XVI NOĆ MUZEJA U SRBIJI – VUDSTOK, TULUZ-LOTREK I OSTALE NEISPRIČANE PRIČE

 

Ovogodišnja XVI Noć muzeja donosi nove izazuove i avanture, pod parolom Slobode. Posle malih i velikih Pobeda, došla nam je Sloboda, u najširem smislu, slavićemo dođađaje koji su do nje doveli. Od Gandija i Versajskog mira, pada Berlinskog zida, prvog čoveka na Mesecu, otvaranja Ajfelovog tornja, do lokanih odjeka poput veka i po nacionalnog teatra u Beogradu, osnivanja nadrealističke trupe,  predstave "Kosa"  i "Kako su cvetale tikve." 

Od slavnih umetnika poput Tuluz-Lotreka i Milene Pavlović Barili, preko pomeranja granica nezaboravnim Vudstok festivalom do ljubavnih priča za sva vremena, šesnaesta Noć muzeja držaće budnim 18. maja brojne gradove i mesta širom Srbije! 

Od 16 časova do ponoći posetioci omiljene muzejske avanture biće u prilici da zavire u muzejske kolekcije, otkriju galerijske priče i otvore vrata brojnih drugih, neretko i sasvim neočekivanih zdanja koja pričaju priču o slobodi. Na tragu neprekidne umetničke borbe za slobodne prostore, ove Noći muzeja podsetićemo se na to koliko je sloboda dragocena.

 

U Beogradu će tokom Noći muzeja publika moći da obiđe oko šezdeset lokacija širom grada, od kojih će mnoge svoja vrata za širu javnost otvoriti samo ove večeri. 

Po svojoj ekskluzivnosti posebno se izdvaja tura Neispričane priče, koja se već tradicionalno realizuje u saradnji sa nacionalnim sponzorom, kanalom Viasat History već deset godina i to ove godine na deset lokacija; od performansa u Cvijeti (u tri termina),  do škole mačevanja.

U okviru ove ture posetioci će moći da osete dašak slobode hipi ere i kultnog Vudstoka, biće u prilici da se upoznaju sa Beogradom iz vremena Kraljevine Jugoslavije, preispitaju sve što znaju o jedinstvenim spomenicima kulture – starim prestoničkim kafanama ili pak da uživaju u duhu slobode koji je obojio beogradski noćni život osamdesetih godina prošlog veka. 

Kroz poigravanje sa sujevjerjima, običajima, lepotom i taštinom, posetioci Etnografskog muzeja moći će da istraže raskošni svet ogledala, preispitaju umetničke slobode na sceni Bitef teatar kroz vođene ture, a nešto drugačije putovanje iza kulisa prirediće i Fakultet muzičke umetnosti. 

Narodni muzej Šabac u Noći muzeja predstaviće se nesvakidašnjom izložbom „Kako smo se voleli“, koja donosi sedam priča o ljubavi iz prošlosti i jednu iz budućnosti, vezanih za intrigantne predmete iz muzejskih zbirki. Od priče o bračnoj ljubavi Starih Rimljana do specifičnih šabačkih priča, poput one o slikaru Stevanu Čaliću i njegovoj supruzi, okosnicu ove izložbe čini opširno istraživanje o različitim aspektima i modelima partnerske ljubavi, poput one jednoga pilota koji je survao svoju letilicu pokušavajući da svojoj dragani uruči buket cveća. 

U Muzeju šabačkih Jevreja biće priređeni koncerti klasične muzike, u šabačkoj biblioteci -izložba o delu Oskara Daviče, a u pozorištu šta drugo do predstava, a u Kulturnom centru izložba kerakime Ive Brkić.

Kulturni centar „Laza Kostić“ iz Sombora premijerno u Noći muzeja otvoriće izložbu posvećenu čuvenom francuskom impresionisti Anriju de Tuluz-Lotreku, duši Monmartra, realizovanu u saradnji sa  Srednjoevropskim kulturnim centrom iz Novog Sada. Lotrek je sebe oslobodio bremena plemićke porodice i ustaljenih formi otisnuvši se u slobodnu umetnost, vođenu ironijom i provokativnošću. Kroz dvadeset pet litografija i originalnih naslovnica modnih magazina posetioci će moći da se upoznaju sa stvaralaštvom jednog od najznačajnijih postimpresionista, uz Gogena, Van Goga i Sezana.Izložba će biti otvorena do 6.juna.

Od novčića kovanog na obali Dunava u vreme Rimljana do misteriozne razglednice koja je pre više od sto godina putovala iz Beograda za Veliko Gradište kretaće se izložba „Od Hadrijana do ponizne Sofije“ koju priprema Narodni muzej Veliko Gradište. Priče koje dele ova dva nesvakidašnja predmeta na jedinstven način uobličio je naš čuveni strip crtač Aleksa Gajić (Edit i ja). On će u Noći muzeja, između ostalog, predstaviti neobičnu strip kutiju za premotavanje cela dva milenijuma koja dele Hadrijana i Sofiju.Što se novčića tiče ima ih tri (druga dva su u Londonu i Brlinu), a ovaj se vlasniku toliko dopao da ga je probušio i nosio kao privezak.

„Murali kojih više nema“ izložba je koja će obeležiti Noć muzeja u Kruševcu, preispitujući umentičke i građanske slobode. Udruženje umetnika „Plavo i zlatno“ pokušaće da na ovaj način oživi uspomenu na kompoziciju murala „Raj za čitanje“ koju su talentovane učenice prošlog leta naslikale na zidu Gimnazije u Kruševcu. Murali, koji su prikazivali naše znamenite književnike poput Kiša, Crnjanskog i Disa, neočekivano su prekrečeni ubrzo po nastanku, pa ovom izložbom Kruševljani žele da podsete na ovu plemenitu akciju, ali i na borbu za slobodu umetničkog izražavanja. Cenzurisani i omalovažavani ovi murali će u Noći muzeja vaskrsnuti (poput onih fresaka u Paskaljevićevom "Vremenu čuda"). Ova izložba nominuja pitanja: Kako se odnosimo prema kulturnim spomenicima, i drugo, koliko čitamo?

U Noći muzeja učestvovaće i Ruski Krstur otvarajući za posetu vrata neobičnog, atipičnog zamka,  sagrađenog tu greškom, 1913. godine! Reč je o zdanju  zdanja koje je zbog jedne nemarne greške sagrađeno u ovom vojvođanskom selu. U toj zgradi škole iz 1913. godine danas se nalazi sedištve Nacionalnog saveta Rusina, pa će Noć muzeja poslužiti kao dobar povod i za upoznavanje sa njihovom kulturom, raskošnom narodnom nošnjom i izvanrednim kulinarskim poslasticama.

 

Nišlije će u Muzeju zdravstvene kulture biti u prilici da pogledaju čime su pacijenti lečeni u 19. i 20. veku, dok će u Irigu u Noći muzeja svoja vrata otvoriti rodna kuća našeg čuvenog glumca Borislava Mihailovića Mihiza. 

Narodni muzej Užice predstaviti raskošno fotografsko putovanje kroz gradsku prošlost i 20. vek, a Galerija Milene Pavlović Barili za Noć muzeja priprema izložbu „Milenina dvorska vizura“ sačinjenu od dvanaest karikature ove umetnice koje su nastale dok je živela na dvoru svog rođaka kralja Aleksandra Karađorđevića.

Desetu, jubilarnu godinu zaredom kanal Viasat History je ponosni nacionalni sponzor manifestacije Noć muzeja. On se nalazi u vlasništvu internacionalne kompanije Viasat World, koja ima 100 miliona pretplatnika  i  proizvodi  i  distribuira  najkvalitetnije zabavne sadržaje kroz više od dvadeset dokumentarnih, filmskih i sportskih kanala, u skoro 50 zemalja širom sveta. Pored kanala Viasat History, kompanija je u regionu prisutna i sa kanalima Epic Drama, TV1000, Viasat Explore i Viasat Nature.

Kako prava prijateljstva treba negovati, tako je i ove godine, 14. put zaredom, mts prijatelj manifestacije. Kao i prethodnih godina, nesebičnu podršku pružaju kompanija Coca-Cola i štamparija Grafix kao sponzori Noći muzeja.

Sve informacije o programu 16. Noći muzeja uskoro će biti dostupne na zvaničnom sajtu nocmuzeja.rs, kao i putem društvenih mreža Facebook i Instagram.