O maestralnom stilu Džordža Sondersa i njegovoj zbirci priča "Deseti decembar" na 52. Laguninom književnom klubu

U petak 7. juna u knjižari Delfi u SKC-u održana je pedeset druga tribina Laguninog književnog kluba. O jednoj od najvažnijih zbirki pripovedaka objavljenih u poslednjoj deceniji – „Deseti decembar“ američkog pisca Džordža Sondersa – govorili su prevoditeljka Kristina Kulauzov Filipović, pisac i književni kritičar Srđan V. Tešin i pisac i književni kritičar Mića Vujičić.

Dok piše o klasama, seksu, ljubavi, gubitku, poslu, očaju i ratu, dobitnik Bukerove nagrade Sonders daje presek savremenog društva. Ove priče se bave velikim pitanjima i istražuju našu moralnost, postavljaju pitanja o tome šta nas čini dobrim i šta nas čini ljudima.

„Kad krenete da čitate bilo koju Sondersovu priču“, rekao je Mića Vujičić, „imaćete utisak da ste ušli u neki preteški eksperiment sa tokom svesti, sa junacima čiji se glasovi mešaju. Međutim, kako priča odmiče, pripovedač se polako oslobađa tog balasta i priča postaje sve jednostavnija, da biste na kraju došli do jednostavne nedoumice – dobro ili zlo, život ili smrt, a usput se provuklo mnogo toga. Tu su različiti žanrovi, različiti glasovi, pitanja... Sonders je jedan od najvažnijih američkih pripovedača. Njegov stil odlikuje to što on krene sa pripovedanjem na potpuno čudan način, možda pomalo i uplaši svog čitaoca, a onda ogoli priču do krajnjih granica.“

Kad se uhvatila ukoštac sa prevođenjem ove knjige, prevoditeljka Kristina nije bila sigurna da li „sondersovski stil“ može lepo da zvuči preveden na srpski jezik.  

„Sonders piše prilično svedeno, a to bukvalno prevedeno ne zvuči lepo. Ali zadatak nas prevodilaca je da što je više moguće priču približimo srpskom čitaocu, a da bude verna originalu. On veoma vodi računa o jeziku kojim govore njegovi likovi – ako piše o tinejdžeru, on koristi tinejdžerski žargon. Ono što je tipično za Sondersa jeste to da se svi njegovi junaci trude da budu bolji, njegove likove odmah zavolite. Čak i ako vam se na početku čine negativnim, vi saosećate sa njima.“

Srđan V. Tešin je objasnio zašto smatra da je zbirke priča najteže prikazati. 

„U ovoj knjizi svaka priča je nezavisna, nema jedinstvene poetike niti narativne tehnike, ali smatram da je Sonders najbolji pisac za pisca. Ako ste pisac i želite još nešto da naučite, treba čitati Sondersa, jer tu može da se nauči šta sve može da se napravi od jedne priče. On ne veruje u zaplet. Na primer, njegov lik koji ima rak ne želi više da živi i hoće da se ubije, i to je cela priča. Međutim, on piše priču koja je fenomenalna, obogaćena unutrašnjim monolozima, kritikom društva, tako da jezik postaje vredan koliko i zaplet. Društvene teme koje Sonders pokreće su veoma važne. On ne beži od teških tema, naprotiv, on želi da postavi pitanja na koja mi čitaoci treba da damo odgovore.“

Zbirka „Deseti decembar“ pokazuje da je ono za šta smo mislili da je košmar zapravo naša nova realnost. Ona, takođe, dokazuje da je Sonders jedan od najboljih savremenih američkih pisaca, i da su njegove priče onoliko uvrnute, jezive i poražavajuće koliko i sama Amerika.

Naredna tribina Laguninog književnog kluba zakazana je za 5. jul, a tema će biti zbirka priča „Brodijev izveštaj“ Horhea Luisa Borhesa. Ova knjiga je na popustu od 30% do 5. jula u svim knjižarama Delfi i Laguninom klubu čitalaca u Resavskoj 33.