Muzej
savremene umetnosti iz Beograda u saradnji sa Gradskom galerijom umetnosti
Ljubljana / MGML organizuje međunarodnu izložbu „Naopačke: Udomiti kritiku“ u prostoru zgrade Muzeja grada Beograda u
Resavskoj 40b. Na izložbi učestvuje preko 30 domaćih i stranih umetnika, a
planirani su i performansi i panel diskusije u prvim danima nakon otvaranja
izložbe.
Otvaranje
izložbe je u petak, 24. juna u 19 časova, i otvprena je do 25. jula 2016.
godine, svakog dana od 12 do 20 časova, osim utorkom. Ulaz je besplatan.
Umetnici: Azra Akšamija, Lučezar Bojadžijev, Jane Čalovski
& Hristina Ivanoska, Vlasta Delimar, Goran Đorđević, Mikloš Erhart, Stano
Filko, Fokus Grupa, Liljana Gjuzelova & Sašo Stanojkovik, Jusuf
Hadžifejzović, IRWIN, Sanja Iveković, Dalibor Martinis, Mladen Miljanović, Aleks
Mlinarčik, Ivan Mudov, Ilona Nemet, Elif Ener, Dan Peržovski, Lia Peržovski,
Tadej Pogačar, Zoran Popović, Vladan Radovanović, Tamaš Sentjobi, Škart,
Apolonija Šušteršič & Bojana Kunst, Raša Todosijević, Goran Trbuljak,
Nomeda & Gediminas Urbonas i GVS grupa, Martin Zet.
Koncepcija i inicijacija projekta: Alenka Gregorič & Suzana Milevska
Kustosko-istraživački tim: Zoran Erić, Alenka Gregorič, Vit Havranek,
Suzana Milevska, Vladimir Vidmar i Raluka Vojnea.
Institucije partneri: Gradska galerija umetnosti Ljubljana / MGML i
Muzej savremene umetnosti Beograd
Prateći program:
Performansi
tokom otvaranja, 24. jun 2016, 19.15 h:
Ivan
Mudov: Rumunski trik
Jusuf
Hadžifejzović: Vlasništvo praznine
(posle otvaranja, performans će se održavati tokom narednih sedam dana)
Performans
od 25. do 27. juna, od 12 do 20 h:
Mladen
Miljanović: Taksi do Muzeja (posle
otvaranja izložbe, umetnik će naredna tri dana biti na raspolaganju da, posle
SMS-a upućenog na broj 061-1335-406, publici pruži besplatnu „taksi” vožnju do
Muzeja, tokom radnog vremena)
Panel
diskusije: 25. jun 2016
13 –
14.30 h Panel 1:
Obrnuto/Naopačke
– Obrnuto gledanje na odnos između institucija i umetnika: ispitivanje
različitih istorijskih, društveno-političkih i kultirnih uslova s obe strane
institucionalnih „zidova”.
Učesnici: Fokus Grupa (Iva Kovač), IRWIN (Andrej
Savski), Dalibor Martinis, Dan Peržovski
Moderatori: Alenka Gregorič i Vladimir Vidmar
14.45 –
16.00 h Performans – Lučezar Bojadžijev: Zlurado
javno vođenje
16.30 –
18.00 h Panel 2:
Osvrt
na budućnost: ispitivanje da li institucionalna kritika pretpostavlja različite
tipove posvećenosti umetnika u post-socijalističkom kontekstu prilikom
definisanja savremenosti.
Učesnici: Fokus grupa (Elvis Krstulović), Ivan
Mudov, Lia Peržovski, Tadej Pogačar, Škart
Moderatori:
Vit Havranek i Raluka Vojnea
Integralni
deo projekta jeste Privremena radna soba koja se sastoji od tri sekcije:
Sekcija
I, već
razvijena u Ljubljani za izložbu „Obrnuto – Ne tako bela kocka”, predstavlja
istraživački arhiv različitih umetničkih inicijativa i projekata, prostora koje
vode umetnici, zamišljenih i konceptualizovanih ali ne legalizovanih
institucija, kao alternativnih i kritičkih prostora za izlaganje različitih
umetničkih praksi i promovisanje novih umetničkih diskursa. U središtu ove
sekcije su studije slučaja izložbi, institucija koje vode umetnici i umetničkih
inicijativa koje nadomeštaju druge institucije i drugačije institucionalne
uloge.
Studije
slučaja: „Jugoslovenska dokumenta” (1984–1989), Sarajevo; „Oprez! Radovi!” –
Sarajevo SCCA, 1999; „Hosting Moderna Galerija!”, Ljubljana, (2007–2009); Centar
za istraživanje umetnosti „Artpool”, Budimpešta; „Podroom” (1978–80), Zagreb;
Mikloš Erdelji & „Indigo” grupa, Budimpešta; itd.
Sekcija
II je razvijena za kontekst beogradske izložbe,
gde je bilo potrebno da se promišlja situacija trajne krize s kojom je
institucija-domaćin, MSU Beograd, bila suočena tokom poslednjih devet godina
zbog nedovršene rekonstrukcije njene glavne zgrade. Predstavljeni projekti
prikazuju vremenski raspon koji je sledio posle „novog početka” institucije
2001. godine, tj. nakon političkih promena u Srbiji i „resetovanja” razorene
institucije; takođe, prikazuju i reakciju na nezavršenu rekonstrukciju glavne
muzejske zgrade, koja je zavisila od političke volje brojnih ministara kulture,
kao i od njihovih neispunjenih obećanja. Oba slučaja su predstavljena kao „samorefleksija”
institucije.
Projekti:
„Recycle Bin”, MSUB, 2001; „Šta se dogodilo sa Muzejom savremene umetnosti?”,
MSUB, 2012.
Sekcija
III pokreće
raspravu o muzejima umetnika kao važnom fenomenu, koji je globalno prisutan a
istovremeno lokalno vrlo relevantan i, pretpostavlja se, povezan sa
institucionalnim i društveno-političkim kontekstom krize. U ovoj sekciji se
pokazuje izbor važnih muzeja pojedinih umetnika, u rasponu od virtualnih, „kućnih”,
tematskih i muzeja zasnovanih na projektima, do anti-muzeja, kojima se
problematizuje uloga i potreba umetnika da formiraju vlastite projekte tog
profila.
Muzeji umetnika:
Anti-muzej (Vladimir Dodig Trokut); Mauzolej istorije umetnosti Beograd;
Metafizički muzej (Nenad Bračić); Muzej američke umetnosti Berlin; Muzej
detinjstva (Vladimir Perić); Muzej zeca (Nikola Džafo); P.A.R.A.Z.I.T. Muzej
(Tadej Pogačar); UM [(Unutrašnji muzej)
(Dragan Papić)]; Yugomuzej (Mrđan Bajić)
Izložba
„Naopačke: Udomiti kritiku” se razvila iz dugoročnog kustoskog i istraživačkog
projekta „Obrnuto”, koji su inicirale Alenka Gregorič i Suzana Milevska 2004.
godine. One su bile kustoskinje prve izložbe pod nazivom „Obrnuto – Ne tako bela
kocka”, koja je održana u Gradskoj galeriji umetnosti Ljubljana / MGML, od 24.
septembra do 27. novembra 2015. http://www.mgml.si/en/city-
Posle
realizovanja prve izložbe, publikacije i konferencije u Ljubljani, doneta je
odluka o formiranju tima od šest kustosa-istraživača (Zoran Erić, Alenka
Gregorič, Vit Havranek, Suzana Milevska,
Vladimir Vidmar i Raluka Vojnea), kojima je ponuđeno da ravnopravno učestvuju u
konceptualizovanju modifikovane izložbe prilagođene kontekstu Beograda.
Primarni fokus kustosko-istraživačkog tima je usmeren na poziciju muzeja, temu
podvučenu na izložbi u Beogradu.
„Naopačke: Udomiti
kritiku” je
ko-kustoska među-disciplinarna izložba čija je glavna tema transformacija uloge
muzeja, galerija i drugih javnih institucija za produkciju, predstavljanje i
prikupljanje savremene umetnosti u periodu tranzicije, kao i transformacija
uloge umetnika i nezavisnih prostora koje vode umetnici unutar ovih procesa.
Izložba „Naopačke: Udomiti kritiku” jeste pokušaj
analiziranja umetničkih praksi sa ciljem kritikovanja postojećih modela institucija,
njihovih programa i uslova rada koje one pružaju za umetničku produkciju; pored
toga, cilj je usredsređivanje na hitnost iznalaženja i primenjivanja novih
alternativnih među- i trans-institucionalnih modela, strategija i uloga
institucija umetnosti. Glavna istraživačka pitanja projekta jesu: na koji način
su institucije uticale jedna na drugu i kako su se međusobno menjale prilikom
zajedničkog delovanja i saradnje tokom prelaska sa centralizovane ekonomije na
ekonomiju slobodnog tržišta, kao i kakav je bio učinak umetnika i umetničkih
projekata na takvu transformaciju. Projekat, zapravo, ispituje ishode i granice
institucionalne kritike i neo-institucionalizma (kako su oni izvorno definisani
u kontekstu Zapadne umetnosti) i različitih metoda koje su upotrebljavali
umetnici kritikujući institucije u različitim istorijskim, društveno-političkim,
ekonomskim i kulturnim kontekstima. Ključno pitanje jeste: da li umetničke
prakse mogu proizvesti specifične argumente u prilog istraživanja i analize u
situaciji u kojoj pojedinci i institucije često rade u istim prekarnim
uslovima, pri čemu su suprotstavljene hegemonije i hijerarhije u skladu s vrlo
osobenim i neizvesnim kriterijumima. Specifično razumevanje uloge umetnosti u
društvu, i njenog odnosa prema radu, radnoj snazi i proizvodnom procesu, kao i
sveukupna sistemska razlika u post-socijalističkim zemljama, indukovale su
specifičnost institucija umetnosti u takvom kontekstu i temeljno uticale na
nju. Akcenat je na konkretnim umetničkim praksama koje su fokusirane na kritiku
postojećih institucija umetnosti i na hitnost pronalaženja i primene novih
modela, strategija i uloga za te institucije. Na izložbi će biti predstavljeni
radovi i projekti nastali u različitim socijalističkim i post-socijalističkim
kontekstima, sa fokusom kako na primere iz sedamdesetih godina XX tako i na one
iz prvih decenija XXI veka.
Predstavljeni projekti iz sedamdesetih bili su od
ključnog značaja za debate koje su vođene u različitim kontekstima tadašnjih
socijalističkih zemalja, čak i pre pojave „institucionalne kritike” u umetnosti SAD i Zapadne Evrope, a često i bez
obzira na nju. Društveno-politički i ekonomski uslovi u socijalističkom i
post-socijalističkom institucionalnom kontekstu suštinski su se razlikovali, i
proizveli su potpuno različitu mrežu i obrazac odnosa između institucija,
umetnika, nezavisnih kustosa, itd.
U
situaciji u kojoj se mnoge regionalne institucije ozbiljno bave redefinisanjem
vlastite uloge, odnosno osnovnim preduslovima za njihovo dolično
funkcionisanje, zadatak ove izložbe jeste da predstavi i preispita različita
kritička promišljanja o postojećim organizacionim modelima institucija. Pravo
pitanje novog institucionalizma i post-institucionalne kritike jeste na koji
način se razne umetničke institucije mogu analizirati unutar većih
društveno-političkih i sistemsko-ekonomskih struktura i okvira. U ovom
trenutku, kada se posle devet godina odugovlačenja Muzej savremene umetnosti u
Beogradu priprema za poslednju fazu rekonstrukcije glavne zgrade, nameću se
sledeća pitanja: kakva će biti buduća uloga institucije koja bi prilikom promišljanja
društvenih procesa trebalo da neguje koncept savremenosti, i kako MSUB može da
izbegne reprodukovanje dominantnih ideoloških modela u društvu, već naprotiv,
da otvori prostor za kritički dijalog u sferi kulture i umetnosti.
Zbog
dugotrajne institucionalne krize na beogradskoj sceni, gde su dva najvažnija
muzeja zatvorena zbog rekonstrukcije, izuzetno je značajno da se iznova
razmotri potencijal institucije muzeja pri proizvođenju kulturne javne sfere.
Mogući model kritičkog Muzeja, kojem MSUB teži, zahteva stvaranje platforme za
kritički dijalog i promišljanje društvene transformacije kojom je kultura u
potpunosti marginalizovana. U ovoj situaciji, plodno je reflektovati sámu instituciju,
njen potencijal da udomi radikalno kritičke umetničke prakse i da promišlja
libidinalne zaplete između umetnika, institucija (muzej) i države. I dalje je
aktuelno pitanje da li su muzeji sposobni za proizvođenje „agonističke
(kulturne) javne sfere”, nasuprot dominantnoj kulturi spektakla i festivalizacije,
kojima je javnost preplavljena u medijima.
Podrška: Republika Srbija. Ministarstvo kulture i
informisanja; Grad Ljubljana; Ambasada Republike Slovenije u Beogradu; transit.cz
Нема коментара:
Постави коментар