45.FEST – Ovi dani Đuzepea Pićonija

„Njega samog; rastrzahu strah i sumnja

Teške mu misli, burkajuć` iz dubina“

 

Film počinje sa univerzitetskim predavanjem na kojem se govori o Militonovom „Izgubljenom raju“, anglosaksonskom odgovoru na Danteovu „Božansku komediju“.

A zamislite samo koliko neko mora biti očajan da pomisli da je takav raj potraži u Srbiji, u Beogradu?

Glavne junakinje su četiri mlade devojke, prijateljice (Katerina, Liliana, Ana i Anđela) koje žive u malom gradiću u italijanskoj provinciji. Deluje da su već u raju, more je tu, Italija ali..

Jedna od njih dobija i prihvata poslovnu ponudu hotela Square Nine u Beogradu. Majka je pita da li se tamo ratuje. Ćerka odgovara ne već petnaest godina. Majka se ne da:

„A šta ako se opet posvađaju?“

Ovi dani zvuči kao sa reklame za uloške s krilcima. Kada su žene u vanrednom stanju. Ali, ovi dani sugeriše i na nešto neponovljivo, za pamćenje, sudbonosno. Za nešto što nema reprizu. 

Svaka od četiri devojaka je u prelomnom životnom trenutku;  jedna se bori sa ozbiljnom bolešću, druga je u trećem mesecu neplanirane trudnoće, treća usred komplikovane ljubavne priče - one odlučuju da krenu na put za Beograd. 

S kraćim zastajanjem, kod brata jedne od njih koji se zamonašio i u kampu gde flertuju s Beograđanima, dolaze i na svoje odredište. Useljavaju se u jedan salonac, posećuju sedeljke, obilaze  Beogradsku tvrđavu, Dorćol, Knez Mihailovu ulicu, aktivno se uključuju u “okupiraciju” bioskopa “Zvezda”. Domaćica im je naša rediteljka Minu Đukić.

Dobrovolji izgon javlja se u ovom filmu kao potreba da se promenom mesta izvrši drastična promena u vlastitom životu, sagledana u smislu post-edenske egzistencjalne dileme savremenog sveta koji ne uliva nikakvo poverenje, nadu i veru individui, pogotovo mladoj. 

Kako je došlo do toga da se ovaj film snimi i kod nas? Film je prvobitno bio planiran za Hamburg. Režiju filma potpisuje višestruko nagrađivani italijanski reditelj, Đuzepe Pićoni, dobitnik brojnih nagrada na festivalima širom sveta, među kojima su i nagrada Zlatni Lav za najbolji film 2001. godine, potom specijalna nagrada žirija na festivalu u Montrealu i nagrada Silver Hugo u Čikagu. Jedan je od pripadnika generacije reditelja savremenog italijanskog filma.

Objašnjavajući zašto je film, delom sniman i u Beogradu, Pičoni je na konferenciji za novinare za sve  “okrivio”  43. Fest (bio je član žirija):

„Prvi put sam došao u Beograd i neočekivano bio oduševljen i očaran gradom, zgradama koje imaju izgled stare Evrope, Beograđanima koji su srdačni i otvoreni, koji poznaju i vole Italiju, a mnogi razumeju i govore italijanski jezik. Tako sam odlučio da Beograd bude jedno od mesta na koje će doći junakinje moje priče. Među njima je i vaša rediteljka Mina Đukić, koju sam tada upoznao, koja me je odvela u “okupirani” bioskop “Zvezda” .

Kako ste došli do teme ovog filma?

 „Želeo sam da prikažem i neka od svojih mladalačkih sećanja na svoje greške i traganja za identitetom. Kao mlad, živeo sam u provinciji, i mada u to vreme nije bilo interneta, ipak je bilo mnogo kulturnog sadržaja koji nas je ohrabrivao da želimo i sanjamo bolji i drugačiji život. Naši snovi tokom mladosti u provinciji, odveli su nas mnogo dalje.“

Jedna od glumica u promo filmu koji je prethodio izjavila je da Beograd podseća na evropski Njujork i da ovde „žive jaki ljudi i da treba takvi da ostanu“.

Producent filma Gabriele Orokio izjavio je da su “Ovi dani” doživeli svetsku premijeru na prošlogodišnjoj venecijanskoj Mostri, zatim su prikazani na festivalu u Rimu, a doživeli su veliki uspeh i u italijanskim bioskopima.  

Đuzepe Pičoni rođen je 1953. u Italiji. Nakon pohađanja Filmske škole Gomon, 1985. godine osniva produkcijsku kuću Vertigo, zajedno sa Domenikom Prokačijem, sa kojim 1987. snima i prvi dugometražni film, Veliki Blek. Njegov film Izvan sveta osvojio je 5 nagrada David di Donatelo i mnoge druge italijanske i svetske nagrade. Jedan je od osnivača Filmske biblioteke u Rimu.

Najavu filma možete pogledati OVDE.

OVI DANI

QUESTI GIORNI / THESE DAYS

Država:     Italija 2016

Program:     Glavni program - takmičarski

Trajanje:     120’

Režija:     Giuseppe Piccioni

Scenario:     Giuseppe Piccioni, Pierpaolo Pirone, Chiara Ridolfi

Uloge:     Laura Adriani, Margherita Buy, Giulio Corso, Minu Đukić.

Festivali:     Venecija, Rim

Filmografija:

    2016 Questi giorni / These days / Ovi dani 2012 Il rosso e il blu / The Red and the Blue  2009 Giulia non esce la sera / Giulia Doesnt’t Date at Night / Đulija ne izlazi uveče 2004 La vita che vorrei / The Life That I Want / Život kakav želim 2001 Luce dei Miei Occhi / Light of My Eyes  1999 Fuori dal mondo / Out of This World / Izvan sveta 1996 Cuori al verde / Penniless Hearts 1993 Condannato a nozze / Condemned to Wed

Fotografija:     Claudio Cofrancesco

Montaža:     Alice Roffinengo

Muzika:     Valerio C. Faggioni

Producent:     Verdiana Bixio, Alek Conic, Matteo Levi

Produkcija:     11 Marzo Film, Publispei, Rai Cinema