IFTR: Magbet Bitef teatra

Drugog dana IFTR-a dok je grad hipnotizarano pratio fudbalski meč Francuska- Belgija (1:0), Dom omladine Beograda na trenutak je postao Škotska. Poprište jednog krvavog pira... A pošto sam, kako dobri običaji nalažu, stigao prerano upitao sam, ljubazno, radnika obezbeđenja da li bih mogao da skratim vreme do predstave da odgledam prvo poluvreme već pomenutog fudbalskog meča.

 "A vi ste?", upitao me je službeno hladno.

"Novinar, čekam da počne predstava", odgovorih i pokazah svoju novinarsku akreditaciju.

"Tako kaži, čoveče! Sedi i gledaj. Moram da pitam, muvaju se ovde razni, mi ih zovemo 'skupljači perja!'"

U Šekspirovoj tragediji „Magbet“ iz 1606. naslovni junak je vojskovođa koji se bori za škotskog kralja. U pitanju je, po mišljenju mnogih, najkrvavija Šekspirova drama. 

Pa kako je onda pretočiti u ples? 

Savremeno koreografsko tumačenje Magbeta nudi pregršt scenskih mogućnosti. Lik Ledi Magbet uvek je izazivao posebnu pažnju, a svakako vrlo je atraktivna i pojava tri veštice dugih kosa kojima šibaju, koje će, kao i svi ostali likovi, biti vizuelno uklopljene u vanvremenski okvir, pružajući publici osećaj modernosti, savremenosti i nadasve univerzalnosti Šekspirovih ideja.

Pravimo mali intermeco da bismo smirili ustalasale duhove. Da li znate koji je bio kriterijum u srednjem veku da se neka žena kvalifikuje u veštice? Pa da ima  manje od 50 kilograma, da bi mogla da koristi prevozno sredstvo.

Stilski pročišćeno i scenski elegantno, u scenografiji crne boje i kostimima mračnih boja (s izuzetkom jednee crvene raskošne haljine), svetla koja kao i muzika uznemirava i na trenutke postaje zlokobna. Sve to je poligon za ljudi sa velikim ambicijama, koji žele da ih sprovedu u delo. Sva sredstva su dozvoljena u borbi za presto. Ali takav krvav pir nije lišen lepote one ženske, bilo one idilične ili one koja izaziva strah. Na delu je opšta manipulacija. 

A cena? Prava sitnica: prolivena krv, kajanje i ludilo.

A na vrhu smo sami, tu duvaju jaki vetrovi, i na toj čistini vidi se sva naša prljavština.

MILOŠ ISAILOVIĆ, koreograf je rođen 1988. godine u Loznici. Tokom školovanja u Baletskoj školi Lujo Davičo, kao jedan od najdarovitijih učenika, dobija stipendiju na Baletskoj akademiji u Cirihu. Posle povratka iz Ciriha, diplomira u školi Lujo Davičo.

Od 2009. godine igrao je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, a istovremeno je i član BITEF dens kompanije koja je nastala u okviru programa BITEF teatra.

U Narodnom pozorištu je igrao je u baletima Uspavana lepotica, Labudovo jezero, Žizela, Don Kihot…, zatim u predstavama Interval, Ko to tamo peva, Viva la Vida, Dama sa kamelijama, Lisabonska priča… U BITEF dens kompaniji igrao je u produkcijama Voljen, Otelo, Božanstvena komedija, Alfa Bojsi, Kada bismo svi malo utihnuli, Yesterday, seti se da zaboraviš, Želeće mašine, Don Žuan, Ptice…

Nagrade:

Treća nagrada na međunarodnom takmičenju u Berlinu 2005. godine

Prva nagrada na međunarodnom takmičenju u Ćezeni 2005. godine.

Državni šampion u modernom plesu Srpske Plesne Asocijacije

Dobitnik nagrade za najboljeg koreografa na Dens festivalu u Novom Sadu 2012. godine

Dobitnik nagrade za najboljeg mladog izvođača u Srbiji za 2012. godinu

Dobitnik nagrade Dimitrije Parlić za predstavu Dunjaluk, 2016. godine.

Od 2012. godine radi kao plesni pedagog u studiju Ris i sa polaznicima kreira komad Porodični portret izveden na sceni BITEF teatra.

Od 2014. godine uspešno void seminare i radionice u Hrvatskoj, Makedoniji, Rumuniji, Češkoj, Poljskoj, Americi, sa “York Circuit Debris” company iz Njujorka.

2015. godine kreira svoju prvu profesionalnu predstavu Dunjaluk u produkiji BITEF teatra i izvođenju BITEF dens kompanije.

Iste godine radi u Narodnom pozorištu u Mariboru, (SNG) i postaje asistent Edvarda Kluga, sa kojim kao solista realizuje balet Per Gint.

2016. godine realizuje predstavu Stranac, u koprodukciji Nacionalne fondacije za igru i Hartefakt fonda. Iste godine postavlja Per Ginta u Nacionalnoj Operi u Rigi i osvaja nagradu Dimitrije Parlić za predstavu Dunjaluk, koju dodeljuje Udruženje Baletskih Umetnika Srbije.

2017. godine kao asistent Edvarda Kluga postavlja balet Per Gint u Novosibirsku.

JASMINA HOLBUS, scenograf je diplomirala enterijer na Chelsea Collage of Art & Design u Londonu 1996. godine. Član je Udruženja književnika Srbije od 1993. godine i ULUPUDS-a od 2007. godine sa statusom samostalnog umetnika.

Autor je različitih umetničkih projekata, u arhitekturi, grafičkom dizajnu i u oblasti audio-video instalacija (Art Bienale, Barselona 2005). Njeni radovi iz oblasti primenjene umetnosti su rednovno selektovani i zastupljeni na značajnim grupnim izložbama u zemlji.

U pozorištu radi kao scenograf od 2003. godine. Do sada je izvedeno jedanaest predstava u njenoj scenografiji. Bila je angažovana u Jugoslovenskim dramskim pozorištem kao scenografkinja na predstavama Pred penzijom Tomasa Bernharda u režiji Dina Mustafića, Banat Uglješe Šajtinca u režiji Dejana Mijača, kao i na predstavama u režiji Miloša Lolića, Druga strana Dejana Dukovskog, Sanjari Roberta Muzila, Otelo Vilijema Šekspira. Adaptirala je scenografiju Vladislava Lalickog Buba u uhu u režiji Ljubiše Ristića. S Lolićem je sarađivala i na predstavama Velika bela zavera Dimitrija Vojnova, Muška stvar F.K. Kreca (Atelje 212), Bog je DJ (Malo pozorište „Duško Radović“). U Srpskom narodnom pozorištu bila je scenograf predstave Zojkin stan Dejana Mijača.

Dobitnik je godišnje NAGRADE ULUPUDS-a ZA SCENOGRAFIJU ZA 2013. godinu.

BITEF TEATAR I CENTAR ZA KULTURU TIVAT

Po motivima istoimene drame

Vilijama Šekspira / William Shakespeare

MAGBET / MACBETH

Predstava savremenog plesa

Koreografija: Miloš Isailović

Kompozitor: Draško Adžić

Dramaturgija: Jelena Kajgo

Scenografkinja: Jasmina Holbus

Igrači/ce BITEF dens kopanije:

Dejan Kolarov

Ana Ignjatovic-Zagorac

Tamara Pjević

Miona Petrović

Branko Mitrovic

Nataša Gvozdenović

Jelena Bulatović

Kostimografija: Slavna Martinovic

Režija na predstavi: Luka Mihovilović

Dizajn svetla: Jasmina Holbus, Luka Mihovilović

Izvršna produkcija: Jovana Janjić i Vojislav Kaluđerović

Foto i dizajn: Slavica Dolašević

Trajanje 60′.