Godine 1904. u Lisabonu mladić po
imenu Tomas, zaposlen u Narodnom muzeju drevne umetnosti, skrhan posle čitavog
niza ličnih tragedija, otkriva stari dnevnik oca Ulisa. Dnevnik nagoveštava
postojanje izuzetne rukotvorine koja će – ako Tomas uspe da je pronađe –
revidirati istoriju. U jednom od prvih evropskih automobila on kreće u potragu
za tim čudnovatim blagom.
Trideset pet godina kasnije
portugalski patolog, verni ljubitelj detektvskih priča Agate Kristi, zatiče se
i sam u središtu svojevrsnog krimića kada biva uvučen u posledice Tomasove
potrage.
Krajem XX veka kanadski senator u
žalosti zbog gubitka voljene supruge nalazi utočište u selu svojih predaka u
severnoj Portugaliji. Tamo stiže s neobičnim saputnikom: šimpanzom. Ovi
neobični par neočekivano će završiti stoletnu potragu.
Visoke planine Portugalije,
ispunjene nežnošću, šaljivošću i beskrajnim iznenađenijima, vode čitaoca na
put: automobilom kroz Portugaliju iz prošlog veka ali, pre svega, na put kroz
ljudsku dušu:
„U Arko de Žezas ga napada iz
zasede jedna uspomena na Doru, u kojoj se ona osmehuje i pruža ruku da ga
dodirne. Za to je štap koristan, pošto ga sećanje na nju uvek izbace iz
ravnoteže... Dora,
divna Dora. Radila je kao
sluškinja u stričevom domaćinstvu.“
Jan Martel je autor Pijevog života, međunarodnog
bestselera koji se prodao u više od 12 miliona primeraka širom sveta i koji je
objavljen u više od 50 zemalja. Knjiga je dobila Bukerovu nagradu 2002. (između
ostalih počasti), a reditelj Ang Li po njoj je snimio film koji je osvojio
četiri oskara. Martel je ujedno i nagrađivani autor Činjenica iza Rokamatiovih
iz Helsinkija (koje su osvojile nagradu Džerni), Bića, Beatriče i Vergilija, i
jedne publicističke knjige: 101 pismo premijeru.
Rođen u Španiji 1963, studirao je
filozofiju na Univerzitetu Trent, radio razne poslove – sadio drveće, prao
sudove, bio u obezbeđenju – i putovao naširoko pre nego što se okrenuo pisanju.
Živi u Saskačuanu, u Kanadi, sa književnicom
Alis Kajpers i njihovo četvoro dece.
Нема коментара:
Постави коментар