Странице

петак, 19. октобар 2018.

Одржана друга прес конференција поводом 63. Међународног београдског сајма књига




На другој овогодишњој конференцији за новинаре одржаној 18. октобра у Медија центру, саопштено је да је све спремно за почетак 63. Међународног београдског сајма књига, који ће се одржати на Београдском сајму од 21. до 28. октобра 2018. године, под слоганом „Радост читања“,  а земља почасни гост је Краљевина Мароко.



Најављујући највећу и најзначајнију културну манифестацију у Београду, Иван Карл, секретар у Секретаријату за културу Града Београда, истакао је 

„да је Међународни београдски сајам књига културни бренд Београда и Србије и најдуговечнија и најпосећенија манифестација културе“. Он је рекао да Сајам књига представља једну велику породицу аутора, читалаца, издавача, преводилаца и библиотекара и додао да је „културна и едукативна мисија Сајма књига непроцењива јер пружа могућност за упознавање са новим токовима у домаћој, европској и светској књижевности“.

Зоран Аврамовић, председник Одбора Сајма књига, подсетио је да традиција Сајма књига траје још 1893. године, када је одржана прва изложба књига у Београду и додао да Сајам књига из године у годину настоји да ту традицију сачува, унапреди и обогати. Он је саопштио да ће 63. Међународни београдски сајам књига отворити песник и академик Матија Бећковић.  Нагласио је да је Сајам књига ове године остварио сарадњу са Министарством иностраних послова, а као резултат те сарадње биће одржана три предавања, на тему књига „Јасеновац Аушвиц Балкана“ , „Пупин -од усељеника до проналазача“ и „Дипломатска мисија др Давида Албале“. 

Број посетилаца, домаћих и иностраних излагача као и број програма Сајма књига повећава се из године у годину“  констатовао је Зоран Аврамовић и закључио да „у српској култури књига представља стуб друштвене и културне традиције“.


Њ.Е. Мохамед Амин Белхаж, амбасадор Краљевине Марока, изразио је задовољство и захвалност што је Краљевина Мароко прва арапска земља почасни гост Београдског сајма књига. 

„Књиге имају важну улогу у животу Мароканаца свих узраста, а сајмови попут Београдског, представљају одличну прилику да нас подсете на то колико је читање кључно за сопствени развој и непроцењива прилика да разумемо свет око нас, отварањем према другим културама и људима“. 

Он је истакао да ће поред штанда од 100 квадратних метара, изграђеног у оригиналном мароканском грађевинском стилу, учешће Краљевине Мароко на Сајму књига обогатити и присуство истакнутих мароканских аутора попут историчара и генералног секретара Савета мароканске заједнице настањене у иностранству Абдулаха Бусуфа, песникиње Сафае Сижилмаси Идриси, списатељице и преводиоца Сане Чаири и писца и уметника Тахара Бен Желуна.

Мирјана Лукић, саветник генералног директора Београдског сајма, рекла је да „Београдски сајам књига осећа велику одговорност и обавезу да један од највећих брендова у српској култури буде очуван“ и додала је Сајам књига не само највећа, већ и најугледнија културна манифестација Београда и Србије.

Сања Милић, уредник програма Сајма књига говорила је о програмима овогодишњег Сајма књига. Она је истакла да ће првог дана Сајма књига, након свечаног отварања, своју књигу, „Рат – митови СССР-а 1939 – 1945“, представити Владимир Медински, актуелни министар културе Руске Федерације. 

Важан део програма Сајма књига биће програми посвећени поезији и прози, попут „Дијалога поетика“, на којима ће учествовати песник и академик Матија Бећковић, писци Миро Вуксановић и Владимир Кецмановић. 

„Програми Сајма књига биће дијалошког карактера, у оквиру њих ће људи сучељавати своја мишљења, а писце ће представљати критичари кроз разговор“, нагласила је Сања Милић и подсетила да ће гости и учесници Сајма књига бити, између осталих и перуански писац и новинар Сантјаго Ронкаљоло, португалски писац Валтер Уго Маи, словеначки песник Роберт Симонишек, амерички писац Питер Брет, као и стручњаци и проучаваоци дела Михаила Петровића Аласа и Милоша Црњанског. 

Проблемска тема “Политика и књижевност” биће посвећена стогодишњици од рођења Александра Солжењицина, а биће обележени и јубилеји српске књижевности, 120 година од рођења Десанке Максимовић, 125 година од рођења Милоша Црњанског и 150 година од рођења Михаила Петровића Аласа

Програм Сајма књига обухватиће и програме “Књига у јавности” и “Књига ће спасити свет” у којем ће учествовати аутори, преводиоци, библиотекари, илустратори и графички дизајнери, а програм посвећен књижевности за децу носи назив по књизи Десанке Максимовић, “Бајка о Кратковечној”.

На најрепрезентативнијем сајму књига у региону, традиционално ће учествовати највећи домаћи, као и бројни инострани издавачи и писци, а током осам сајамских дана поштоваоци књижевности моћи ће по најповољнијим ценама да обнове своју колекцију књига најновијим насловима. 63. Међународни београдски сајам књига ће традиционално обележити последњу недељу октобра у Београду као празник књиге и културе.

Школски дан на 63. Међународном београдском сајму књига биће у  четвртак, 25. октобра 2018. године, појединачне улазнице коштаће 250, а групне 150 динара. Сајам књига је отворен за посетиоце у недељу 21. октобра од 10 часова.


Гости Београдског сајма књига


Владимир Медински рођен 1970, познати је руски политичар и публициста, од 2012. године  министар културе Руске Федерације. Читалачка публика га зна као писца јаких убеђења, широког знања и суптилног хумора. Његове књиге продате су у више од милион примерака. Он је најуспешниј ипублициста у Русији када је реч о књигама с историјском тематиком. Доктор политичких наука и депутат у Државној Думи, Медински је отпочео своју литерарну каријеру дискутујући с читаоцима о догађајима у Руској историји, формирајући о њима јасну, савремену слику. После прве књиге из серије „Митови о Русији“ (2008) која је неочекивано постала бестселер, следе још два додатна тома. Медински је и аутор књиге другачијег профила „Особеност националног ПР-а“  засноване на његовим предавањима (Медински је професор на Московском државном универзитету за међународне односе Министарства спољних послова, једном од водећих у Русији). 2011. објавио је књигу „РАТ Митови СССР-а 1939-1945“, која се односи на историју двадесетог века и догађаје у Другом светском рату. Та је књига постала прва у продаји ауторских права за „non-fiction“ литературу и доживела је и телевизијску адаптацију. 2012. Медински је објавио свој први роман „Зид“ чија су тема догађаји из периода руске историје с почетка 17. века (немирно време, руски „смутное время“). Ова књига продата је у педесет хиљада примерака, а драма која је настала по њој постављена је на сцени „Малог театра“. Владимир Медински објављује и научне радове, 2011. одбранио је докторску тезу о старим записима страних путника о Русији. Књига је привукла пажњу научне јавности, а његова теза је убрзо објављена и као научни рад и као дело писано у популарној форми. Медински је 2012. постао министар културе и био принуђен да напусти свој литерарни рад, али је наставио с предавањима, интервјуима и дискусијама везаним за своје чланке. Колекција тих наступа међу поштоваоцима његовог талента ужива високу популарност. Као аутор идеје за филм „Собибор“ (режија Константин Хабенски), који је посвећен побуни у истоименом нацистичком логору за истребљење Јевреја, Медински је иницирао и активно подржао и настајање других сценарија на тему ратне историје. Филм „Собибор“ је актуелни руски кандидат за Оскара ван енглеског говорног подручја. Књиге Владимира Мединског објављене су у Великој Британији, Грчкој, Србији и Бугарској. Књига Владимира Мединског „РАТ Митови СССР-а 1939-1945“ (Службени гласник Београд, 2018) биће представљена на 63. Београдском сајму књига у недељу, 21. октобра, од 20 часова у Сали „Иво Андрић“.

Јелена Сагаловић  је рођена  у Москви 1957. године. Ддипломирала на Одељењу за славистику Московског државног универзитета „Ломоносов“ (1980.), смер „Словенистика, србокроатистика, русистика“. Објавила више од 30 превода са српског и словеначког језика (историја, економија, право, публицистика, лингвистика, историја књижевности и др.). Бави се и књижевним превођењем. Превела је дела Д. Киша, Л. Блашковића, М. Пантића, И. Димић. Стални је вишегодишњи сарадник на издавачким пројектима на руском језику Филолошког факултета Универзитета у Београду чија је едиција „Језик и књижевност“ на 60. Међународном београдском сајму књига 2015. године добила признање за Издавачки подухват године. Уредник је у издавачкој кући „Центар књиге Рудомино“ (Москва), коме је на 61. Међународном београдском сајму књига 2016. године додељена награда „Доситеј Обрадовић“ за посебан допринос превођењу књижевног стваралаштва и представљању културе Србије. Активно се бави консекутивним и симултаним превођењем на највишем државном нивоу. Јелена Сагалович учествоваће у програму 63. Београдског сајма књига КЊИГА ЋЕ СПАСИТИ СВЕТ Искуство превођења српске, у понедељак, 22. октобра од 14 часова, на Платоу „Бранко Миљковић“.

Самтрјаго Ронкаљоло рођен у Лими, 1975, пише о страху, од политичке историје до свакодневног живота. Његов последњи роман зове се „Ноћ чиода“. Објавио је романе: „Максимална казна“ и „Црвени април“ (за који је добио награде Alfaguara и Independent Prize of Foreign Fiction). Преведен је на преко двадесет језика), затим романе „Тако близу живота“, „Оскар и жене“ и „Стид“, који је и екранизован. Као новинар, аутор је трилогије о стварним догађајима у хиспанском XX веку: „Четврти мач“, „Уругвајски љубавник“ и „Мемоари једне даме“, који се сматра „последњом цензурисаном књигом у Латинској Америци“. Часопис Granta уврстио га је међу најбоље писце своје генерације на шпанском језику. The Wall Street Journal га је окарактерисао као новог Гарсију Маркеса. Енглески дневник The Guardian сврстао је Црвени април међу највеће романе који су написани о Перуу. Карлос Фуентес је за њега изјавио да је један од најбољих писаца своје генерације на шпанском језику. Сантјаго Ронкаљоло учествоваће у програму 63. Београдског сајма књига ПИШЕМ, ДАКЛЕ ПОСТОЈИМ, Портрет писца, у понедељак, 22. октобра од 15 часова, у Сали „Иво Андрић“.

Валтер Уго Маи је уметничко име Валтера Уга Лемоса, рођеног у Анголи, 1971. Дипломирао је право и докторирао модерну португалску књижевност. Осим писањем, бави се и визуелним уметностима и музиком. Живи у градићу Вила до Конде на северу Португалије. Досад је објавио четрнаест збирки поезије, које су потом обједињене под насловом „Рачуноводство“. Аутор је тетралогије која садржи романе „Наше краљевство“ (2004), „Кајање Балтазара Серапјоа“ (2006), „Апокалипса радника“ (2008), „Машина за прављење Шпанаца“ (2010). За роман „Кајање Балтазара Серапјоа“ добио је награду “Жозе Сарамаго” (2007), коју му је уручио сам Сарамаго, назвавши његово писање правим “књижевним цунамијем”. Валтер Уго Маи ће наступити у програму 63. београдског сајма књига ПИШЕМ, ДАКЛЕ ПОСТОЈИМ, Портрет писца у среду, 24. октобра од 15 часова, у Сали „Иво Андрић“.

Роберт Симонишек рођен (1977, песник, писац и историчар уметности. Тренутно живи у Цељу, у Словенији. Студирао је филозофију и историју уметности, на којој је и докторирао. Песнички првенац Потопљени каталог објавио је 2003. године, док се његова друга збирка, Аутопортрет без мапе појавила пет година касније. Његова за сада последња песничка збирка Сеобе објављена је 2013. године. Симонишекови текстови преведени су на више језика, а његова поезија уврштена је у неколико домаћих и страних антологија. Приредио је и превео на словеначки поезију Дезмонда Егана и роман Вилијама Тревора. Пажњу критике привукао је и својим психолошким романом Соба испод замка, (2013), који је био номинован за словеначки роман године. Своје погледе на поезију, уметност и свет уобличио је у збирци есеја Лом простора, која је 2016. године проглашена за најбољу књигу есеја у Словенији.Роберт Симонишек учествује у програму 63. Београдског сајма књига ПИШЕМ, ДАКЛЕ ПОСТОЈИМ Портрет песника, у четвртак, 25. октобра, од 15 часова у Сали „Иво Андрић“.

Питер В. Брет (1973) дипломирао је енглеску књижевност и историју уметности на универзитету Бафало 1995. Пише епску фантастику. Аутор је романа: Пустињско копље, Сунчани рат, Ноћ демона, Престо од лобања, Утроба земље…Живи у Бруклину.Питер В. Брет ће наступити у програму 63. Београдског сајма књига ПИШЕМ, ДАКЛЕ ПОСТОЈИМ, Портрет писца у суботу, 27. октобра од 13 часова, у Сали „Иво Андрић“.

Никола Маловић рођен је 1970. у Котору. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду. Објавио је књигу кратких прича Последња деценија, новеле у драмској форми Капетан Визин – 360 степени око Боке, Перашки гоблен, и преко 2.500 текстова. Приче су му превођене на руски, енглески, пољски и бугарски. Награде „Борислав Пекић“, „Лаза Костић“, потом „Мајсторско писмо“ (за животно дело), „Лазар Комарчић“ и Октобарску награду града Херцег Новог – добио је за роман Лутајући Бокељ (2007). Комплетан је аутор књижевне фотомонографије Херцег-Нови: Град са 100.001 степеницом (2011), књиге документарне прозе Бокешки берберин (2015), Бога у Боци (2015). Приредио је Бокешки хумор (2017).  Објавио је Пругастоплаве сторије (2010), које с романом Једро наде (2014, награде „Перо деспота Стефана Лазаревића“, „Борисав Станковић“, „Печат времена“ и „Бранко Ћопић“) чине јединствени дуални прозни систем у савременој српској књижевности. Једро наде преведено је на руски (2017). Аутор је есејистичко-документарне прозе Бока Которска и Србија (2018). Од 2008. г. уредник је издавачке дјелатности херцегновске Књижаре Со (едиција „Бокељологија“). Колумниста је Недељника. Члан Српског књижевног друштва. Један је од оснивача Групе П-70. Живи у Херцег Новом. Никола Маловић учествује у програму 63. Београдског сајма књига ПИШЕМ, ДАКЛЕ ПОСТОЈИМ у суботу, 27. октобра од 14 часова, у Сали „Иво Андрић“.

Венко Андоновски (Куманово, 1964), романсијер, приповедач, драмски писац, песник, есејист, књижевни теоретичар, универзитетски професор, преводилац. Андоновски је студирао и докторирао на Филолошком факултету у Скопљу, где је професор теорије књижевности. Један је од најзначајнијих и најчитанијих савремених македонских писаца. Добитник је „Рацинове награде“, Награде „Утринског весника“ за роман године, Награде „Стале Попов“ и Награде „Балканика“ за најбољу балканску књигу године. Преведен је на више европских језика. Најзначајније књиге: Фреске и гротеске (приче, 1993), Азбука за непослушне (роман, 1994), Побуна у дому за старе (драма, 1994), Пупак света (роман, 2000), Кандид у земљи чуда (драма, 2001), Вештица (роман, 2006), Олово у јастуку (роман, 2010), Математичарева ћерка (роман, 2013). Живи у Скопљу.

Геран Евердал, рођен 11. новембра 1964. године у Шведској у малом граду Питеу, је познати шведски филмски критичар, новинар, радио-водитељ и писац. Има редовну колумну у новинама у којима пише филмске критике и критике поп-културе, а сваког петка увече води популарну шведску радио-емисију „Присмотра“. Сарадник је шведске националне радио-телевизије. Аутор је неколико књига: „Сапуница: љубав, издаја и прелепа мржња на малим екранима” (1998), „Општа култура за почетнике: постани експерт за 5 минута” (2016) и „Лагом” (2018). Поносан је што је био тај који је препознао да је дански концепт hyggе стила живота замењен новим трендом, односно шведским lagomom.

Дејан Трајкоски (1977, Прилеп) један је од најзначајнијих савремених прозних македонских писаца. Аутор је романа ,,Истина, љубав” (Рашомонијада) (2012) и ,,Неверство” (2014) који је преведен на јерменски, енглески, албански и српски језик. Идејни је аутор и директор Интернационалног књижевног фестивала „ПРО-ЗА Балкан”. Власник и уредник издавачке куће „Прозарт медиа”. Члан је Интернационалне федерације филмских критичара FIPRESCI, Друштва македонских писаца и македонског ПЕН центра.

Драгиња Рамадански је магистрирала је 1985. године на Филолошком факултету у Београду, где је завршила основне студије руског језика и књижевности. Докторирала је 1992. године, на Филозофском факултету у Новом Саду , где данас предаје са звањем ванредног професора. Објавила дела: “Пародија у роману Село Степанчиково Ф. М. Достојевског”, “Снешко у тропима”, “У потрази за фигурама”, (коаутор). Добитница је и бројних награда: Друштва књижевника Војводине (2000), за превод године (А. Генис, Тама и Тишина; Довлатов и околина); „Лаза Kостић“ (2003) на 9. међународном Салону књиге у Новом Саду (А. Генис, Kула вавилонска и Павел Kрусанов Ујед анђела); „Милош Н. Ђурић“ (2004) за најбољи превод из области есејистике (А. Генис, Сточићу постави се); „Босиљак“ (2005), за преводилачки допринос мађарској књижевности (Ј. Сивери, Распуклина), Друштва књижевника Војводине (2013) за превод године (Ото Толнаи, Kишињевска ружа).

Душан Шимко, рођен је у Кошицама (Словачка) 1945. године. Након што је Чехословачка нападнута од стране совјетских трупа, емигрирао је у Швајцарску 1968. године, где му је додељен политички азил. Завршио је студије у Базелу и до сада је био активан као словачки писац, универзитетски предавач, филмски стваралац и новинар. Објавио је до сада „Жан-Забалин Маратон“, „Јапански диван“, „Шести батаљон“, „Егзил у Базелу“ (Exil in Basel) и „Губио – књига доушника“, „Мрамор и гранит“. Такође је заступљен у антологијама „Преглед савремене фикције: нова словачка фикција“, Лето 2010; „Басел Ерлесен“; „29 прича из Словачке“; „Кошице (Касса) је био европски град“. Књиге Душана Шимка преведене су на немачки, енглески, мађарски и чешки.

Ерик Гобети (Торино 1973) је историчар фриленсер. Држи предавања и конференција посвећене историји Југославије, од Гаврила Принципа до наших дана. Објавио је разне књиге, између осталих: „Случајни диктатор: један мали дуче ког је протежирала фашистичка Италија“ (Dittatore per caso, Un piccolo duce protetto dall’Italia fascista), о хрватском усташком покрету тридесетих година, затим „Весела окупација: Италијани у Југославији 1941–1943“ (L’occupazione allegra. Italiani in Jugoslavia 1941–1943), па „Савезници непријатеља: италијанска окупација у Југославији“ (Alleati del nemico. L’occupazione italiana in Jugoslavia). У међувремену истражује Балкан и организује туристичка путовања у земље бивше Југославије. Многе од својих авантура са тих путовања испричао је у дневнику-репортажи „Нема проблема“ (Nema problema! Jugoslavie, 10 anni di viaggi, 2011). Године 2016. је приказан његов први историјски документарни филм „Партизани: италијански покрет отпора у Црној Гори“ (Partigiani. La Resistenza italiana in Montenegro).

Еуђен Симион (1933) је познати румунски књижевни критичар и историчар. Председник је Одељења за филологију и књижевност академије Румуније. Своју каријеру је започео као научни истраживач у Институту за историју и теорију књижевности „Г. Kалинеску“ при Академији Румуније, затим је радио као професор на Филолошком факултету на Универзитету у Букурешту, а предавао је румунски језик и књижевност и у Паризу, на Сорбони. Био је председник Академије Румуније (1998-2006), а члан је Румунске и Данске краљевске академије наука, дописни члан Академије моралних и политичких наука из Француске, почасни члан Молдавске академије наука. Добитник је бројних награда, признања и почасних доктората, између осталог и Ордена Легије части (2002). Објавио је дела: ,,Еминескуова проза”, ,,Еуђен Ловинеску, искупљени скептик”, ,,Смернице у савременој књижевности”, ,,Румунски писци данашњице (I-IV)”, ,,Јутро песника”, ,,Меркуцијева смрт”, ,,Матерњи језик и језик поезије”, ,,Kритички одломци (I-IV)”, ,,Мирча Елијаде, чворови и знаци прозе”, ,,Сиоран – митологија несавршености”, ,,Румунски класици”.

Игор Берглер је рођен 1970. године у Румунији. Детињство је провео у Темишвару, окружен великом породицом у којој се говорило неколико језика – због тога сада течно говори пет језика, а користи бар још пет. Одувек је маштао о кинематографији, , и зато је студирао филмску режију, сценарио и теорију филма, прво у Букурешту, а затим и у Берлину. Од 12 филмова за које потписује сценарио и режију, два су први филмови снимљени у приватној продукцији у Румунији након пада комунизма. Иако има много омиљених писаца, издваја Џојса и Фуентеса као најдраже, али одмах уз њих додаје Борхеса и Данила Киша. Најтеже му је да се одлучи када треба да бира омиљене филмске великане: Кустурица, Куросава, Фелини. Његов роман Изгубљена Библија најпродаванија је књига у Румунији у последњих 20 година – за годину дана, продато је више од 100.000 примерака.

Иштван Лакатош је рођен је 1980. године у Будимпешти. Студирао је мађарску књижевност и језик, и комуникологију у Будимпешти. Лакатош сам илуструје своје књиге у свом препознатљивом стилу, који се често назива „мађарски одговор на Тима Бартона”, вероватно због необичности илустрација за које се на први поглед не може рећи јесу ли намењене деци или одраслима. Написао је неколико илустрованих романа за децу: ,,Fabiola” и,,Lencsilány” (Nyitott Könyvműhely, 2010).Најпрестижнију награду за стваралаштво у области стрипа – Alfabéta Prize, освојио је двапут за причу (2009. и 2010. године) а 2010. године проглашен је стрип аутором године. Освојио је награде Art Comix pályázat (2006), Mátyás, a király pályázat (2008), Aranyvackor díj (Dobozváros, 2010), Csodaceruza illusztrációs pályázat, megosztott 3. hely (2011), Év Gyermekkönyve 2011 i Műút-nívódíj, képregény kategória, 2014. Члан је секције за стрип Мађарске академије. Илустровао је и књиге других аутора, од којих су најпознатије илустрације за ,,Прича о људима и животиња” Људмиле Улицкаје (2009) и више романа мађарског писца за децу Андраша Баткија. Иштван Лакатош често пише на савременим литерарним блоговима.

Лота Олсон је шведска новинарка и једна од најпризнатијих књижевних критичарки у Шведској. Од 1987. године пише за познати шведски јутарњи лист Dagens Nyheter, а од 2001. године је уредница рубрике која се бави приказима књига за децу. У Шведској и у појединим државама Европе држи радионице и семинаре писања књижевних приказа. Поред писања критике дечје књижевности, бави се и критиком крими романа.



Марко Томаш је рођен 1978. године у Љубљани. Објавио је осам књига поезије и један је од најважнијих песника на територији бивше Југославије. Живи у Мостару. Радо је виђен у Београду, а Издавачка кућа ЛОМ објавила је 4 његове књиге: антологију „Варање смрт“ (2014), „Црни молитвеник“ (2015), „Регата папирних бродова“ (2016) и „Тридесет девети мај“ (2018). У Београду му је објављена и књига поезије и прича „Одрастање меланхолије“ (Kонтраст, 2016) и публицистичка књига „Колодвор и параноја“ (Рашић, 2016).

Милош Окука, славистa, рођен је 1944. у Поријама код Улога (источна Херцеговина). Био професор Филозофског факултета у Сарајеву. Од 1992. стално на Универзитету у Минхену. Објавио више стотина научних и стручних радова и књиге: „Sava Mrkalj als Reformator der serbischen Kyrilliza” , “Говор Раме”, “Језик и политика”, “Приче о облицима ријечи”, “У Вуково доба”, “Огледи о нашем књижевном језику”, “A Bibliography of Recent Literature on Macedonian, Serbo-Croatian, and Slovene Languages, “Књижевни језик у Босни и Херцеговини од Вука Караџића до краја аустроугарске владавине” (с Љиљаном Станчић), “Босна и Херцеговина прије 100 година у речи и слици” – Bosnien-Herzegowina vor 100 Jahren in Wort und Bild – Bosnia and Hercegovina from 100 yers ego (с Мехом Шоше), “Српски на кризном путу”, “Српски дијалекти”, “Појања и казивања у скрбна и бесудна времена”, “Књижевнојезичка баштина босанских и херцеговачких Срба под турском влашћу”, Сало дебелога јера ливо азбукопротрес Саве Мркаља у старом и новом руху, У вртлогу Матице, Морине у Херцеговини (с Николом Лакетом). За научни рад добио је награду Града Сарајева 1985. године, награду „Сава Мркаљ“ СКД „Просвјета“ из Загреба 2014. и награду Павла и Милке Ивић 2014.

Предраг Слијепчевић је предавач на Универзитету Брунел у Лондону. Његова истраживања фокусирана су на молекуларну организацију хромозома (посебно његових завршних делова познатих као теломере), генетске механизме старења и рака, филозофију еволуције и филозофију науке. Образовање је стекао у бившој Југославији, a непосредно пред трагични рат у Босни и Херцеговини добија три стипендије у исто време: Фулбрајтову стипендију за UCSF (University of California San Francisco), стипендију Британског савета за боравак на универзитету „St. Andrews“ у Шкотској и стипендију Европске уније Темпус за боравак на Универзитету Леиден у Холандији. Убрзо добија посао на универзитету Kембриџ, a од 1998. године ради на Универзитету Брунел у Лондону. Објавио је преко 60 научних радова, неколико поглавља у књигама, учествовао у неколико патената и уредио књигу „Telomeres and Telomerase”, коју је објавио швајцарски издавач „Kаргер“ 2009. године. Тренутно обавља функцију директора докторских студија на „Department of Life Sciences“ Универзитета Брунел. Његову биографију објавио је водећи светски издавач биографских података „Маrquis“ у издању „Whо’s Whо in the Wоrld“ за 1998. годину.

Сања Николић је рођена 1976. године у Сплиту. Дипломирала је филозофију на Београдском универзитету. Објављивала је поезију и приче. Њен први роман је „Сила и Сони у Берлину“, о животу у емиграцији, што је једна од кључних тема нашег времена. Живи у Берлину.

Џуди Kертин је ирска списатељица. Студирала је енглески и немачки језик, након чега је годинама радила као учитељица. Прву књигу је написала 1999. године и до данас се професионално бави писањем за децу и одрасле. Њене књиге су бестселери у Ирској, а преведене су и на српски, португалски, немачки, руски и литвански језик. Креативни центар објавио је до сада тринаест књига Џуди Kертин. У едицији „Свет је један“ објављен је њен најпознатији серијал од седам романа о најбољим другарицама Алис и Меган, као пет књиге из популарног серијала о девојчици Иви Гордон. Нови серијал о тинејџеркама Моли и Бет обухвата три романа, од којих је „Time after time“ објављен недавно у издању Креативног центра, а за предстојећи Сајам књига из штампе ће изаћи и наставак – „Stand by me“. За тај роман Џуди Kертин је 2017. освојила награду за најбољу дечју књигу у Ирској.

Фотографије: Медија центар, Сајам књига 

Нема коментара:

Постави коментар