Aleksej Slapovski- Ja nisam ja

Posle velikog uspeha prethodnog piščevog romana Feniksov sindrom i romana Prvi drugi dolazak, koji je objavljen u okviru edicije 100 slovenskih romana, Arhipelag objavljuje još jedan roman Alekseja Slapovskog, novog Harmsa ruske književnosti. Jedan je od najčitanijih pisaca ove izdavačke kuće, a njegov sledeći dolazak (prošli je bio 2011. tokom kojeg je posetio Beograd, Novi Sad i Niš) možemo očekivati za otprilike godinu dana. Nabrojani romani su različiti, ali im je zajednička potka tranzicija, te se u tom svetlu mogu posmatrati kao svojevrsna trilogija. 

Roman Alekseja Slapovskog Ja nisam ja (edicija Zlatno runo) je uzbudljiva knjiga o tranziciji i o ličnom i kolektivnom identitetu u vremenu tranzicije. Prema mišljenju ruske književne kritike, Ja nisam ja je jedan od najboljih ruskih romana u poslednjih četvrt veka.

Crpeći inspiraciju iz svog iskustva dramskog pisca Aleksej Slapovski je nepogrešiv u građenju likova i karaktera ljudi. Pred vama su pravi i živi ljudi, ljudi od krvi i mesa, snažnih fizionomija,  sa svim svojim manama i vrlinama.  Junak ovog romana, službenik i posmatrač, lako pamti crte lica, nepovršen je u svojoj opservaciji, sposoban da uoči i razume stvarnost, ali večno nezadovoljan. 

Glavni junak romana Ja nisam ja Sergej Aleksejevič Nedeljin je običan čovek koji živi, kao i mnogi oko njega, životom skromnog građanina. On voli da posmatra ljude i da se uživljava u to kako oni žive i šta rade, a često poželi i da bude na njihovom mestu, da živi njihove živote. 

Preokret nastaje onda kada u sebi otkrije sposobnost da može i bukvalno, fizički, da pređe u telo drugog čoveka, ostajući i dalje on, a istovremeno da je i neko drugi.  

Tako će Nedeljin u relativno kratkom vremenu živeti životom kriminalca, popularnog pevača, šefa države ili anonimnog alkoholičara. I svaki od tih života nosi svoja uzbuđenja i opasnosti, zbog čega je ovo neobično transformativan roman, roman stalne promene u kome se uloge lako menjaju, dok izazovi koji stoje pred njegovim junacima neprestano dobijaju nove forme. Njegova mogućnost uživljavanja u likove njegovih žrtava je fascinanatna, nadaleko prevazilazi talenat glumaca, on njihove sudbine prigrljava kao svoje sopstvene, podvlači im se pod kožu. Preuzimajući uloge, on ih ispunjava sopstvenim sadržajem, no, avaj, ostaje promašen i dalje. Velika iluzija donosi i veliko nezadovoljstvo

Samo ime ovog junaka ironična je distanca koju autor gradi prema svom rascepkanom junaku. Koji ni u jednoj od svojih metamorfoza nije doista srećan, nije potpuno ostvaren. Potvrđuje se ono staro pravilo da je u suštini ljudskog prokletstva nepremostiv jaz između žela i ostvarivog. Provalija preko koje se ne može. 

Životi malih ljudi, životi su bez smisla, bez sadržaja i oni su duboko ubeđeni da svi bolje žive od njih. Kao da su gledali nečije statuse pokačene po društvenim mrežama. Hvali Ciga svoga konja...

Nedeljin se uživljava u izabrane uloge, postajući neko drugi i pokazujući kako u nestabilnim vremenima tranzicije ljudi vrlo često čeznu da budu ono što nisu, a najčešće beže od onog što stvarno jesu. Utoliko Nedeljin jeste junak naših dana.

Stalno menjajući svoj identitet, junak ovog izvrsnog i duhovitog romana pokazuje zašto je lakše živeti tuđe živote od sopstvenog. Lakše nego preuzimati odgovornost za sopsveni život, za vlasititu sudbinu. Pisac, izvrsni pripovedač, ni u jednom momentu svom junaku ne sudi, a čitaoce dovodi pred svršen čin oličen u basnoslovnom humoru, koji se ispostavlja kao iskupljujući, katarzičan, razorna ironija koja se pronalazi u situacijama apsurda.

Predstavljanjem ovog romana Arhipelag ulazi u ciklus Deset godina Arhipelaga u okviru kojegće biti predstavljeno dosta doobrih knjiga, pisaca-poznatih i manje poznatioh,  a predstavljanje neće biti upriličeno samo u Beogradu. 

Aleksej Slapovski (Алексе́й Ива́нович Слаповский) rođen je 29. jula 1957. godine u Saratovskoj oblast,. Jedan je od najznačajnijih i najprevođenijih savremenih ruskih pisaca. Književnu karijeru Slapovski je započeo tokom osamdesetih godina, pišući najpre drame. Njegove drame su prevedene na sve veće svetske jezike i igrane u najvažnijim evropskim i svetskim pozorištima. Slapovski je napisao preko trideset drama. Drama Moj mali trešnjik (1994) dobila je Prvu evropsku pozorišnu nagradu. Na osnovu romana Alekseja Slapovskog u Rusiji je snimljeno nekoliko filmova i TV serija. Najvažniji romani: Prvi drugi dolazak (1994), Anketa (1998), Oni (2005), Mi (2005), Ono (2006), Feniksov sindrom (2007). Ima i vrlo posećen blog na kojem obrađuje sve teme koje pobude njegovu pažnju, a u posebnom formatu „stoslov“, do sto reči.  Živi u Saratovu.

 

U romanu Prvi drugi dolazak preispituje nasleđe ruske književnosti od Gogolja i Dostojevskog do Bulgakova, a mesiju, sina Božijeg dovodi u vremena ruske tranzicije i razmatra kako ga tamo prihvataju. Od početne sumnjičavosti, nerazumevanja i vidljivog nesporazuma, do toga da u vremenima nestalnim i poremećenim ljudi žela da se čudo desi, da dožive iskupljenje pa šta košta da košta, izmeštajući se iz nesnošljive realnosti  u svet iracionalnosti. 

Feniksov sindrom prati sudbinu junaka koji je preživeo požar, a svaki naredni izliv prekomerne svetlosti kod njega izazaiva amneziju. Prethodni život se resetuje, postaje tuđ i svaki put, iznova i iznova, naš junak mora da definiše svoj identitet. Kao da je političar!  Nagle i dramatične društvene promene izmeštaju nas iz naših tela i naših ustaljenih navika, iz sveta koji poznajemo, u kojem se snalazimo „kao riba u vodi“. Uvodi nas u svetove koje ne funkcionišu po zakonima fizike niti pravde, već u kojima stoluje samo zakon jačeg, zakon zveri.