Usamljenost: Đavo se krije u pojašnjenjima

U XXI  veku izgleda da nam je potrebna nova definicija usamljenosti.

Nekada čovek je bio usamljen, osamljen, ako bi bio van društva drugih ljudi.  Prvo se dešavalo čudacima, pustinjacima, onima koji su živeli u divljini, daleko od prvih suseda. A onda s razvojem grada, gde po logici čovek ne bi trebao da je sam, javilo se taj fenomen-usamljenosti u prenaseljenim gradovima.  Gde ljudi dele samo prostor, ali ne komuniciraju međusobno, gde su otuđeni i bez međusobne empatije. 

S razvojem tehnike, kako bi se ova teskoba prikrila izmišnjen je radio, pa TV, a sa razvojem računara, interneta, društvenih mreža i virtuelnih svetova čovek sedeći sam u sobi i buljeći u svetlost ekrana, mobilnog telefona ili tableta ima utisak da je u žiži zbivanja, da je uključen i prihvaćen, da je važan drugima, ali s isključivanjem ovih gadžeta vraća se u stvarni svet.  

Dobijanje lajka ili novog pratilaca, pandan je onog nekadašnjeg izlaska s društvom na piće. Na čašicu razgovora.

Koje su sada presušile ili se barem dobrano proredile.