Razgovori u četiri oka Makedonskog nacionalnog teatra u Beogradskom dramskom

Bergmanov intimni portret majke

Do razumevanja u očima sopstvene dece.

I najdublje verujem da su u tome i uspeli.

(Razgovori u četiri oka, Ingmar Bergman)

Makedonski nacionalni teatar gostovao je na Novoj sceni Beogradskog dramskog u četvrtak 23. februara, sa predstavom Razgovori u četiri oka po romanu Ingmara Bergmana u režiji Nine Nikolić i dramatizaciji Tamare Baračkov.

Predstava je premijerno izvedena krajem 2015. godine u koprodukciji MNT-a i Skoplje film studija, a nastala je po istoimenom Bergmanovom romanu. 

Razgovori u četiri oka završni su deo autobiografske trilogije, koju čine još i romani Najbolje namere i Rođeni u nedelju.

Autor oslikava čulni, duboko intiman portret svoje majke Ane, medicinske sestre, visprene, lepe žene snažne volje, koja je ishitreno uletela u brak sa luteranskim sveštenikom, Henrikom, koji je za nju i suviše rano prestao da bude izvor zadovoljstva i ispunjenja. S njim je imala troje dece.  Beg iz braka bez razumevanja i strasti pronalazi u vezi sa studnetom Tomasom. Predstava izuzetno stilizovana, vizuelno suptilna i fascinantno gledljiva, iza softicirane ljušture krije jednu složenu dramu. 

Predstava započinje s igrom njene ćerke, koji podseća na igu devojčice sa šibicama iz čuvene bajke Hansa Kristijana Andersena. Devojka pronalazi majčin dnevnik i otkriva majčinu vešto čuvanu tajnu. Kroz taj dnevnik ona shvata dramu koja se u njoj ali i u njenom okruženju zbijala. 

Razapeta između vere i sumnje, moralnih stega i pobune, zadovoljstva i krivice, Ana se u odvojenim razgovorima, sa pastorom - duhovnim autoritetom iz detinjstva, mužem, majkom i najboljom prijateljicom, ispoveda, tražeći pravi savet, ili oproštaj, koji bi je usmerili na put ka sreći.  Dakle prisustvujemo erotsko-religioznom diskursu. Da li krivica ili ono što kolokvijalno nazivamo grehom.

„Posvetio sam interes misteriji crkvenog sveta malih lukova, debelih zidova, mirisu večnosti, obojenih sunčevih svetlosti iznad najčudnijih vegetacija srednjovekovnih slika i urezanih figura na plafonima i zidovima. Bilo je tu svega što jedna mašta može da poželi-anđeli, sveci, zmajevi, poroci, đavoli, ljudi“. 

Ovo je ispovest, poput one koja se poverava svešteniku, o večito aktuelnim temama: usamljenosti, neutaživoj potrebi za ljubavlju, veri u boga, grehu, slobodnoj volji, misteriji smrti, spasenju i iskrenosti. Da li čovek treba da čini ono što društvo od njega očekuje ili da prati svoju intuiciju i osećanja?

Bergman nas u ovom romanu pričom o preljubi uvlači u tegoban pokušaj da razume svoje roditelje, njihov međusobni odnos, kao i odnos prema deci. Za prekršaje kao što je enureza, otac ga je surova kažnjavao tako što ga je zatvarao u mračne ormane.

Po romanu Razgovori u četiri oka snimljen je 1996. godine istoimeni televizijski film koji je režirala Liv Ulman, a scenario je potpisao Ingmar Bergman (1918.- 2007.).

Scenografiju za predstavu potpisuje Sanja Avramovska, kostimograf je Ivana Karanfilovska Ugurkovska, a igraju Amernis Nokšići – Jovanovska, Nina Dean, Petre Arsovski, Oliver Mitkovski, Darja Rizova, Katina Ivanova i Blagoj Veselinov.