BITEF ART CAFE – INCOGNITO-DVANAEST MUZIČANSTVENIH

Piše i slika: Gordan Gorunović

Dve noći za redom međunarodni sastav, londonskog benda „Incognito“ pohodila je Beograd, u sjajnom klupskom prostoru Bitef Art Cafea. Bili su i prethodnih godina više puta u našem gradu ali u većim prostorima gde nema puno intime.

Zato je u petak probrana ekipa fanova iz cele Srbije pulsirala u ritmu fanka, esid džeza i soula. Barski stočići su spojili nepoznanike koji su do kraja svirke svi bili prijatelji na prvu loptu. Hostese su lepo rasporedile sve nas koji nismo rezervisali mesta.

Muzičari izlaze s minimalnim kašnjenjem uz frenetičnu najavu i melju narednih sto minuta kao mašina za upumpavanje dobre energije. Spretne konobarice u egipatskom hodu pronose ajncere kroz minimalnistički prostor, nasmejane i ljubazne. Incognito svira već 38 godina uz gomilu muzičkog materijala, ali nije im strano ni da zasviraju muzičke standarde.

Jean-Paul Maunick (zvani Bluey) osnivač, gitarista i vođa sa desnog krili resko na šest žica diktira tempo, a skupina od dvanaest svirača i pevača tutnji kao brzi voz. Kada su ga pitali u nekoj zemlji, da li može da dođe u manjem sastavu rekao je, da to onda ne bi bio Incognito. U to smo se uverili na ovom sjajnom koncertu. Sreća je bila videti ovakvu svirku u klupskoj atmosferi, a za to su zaslužni sponzori, kako bi cena karte bila prihvatljiva.

Ritam sekcija, duvačka linija, dve pevačice i pevač, klavijaturista uz dve gitare kao uigrani fudbalski tim, znalački publiku dovode do euforije. Predstavljajući muzičanstvenih dvanaest, Bluey me je podsetio na predsedavajućeg u UN zato što je većina njih sa raznih meridijana. Zajednički sadržalac je muzika i London gde im je baza.

Uz odjavnu pesmu Bob Marlija „One love“, koja ide sa matrice a svi pevaju odlazi „Incognito“ do sledeće prilike, u ko zna kom prostoru, ali sigurno uz dobro raspoloženje i plesne ritmove, koji su pokrenuli sve, čak i one koji su imali stolice. Nema sedenja uz ovakve pozitivne vibracije sa bine.