Странице

четвртак, 15. децембар 2016.

Jan Martel-Visoke planine Portugalije



Godine 1904. u Lisabonu mladić po imenu Tomas, zaposlen u Narodnom muzeju drevne umetnosti, skrhan posle čitavog niza ličnih tragedija, otkriva stari dnevnik oca Ulisa. Dnevnik nagoveštava postojanje izuzetne rukotvorine koja će – ako Tomas uspe da je pronađe – revidirati istoriju. U jednom od prvih evropskih automobila on kreće u potragu za tim čudnovatim blagom.

Trideset pet godina kasnije portugalski patolog, verni ljubitelj detektvskih priča Agate Kristi, zatiče se i sam u središtu svojevrsnog krimića kada biva uvučen u posledice Tomasove potrage.

Krajem XX veka kanadski senator u žalosti zbog gubitka voljene supruge nalazi utočište u selu svojih predaka u severnoj Portugaliji. Tamo stiže s neobičnim saputnikom: šimpanzom. Ovi neobični par neočekivano će završiti stoletnu potragu.

Visoke planine Portugalije, ispunjene nežnošću, šaljivošću i beskrajnim iznenađenijima, vode čitaoca na put: automobilom kroz Portugaliju iz prošlog veka ali, pre svega, na put kroz ljudsku dušu:

„U Arko de Žezas ga napada iz zasede jedna uspomena na Doru, u kojoj se ona osmehuje i pruža ruku da ga dodirne. Za to je štap koristan, pošto ga sećanje na nju uvek izbace iz ravnoteže... Dora,  divna Dora. Radila je kao  sluškinja u stričevom domaćinstvu.“

Jan Martel je autor Pijevog života, međunarodnog bestselera koji se prodao u više od 12 miliona primeraka širom sveta i koji je objavljen u više od 50 zemalja. Knjiga je dobila Bukerovu nagradu 2002. (između ostalih počasti), a reditelj Ang Li po njoj je snimio film koji je osvojio četiri oskara. Martel je ujedno i nagrađivani autor Činjenica iza Rokamatiovih iz Helsinkija (koje su osvojile nagradu Džerni), Bića, Beatriče i Vergilija, i jedne publicističke knjige: 101 pismo premijeru. 

Rođen u Španiji 1963, studirao je filozofiju na Univerzitetu Trent, radio razne poslove – sadio drveće, prao sudove, bio u obezbeđenju – i putovao naširoko pre nego što se okrenuo pisanju. 

Živi u Saskačuanu, u Kanadi, sa književnicom Alis Kajpers i njihovo četvoro dece.

Нема коментара:

Постави коментар