Kruševačko čekanje Godoa

Piše:  Gordan Gorunović

Beogradska premijera čuvene drame Semjuela Beketa "Čekajući Godoa” Kruševačkog pozorišta, u režiji Vladimira Popadića, bila je u subotu 20. aprila na Sceni “Rade Marković” Beogradskog dramskog pozorišta.

Prvi put sam gledao ovu dramu Semjuela Beketa kao kruševački srednjoškolac na daskama Atelja 212, kada su je posle višedecenijskog  prognanstva iz naših teatara, zbog dekadentnog teksta, ponovo zaigrali velikani našeg glumišta: Mića Tomić, Ljuba Tadić, Rastislav Jović, Rade Marković, Bata Paskaljević, 1981. godine.

Hrabrim zahvatom režisera Vladimira Popadića urađeno je nešto totalno drugačije a opet u skladu sa tekstom koje glumci donose na bini. Dočekale su nas razbacane plastične flaše i kese u samom gledalištu. One su dominirale i na bini. Sirene "vesele" 1999. godine povremeno remete duhovitu komunikaciju a gorčina posle smeha dođe kao espreso koji na bini "cevče" junaci prestave.  Pun pogodatk da sam podložak ne bude klasično "prepisivanje" već da se unese duh savremenih vremena.

Blejanje stara disciplina na našim prostorima, adekvatno donosi duh atmosfere koju je Beket tada tako futuristički napisao kao stvorenu za današnjicu. Na kraju veliki zasluženi aplauz za sve tvorce i veliki naklon publici koja je razumela sve što treba. Pravovremeni smeh i muk su se smenjivali kao između stavova neke simfonije.

Ova verzija “Godoa” drugačija je od uobičajenih postavki, rađena je sa željom da bude efektna i duhovita, ističe reditelj. Predstavu su radili, dodaje, bezmalo “bežeći” od upustava koje je Beket navodio u didaskalijama. 

“Beket pruža materijal da promisliš sebe, ko si, gde si, šta hoćeš, gde hoćeš? Mogli bismo da kažemo da je to zaista najstudioznije razmatranje da li je danas “Godo” tekst i predstava za Kruševac ili je Kruševac grad za “Godoa”. Veliki tekstovi su takvi upravo zato što nude obilje mogućnosti za interpretaciju”, kaže Popadić.

Delo se izvedi na specifičnom kruševačkom (“čarapanskom”) dijalektu, što je autore tokom stvaralačkog procesa dovelo i do novih premišljanja i rešenja.

Premijera na matičnoj sceni izvedena je 14. marta.

Za scenografiju je bila zadužena Marija Kalabić, kostimograf je Jelena Nikolić, maske je izradio Dragan Velimirović. Muzičar Nikola Trišić, član hip-hop grupe “Kruševac Geto”, autor je songova i zajedno sa dramaturgom Jovanom Ristićem bio je zadužen za scenski govor. U predstavi “Čekajući Godoa” ulogu Vladimira, kao gost, tumači član ansambla BDP-a Marko Živić, a uz njega igraju Dragan Marinković (Estragon), Dejan Tončić (Poco) i Nikola Rakić (Srećko), dok je uloga dečaka poverena Teofilu Stojkoviću-Begušu.

Velika preporuka beogradskoj publici da obavezeno pogleda reprizu koja će svakako biti u narednom periodu, zato što su karte i ovoga puta bile rasprodate tri dana pre samog izvođenja "Čekajući Godoa".