Странице

петак, 19. април 2019.

Мој избор: ПРЕДРАГ ЛИЧИНА


Музеј Југословенске кинотеке, Косовска 11 / Од 19. до 21. априла 2019.

Од 19. до 22. априла на програму у Музеју Кинотеке је редовни циклус Мој избор, који је овог месеца саставио хрватски редитељ и сценариста Предраг Личина, аутор зомби комедије „Последњи Србин у Хрватској“. На његовој листи жанровских филмова америчко-британске продукције које највише воли су „Рио Браво“ (1959) Хауарда Хокса, „Напад на полицијску станицу“ (1976) Џона Карпентера, „Роки Хорор Шоу“ (1975) Џима Шармана, „Осми путник“ (1979) Ридлија Скота, „Плачљивко“ (1990) Џона Вотерса…





Пише:Зорица Димитријевић

 
За програмски циклус Кинотеке „Мој избор” саставили сте листу врло атрактивних филмова. По ком сте их критеријуму бирали – да представите оно што волите, да публици понудите добру забаву или да можда нешто поручите?

Бирао сам их по критеријуму оних филмова које сам највише пута у животу погледао, па није тешко закључити да ове филмове и највише волим. Овде има свега – од смејања и страха, преко љубави и злобе, па све до шока и неверице.

 Да ли би овај циклус могао да има неки заједнички наслов?

Да! Звао би се Нема драме, али је ту.

Ваш избор за ову прилику је жанровски филм. Ту су хорор, СФ, трилер, авантура, музичка комедија... А да ли некада гледате мелодраме?

Наравно да гледам. То је и видљиво из ових наслова. У свима од њих доиста су снажни елементи мелодраме, а неки се и заснивају на томе, пре свега Cry Baby и The Rocky Horror Picture Show. Ипак, највећа мелодрама на овој листи је 12 мајмуна. Та количина заљубљености докторке Кетрин у пацијента Кола ретко кад је виђена у кинематографији, тако да ми сваки пут кад погледам филм, изнова крену сузе. 

Зашто сте се ограничили само на америчку и британску продукцију?

Нисам се ограничио намерно. Једноставно, тако је испало. Одмах испод црте налази се и гомила континенталних филмова: Надница за страх, Неверна жена, Иди и гледај. Кад смо већ код последњег филма који нам долази из СССР-а, тад смо и ближи Далеком истоку, па не могу да прескочим ни ремек-дела као што су корејски Воз за Пусан или јапанска Аудиција. Кад смо код Далеког истока, онда нам је и Аустралија много ближе, велики сам фан Побеснелог Макса, а ни рани радови Питера Џексона нису ми страни. Остајемо у Аустралији, па не могу а де не споменем Антарктику и колико ми је жао што Створ Џона Карпентера није ушао на листу мојих девет омиљених филмова. Ето, мало-помало стигосмо ми преко целог света ипак до топ 10.

Већину ових филмова потписују мајстори режије: Хокс, Кјубрик, Ридли Скот... Ко је највише утицао на вас као редитеља? 

Издвојио бих двојицу. То су Серђо Леоне и Џон Карпентер. Годинама сам се питао зашто баш њих двојица. Онда сам схватио да њихове ликове највише волим. Сви они као да су изашли из неког доброг стрипа. Посебно Наполеон Вилсон из Напада на полицијску станицу 13 и Блонди из Добар, лош, зао. Волим и Хокса, понајвише зато што је био радознао и храбар. Он је један од ретких редитеља који је испробао све жанрове и већину својих кадрова режирао у средњем плану, што је потпуни пакао јер је средњи план највише везан за стварни живот. Волим и Хичкока јер је можда највише од свих редитеља експериментирао на пољу драматургије и технике. Ипак, ако бих се могао да се трансформишем у неког редатеља, онда бих најрадије био Џон Вотерс. Највише због тога што мислим да је он неки ужасно срећан лик.

На актуелном репертоару српских биоскопа је ваш дугометражни играни деби Последњи Србин у Хрватској. Које метафоре за бивши југословенски простор носи ова урнебесна зомби комедија? 

Хтео сам овим филмом да поручим свим нашим јужнославенским народима и онима који се осећају тако да смо мали и небитни и да нас за 300 година више неће бити. Зато је јако глупо и бесмислено да се међусобно свађамо ових последњих неколико дана.

 Недавно сте објавили књигу Бљузга у праскозорје, с причама које би лако могле да се претворе у сценарија. Колико је сценарио данас важан за успех филма?

Од сценарија све почиње. Ако имаш добру причу, колико год био антиталенат у смислу режије, не можеш ствар да упропастиш до негледљивости. Ако пак имаш лошу причу, колико год ти био геније у смислу режије, не можеш од лоше приче направити ремек-дело. Кад имаш добру причу и добре ликове и глумце, наравно, онда само то треба добро снимити и ту је крај приче.

 Бавили сте се и филмском критиком. Да ли она може да утиче на публику или гледаност неког филма диктира искључиво маркетинг?

Ни једно ни друго када је реч о домаћем филму. Нажалост. Ево, у снимање Посљедњег Србина ушли смо с минусом. Дакле, за промоцију нисмо имали дословно ни куне, ни динара, ни евра. Тако је с већином филмова на овим просторима. Сву лову, које је увек премало, утучеш у снимање и постпродукцију. Има, наравно, изузетака и они су пример да улагање у маркетинг, по узору на велике светске кинематографије, ипак води људе у биоскоп. Ево свеж пример Капетанице Марвел која је покорила у једном викенду готово цели свет, укључујући и Кину. С друге стране, људи данас, посебно код нас, опет нажалост, све мање читају, па и кратке форме као што су филмске критике. Уз то, мислим да данас критичари ретко коме представљају ауторитет. Један је корисник imdb.com сервиса пишући критику мог филма (позитивну) написао како је мислио да су све критике о филму, а већина га јако хвали, ’плаћене’. Али да је успркос томе отишао у биоскоп и уверио се да су критичари били у праву. Кажу људи који се више од мене разумеју у то да с обзиром на недостатак лове за промоцију и општу скепсу према домаћем филму, гледаност неког домаћег филма зависи искључиво о тзв. методи усмене предаје.






Петак, 19. 4.



16:30 РИО БРАВО (САД, 1959)
Rio Bravo
Улоге: Џон Вејн (John Wayne), Дин Мартин (Dean Martin)
Режија: Хауард Хокс (Howard Hawks)



19:00 СТАРИ ДИВЉИ ЗАПАД (САД, 1973)
Westworld
Улоге: Јул Бринер (Yul Brynner), Ричард Бенџамин (Richard Benjamin)
Режија: Мајкл Крајтон (Michael Crichton)



21:00 НАПАД НА ПОЛИЦИЈСКУ СТАНИЦУ (САД, 1976)
Assault on Precinct 13
Улоге: Остин Стокер (Austin Stoker), Дарвин Џостон (Darwin Joston)
Режија: Џон Карпeнтер (John Carpenter)

Субота, 20. 4.



17:00 РОКИ ХОРОР ШОУ (САД, 1975)
The Rocky Horror Picture Show
Улоге: Тим Кари (Tim Curry), Сузан Сарандон (Susan Sarandon)
Режија: Џим Шарман (Jim Sharman)



19:00 ОСМИ ПУТНИК (САД, 1979)
Alien
Улоге: Сигорни Вивер (Sigourney Weaver), Том Скерит (Tom Skerritt)
Режија: Ридли Скот (Ridley Scott)



21:00 ПОВРАТАК У БУДУЋНОСТ (САД, 1985)
Back to the Future
Улоге: Мајкл Џеј Фокс (Michael J. Fox), Кристофер Лојд (Christopher Lloyd)
Режија: Роберт Земекис (Robert Zemeckis)

Недеља, 21. 4.



17:00 БОЈЕВ МЕТАК (ВБ/САД, 1987)
Full Metal Jacket
Улоге: Метју Модин (Matthew Modine), Адам Болдвин (Adam Baldwin)
Режија: Стенли Кјубрик (Stanley Kubrick)



19:00 ПЛАЧЉИВКО (САД, 1990)
Cry-Baby
Улоге: Џони Деп (Johnny Depp), Ејми Локејн (Amy Locane)
Режија: Џон Вотерс (John Waters)



21:00 12 МАЈМУНА (САД, 1995)
Twelve Monkeys
Улоге: Брус Вилис (Bruce Willis), Бред Пит (Brad Pitt)
Режија: Тери Гилијам (Terry Gilliam)


ЈУГОСЛОВЕНСКА КИНОТЕКА
JK-nov ociscen.web

Нема коментара:

Постави коментар