Странице

петак, 22. јануар 2016.

U vremenu diskografa i i velikih snoviđenja



 

U januarsko predvečerje, dok smo još sabirali kompleksne, svetojovanske gastroenološke utiske, rok kritičar i publicista, Petar Janjatović, autor  kultne Ilustrovane Yu rok enciklopedije, održao je nostalgično predavanje sa temom Sa pločom kroz svet u Muzeju nauke i tehnike. 

 

Bila je ovo prva, od planiranih tribina sredom u isto vreme na istom mestu, a u okviru izložbe Jugoton - istočno od raja (1947-1991), autora Sanje Bachrach Krištofić, Marije Krištofić (Umetnička organizacija Kultura umjetnosti, Zagreb) i Željka Staklarevića (Tehnički muzej, Zagreb).

 

Osvrnuli smo se na razvoj diskografske industrije u nas, od ranih pedesetih godina prošlog veka. Prisetili smo kako smo nekad slušali ploče. Dočarali šum koji je igla proizvodila u dodiru sa gramofonskom iglom, kada se ples završi. Bejaše to jedno sasvim posebno i sentimentalno putovanje u vremena puna radosti i ludosti. 

 

 Poklanjala si, al' si krala,
„I nevjerna si bila ti.
Ne, suviše mi nisi dala ,
O, mladosti, o, mladosti.
O, mladosti moja, aa!“,

pevao je, Arsen, kojeg, složili smo se, nismo tada svrstavali u rokere.  


Fascinantna je istorija diskografske kuće nastale samo dve godine posle rata i najagalnije u nekadašnjoj državi. Rezimirajući svoj diskofilski fond, shvatio sam da imaju vrlo slabašnu opoziciju. Skoro sve najznačajnije pop i rok ploče tadašnje države dolazile su ispod Jugotonovih presa. 


Kada je sarajevski Diskoton, iskulirao Dugmiće, Jugoton im je samo dan posle dobijenog materijala ponudio petogodišnji ugovor. Našli su im se i kada su ostali bez švercovanih zučnika na granici. 

 
 

Janjatović nam je rekao i da je Jugoton bio vrlo ažuran u dostavljanju pres materijala. Došavši u Beograd, povodom otvaranje ove izložbe direktor Kroacija rekorca, pravnog naslednika Jugotona, Kremeru i Janjatoviću darivao je po kesu sa promotivnim materijalom. Među kojem su bile i pesme Tome Zdravkovića. Koga to čudi, dodajem i lično iskustvo. 


Kupovinu kasete Večernje Svetom Savi svešteničkog hora Šumadijske eparhije Sveti Sava, u prodavnici Saborne crkve u Beogradu, u vreme kada su današnji „veliki“ vernici bili na partijskim sastancima, sa omotom na ćirilici a u izdanju Jugotona. Negde u isto vreme kada nam je došla i Odbrana i poslednji dani iz iste vinilske fabrike. 

 

Inače tada smo ploče kupovali u Kulturi i Jugotonu na Terazijama, kao i u odeljenju Robnih kuća Beograd u podzemnom prolazu u Nušićevoj. Samo su RKB imale preko 400 prodavnica, tako da su se friški vinili mogli kupiti skoro svugde. Otac mi je Bitlse donosio iz Londona, kod „Đovanija“ sam pored praška za veš, kafe i farmerki pazario i novi Dilanov LP, a u Solonu prvenac Vitni Hjuston u celofanu. 


Srpski odgovor na Jugoton počeo je nabavkom dve prese, u prvo vreme, samo za arhiviranje kraćih muzičkih zapisa, da bi 1952. godine objavili petnaestak singlova na 78 obrtaja, pod etiketom Jugodiska. 


Prvu ploča pod etiketom PGP RTB izdaju u oktobru 1959 (Zvižduk u osam). Interesanta je priča, da je tadašnji vojnik u Ljubljani, Đorđe Marjanović, sa svojom pločom, dobijenom tačno na rođendan, obijao pragove ljubljanskih stanova, u potrazi za gramofonom. Već 1963. PGP RTB ima solidan pogon od 13 presa za vinilne zapise, pa proizvodi 300 hiljada ploča (150 naslova). Bila je ovo druga po veličini diskografska kuća u zemlji, sa pre svega paletom narodne muzike. 



No, generalno, opšta ocena učesnika da je ovu diskografsku kuću odlikovala inertnost i spora reakcija na interes publike. Promakao im je „novi talas“, ali su zato uknjižili prvi Buldožer, Atomsko sklonište, Smak, Riblju čorbu. Nikome nije potpuno jasno kako se desilo da objave prvi, revolucionarni album Buldožera (Pljuni istini u oči) 1975. godine. Ove vesele Slovence, jurio je Jugoton, posle uspešnog zagrebačkog koncerta, ali su oni svojeglavo potpisali za PGP RTB. Smatrali su da njihov koncept ima više fanova u Beogradu. Oprezni cenzori iz beogradske vinilske kompanije su ga iz podozrenja ubrzo povukli sa tržišta. Devedesetih godina viđen je jedan naš ugledni novinar, kako nosi grožđe, uvijeno u omot tog legendarnog albuma. Danas se rashoduju i recikliraju čitave vinilske kolekcije privatizovanih gradskih medija. 

 
 

Od licencnih izdanja izdavali su Hu, Bi Džiz, Bon Žovi, Rej Čarlsa, Džimi Hendriksa, Brajan Ferija, Stinga i njegove „policajce“. Grupa „Dire Straits“ otvorila je kod nas žiro račun, kako je ne bi potkradali, a od tantijema dobijenih od PGP-RTS finansirali su kondicione treninge po Jadranskoj obali i mini turneju 1985. godine. 


Koncertna turneja započela je u Splitu, da bi se završila u Beogradu sa dva nastupa. Koncert iz Beograda, prenosila je srpska televizija, dan kasnije, što je za ondašnju zemlju bio krupan iskorak u svet. A kada nisu znali šta da rade sa bezvrednim dinarima, ostavili su koferčić (ko je rekao Dačić?) portiru ljubljanskog hotela „Slon“. 


Producent Riblje čorbe, Džon Mekoj, britanski bas gitarista i kompozitor, koji je slavu stekao radeći sa legendarnim Janom Gilanom, u pratnji Miše Aleksića podigao je pare iz banke i zamenio ih za devize kod „popcorn man“-a u Francuskoj ulici. PGP –RTS je na svom čelu imao i ljude sa rok biografijom poput Pece Popovića i Olivera Mandića. Devedestih godina PGP-ovci su se hvalili kako su tamo nekim Austrijancima, uvalili sve prese za pravljenje gramofoskih ploča. Bio je to siguran znak da će gramofonski Feniks opet zalepršati. Sada se za izdavanje zapisa na vinilu čeka mesecima, te da smo bili kao što nismo, mogli smo samo u ovoj godini da zaposlimo bar 35 hiljada novih radnika, budemo show key za BDR, sa projektovanom stopom rasta od 3.754 % samo u sledećoj godini. 

 
Kao čista egzotika služi priča o manjim izdačkim kućama. Jedna od njih nastala je 1962. godine u Aleksandrovcu (Diskos), kao posledica trampe vinskog giganta Župe i italijanskih partnera. Oni su se pridružili Brejkdens pokret. A šta reći za Plastiku, firmu koja se bavila proizvodnjom iste, pa poželela da pravi i ploče. Vinil je dolazio i sa etiketom produkcije Studija B. Sarajevo je imalo Diskoton, iz Zagreba (pored Jugotona) stizao je Suzi sa zanimljivim licencnim programom, iz Slovenije - Radio televizija Ljubljana, Helidon (koji se reizdati prvi i izdavati sledeće Buldožere i ostala alternativna izdanja) i Založba Obzorja Maribor. Kasnije nastaju Komuna (1985.) Makse Ćatovića i Kamerad, Bregovičko-Čolićevska etiketa nastalu 1986. godine u Domžalama. 


Ljudi koji su tih godina vodili diskografske kuće, razlikovali su se on onih, koji su na piratskim jedrima nagrnuli devedesetih, po tome što su voleli muziku i sve oko nje. Ovim drugim, koji su, posle petog okotobra ušli u „legalne tokove“ svejedno je da li prodaju ploče, benzin ili minjone. 

Iako je bilo relativno dosta diskografskih kuća, omoti su se štampali samo na jednom mestu, pa se čekalo mesecima. Tako je i nastala Pesma No tri, jer Dado Topić nije doturio naslov na vreme. Kao da je provalio da sam prvi LP Roling Stonsa kupio baš zbog omota, jedan od prvih dizajera, Dragan S. Stefanović je jednom prilikom rekao. 


„Kada čoveku dođe u ruke omot ploče neke grupe ili pevača, koji su mu nepoznati, presudan je utisak: koliko je taj omot efektan, koliko dobro izgleda, odnosno koliko pruža osnova da se nasluti kakva se muzika iza njega krije. Ukoliko omot može sve to da kaže, ili da zaintrigira na jedan poseban način, on je uspeo“.

To potvrđuju i neka dragocena izdanja koja su svetlost dana ugledala, pre svega zbog atraktivnog dizajna. I moje lično iskustvo, kako sam došao do albuma Rolling Stones-a Black&Blue. Saznali smo koliko su licencirani ovdašnji singlovi bili cenjeni na londonskom tržištu i koliko dana je od njihove prodaje moglo da se tamo preživi. Kao sledeći predavači najavljeni su Dejan Cukić, Rastko Ćirić, profesor, muzičar i autor (u saradnji sa Goranom Skrobonjom, 1993.) Rubber Soul Projecta i Voja Pantić za džez izdanja. 


Saznali smo i da su tvorci „The Rubber Soul Projecta“, u pratnji Dejana Cukića, posle turističkog obilaska, Magical Mystery Tour, sa stanovitim zakašnjenjem, stigli da otkriju spomen ploču na porodilištu Oxford Street Maternity Hospital u kojem je svetlost dana ugledao Džon Lenon. Planirana da bude otvorena za dana, otvorena je osvetljena svetlošću farova parkiranih automobila. O čemu svedoče i stanoviti tragovi na YouTube-u. A kako je nastao konceptualni multimedijalni art projekat, RSP? Zahvaljujući Draganu Iliću, muzičkom uredniku u PGP RTS-u, u martu 1996. godine, ploča je snimljena u dvesta primeraka samo za potrebe radio-stanica. Ovo PGP-ovo izdanje objavljeno je kao prvo licencno muzičko izdanje (AD&Sons) posle sankcija. Kopija je poslata i Pol Makatrniju, koji je izjavio da je uživao slušajući je. Obnovljeno izdanje, o trošku samih autora, vaskrslo je 1999. godine u ograničenom tiražu. Projekat je doživeo i drugi deo, koji je predstavljen u Atelejeu 212. Posebno je atraktivan grafički dizajn kutije i omota za koje je zaslužan Igor Kordej, koji je nedavno odlikovan ordenom Viteza umetnosti od strane francuske vlade.




Slike: Džuboks, V. Danilov, FB, Kulturnik

Нема коментара:

Постави коментар