Veštice iz Salema Srpskog narodnog pozorišta u JDP-u

 

 „Bože, oprosti im, ne znaju šta rade!“

Salem je jedan grad preko bare sa predgrađem (saveznoj državi Masačusets), robna marka cigareta ali najviše je poznat po čuvenom lovu na veštice opisanom u deli Artura Milera „Iskušenje”. Ako ste lakomisleno pomislili da je tu pisao o svojoj strasnoj vezi sa Merilin Monro ljuto se varate. Osvrnuo se na ono podmuklo u ljudskoj prirodi: optužiti olako na osnovu insinuacija i potom suditi samo na osnovu glasina i govorkanja. Proizvesti masovna histerija linča. Ako nisi sa nama protiv nas si. Zvuči poznato, zar ne?

Sve ovo u prelepoj fotogeničnosti i filmičnosti, svedenoj scenografiji i sa prelepim kostimima, sa očekivanom dozom mističnosti kao sa platna flamanskih mazala i sa napetim, trilerskim elementima, počev od zaustavljenih kadrova do muzike koja je repetativnim ritmom na tome dosledno insistirala,  mogli smo da vidimo u „Vešticama iz Salema“ Nikite Milivojevića i Srpskog narodnog pozorišta na gostovanju u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Konačno jedna napeta i inteligentna dvočinka u prvim junskim, lepim danima. Još jedan komad koji daje nadu za savremeni i ovdašnji teatarski život. 

Od moćne inzkvizicije, verskih, nacionalnih i ideloških sukoba, do Komiterne, Golog otoka i Makartijeva era lova na autohtone američanske komuniste, pa do današnjeg pomahnitalog sveta (11. septembar, Snouden, Asanž, bankarska kriza, migranska kriza, teroristički napadi, rešavanje sporova nametanjem po tzv međunarodnom pravu jačeg) u ljudskom je karakteru da se pribojava drugačijeg i da sve želi da prilagodi (upodobi) i potčini sebi. I to ne pitajući za cenu.

Tako su tamo u nekom Salemu živeli simpatični čudaci koji  su kako bi očuvali svoj način života i svoja imanje, odlučili da se ograde (ali ne ogradom sa NATO žilet žicom), već u svojevsnom vidu izolacije, nepoverljivi prema svemu što je novo i drugačije. Ne diram te ne diraj me. Danas bismo rekli tradicionalisti ili konzervativci, ali to nimalo nije važno za našu priču. Ne može tako. Gde svi Turci tu i litl Muja. Priču je pretočena i u film, a sada je gledamo na pozorišnim daskama. 

A priča otpočinje daleke 1692. godine u trenutku kada mlade devojke iz Salema počele da dobijaju čudne simptome, u vidu napada sda vrištanjem i histerisanjem. Mnogi bi, pa i žene danas pomislile, pa dobro - dobile su. Ili su na rajv žurci. Ali, avaj, tada doktori neuki bejahu i pripisaše njihovu nastranost ĐAVOLU. Da su zaposednute od strane rogatog i repatog obešenjaka.

Drugi pak, pošto su devojke igrale u šumi, to pripisuju pečurkama ludarama kakvih ima po Amsterdamu i delovima Bugarske. Mada, rekoh bi sassvim upućen u njihovo dejstvo nisu to ti simptomi. Možda ekser, mada... Pokrenuta je javna diskusija, šuškalo se, sveštenstvo se držalo naizgled rezervisano (niti smrdi niti miriše) i rešeno je da sud presudi (ni po babi ni po stričevima.)

Ako optužene žene ne bi priznale da veštičare bile bi obešene (hanged by the neck until dead). Persumcija nevinosti nije tada bila opcija. Oko dvesta osoba je ubijeno (vešanjem ili kamenovanjem) u tom periodu.

„Neko mora da je oklevetao Jozefa K., jer je, iako nije uĉinio nikakvo zlo, jednog jutra bio uhapšen.“

Osmogodišnja Ebigejl Vilijems i devetogodišnja Elizabet Peris dobijaju neobične napade, bacakaju se, grče a onda posle transa padaju  u nesvest, te deluju skoro beživotno. Lokalni doktor daje dijagnozu iz opusa F - veštičarenje.

Ko je bezgrešan u ovom večitom Procesu neka prvi baci kamenu. A kamen po kamen stvara lavinu.

Umesto da miri, lokalni sveštenik Semjuel Peris je samo dolio ulje na vatru. A pravi razlog za opštu hajlku je prizeman i uvek isti –INTERESI; sitna sporečkanja i nesuglasice, tumačene crkvenih svetih knjiga i doličnog ponašanja, međe, dugovi, ljubomora i zavist, prava na ispašu, članstvo u Upravnim odborima...

Danas ovo podgrevanje prljavih strasti rade profesionalci - MEDIJI i POLITIČARI. Histerija se širi, strah potpaljuju lažni iskazi i moguće surove odmazde i sve više postaje nelogično i pogubno, ubrzava se taj suludi STAMPEDO MORATALE.

 

Kao da nema nikog prisebnog, da se odupre opštoj pošasti. Ko nije znao da očita očenaš bio bi zreo za vešanje. A potkazivača bejaše uvek na pretek.

Sudije su, kako to već biva, delovali na osnovu neproverenih iskaza, ploveći na talasu dominantnog stava a u uslovima pravnog vakuma. Već posle nekoliko godina počela su poništavanja sudskih odluka i pokušaji nadoknade porodicama nastradalih. Neki od optuženih nisu bili rehabilitovani sve do kraja XX veka.

Nikita Milivojević je jedan je od vodećih srpskih pozorišnih reditelja danas.

Dobitnik je svih relevantnih pozorišnih priznanja za režiju u svojoj zemlji (nagrade „Bojan Stupica“, nekoliko Sterijinih nagrada, Bitefove nagrade kritike poz. časopisa „Scena“ i drugih na festivalima Srbije: Kragujevac, Jagodina, Vršac, Šabac, Novi Sad, Mladenovac… te godišnjih nagrada Narodnog pozorišta, Jugoslovenskog dramskog poz, Grada teatar Budva, Narodnog poz. „Ljubiša Jovanović“ Šabac, poz. „Duško Radović“…

Po motivima knjige New York – Beograd D. Miklje, napisao scenario i režirao igrani film Jelena, Katarina, Marija… (New York, 2010).

Režirao u Grčkoj, Švedskoj, Sloveniji, Makedoniji, Turskoj, Nemačkoj, Italiji, Kipru, Velikoj Britaniji, SAD… (Kalderon, Šekspir, Eshil, Sofokle, Aristofan, Čehov, Bulgakov, Pinter, T. Man, Strindberg, Molijer, Breht, H. Miler, Ruževič, Vitrak, Jonesko, Bond, Beket, Stopard, Meterlink, Bergman, Sartr, Ibzen, Vajlder…).

1996-2004. Redovni profesor na odseku gluma/režija, Akademija umetnosti, Beograd;

2005-2009. Direktor Beogradskog interacionalnog teatarskog Festivala (BITEF) i Bitef teatra;

2009. Redovni profesor na odseku gluma/režija, Akademija umetnosti, Novi Sad. Živi i radi u Beogradu i Atini.

Artur Miler, američki dramatičar i romanopisac  (Njujork, 17. X 1915 – Roksberi,Konektikat, SAD, 10. II 2005).

Potekao je iz porodice austrijskih emigranata. Sam je zarađivao novac za studije radeći kao lučki radnik, farmer, zatim u fabrikama, gostionicama… Kao dramski pisac se istakao komadom Svi moji sinovi (All My Sons, 1947). Ubrzo potom, 1949, potvrdio je svoje stvaralačke sposobnosti komadom Smrt trgovačkog putnika (Death of a Salesman). Bio je najznačajniji predstavnik savremene američke dramaturgije koja se razvila pod snažnim uticajem Ibzena i Strindberga, evropskog naturalizma i realizma. Njegovo delo karakterišu kritika društva i psihološki realizam. Teme je crpeo iz načina života američke porodice ističući odgovornost pojedinca u odnosu na svoje najbliže i na celokupno društvo.

Dobitnik je velikog broja nagrada. Drame: Veštice iz Salema (The Crucible, 1953), Sećanje na dva ponedeljka (A Memory of two Mondays, 1955), Pogled s mosta (A View from the Bridge, 1955), Posle pada (After the Fall, 1964), Slučaj u Višiju (Incident at Vichy, 1965), Cena (The Price, 1967) i Stvaranje sveta i neki drugi poslovi (The Creation of the World and other Business, 1972). Komad Posle pada ima autobiografskih podataka iz vremena bračne zajednice s Merilin Monro.

Neka njegova dela preneta su na filmsko platno, a jedno od najboljih, Pogled s mosta, poslužilo je kompozitoru Roseliniju kao libreto za istoimenu operu. SNP je izvelo njegove komade Pogled s mosta 1970. i Smrt trgovačkog putnika 1977.

Srpsko narodno pozorište i Centar za razvoj vizuelne kulture, Novi Sad

Artur Miler

VEŠTICE IZ SALEMA

Režija i adaptacija: Nikita Milivojević

Scenografi: Nikita Milivojević i Željko Piškorić

Kostimograf: Marina Sremac

Scenski pokret i izbor muzike: Amalija Benet

Asistent reditelja: Nikola Končarević

Majstor svetla: Miroslav Čeman

Ton majstor: Đorđe Ilić

Igraju:

Ebigejl Vilijams-Ivana Pančić

Beti Vilijams-Teodora Marčeta

Sestre Mersi-Mia Simonović, Nikolina Vujević / Nina Rukavina

Meri Voren-Sonja Isailović

Tituba-Alisa Lacko

Džon Proktor-Branislav Jerković

Elizabet Proktor-Marija Medenica

Džajlz Kori-Miroslav Fabri

Rebeka Ners-Mirjana Gardinovački

Frensis Ners-Dušan Jakišić

Ana Patnem-Lidija Stevanović

Tomas Patnem-Aleksandar Gajin

Prečasni Paris-Jugoslav Krajnov

Prečasni Hejl-Vukašin Ranđelović

Denfort – Sudija-Nenad Pećinar

Čiver – Šerif-Milan Kovačević

Marta Kori-Gordana Kamenarović

Devojke-Maja Čampar, Anica Petrović, Marija Feldeši, Nevena Nerandžić, Nikolina Vujević

Inspicijent: Zoltan Bešenji

Sufler: Snežana Kovačević

Video projekcija: Đorđe Vernački

Asistent kostimografa: Snežana Horvat

Premijera: 9. novembra 2018, scena „Pera Dobrinović“

Predstava traje: 125 minuta sa pauzom.

Dekor, kostimi i scenska oprema izrađeni su u radionicama Srpskog narodnog pozorišta.