VINO I VETAR Sedrika Klapiša

Od priznatog reditelja trilogije "Španski apartman" i "Pariz" u bioskope stiže "Vetar i vino", dirljiva i delikatna priča o porodičnim vezama, odraslosti, povratku korenima, vinu i ljubavi, smeštena u prekrasne pejzaže i vinograde Burgundije. 

"Vino i vetar" je film koji nas vraća nama, našoj porodici, zemlji, korenima, i to je odlična prilika za jedno sasvim novo jedinstveno gastronomsko iskustvo zbog čega će publika na ovaj način moći da oseti prave emocije, probudi sva čula i uživa u ukusima i čaroliji domaćih proizvođača, vina i umetnosti. 

 Film je od 7. decembra na redovnom bioskopskom repertoaru. 

2i Film distribucija u bioskope donosi pravo francusko osveženje! Od 7. decembra u bioskope stiže pravi vinski film koji govori o vinu, zemlji, korenima, ljudima, porodici, domu, trudu i neraskidivim vezama. Film je priča o ljubavi, kojoj kao i vinu “treba vremena." 


Ovaj film dočarava nestvarne pejzaže i vinograde Burgundije, a ono što je interesantno jeste da govori o sve aktuelnijoj i lokalnoj priči kada je reč o vinogradima i bogatoj srpskoj zemlji, kojoj se sve više mladih vraća, ili razmišlja o tome. Zato je ovaj film inspirativna priča za sve one koji vole svoju zemlju i svoju porodicu... priča o nasleđu, korenima i vrednostima, a pre svega za one kojima vino znači život! 

Žan je tridesetogodišnjak koji čitavu deceniju putuje svetom, prekinuvši sve veze sa porodicom i s Burgundijom, regijom u kojoj je odrastao. Sad kad se skućio u inostranstvu, dobija poziv da se vrati u rodnu Francusku da bude uz oca koji umire od neizlečive bolesti. Kraj je leta i predstojeća berba grožđa daje Žanu priliku da se opet zbliži sa sestrom Žulijet i bratom Žeremijem kako bi se dogovorili oko budućnosti porodičnog vinograda. Tokom godinu dana, prateći ritam godišnjih doba i postupka izrade vina, dva brata i sestra polako obnavljaju svoj odnos, vezani iskrenom i životnom strašću prema vinarskom umeću.

Film istražuje bolnu porodičnu dinamiku i rešavanje problema. Nasuprot sceničih sela, vinograda i pejzaža Burgundije koji oduzimaju dah, kroz četiri godišnja doba, prikazan je rad u vinogradima, podrumu vinarije sa prelepom scenom zabave na kraju žetve.

Ideja za film počela je 2010. kada je Klapiš otkrio Jean - Marc Roulot koga je znao kao glumca, a koji je ujedno i uzgajivač i proizvođač vina. Počeo je da ga posećuje sa kamerom u ruci. Nakon nekoliko godina druženja sa njim i njegovim prijateljima ideja za film je rođena. Kada je došlo do snimanja, svi su bili srećni da sarađuju, a Roulot dobija ulogu Marsela, menadžera porodice, i postaje tehnički konsultant na filmu. Glavni glumci Pio Marmai, Ana Giradot and Francis Civil osećali su se kao kod kuće. Scene kada prolaze vinogradima i probaju grožđe da odluče kada je žetva, kada se vinogradi obrezuju, kada imaju tehnički razgovor tokom degustacije u podrumu, su autentične.

Lokalna publika pozdravila je i odobrila način na koji film tretira situacioni problem koji utiče na mnoge porodice u ovoj oblasti, ističući i univerzalne teme, koje se tiču svih nas kao što su pitanja sa kojima se u odrastanju svako od nas suočava. Istražuje pitanja nasleđa, korena, generacijskih konflikta kojima osvetljava temu delikatnih i dirljivih ljudskih odnosa, što ovaj film čini jedinstvenom uzbudljivom porodičnom pričom.

U filmu je istaknuta jedinstvenost Burgundije kao zadivljujućeg regiona čuvenog kao zavičaja najboljih vina na svetu što daje karakter filmu. Osim ljudskih odnosa, kroz četiri godišnja doba, interesantan način prikazivanja različitog vremena i mesta, Klapiš istražuje i univerzum pravljenja francuskih vina, i onoga što se očuvalo od predaka do danas u vidu novih inovativnih praksi.

Novi film Sedrika Klapiša, priznatog reditelja poznatog po svom laganom, srčanom i šarmantnom tonu i saosećajnom pogledu na živote ljude, odnosno njegovih karaktera predstavlja komunikativnu i intrigantnu priču, ispričanu kroz četiri godišnja doba jedinstvenog francuskog dodira. Daje nam uvid u autentični prizor procesa pravljenja vina, govoreći o snažnoj univerzalnoj temi, o vrednostima, porodičnim vezama i nasleđu, i životu u sinhornizaciji sa ritmom prirode.

"Vetar i vino" je film za sve ljubitelje Francuske i francuskog vina, kao i vina uopšte. U svakom će izazvati mnoštvo osećanja kroz čistu kinematografsku poeziju!

 

SVEČANA PROJEKCIJA U OKVIRU PRVOG DOGAĐAJA 

FILM & VINO

7. decembar, Cineplexx Ušće Shopping Center 

 
Wine&Food Tasting 19.15h 

Svečano prikazivanje 20.00h 

 Dođite da nazdravimo! 

 Partneri svečane projekcije:

 
Vinarija Temet, Vinarija Budimir, Vinarija Deurić, Vinoteka Savamala, Zlatiborac, Mlekara Carpe Diem, San Marina

Podrška:

 
Wine Jam 

REČ UREDNIKA КULTURNIKA

Zamislite veliki tržni centar pored reke. 
Zamislite multipleks bioskop. 

Onda zamislite par vinarija i par stolova sa đakonijama.

Družimo se i ćaskamo. Ispijamo vino. A onda svi u bioskop na film “Vino i vetar“ (Back to Burgundy/Ce Qui Nous Lie). Vodi nas u porodilište gde se grožđe rađa i u vinarije gde stasava u vino.

Šta biste vi uradili da nasledite vinograd?

Jedini put da sam bio u vinogradu, a da sam nešto radio osim razgovarao i slikao bilo je u vojsci. U Makedoniji. Još ni zakletvu nismo položili a oni nas poslali među čokote. Malo smo brali, a mnogo više jeli. Gladna vojska. Više paraziti nego neka korist. Kako je to silno grožđe palo na vojnički pasulji i kupus salatu znamo samo mi. A koliko smo doprineli berbi samo oni kojima je to bilo u nadležnosti. Beše to jedna od najlepših uspomena iz tih sumornih, vojničkih dana (uz let helikopterom, šetnju granicom i dresure pasa).

Stoga sam za sa zanimanjem dočeko ovaj film. Koji se bavi životom vinara, njihovim željama i snovima, preprekama na koje naleću u pohodu na taj plemeniti cilj. 

Već sam odgledao sjajnu „Dobru godinu“ (2006.) Ridlija Skota  s Rasel Krouom, „Šetnju među oblacima“ (1995.) s Kijanom Rivsom,  „Francuski poljubac“ (1995.) sa Meg Rajn i Kevinom Klajnom, „Vinom do pobede“ (Bottle Shock, 2008.). 

Ovaj francuski film ne donosi ništa novo, nikakv iskorak, samo jednu dramu i poređenje između gajenaj vinove loze u Francuskoj i u Australiji. Dakle, sasvim dovoljno.

A kada smo već kod iskstva vinara, o njegovom trudu, ponekad proćerdanom zbog vremenskih ćudi evo i izjave jednog mog prijatelja vinskog entuzijaste i zanesenjaka:

„Budući da sam od dede naslijedio vinograd evo kaj sam napravio. Preuredio ga po pitanju sortimenta i načina uzgoja... i proširio ga. Podrum modernizirao i tehnologiju prilagodio svojim idejama.

Vinarstvo nije zanat nego kreativna stvar. Promišljanje o idejama i mogućoj primjeni istih“