Странице

среда, 8. новембар 2017.

Izložba „Petar Lubarda 1907–1974–2017“


Izložba „Petar Lubarda 1907–1974–2017“ biće prikazana u galeriji Kuće legata, Knez Mihailova 46, Beograd.

Izložba predstavlja deo zajedničkog projekta Kuće legata i Spomen – zbirke Pavla Beljanskog iz Novog Sada, povodom obeležavanja 110 godina od rođenja umetnika.


Na svečanom otvaranju u četvrtak, 9. novembra u 19 sati, publici će se obratiti Filip Brusić – Renaud, direktor Kuće legata i dr Jasna Jovanov, upravnica Spomen-zbirke Pavla Beljanskog. Izložbu će otvoriti Ivona Jevtić, sekretar za kulturu Grada Beograda.

Postavka je zasnovana na ideji da se prikaže još jedna etapa višegodišnjeg projekta Spomen-zbirke „Pavle Beljanski – prijatelj umetnika“, ali i da se naglasi značaj dva legata koji čuvaju Lubardina dela. Pavle Beljanski, diplomata i kolekcionar (Veliko Gradište, 19. 6. 1892 – Beograd, 14. jul 1965), bio je prijatelj i mecena slikara Petra Lubarde (Ljubotinj, 27. 7. 1907 – Beograd, 13. 2. 1974), a za svoju kolekciju izabrao je njegovih devet vrhunskih ostvarenja iz perioda između dva svetska rata. U sastavu Kuće legata je Legat Petra Lubarde, jedinstven po izložbenom prostoru bivšeg slikarevog ateljea i kolekciji u kojoj dominira Lubardino stvaralaštvo od pedesetih godina HH veka do kraja umetnikovog života. Novom tumačenju dela Petra Lubarde doprinose umetnička zbirka i arhiva koja je danas deo Legata Petra Lubarde o kome se stara Kuća legata. Umetnička zbirka pruža uvid u rad slikara nakon 1945. godine a arhiva koju čine pisma, prepiska, beleške u skicen blokovima, pozivnice i fotografije, prikazuje slikara u složenom društvenom kontekstu. Slikarstvo Petra Lubarde iz perioda nakon Drugog svetskog rata imalo je važnu ulogu u izlasku iz izolacije domaćeg kulturnog prostora, odnosno uključivanju u međunarodne dijaloge unutar složene politike hladnoratovske epohe. U tom kontekstu, Legat Petra Lubarde sa delima i bogatom arhivom o umetniku, dobija izuzetnu poziciju u mapiranju kulturne politike bivše jugoslovenske države na lokalnom i međunarodnom nivou.

          Izložbu prati reprezentativan, bogato ilustrovan katalog, sa tekstovima mr Milane Kvas, Dine Pavić i Gordane Krstić Faj.

Postavka u Beogradu obuhvata 30 dela iz dva legata, ali i slike iz Umetničke Zbirke SANU (Beograd), Narodnog muzeja u Smederevskoj Palanci, Muzeja srpske pravoslavne crkve, Muzeja grada Beograda, Galerije Matice srpske, Vlade Republike Srbije i iz privatne kolekcije. Biće prikazana i bogata arhivska građa na dokumentarnim panoima postavke među kojima su i dokumenti koji se ovom izložbom prvi put predstavljaju publici.

Organizacija izložbe je, osim sa vlasnicima izloženih Lubardinih dela, obuhvatila saradnju sa porodicom Petra Lubarde i brojnim institucijama: Nacionalni muzej moderne umetnosti u Parizu, Nacionalni arhivi Francuske, Biblioteka Ronćoniana (Prato, Italija), Narodni muzej, Muzej savremene umetnosti, Narodna biblioteka Srbije, Galerija SANU, Arhiv Jugoslavije (Beograd), Galerija Matice srpske (Novi Sad), Francuski institut u Srbiji, Radio-televizija Vojvodine, Radio-televizija Srbije, Radio-televizija Crne Gore, Radio Beseda.



Celokupan projekat realizuje se pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama AP Vojvodine i Sekretarijata za kulturu Grada Beograda, uz podršku Ministarstva kulture Crne Gore i Ambasade Crne Gore u Republici Srbiji.


9. novembar – 6. januar 2018. godine

Kuća legata
Kneza Mihaila 46

Radno vreme: 12-20h , ponedeljkom zatvoreno

PROGRAM ZA NOVEMBAR

Subota, 18. novembar 
12 časova Vođenje kroz postavku izložbe, Dina Pavić, kustos, Kuća legata Beograd
13 časova Projekcija filma: Petar Lubarda, reditelj Milan Stevanović, Filmske novosti 2017.
Nedelja, 19. novembar u 12 časova
Vođenje kroz postavku, Dina Pavić, kustos, Kuća legata Beograd
Subota, 25. novembar u 12 časova
Dečja likovna radionica:
Na primeru slikara Petra Lubarde čiji se autoportret nalazi u Kući legata deca će naučiti šta neko može postići kada je vredan, marljiv i uporan. Saznaće koliko truda i rada je ovom umetniku bilo potrebno da ostvari svoj san i postane cenjen i poznat slikar. Razgovaraće o tome šta bi oni želeli da budu kad porastu i šta je sve potrebno da neko nauči pre nego što postane doktor, učitelj ili astronaut. Kako bi sebe motivisali da budu uporni, mališani će nacrtati svoj autoporet u budućnosti – prikazaće sebe kao odrasle osobe koje se bave poslom iz svojih snova.
Nedelja, 26. novembar u 12 časova
Projekcija filma
Portreti: Petar Lubarda
Scenario i režija: Jovan Aćin, Beograd 1972.

PROGRAM ZA DECEMBAR

Subota, 2. decembar u 12 časova
Dečja likovna radionica: Pronađi i dovrši
Deca će na izložbi videti remek-dela Petra Lubarde, na čijim primerima će od kustosa saznati šta je to realizam, a šta asocijativno i apstraktno slikarstvo. Deca će imati zadatak da pronađu slike kojima pripadaju dobijeni isečci, nalepiće delove i dovršiti rad.
Nedelja, 3. decembar, 12 časova:
Vođenje kroz postavku, Dina Pavić, kustos, Kuća legata Beograd
Subota, 9. decembar, u 12 časova
Projekcija filma
Lubarda: Od slike do slike
Autor: Petar Ćuković, RTV Crne Gore, 2008.
Subota, 16. decembar u 12 časova
Predavanje: Petar Lubarda i kulturna politika nakon 1945. godine – jedno čitanje arhive Kuće legata
Dina Pavić, kustos, Kuća legata Beograd

Novom tumačenju dela Petra Lubarde doprinose umetnička zbirka i arhiva koja je danas deo Legata Petra Lubarde o kome se stara Kuća legata. Umetnička zbirka pruža uvid u rad slikara nakon 1945. godine a arhiva koju čine pisma, prepiska, beleške u skicen blokovima, pozivnice i fotografije, prikazuje slikara u složenom društvenom kontekstu.
Slikarstvo Petra Lubarde iz perioda nakon Drugog svetskog rata imalo je važnu ulogu u izlasku iz izolacije domaćeg kulturnog prostora, odnosno uključivanju u međunarodne dijaloge unutar složene politike hladnoratovske epohe. U tom kontekstu, Legat Petra Lubarde sa delima i bogatom arhivom o umetniku, dobija izuzetnu poziciju u mapiranju kulturne politike bivše
jugoslovenske države na lokalnom i međunarodnom nivou.
Nedelja, 17. decembar u 12 časova
Projekcija filmova o Petru Lubardi
Dorner Vera o Lubardi, intervju sa Snežanom Radusinović, RTV Crne Gore, 2004.
Likovna umjetnost Crne Gore – Petar Lubarda, urednik Mirsada Sredanović, RTV Crne Gore, 2005.  
Subota, 23. decembar u 12 časova
Na posebnom zadatku, autor Vladan Božović, RTV Crne Gore, 2006.   
Nedelja, 24. decembar u 12 časova
Crnogorska kulrutna riznica – Petar Lubarda, urednik Novica Samardžić, tekst Olga Perović, Reditelj Veselin Ljumović, RTV Crne Gore


Petar Lubarda
27. jul 1907. Ljubotinj – 13. februar 1974. Beograd
 
Petar Lubarda, slikar snažnih, emotivnih kompozicija epskih razmera uvodi jugoslovensko slikarstvo pedestih godina prošlog veka u novo razdoblje savremene umetnosti. Njegova izložba 1951. godine u galeriji ULUS zvaničan je datum istorije umetnosti kojim se obeležava uvod u razmatranje estetike modernosti i raskid sa tradicionalnim. Lubarda je svakako jedna od najznačajnijih figura koja prevazilazi nacionalne okvire i uspešno se realizuje na međunarodnoj umetničkoj sceni. Kuća legata će značajnu godišnjicu obeležiti nizom aktivnosti tokom 2014. godine. Planirano je jesenje otvaranje legata u Iličićevoj ulici, gde će se naći Lubardine slike koje je umetnik poklonio gradu Beogradu, lični predmeti, biblioteka, arhivska građa, nameštaj i drugi predmeti koji će se nakon višegodišnjeg složenog procesa rekonstrukcije i konzervacije prvi put naći pred publikom.

Lubarda je dobitnik brojnih prestižnih nagrada i međunarodnih priznanja. 1937. godine dobija Grand Prix na Svetskoj izložbi u Parizu, zatim 1939. I nagradu u Hagu na Internacionalnoj izložbi slikarstva, 1948. I saveznu nagradu FNRJ, Cetinje, I republičku nagradu NR Crne Gore, sledi Internacionalna otkupna nagrada na II Bijenalu u Sao Paolu, 1953. I nagrada na III Bijenalu u Tokiju i Oktobarska nagrada grada Beograda, 1955. Nacionalna nagrada Guggenheim u Njujorku, 1956. Umetnička povelja Rabindrant Tagore, u Kalkuti, 1970. Herderova nagrada, u Beču, 1973...

"Lubarda je bio otkriće Bijenala u Sao Paolu 1953. godine. Međunarodni žiri (čiji sam i ja bio član) jednoglasno mu je dodelio jednu od glavnih nagrada. On je slikar sa velikim osećajem za ritmičku kompoziciju; njegove boje su vesele i harmonične; on izdvaja tajnu lepote iz prirode." Herbert Rid, London, septembar, 1955.

„To je rvanje sa nevidljivim koje mora postati vidljivo. Ja sam ja i svet slikam po svojoj volji. Uzburkam more, da se zapeni kao šampanj. Rasklapam bregove. Crvene stene kršnih predela, plave senke u podne, žuti strah smrti, beli krik galebova, sve su to boje moje palete.“ Petar Lubarda


Нема коментара:

Постави коментар