Izdavačka kuća Arhipelag, u
saradnji sa Domom omladine Beograda, organizuje 5. Beogradski festival evropske
književnosti od 21. do 24. juna, a ulaz na sve programe je slobodan.
Otvaranjem
izložbe radova Ivane Ristić u holu Velike sale Doma omladine Beograda u 19
časova i susretom i razgovorom s poznatim hrvatskim piscem Zoranom Ferićem u 20
časova sutra počinje 5. Beogradski festival evropske književnosti.
Izložba radova Ivane Ristić S
jeseni, kada počnu vetrovi nastala je po motivima priča Danila Kiša iz knjige
Rani jadi. Pored ilustracija i grafičke prezentacije teksta, posetioci će moći
da vide i nekoliko primeraka bibliofilskog izdanja priče Danila Kiše „S jeseni,
kada počnu vetrovi“. Izložbu radova Ivane Ristić otvoriće profesorka Fakulteta
primenjenih umetnosti i dizajnerka Olivera Batajić Sretenović.
„Književnost je u svim vremenima
ovladavala najmodernijim medijima toga vremena, nema razloga da bude drugačije
ni danas. Pokazalo se da je ovaj koncept jedan od razloga privlačnosti i
posećenosti Beogradskog festivala evropske književnosti. Ako bismo u malo reči
hteli da iskažemo okosnicu ovogodišnjeg Beogradskog festivala evropske
književnosti, možda su te reči najpre zapitanost, otvorenost i energija pobune.
Svet je u krizi, treba ga preispitati i iznova osmisliti, a tamo gde energija
krize uzima sve snage potrebno joj je suprotstaviti energiju pobune. Kao i
uvek, velike ideje bez kojih smo ostali, velike zamisli za koje su retki
spremni, velika energija koje tek nema, sve se to može oblikovati najpre u
književnosti i kulturi, pa potom tek postati zajedničko dobro društva obamrlog
u sumnji i jednoglasnosti, niskim strastima i tabloidnim infuzijama. Nikakvo se
dobro ne može pronaći ni u tiraniji brojeva ni u tabloidima u koricama knjiga.
Ali ako istražujemo vrednosti, imamo šansu da postanemo dostojni njih“, kaže Gojko Božović, glavni urednik Arhipelaga i umetnički direktor
Beogradskog festivala evropske književnosti.
Prvi pisac koji gostuje na 5.
Beogradskom festivalu evropske književnosti jeste Zoran Ferić. Povodom učešća
na Festivalu Ferić kaže:
„Čini mi se da je tog dijaloga
pisaca i čitalaca posljednjih godina sve manje i manje. Imamo sve više obaveza,
mi koji se bavimo ovim poslom pisanja, zapravo, radimo još niz drugih poslova,
uređujemo, čitamo knjige za razne žirije, predajemo, držimo radionice, pišemo
za novine. U toj silnoj žurbi i poslu izgubilo se ono što je izuzetno važno za
književnost, a to su susreti, dokoličarenje i razgovor o knjigama s
prijateljima i kolegama, najprije s čitaocima.“
Za knjigu priča Anđeo u ofsajdu
Ferić je dobio nagradu Jutarnjeg lista i Nagradu „Ksaver Šandor Đalski“ za
najbolju knjigu godine. U nekim izborima kritike knjiga Anđeo u ofsajdu
proglašena je za knjigu decenije u Hrvatskoj. Ferić je nedavno objavio roman o
letnjim jadranskim „galebovima“ Na osami blizu mora.
U Velikoj sali Doma omladine
Beograda: svakog dana u 19 i u 20 časova su čitanja poznatih domaćih i stranih
pisaca, a u 21 čas je projekcija filma iz festivalskog programa Književnost na
filmu.
Beogradski festival evropske
književnosti (BFEK) jedan je od najposećenijih književnih događaja u Srbiji.
Njegova publika je vrlo raznovrsna u generacijskom pogledu, jer je ciljna grupa
mnogo šira od uobičajene publike književnih događaja.
Ključni cilj Beogradskog
festivala evropske književnosti jeste da predstavi najvažnija dela i najvažnije
pisce savremene srpske i evropske književnosti, ali i da pokaže kako je
vrhunskoj književnosti potrebna nova moderna i multimedijalna tačka promocije
knjiga i pisaca, ideja i čitanja.
Gojko Božović, književnik i
direktor IK Arhipelag povodom prvog malog jubileja BFEK-a ističe da pet godina
nije mnogo, ali je dovoljno da se sagleda jedan koncept i da se vide njegovi
rezultati.
"Beogradski festival
evropske književnosti je već posle prve godine postao prepoznatljiv u Beogradu,
Srbiji i regionu, ali to za jedan ovakav festival nikako nije dovoljno. Potrebno
je da pisci iz različitih evropskih sredina prepoznaju ovaj festival kao deo
evropske mreže književnih festivala i kao javni prostor za dijalog, za susrete
pisaca i čitalaca. Veoma sam zadovoljan kako strani i domaći pisci ocenjuju
ovaj festival, ali i time što su mnogi od stranih pisaca u svojim zemljama
objavili tekstove o Beogradu i Beogradskom festivalu evropske književnosti.
Ali, naravno, meru i knjigama i književnim festivalima daju čitaoci. Čitaoci su
prepoznali i prihvatali ovaj festival kao prostor za vrhunsku književnost, kao
polje oslobođeno od tabloidnosti i jednog mišljenja, kao glas razlike i kao
pokazatelj da dobrih knjiga i dalje ima i da ih ni danas i ovde nije nemoguće
pronaći.", kaže Božović.
Peti Beogradski festival evropske
književnosti donosi četiri celovečernja multimedijalna književna programa:
sedam čitanja poznatih svetskih i domaćih pisaca, četiri projekcije filmova u
okviru retrospektive Književnost na filmu.
Peti Beogradski festival evropske
književnosti obeležiće veliki izraelski i svetski pisac David Grosman, autor
slavnih romana Vidi pod: Ljubav, Do kraja zemlje i Izvan vremena. Među piscima
koji učestvuju na 5. Beogradskom festivalu evropske književnosti, u okviru
programa Na sceni, nalaze se i Zoran Ferić, Kristijan Eker, Rej Robertson,
Barbi Marković, Milisav Savić i Duško Novaković.
Drugog dana 5. Beogradskog
festivala evropske književnosti publika će moći da prati panel Nastanak tabloidnog
čoveka. Ivana Spasić, Ivan Milenković i Teofil Pančić će u razgovoru s
moderatorkom Marijom Nenezić raspravljati o uzorcima marginalizacije kulture i
oblikovanja figure tabloidnog čoveka kao jedne od ključnih figura savremenog
društva.
Na 5. Beogradskom festivalu
evropske književnosti već treću godinu gostuje Literatur Cafe Goethe-Instituta
Beograd, a Festival sarađuje i sa Italijanskim institutom za kulturu, Kanadskim
savetom za umetnost i Francuskim institutom za kulturu. Beogradski festival
evropske književnosti organizuje se i uz podršku Ministarstva kulture i
informisanja, Grada Beograda, Srpskog PEN centra i Billbloard Printa, kao i
velikog broja medijskih partnera festivala.
"David Grosman dolazi u
Beograd, kao ekskluzivni gost 5. Beogradskog festivala evropske književnosti,
sa reputacijom jednog od najvećih živih svetskih pisaca. Njegove knjige izlaze
u izdanjima vodećih svetskih izdavača, prevode se na sve veće jezike i vrlo
često dobijaju najprestižnija priznanja kako književne kritike, tako i brojne
čitalačke publike. Ovo jedinstvo kritike i publike posebno treba naglasiti u
Grosmanovom slučaju. Njegove knjige gotovo svuda izlaze u velikim tiražima,
mnogo većim nego što je uobičajeno za pisce vrhunske književnosti. Već skoro
deset godina knjige Davida Grosmana izlaze na srpskom jeziku u izdanju
Arhipelaga. Najpre je objavljeno životno delo ovog pisca, roman Vidi pod:
Ljubav, možda najvažnije književno ostvarenje o holokaustu i jedan od najboljih
romana druge polovine 20. veka. Arhipelag je upravo objavio novo izdanje romana
"Vidi pod: Ljubav". A u međuvremenu objavljeni su i dva kratka romana
o ljubavi i ljubomori u koricama jedne knjige Njeno telo zna, veliki roman
"Do kraja zemlje" o drami Bliskog istoka, sve do nesvakidašnjeg
romana "Izvan vremena", za koji i sam pisac kaže da je njegova
najintimnija knjiga i da nije verovao da će imati snage da je napiše.",
objašnjava Gojko Božović.
Pozivajući čitaoce avanturu i
otkriće, Beogradski festival evropske književnosti želi da pokaže da je
književnost ne samo iskustvo dugog trajanja, već i deo svakodnevnog iskustva,
radost čitanja i radost avanture i otkrića. Književnost je sposobna da
progovori u novim medijima jednako kao i u onim koji su već nezamislivi bez
književnosti.
Gojko Božović smatra da je u 21.
veku knjiga i dalje aktuelna: "Nije smišljeno ništa bolje od
knjige. Knjiga, međutim, nije samo forma, knjiga je, pre svega, tekst, a da li
će se taj tekst pojaviti u formi klasične knjige ili elektronskog izdanja, to
nije presudno i stvar je ličnog izbora. Danas je konkurencija velika, svuda su
oko nas informacije, proizvođači slika i senzacija, gutači naše pažnje. To nije
opasnost za knjigu nego za našu sposobnost da dođemo od važnih sadržaja i do
pravih pitanja i mogućih odgovora."
Zamišljen kao nedelja vrhunske
književnosti, 5. Beogradski festival evropske književnosti odvija se pod motom:
„Najbolje od svega. Najbolje za sve“, a na pitanje da li mladi čitaju, Božović
odgovara potvrdno:
"Mladi i dalje čitaju, pitanje je samo šta čitaju. Još
je važnije pitanje: da li oni imaju mogućnost izbora toga što će da čitaju,
slušaju, gledaju i usvajaju kao svoj životni izbor? Bojim se da je ta mogućnost
izbora dramatično smanjena, da se svuda i svima nude jedne te iste stvari,
uglavnom nižerazrednog karaktera. Da bi mladi ili bilo koji drugi ljudi čitali
dobre knjige, te dobre knjige moraju da budu vidljive. Promocije čitanja ne
smeju da budu rutinske i periodične kampanje, već istinski izazovi svih koji se
bave knjigom i kulturom. Moramo biti entuzijastični i inovativni, okolnosti u
kojima se nalazimo ne mogu se uporediti ni sa čim što smo do sada videli,
potrebno je onda da i mi budemo barem malo neuporedivi. A književni festivali
poput Beogradskog festivala evropske književnosti u ovom trenutku jesu
poslednje mesto gde čitaoci mogu da vide vrhunsku književnost i elitne pisce u
javnom prostoru. Od toga treba krenuti i time se ne treba zadovoljiti."
Нема коментара:
Постави коментар