Dionis se javlja Bitefu u vinogradu Tonković s vizijom

Jedan od poslednjih lepih miholjskih dana iskoristili smo za druženje sa Bitefovcima. Kao i uvek izabrali su lepu pozornicu za to; Palić i jezera, a potom posetu Vinariji Tonković u Bačkom Vinogradu nadomak Palića. 

Ova vinarija okićena brojnim prestižnim nagradama i posvećena samo jednoj vinskoj sorti – kadarki bila je  vinski sponzor 52. Bitefa. Prva stanka Palić i plovidba katamaronom po jezeru.   

Na konferenciji planiranoj da se odigra u samom vinogradu predviđeno je da govore: direktor Bitef teatra i Bitefa Miloš Latinović, umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica, programski urednik i dramaturg Bitef teatra Jelena Bogavac i programski koordinator Bitef teatra i dramaturg festivala Filip Vujošević.

A sve ovo je uvod, doduše koji ne podiže napetost i ne provocira kao obično, već naprotiv, opušta. Miloš i Jelena uživaju i ne želimo da ih maltretiramo. Progovoriće kad bude vreme. 

Sledi radna poseta Vinariji Tonković.  Skrećemo s asfaltnog na peščani put, prelazimo preko ukrštanja s prugom i tu je ulici kraj. U vinariji smo osnovanoj 2006. godine koja je oživela kadarku, istorijski značajnu vojvođansku sortu grožđa na ovom, peščanom teroaru. 

 

Redovni su dobitnici nagrada na Dekanteru, njihovo vino pije se u Vatikanu, a prvo je srpsko vino (jun 2016.) koje je uvršteno u najveći i najpoznatiji vinski muzej u Bordou (La Cité du Vin). 

Početak je bio s desetak hektara zemlje i zasadima loze iz Mađarske. Kadarka se može smatrati (DNK analize to potvrđuju) unukom prokupca čiji smo rođendan proslavili pre neki dan. Osnivač vinarije je Igancija Tonkovića, nekadašnji diplomata, javni radnik i upravnik palićkog ZOO- vrta.  Od gospodina Tonkovića, brigu o vinariji preuzima bračni par dr Gordana Tonković i dr Miro Reljanović. Doktori po struci, ovaj bračni par zna najbolji lek protiv svih bolesti uz to dostupan bez recepta-vino. Godišnja proizvodnja leka je 30 hiljada boca. 

A pored vinograda, koji se presijava u boljama, jeseni tu je i poneki preostali grozd, koji čvorci kljucaju. Vinski podrum je ukopan, ima tu i već boca spremnih za slanje, ali i drvenih bačvi od 300 litara od litara i sudova od inoksa. Kao što rekoh, ovo je jedna od retkih vinarija, koja se posvetila samo jednoj vinskoj sorti i još autohtnonoj. 

 

Proizvode roze vino, dva crvena (Fatazija i Rapsodija nazvanih po delima Ferenca (Franca) Lista, preteče rok-starova, penušavo i desertno, samo još fali belo da se priča zaokruži. Enolog dolazi iz Riohe.

List je volio kadarku. Kada je bio u Rimu nije se ponašao posve kao Rimljanin. Nije mogao da batali niti zaboravi bačko vino, koje je redovno nosio svom prijatelju i pokrovitelju Papi Piju IX.  Tradicija je obnovljena  2009. kada su kadarku osveštanu u Segedinu od strane biskupa segedinskog, subotičkog, zrenjaninskog i temišvarskog, odaslali u drvenom sanduku Papi Benediktu XVI. Od tada se vino svake druge godine tradicionalno šalje rimskome Papi. A on ga uz još jedno mađarsko i jedno rumunsko otvara na Dan zaštitnika vinara i vinogradara Sv. Urbana (28. maj)..

Isped seoske, tradicionalne kuće na vatri se krčka, u par kazana, riblji paprikaš (fiš-paprikaš). Pravi ga majstor za to, Josip Nadj Ćumpa. Tatjana Pujin, koja je već s njim divanila kaže mi: „Piši spremao je 52 kotlića za 350 zvanica“. Pišem. 

Poreklo kadarke nije pouzdano utvrđeno. Prema jednoj teoriji, kadarka potiče sa Skadarskog jezera (nekad su je zvali skadarka), a prema drugoj, reč je o autohtonoj mađarskoj sorti. 

Ali nije sve u hedoniji. Vreme je za posao, pres konferencija u ovom idiličnom ambijentu vinograda. Medenica kaže da mesto za konferenciju ne treba da čudi - ako ste ga pratili na predavanjima. Poziva se na boga Dionisa koji ovde stoluje, a nije imun ni na teatar.

Prva tema konferencije bili su odjeci upravo završenog 52. Bitef. Novinarima je prikazan "press clipping", publikacija od stotinak strana s tekstovima objavljenim o ovom Bitefu u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj, Mađarskoj, Engleskoj, SAD, Japanu...

Medenica je istakao da je srećan što su u velikoj većini osvrta prepoznata i pohvaljena dva značajna svojstva 52. Bitefa: njegova društvena relevantnost i radikalnost, kao i koncepcijsko-dramaturška artikulisanost i zaokruženost.

Dodao je da je 52. Bitef izazvao i polemike, što je bilo i priželjkivano, jer su umetničko i političko preispitivanje i pomeranje granica oduvek bili misija Bitefa, te da je s umetničkim akcentom na instalacijama i tematskim na osudi desnog esktremizma, programska radikalnost je ove godine bila još veća.

Pored medija, Bitef je ove godine izazvao i veliko interesovanje publike, pa tako, recimo, za predstave Olivera Frljića nije bilo karata još u periodu rezervacija, a Sava Centar je bio rasprodat za predstavu Rekvijem za L. Izrazivši žaljenje što mnogi nisu da pogledaju sve predstave ovogodišnjeg Bitefa najavio je više repriznih termina na idućem.

Sledi prva vest. Posle godina traženja i pokušaja nametanja kakav bi to program trebao da ima  Bitef teatar najavljeno je njegovo čvršće povezivanje s Bitef festivalom. Time se vraća na put Mire Trailović, koja je  pre gotovo 30 godina,  priželjkivala bitefovski repertoar tokom cele pozorišne sezone. Na tragu onoga šta je „Carstvo nebesko“, ali još šire, u geografskom smislu.

Sve što se zamisli neko treba da i realizuje te su za to zaduženi dramaturškinja Bitef teatra Jelena Bogavac i dramaturg Bitefa Filip Vujošević.  Po rečima Medenice ideja bi bila koprodukcija s poznatim teatrima u svetu: 

„U  Beogradu bi radili neki od najistaknutih reditelja ili koreografa,  učesnika i gostiju Bitefa, a predstave bi potom ostajale na redovnom  repertoaru.”  

Latinović  izlaganje započinje da je Srbija prepoznatljiva i po kadarki i po Bitef teatru i festivalu a  pojavu  njihove stabilnije uzajamne veze krsti pojmom „približavanje Bitef teatra svom starijem bratu”.

“Ove godine smo na Sterijinom pozorju dobili čak 11 nagrada. Dolazi vreme za novo stanje, za novo promišljanje. Za 20 novembar najavljem novu Donatrosku večeru u hotelu "Skver Devet", u saradnji s glavnim sponzorom Bitefa I&F McCann Grupom i njegovim osnivačem Srđanom Šaperom . Ko je bio zna šta može da očekuje. Domaćin večere biće Nj.E. Sem Fabrici, Ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji.“, kaže Latinović.

On od  Jelene Bogavac i Filipa Vujoševića očekuje da budu kreatori novog programa, a u to će biti uključena i Jelena Kajgo koja vodi Bitef dens kompaniju.

Na pitanje novinara Kultrnika da li se planiraju i gostovanja, Medenica to potvrđuje, dodajući da Bitef ima kontakte da te predstave plasira u svetu. Takav pozitivan primer već je bio komad „Sloboda je najskuplja kapitalistička reč“.

 

Radiće se i sa podmladkom - mladim umetnicima na  projektima koji pripadaju bitefovskim tendencijama. Medenica smatra da bi ovo trebalo da postakne i unapredi domaću pozorišnu produkciju, učine je konkurentnijim na međunarodnom tržištu. U pozadini jata ptica grupišu se u razne formacije, tvoreći neke figure. Da li je i to deo scenarijs?

Na pitanje odakle sada ovo i odakle pare Latinović  odgovara:

“Sada za to imamo i organizacione i finansijske mogućnosti. Kada sam došao na čelo Bitef teatra pre pet godina, budžet za produkciju bio svega 3,5 miliona dinara. Danas je znatno veći, a i načini finansiranju su stabilniji i predvidljiviji. Računamo i na koprodukcijski novac, kao i na pomoć starijeg brata mlađem. U planu su četiri-pet premijera godišnje, a već su počeli pregovori s nekim stranim autorima.“

U ovom planu važno mesto zauzima i 30. rođendan Bitefa, 3. mart 2019. kada je zakazana premijera novog komada Andraša Urbana.

Filip Vujošević  uz konstataciju da je protekla decanija  jedna od najuspešnijih u istoriji Bitefa i vraćanje stare slave, konstatovao je da su dobili još ambiciozniji i zahtevniji zadatak. Da će pokušati da, povežu važne strane autore, sa našim glumcima, da sarađujuju u koprodukcijama.

Jelena Bogavac je optimista posle 20 godina rada u Bitefu: 

“Ova ideja je uvek bila tu. Mi nećemo izmisliti novi pozorišni žanr. Nastojaćemo da poraste cvet kakav je Mira Trailović zasadila. Da izvršimo društvenu i umetničku ulogu. Da stvorimo teatar koji će braniti festival kroz sezonu. Ulazimo u slavljeničko-tranzicioni period”

Bitef je pozvan i sa zadovoljstvom je prihvatio da učestvuje u “Evropskom projektu Balkon”, koji će se povodom stogodišnjice završetka Velikog rata odigrati na balkonima ili ispred zgrada nekih od vodećih evropskih pozorišta u isto vreme;  10. novembra u 16 sati.

Biiće pročitan zajednički Manifest, o kojem će se zatim javno debatovati ispred pozorišta. Proglasiće se “Evropska republika”, kao vid nezadovoljstva trenutnim stanjem. Ideja je došla  od Miloa Raua i Roberta Menase, a podržali su je Elfride Jelinek, Antonio Negri, Dubravka Ugrešić, Srećko Horvat...

Medenica je na kraju citirao i deo Manifesta:

“Proglašavamo da je svako ko se trenutno nalazi u Evropi građanin Evropske republike. Mi shvatamo i prihvatamo našu odgovornost za zajedničke tekovine Univerzalne deklaracije ljudskih prava i zalažemo se da ona konačno postane realnost”.

 Prošle ovogodišnjeg nihilizma sledi katarza koja budi nadu. Dobrodošli u postapokaliptički svet.


 Fotografije: Marina Ilić, Bitef , KulturniK