Likovni program Kulturnog centra Beograd za novembar

KOLEKTIVNE PRAKSE I FOTOGRAFIJA U REGIONU u okviru projekta Fotodokumenti 2017.

09.11-07.12.2017, 12:00-20:00

• Galerija ARTGET

U savremenoj fotografiji na teritoriji bivše Jugoslavije, u periodu nakon njenog raspada, mogu se naći vrlo osobene taktike kolektivizma, koje često odražavaju političke, kulturne i ekonomske podele na ovom području u poslednjih dvadeset pet godina. U današnje vreme umetnici koji koriste objektiv kao sredstvo izražavanja obično ne poštuju uspostavljene principe institucionalne saradnje, razvijene u ogromnim mrežama foto-kino klubova, toliko koliko referišu na modele određenih uticajnih interdisciplinarnih umetničkih grupa kao što su Exat 51 iz Zagreba (1950–1956) ili FV112/15 iz Ljubljane (1981–1990); međutim, oni su te modele prilagodili specifičnoj društvenoj, kulturnoj i ekonomskoj stvarnosti novog doba, bez obzira kako je nazivamo – demokratija ili tranzicija. Dakle, taktike su veoma raznolike; neki umetnici koriste kolektivizam kao modus operandi na nivou projekta gde je svaka saradnja prolazna i privremena jer se za svaki novi poduhvat biraju novi saradnici (Peter Rauch, Davor Konjikušić); neki umetnici čine koherentnije grupe koje dugoročnije, ili čak stalno, rade zajedno (Marin i Rušt, Kamerades, Belgrade Raw, Ni Foto, Iza ekrana); iz nekih grupa umetnika i stvaralaca postepeno će se razviti institucije čija je uloga da omoguće uzajamnu podršku za stvaranje ili da uspostave infrastrukturu za organizovanje javnih događaja, edukativnih i izdavačkih platformi ili festivala (Fotopub, Rostfrei Publishing, Organ Vida, Ured za fotografiju, Centar za fotografiju). Na ovaj način, u nedostatku institucionalnog okvira, savremeni fotografi sa Zapadnog Balkana čiji radovi nastaju i distribuiraju se prvenstveno u umetničkom kontekstu mogu da deluju živo i vibrantno, iako samo na poluprofesionalnom nivou. Multitasking, fragmentacija interesa i diskontinuitet umetničke produkcije nisu često nužno negativne pojave.

Iz teksta Kolektivizam u savremenoj fotografiji Mihe Colnera

SLOVENIJA:

Rostfrei Publishing
Robert Marin i Matjaž Rušt
Peter Rauch & Snabyrow
Jaka Babnik i Miha Colner
Fotosfera
Fotopub Celje
Fokus

HRVATSKA:

Davor Konjikušić
Ured za fotografiju (UzF)
Fotografska udruga Organ Vida

MAKEDONIJA:
CHKRAP!

SRBIJA:

Kamerades kolektiv
Belgrade Raw
Iza ekrana
Centar za fotografiju (CEF)
Ni Foto
Dislokacije: fotografska kolonija u Orlovatu
Fotodokumenti

Ivana Kličković here… the moon

09.11-07.12.2017, 12:00-20:00

• Likovna Galerija

Otvaranje izložbe, četvrtak 09.novembar u 19:00

…U fokusu interesovanja Ivane Kličković nalazi se proces stvaranja slika zasnovan na selekciji i semplovanju kulturološki i hronološki udaljenih vizuelnih predložaka, poput japanskih estampi, crteža starih pozorišnih kulisa i digitalnih slika sa interneta, koje umetnica različitim tehnološkim postupcima slikanja rekreira na platnu kao simultano preklapajuće bojene slojeve svedenih slikovnih fragmenata koji formiraju prostorno plošne i značenjski otvorene, apstraktne i/ili kvazi-reprezentacijske kompozicije velikih dimenzija.

Vizuelne predloške koje tretira kao povod za nastanak svojih slika Ivana Kličković ne odabira isključivo na osnovu njihove kulturološke ili medijske specifičnosti, već na osnovu formalno-estetske fascinacije koja je u najvećoj meri vezana za imaginacijski potencijal ovih slikovnih fragmenata, čime potvrđuje atemporalnost kao jednu od glavnih karakteristika svog slikarskog gesta.[1] Ovakvim pristupom slikarstvu Ivana Kličković posredno, ali precizno komentariše višesmernu i neprestanu, često haotičnu cirkulaciju slika u našoj svakodnevnici u kojoj je sve već viđeno i egzistira umreženo, prevazilazeći samostalne ili izolovane kulturne obrasce i društvene fenomene, istovremeno pronalazeći način da, učestvujući u tako organizovanoj globalnoj ekonomiji diseminacije vizuelnih informacija, organizuje sopstvenu strukturu slike unutar koje preuzima i ispituje mogućnosti pomenute logike preklapanja, mešanja, fleksibilnosti, sučeljavanja i simultanosti motiva i stilova.

Hasanović | Miladinović

09.11-07.12.2017, 12:00-20:00

• Galerija Podroom

Umetnici Ibro Hasanović i Vladimir Miladinović na izložbi u galeriji Podroom preispituju pojam prošlosti.

Hasanović se svojim suptilnim  ambivalentnim radovima hvata u koštac sa idejom stvaranja opštih nacionlnih mitova i uticajem ideologija na konstruisanje kolektivnih istorija kojima se pojedinci, bilo slobodnim izborom ili prinudom, moraju povinuti. Prikazivanjem starih porodičnih filmova i fotografija, otrgnutih od svog svog šireg konteksta i značenja, on poziva gledaoca da upotrebi maštu i sam interpretira ono što se nalazi ispred njega. Zauzvrat, ovim otvara mogućnost za novu konceptualizaciju istorije i sećanja. Miladinović na sličan način pomera granice naše imaginacije. Svojim crtežima u tehnici laviranog tuša, sa dokumentarnim fragmentima, birokratskim spiskovima, listama, mapama, forenzičkim izveštajima I sl., nudi nam kritičku studiju o tome kako informacija često isčezava u nepreglednim prostorima, koje zovemo “arhivima” koji nestaju u zaborav. Svojom tehnikom otkriva i razotkriva već postojeću informaciju, ali u drugačijoj estetskoj formi. Ovaj rad deluje kao svedočanstvo, ali u isto vreme on kreira prostor u kome imamo mogućnost da zamislimo prošlost koje više nema. Zajedno, Hasanović I Miladinović pozivaju publiku da sama zaključi šta znači “čuvanje” prošlosti u sadašnjosti i za budućnost. Oni nas takođe navode da razmislimo kako se mogu zaobići zamke velikih narativa na čemu insistiraju države i druge institucije moći.

Stephenie A. Young, Boston, Massachusetts, USA

Stefani Jang, poreklom iz južne Kalifornije, je profesorka komparativne i svetske književnosti na državnom univerzitetu u Salemu, Masačusets. Njen rad se fokusira na eksperimentalnim oblicima svedočenja, odnosima između estetike i nasilja u savremenim narativima kao i ženskim transnacionlanim pisanjem. Trenutno radi na knjizi o intersekciji između umetnosti i politika sećanja u postkonfliktnim regijama.