Pre 6 godina ste dobili nagradu za životno delo na 57.
Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma. Šta za vas znači
ovaj festival?
Kad sam dobio nagradu, propustio sam nešto da pomenem. Za mene je
veliko zadovoljstvo bilo i ostalo prisustvovati i učestvovati na ovom
festivalu, ne samo zato što je to jedan od najstarijih festivala, još iz bivše
Jugoslavije, nego što ja smatram da je to moj festival. Ja sam sa njim rastao i
oformljavao se, da budem malo neskroman, na njemu sam imao i prvi uspeh.
Verovatno da od onda do danas ima puno autora koji su na ovom festivalu počeli,
a neki su na njemu i završili karijere. Ja kažem da je to moj festival jer sam
rastao sa njim, to je jedan od najbitnijih razloga.
Kad ste primali nagradu, rekli ste da je smatrate podstrekom
za dalji rad
Apsolutno, to je jedno optimistično viđenje stvari, šta će od toga da
ispadne još ne znamo, ništa još nije gotovo. Ja ove godine na festival donosim
dva filma, što nije loše.
Tad ste najavili da radite na filmu Hotel sa 12 zvezdica,
koji ćemo gledati na festivalu. Zašto je trebalo više od 6 godina da ugleda
svetlost dana?
Ovo što ćete videti je druga verzija filma. Prva verzija je trajala
skoro 4 godine, tokom kojih je došlo do izvesnih promena. Tema filma je Evropa,
istorija Evrope, jedna hronika događaja od grčke mitologije do današnjeg dana.
U poslednjih nekoliko godina događaji u Evropi su se ubrzali. Do današnjeg dana
bilo je velikih, iznenadnih promena koje su otišle u raznorazne željene i
neželjene pravce, uglavnom neželjene, što me je navelo da ponovo uzmem film u
ruke i da ga na izvestan način doradim, aktuelizujem. Inače, stara verzija još
postoji.
Od kad ste ga završili, čini se da se Evropa još više
promenila, hoćete li ga još dorađivati?
Taj film je ustvari večiti. Nema šanse da se završi.
Kako vidite budućnost Evrope?
Verovatno se u filmu i oseća jedna izrazito kritička nota u odnosu na
Evropu i ono što se u Evropi događa, sve to dolazi iz jednog intimnog
razočarenja. Stvari nisu sjajne, perspektive su vrlo mračne, ne samo zbog ovih
aktuelnih događaja oko izbeglica, nego što Evropa jednostavno nije u stanju da
se oformi, da se osnaži, kao da ide u nekom suprotnom pravcu, u pravcu
raspadanja, što je apsurdno. To nije bila prvobitna ideja.
A kako vidite naše mesto u Evropi?
Moram da priznam da ovdašnju situaciju, pogotovo političku,
dosta slabo poznajem. Ali za mene se to pitanje nikad nije postavljalo jer smo
mi neprikosnoveni deo Evrope, mi smo u Evropi, niko ne može to da nam ospori.
To što hoćemo da uđemo u Evropsku uniju pošto poto, to su rezultati raznih
političkih situacija, koje, kao što kažem, ne razumem, tako da ne mogu da dajem
ozbiljnije komentare.
Koje ste tehnike koristili u radu na ovom filmu?
Ja koristim sve što mogu, to je nešto što je postalo neka vrsta
zaštitnog znaka mojih filmova, stil, mešanje raznoraznih tehnika- fotografije,
video, crtež, animacija, mada to nije multimedijalni film. To nije animirani
film u klasičnom smislu reči, mada nije ni igrani, ni dokumentarni, ni
eksperimentalni, a istovremeno je sve to zajedno. Možda sam ja čak izašao iz
nekih klasičnih filmskih viđenja stvari i na neki način se približio ili vratio
medijima koji su postojali čak i pre filma, kao što su strip i foto roman. Ja
ga tu negde situiram, između stripa i foto romana u pokretu. Strip ili foto
roman sa jednom filmskom primesom, a to znači pokret. Vrlo ga je teško
klasificirati, tako da mislim da je potrebno da se objasni gledaocima da nije u
pitanju klasična animacija.
Vaš pristup je vrlo inventivan. Kako posmatrate današnje
tendencije u animaciji?
Upravo sam izašao sa projekcije kratkih animiranih filmova koji
pokazuju da je produkcija na ovom terenu vrlo raznolika i bogata. To može da se
primeni i na nivo svetske animacije. To je rezultat savremene situacije gde je
danas svakom čoveku koji ima smisla i želje da naprvi film dostupna tehnika za
to, što ranije nije bio slučaj. Ranije se radilo mnogo teže, komplikovanije i
skuplje. Zahvaljujući tom otvorenom pristupu tehnologiji i tehnici dostupnoj
svima, mene ipak čudi da nema još više raznolikosti, pogotovo u animaciji.
Animacija je još uvek skučena između one klasične i ove moderne, kompjuterske.
Ali dobro, ipak tu ima raznoraznih događaja, pokušaja i eksperimenata. Mislim
da se animacija mnogo više i brže razvija nego klasičan, igrani film, koji je vezan
za neke druge stege.
Ove godine festival izdaje DVD Srpskog animiranog filma. Kad
sagledate od njegovih početaka do danas, kako vam se čini taj naš animirani
film?
Sjajno je da je upravo ovaj festival rešio da se to uradi, to je ipak
nacionalna baština koja treba da se sačuva. Većina mojih filmova je nažalost
izgubljena, ali sačuvane su neke kopije, izvorni materijali su ili uništeni ili
izgubljeni, što nije za pohvalu. Moram da priznam da ne poznajem stvarne
početke našeg animiranog filma, za mene će biti pravo otkrovenje da to vidim. U
ono vreme, moje vreme da kažem, dominacija je bila u Zagrebu. Oni su imali
kompletno opremljen studio, sjajne autore, sve mogućnosti finansijske, tehničke
itd. Pošto je to bilo u sklopu jugoslovenske kinematografije, nije postojala
potreba da se razvija drugi studio koji će da konkuriše Zagrebu. Moja pojava je
počela upravo da proizvodi neželjene konkurentske odnose između Neoplante i
Zagreb filma, što niko nije ni planirao ni želeo. Za mene animirani film u Srbiji
počinje u vreme kad smo Nikola Majdak i ja počeli da radimo zajedno neke
filmove, ali pre toga ja nisam imao nikakvog iskustva jer nije bilo mogućnosti
da se ti filmovi negde vide, nikad to nije bilo u nekom programu ili na
televiziji. Svi autori koji su radili u vreme kad i ja, jedina inspiracija nam
je bio američki animirani film, ruski animirani film, sve što je dolazilo iz
inostranstva. Tako da me vrlo zanima da vidim šta se tu događalo.
Film Hotel sa 12 zvezdica je na programu večeras u 23h u
velikoj sali Doma omladine.
Нема коментара:
Постави коментар