IFTR: U ime Gospoda– Hladni kristaški rat

„nema više tolerancije“, jer je „vreme da prihvatimo sebe kao one koji zaista jesmo“

U okviru  prvog dana Svetskog kongresa Međunarodne federacije za pozorišna istraživanja (International Federation for TheatreResearch – IFTR) u Narodnom pozorištu u Beogradu za delegate i novinare upriličena je, nešto manje od mesec dana od subotičke premijere (16.6), provokativna predstava Andraša Urbana „U ime Gospoda“. 

Prvo, pa muško. Surovo-brutalna i aktuelna predstava o sudaru i nerazumenanju svetova, kultura i životnih stilova. U novom, ovaj put, hladnom, krstaškom ratu. Hrišćanstvo i islam u ime boga gledaju se pogledom punom straha i mržnje. A molitve upućene nekom tamo višem i dalekom biću deluju slično, da ne kažem isto. Amin.  

Sagledano staloženo i višeslojno, s više strana, a izrečeno u vidu žustre polemike, tečno i brutalno. Skoro nisam prisustvovao predstavi s toliko izrečenog teksta. A još na mađarskom, pa ti razumi (a razumeo sam). Urban je sve razložio do najsitnijih detalja, nikog ne štedeći i za svakoga uspevši da pronađe razumevanje, čak i za ono škakljivo, pokušavajući da sazna odakle taj tragični nesporazum. 

Sagledajavajući različite religijske poglede na svet, ono privlačno i ono odbojno u njima, tematizujući seksualne slobode i mesto žene u njima, on traži uzroke za visoke ograde sa NATO žilet žicom, zašto bi se neko digao u vazduh, recimo u pozorištu.  

Kako ko shvata higijenu, kakvu ko hranu jede (upečatljiva scena sa svinjskom glavom i njenim kasapljenjem), koliko je to važno kada nestanema, kada se svi pretvorimo u kosture. 

"Ova situacija koju nazivamo kao migrantska kriza i tako dalje, znači ceo taj odnos što se pojavljuje i u sukobljavanju hrišćanskog ili muslimanskog, ili u sukobljavanju hrišćanstva i islama, je ustvari povod da se bavimo tim fenomenom mržnjom i kako čovek podleže određenoj manipulaciji i demagogiji“ konstatuje reditelj Andraš Urban.

Četvoro glumaca (tri muškarca i jedna žena) tokom ove predstave deklamiju, skaču, izgaraju, pokušavajući da prenesu frustracije stanovnika Starog kontinentra, preciznije vojvođanskih Mađara pred dolaskom nezvanih izbeglica sa ratnih područja Bliskog istoka.

Videćete već pomenuto čerečenje svinjske glave, sprdanje sa papom, možda će čudni neznanac sesti pored vas i početi nešto da mumlja. U svakom slučaju bićete uznemireni.

Pa, što i ne biste?

Provokativna predstava, daleko od licemerne političke korektnosti udara u samu srž problema, osveetljava ga i ogoljeva, suočavajući publiku s svim njenim užasom i besmislenošću. 

Na kraju jedna stvar koja nema veze s ovim komadom, ali možda i ima. Sa svetom u kojem živimo i lažnim shvatanjem morala. Pišući recenziju jednog filma (u kojem je glumica veći deo oblažena do pasa) dobio sam poruku od Fejsbuka da mi je zabranjeno objavljivanje u narednih 24 časa. Nikave veze nema što je u pitanju film. Da sam stavio sliku ubijenog psa ili nekog drugog vida nasilja ne bi im ništa smetalo. Imamo Inkviziciju XXI veka.

A nagost. Molim gospodu reditelje da ne skidaju glumce. A rađamo se goli, zar ne?

Pozorište "Kosztolányi Dezső" | U ime gospoda

Režija: Andraš Urban

Dramaturg: Kata Đarmati

Vizuelizacija: Andraš Urban

Кompozitor: Irena Popović

Koreograf: Vedrana Božinović

Igraju:

Boris Kučov

Gabor Mesaroš

Imre Elek Mikeš

Emeše Nađabonji