Странице

четвртак, 15. децембар 2016.

АКТУЕЛНЕ ИЗЛОЖБЕ У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ БЕОГРАД-ДЕЦЕМБАР 2016




ЏУДИТ ЛЕВИТ "Исусове свештенице" - Изложба фотографија

Галерија Артгет – 15. година, Трг републике 5/I
15 - 31. децембар 2016. године - сваког дана од 12:00  до 20:00,  недељом затворено

Џудит Левит, и сама католкиња, у серији фотографија под називом „Исусове свештенице“ не само да преиспитује однос жене према цркви и свештеничкој улози већ и сопствени доживљај цркве и религије коју проповеда жена. Дубока емпатија, несебичност и љубав коју ове жене-свештенице преносе кроз црквене обреде, како сама каже, дубоко је дирнула и пореметила до тада никада преиспитану перцепцију да свештеник може бити само мушкарац. Преко сто жена-свештеника данас служи мисе, посмртне обреде, крштава, венчава, помаже болеснима, запостављенима, заборављенима широм Европе и САД... чини милосрђе, баш како Бог заповеда.

Као и сваки фоторепортер, Џудит Левит је добро истражила ову тему пратећи дуго неколико жена у њиховом професионалном животу свештеника/ца, успевајући да дискретно дотакне и њихову приватну сферу. Црно-беле фотографије у стилу класичног истраживачког документаризма са религијских обреда кулминирале су серијом портрета у боји ових „Божјих изасланица“ с јасном импликацијом на фреске и сакрално сликарство. Обасјане светлом, мудрог и достојанственог изгледа, оне „зраче“ световном светлошћу, наслањајући се на традицију средњевековног приказивања Христа и његових апостола. У ове портрете, као отклон класичном документаризму, Џудит Левит је инкорпорирала традиционалну  западноевропску естетику – држећи се класичне форме приказивања сакралних тема, учинила је све да нам се ови портрети учине „нормалним“ и „природним“, баш као што они то и јесу.
Из текста Поглед милосрђа мр Иване Томановић


Програм уз изложбу

Петак, 16. децембар
18:00 – Предавање-разговор: Џудит Левит, Документарна фотографија као средство истраживања и разумевања



ЉИЉАНА ШУЊЕВАРИЋ - Сеобе: Слика призора, слике и цртежи

Ликовна галерија, Кнез Михаилова 6,
15 - 31. децембар 2016. године- сваког дана од 12:00  до 20:00,  недељом затворено

Сеобе: Слика призора Љиљана Шуњеварић се бави умноженим референцама митског наратива из националне историје, како у свом тексту у каталогу пише историчарка уметности Маја Ћирић „...конструкцијом вредности Сеоба као општег места у српској историји, историји српске уметности, изложбеној историји Ликовне галерије Културног центра Београда, и савременим друштвено-политичким околностима које се односе на мигрантску кризу... Сеобе су и као део српске историје и као збег народа уопште, догађај, у Бадијуевом смислу, јер их можемо одредити као онтолошки поремећај. Оне су истовремено и трауматично и трансформативно место чији се траг уз помоћ уметности може даље конструисати.“

У даљој рецепцији рада ове београдске сликарке средње генерације у тексту се наводе примери могућих читања изложених дела “... Индиректне референце на историју српске уметности и књижевности успостављене су према монументалној слици Сеоба Србаља Паје Јовановића (1896), роману Сеобе Милоша Црњанског (1929, 1962) и филму Сеобе Александра Саше Петровића (1988). Апропријацију познате историјске теме коју Љиљана Шуњеварић користи на изложби која представља и њен докторски рад на ФЛУ у Београду, носе карактер препознатљиве ауторске ликовности и естетике и указују на актуелни глобални и национали проблем.


ПАЗИ УМЕТНОСТ*: ПРИЧА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ-ЋИРА

Галерија Подроом, Трг републике 5/-1
15 - 31. децембар 2016. godine- сваког дана од 12:00  до 20:00,  недељом затворено

Малобројни су посетиоци галерија Културног центра Београда који не знају ко је Ћира. Његов лик и дело свакако су допринели живописности идентитета саме институције. Посебан однос који је издрадио са читавим генерацијама уметника који су излагали у Ликовној галерији од седамдесетих година прошлог века па до данас, утицао је и на комплeксност његове личности али и буђење посебног интересовања према  уметности.

Прве изложбе које је Слабољуб Ћирић поставио крајем шездесетих биле су изложбе Петра Лубарде и Воје Димитријевића из Сарајева. Од тада, захваљујући сталном присуству уметника али и аутора из других области, добром положају галерије и великој фреквенцији посетилаца, Ћира је постао равноправни учесник дугих разговора који су се седамдесетих и осамдесетих водили у задимљеној галерији између уметника, кустоса, писаца, редитеља, уредника и сл. током којих би, према његовим речима, „Олга Јеврић и ја на пример попушили за кратко време по две пакле цигарета“. Временом је и сам почео да црта, слика и излаже, а често су настајали и „радови у четири руке“, такозвани уметнички дијалози реализовани у сарадњи са другим уметницима и уметницама. Баланс који је произилазио из две различите руке, потеза, рукописа сведочио је о једној врсти „братства“ које је настајало као резултат безусловне љубави према уметности, уметницима и самом запослењу. (овај скромни опус био је приказан на изложби у Ликовној галерији 1996. године).

 Укратко, пазио је на уметнике и уметност који они стварају.

 У покушају да сачува успомену на део једног времена, постао је и колекционар уметничких предмета: слика, скулптура, керамике, цртежа, графика, фотографија, књига и каталога са посветом, који ће бити представљени на изложби.

С обзиром да институцију пре свега чине људи који у њој раде, ова изложба се организује у част скоро пола века радног односа једног галеристе али и у сусрет обележавању шездесетогодишњице Културног центра Београда.

*хвала Предрагу Пеђи Нешковићу на предлогу за назив ове изложбе

Програм уз изложбу:

галериста је присутан сваки дан од 12 до 20 сати у галерији Подроом

Нема коментара:

Постави коментар