Pozorišni život Zagreba - Proces u Gaveli, Per Gint u HNK, Tit Andronik u ZKM, a Samoubica u Kerempuhu

od Kulturnikovog dopisnika iz Zagreba

Proces u Gaveli

 

Zagreb može da se pohvali zavidnom kafkijanskom tradicijom. Orson Vels je ovde snimio svoj „Proces“ davne 1962. godine sa Entonijem Perkinsom u glavnoj roli. Neki zlobnici kažu imao je problema sa budžetom za taj film, te nije stigao da ga dovrši za Venecijanski filmski festival.

U novoj pozorišnoj inscenaciji scena je prazna, izuzev jednog stola i tek par stolica. Kako vreme odmiče, ne menja se mnogo toga, samo se, kaa u nekom birokratskom hororu nagomilavaju plavi kartonski registratori.
 

Noćna mora svakog doslednog birokrate, a Kafka je to svakako bio. Teško razumljivo danas u eri računara. Možda samo možemo napraviti grubo poređenje sa nesačuvaniim fajlovima ili prepunjenim diskom. Te fascikle, simbolički zatrpavaju aktere drame.

Predstavu potpisuje reditelj Rene Medvešek,  koji Kafku ceni zbog duhovitosti, inspirativnosti  i potrebe za novim čitanjem, a premijera je upriličena u zagrebačkom pozorištu Gavela, 14. marta ove godine.

Tim povoom on kaže:

„Ovaj komad gotovo da nije igran od kraja Drugog svetskog rata u zagrebačkim gradskim pozorištima. Koliko znam, jedini izuzetak je  &TD i Kazalište slijepih i slabovidnih. 

Pretpostavljam da  je “Proces” svojedobno i nije bio preterano poželjan na repertoaru zato što teskobno okruženje romana podseća na naličje života u prošlom sistemu, čije se posledice i danas osećaju.“

Siže ovog romana svima nam je dobro poznat iz školske lektire: glavnog junaka, službenika Jozefa K. baš na njegov tridesetiprvi rođendan privode dva agenta. Iako, ne postoji racionalni razlog niti vidljiva krivica, sudski proces se odvija, ali netransparentno, sa suludim obrtima, temeljeći optužbu na subjektvnom osećaju krivice optuženog. Ređaju se ročišta na neuobičajnim lokacijama, pojavljuju se svedoci koji imaju da nešto kažu, a on ih i ne poznaje, stvar ma kako blentava bila od početka se zahuktava....

Odstupanja od romana su minimalna, tek u vidu pojašnjenja, i to samo onda kada je to baš nužno. Svako ko je čitao Kafku zna kako je kod njega važna ta mučna, teskobna atmosfera, a jedno od sredstava koja ovome doprinose u ovom komadu je i muzika Zorana Šćekića.

Predstava traje nešto manje od dva sata.

Uloge tumače Nikola Baće, Hrvoje Klobučar, Ivan Grčić, Darko Stazić, Nela Kocsis, Sven Medvešek, Ankica Dobrić, Natalija Đorđević, Perica Martinović, Martina Čvek... Dramaturg je Dubravko Mihanović,  kostimografkinja Marta Ćopo, a scenografkinja Tanja Lacko.

U komšiluku Gavele, u Hrvatskom narodnom kazalištu (HNK), Medvešek je režirao predstavu "Tko pjeva zlo ne misli”. Karte za ovu predstavu ne mogu nabaviti već mesecima, od premijere u septembru prošle godine. A sada malo više o jednoj drugoj predstavi u HNK.

Per Gint u HNK

 

Za subotu 21. april zakazana je premijera Per Ginta, Henrika Ibzena, klasičnog dela dramske knjiženosti u čitanju poznatog norveškog redatelja Erika Ulfsbija u zagrebačkom nacionalnom teatru,a  u sklopu projekta Europske pozorišne labaratorije. Praizvedena je bila 1867.godine u Oslu.

Podsetimo se, ovde imamo posla sa antijunakom, lažljivcem, avanturistom i nepopravljivim romantikom, sinom bogatog trgovca, koji je proćerdao nasledstvo i do prosjačkog štapa doveo svoju majku i sebe.

Pratimo život Per Ginta u pet različitih faza, kako prolazi kroz izazove u različitim životnim dobima, tako se i on sam menja od mladalačkog zanosa, ljubavi i kidnapovanja neveste, do politike i starosti, a sve naizgled bajkovito i sa naglim preokretima. Skita od Maroka do egipatske pustinje, sve vreme u potrazi za sobom i svojom suštinom. Per Gint je čovek koji laže samog sebe i koji od života beži u sanjarenje i maštanje.

Eric Ulsfibi je norveški reditelj poznat po savremenim interpretacijama dramskih klasika i mjuzikla.  Od 2010. godine umetnički je direktor Det Norske Teatret u Oslu. Dobitnik je dve prestižne norveške Nagrade Heda za najbolje predstave sezone. Na jednom od najstarijih norveških pozorišnih festivala 2014. postavio je Per Ginta na obalama planinskog jezera Gålåvatnet, pobravši simpatije i kritike i publike. 

Henrik Ibzen (1828-1906) rođen je u Skienu, Norveškoj. U svojim dramama je analizirao moralne nedostatke modernog društva. Bio je sin propalog trgovca i već od petnaeste godine morao je sam da se izdržava. Bio je lekarski pomoćnik i pripremao se za studije medicine, ali ipak sve to ostavlja i počinje da proučava književnost. Kao saradnik mnogih norveških novina, putuje u Dansku, Nemačku i Austriju, a u Italiji je proveo četiri godine. Godine 1891. vraća se u Norvešku posle 27 godina provedenih u inostrantsvu. Kao dvadestogodišnjak, pod uticajem revolucionarnih zbivanja u Evropi, piše svoju prvu dramu „Catilina.“ Umro je u Oslu.

 

Tit Andronik u ZKM

 

Zagrebačko kazalište mladih (ZKM) 23. februara je premijerno prikazalo  predstavu „Tit Andronik“, najkrvaviju Šekspirovu tragediju u režiji Igora Vuka Torbice. U glavnim ulogama nastupaju Sreten Mokrović, Katarina Bistrović Darvaš, Mia Biondić i Rakan Rushaidat. 

Ovo je repriza saradnje Igora Vuka Torbice i ZKM-a (posle velikog uspeha „Hinkeman“ po motivima drame Ernsta Tolera i ponovna  saradnja  sa dramaturškinjom Katarinom Pejović.)

Tragičnu priču sastavio je od motiva iz Ovidija, Seneke i spomenute "Španske tragedije". U njoj govori o rimskom vojskovođi Titu Androniku koji se posle uspešnih ratova protiv Gota, pobednički vraća u Rim, gde u miru doživljava nesreću za nesrećom. Ginu mu sinovi, lažno optuženi za ubistvo, siluju mu i sakate ćerku Laviniju, te i on sam na prevaru gubi ruku. 

Nakon što postane jasno da su sve to osvete delo gotske kraljice Tamore, koju je iz bahatosti doveo u Rim i ostavio ua životu, Tit priređuje večeru na kojoj će joj ponuditi meso njenih sinova.

Ove sezonu Zagrebačko kazalište mladih (ZKM) obeležava sedamdesetogodišnjicu osnivanja (29. februara 1948.) . Čestitamo!!!!!

Srpski redatelj Bojan Đorđev postavio je u saradnji s dramaturgom Goranom Ferčecom monodramu „Ljudski glas”, u prevodu Urše Raukar, nastale po delu Žana Kotoa. 

Reč je o drami iz 1930. godine koncentrisanoj na govoru ostavljene žene. 

Premijera je bila 17. februara 2018. godine

Dugogodišnji glumac ZKM-a, redatelj i koreograf Edvin Liverić radi komad „Proba orkestra” po tekstu Federika Fellinija. Vašem izveštaču su interesantni i komadi „Ponovno ujedinjenje dviju Koreja" i „Šerlok Holms“.

Samoubica N. Erdmana u Kerempuhu

 

 

Jedan od najvećih klasičnih tekstova svetske dramatrugije, satirična komedija „Samoubica˝ u režiji Vite Taufera započelo je svoj pozorišni život 13. aprila na sceni Satiričkog kazališta Kerempuh.

Autor ovog teksta, Nikolaj Robertovič Erdman, kojeg smatraju naslednikom Čehova i Gogolja, napisao je ovo delo, a Staljin ga je nazvao praznim i zloćudnim, te je njegovo izvođenje u Rusiji bilo zabranjeno sve do 1982. godine, a autor je bio prognan.

Sve u ovom komadu započinje slučajno, jednom banalnom bračnom svađom usred noći da bi odmah zatim protagonisti, a i publika s njima, bila nepovratno bačena u vrtlog društveno-političkih zbivanja. Erdman vešto plete dramske niti u sukobu javnog i privatnog, između ljudskosti i propagande, te  čoveka i njegova osećanja kontfrontira hladnom i proračunatom političkom establišmentu.

Jer, državno ustrojstvo, ma kako ono bilo po svom karakteru, u manjoj ili većoj meri guši individualnost, a u korumpiranom društvu najprije stradaju lična sloboda i ljudsko dostojanstvo. ispostavlja se tako, da ukoliko budemo živeli po svim društvenim normama, da ćemo sasvim sigurno propasti.

Nikolaj Robertovič Erdman bio je ruski komediograf ( 1902. – 1970.). Autor je poeme Autoportret (1922), dramskih tekstova, parodija, skečeva ifilmskih scenarija. Proganjan je tokom tridesetih godina XX veka.

Prevod: Božidar Violić

Reditelj i scenograf: Vito Taufer

Autorka  adaptacije i dramaturškinja: Dora Delbianco

Autor muzike i tekstova pesama: Mate Matišić

Kostimografkinja: Manuela Paladin Šabanović

Direktor svetla: Miljenko Bengez

Pomoćnik reditelja: Tim Hrvaćanin

Pomoćnica kostimografkinje: Ivana Butković

Igraju: Borko Perić, Csilla Barath Bastaić, Elizabeta Kukić, Vedran Mlikota, Anita Matić Delić, Luka Petrušić, Matija Šakoronja, Filip Detelić, Linda Begonja, Hrvoje Kečkeš, Ornela Vištica, Mirela Videk, Josip Brakus, Karlo Mlinar, Filip Sertić.

Pozdrav iz Zagreba!