, načinima njihovog stvaranja, kao i efektima koje izazivaju kod publike.