U januarsko predvečerje, dok smo
još sabirali kompleksne, svetojovanske gastroenološke utiske, rok kritičar i
publicista, Petar Janjatović, autor kultne
Ilustrovane Yu rok enciklopedije, održao je nostalgično predavanje sa temom Sa
pločom kroz svet u Muzeju nauke i tehnike.
Bila je ovo prva, od planiranih tribina
sredom u isto vreme na istom mestu, a u okviru izložbe Jugoton - istočno od
raja (1947-1991), autora Sanje Bachrach Krištofić, Marije Krištofić (Umetnička
organizacija Kultura umjetnosti, Zagreb) i Željka Staklarevića (Tehnički muzej,
Zagreb).
Osvrnuli smo se na razvoj diskografske
industrije u nas, od ranih pedesetih godina prošlog veka. Prisetili smo kako
smo nekad slušali ploče. Dočarali šum koji je igla proizvodila u dodiru sa
gramofonskom iglom, kada se ples završi. Bejaše to jedno sasvim posebno i sentimentalno
putovanje u vremena puna radosti i ludosti.
Poklanjala si, al' si krala,
„I nevjerna si bila ti.
Ne, suviše mi nisi dala ,
O, mladosti, o, mladosti.
O, mladosti moja, aa!“,
pevao je, Arsen, kojeg, složili smo se, nismo tada svrstavali
u rokere.
Fascinantna je istorija
diskografske kuće nastale samo dve godine posle rata i najagalnije u
nekadašnjoj državi. Rezimirajući svoj diskofilski fond, shvatio sam da imaju
vrlo slabašnu opoziciju. Skoro sve najznačajnije pop i rok ploče tadašnje
države dolazile su ispod Jugotonovih presa.
Kada je sarajevski Diskoton,
iskulirao Dugmiće, Jugoton im je samo dan posle dobijenog materijala ponudio
petogodišnji ugovor. Našli su im se i kada su ostali bez švercovanih zučnika na
granici.
Janjatović nam je rekao i da je Jugoton bio vrlo ažuran u dostavljanju
pres materijala. Došavši u Beograd, povodom otvaranje ove izložbe direktor
Kroacija rekorca, pravnog naslednika Jugotona, Kremeru i Janjatoviću darivao je
po kesu sa promotivnim materijalom. Među kojem su bile i pesme Tome
Zdravkovića. Koga to čudi, dodajem i lično iskustvo.
Kupovinu kasete Večernje
Svetom Savi svešteničkog hora Šumadijske eparhije Sveti Sava, u prodavnici
Saborne crkve u Beogradu, u vreme kada su današnji „veliki“ vernici bili na
partijskim sastancima, sa omotom na ćirilici a u izdanju Jugotona. Negde u isto
vreme kada nam je došla i Odbrana i poslednji dani iz iste vinilske fabrike.
Inače
tada smo ploče kupovali u Kulturi i Jugotonu na Terazijama, kao i u odeljenju
Robnih kuća Beograd u podzemnom prolazu u Nušićevoj. Samo su RKB imale preko
400 prodavnica, tako da su se friški vinili mogli kupiti skoro svugde. Otac mi
je Bitlse donosio iz Londona, kod „Đovanija“ sam pored praška za veš, kafe i
farmerki pazario i novi Dilanov LP, a u Solonu prvenac Vitni Hjuston u
celofanu.
Srpski odgovor na Jugoton počeo
je nabavkom dve prese, u prvo vreme, samo za arhiviranje kraćih muzičkih zapisa,
da bi 1952. godine objavili petnaestak singlova na 78 obrtaja, pod etiketom
Jugodiska.
Prvu ploča pod etiketom PGP RTB izdaju u oktobru 1959 (Zvižduk u osam).
Interesanta je priča, da je tadašnji vojnik u Ljubljani, Đorđe Marjanović, sa
svojom pločom, dobijenom tačno na rođendan, obijao pragove ljubljanskih
stanova, u potrazi za gramofonom. Već 1963. PGP RTB ima solidan pogon od 13 presa
za vinilne zapise, pa proizvodi 300 hiljada ploča (150 naslova). Bila je ovo druga
po veličini diskografska kuća u zemlji, sa pre svega paletom narodne muzike.
No, generalno, opšta ocena učesnika
da je ovu diskografsku kuću odlikovala inertnost i spora reakcija na interes
publike. Promakao im je „novi talas“, ali su zato uknjižili prvi Buldožer,
Atomsko sklonište, Smak, Riblju čorbu. Nikome nije potpuno jasno kako se desilo
da objave prvi, revolucionarni album Buldožera (Pljuni istini u oči) 1975. godine.
Ove vesele Slovence, jurio je Jugoton, posle uspešnog zagrebačkog koncerta, ali
su oni svojeglavo potpisali za PGP RTB. Smatrali su da njihov koncept ima više
fanova u Beogradu. Oprezni cenzori iz beogradske vinilske kompanije su ga iz
podozrenja ubrzo povukli sa tržišta. Devedesetih godina viđen je jedan naš
ugledni novinar, kako nosi grožđe, uvijeno u omot tog legendarnog albuma. Danas
se rashoduju i recikliraju čitave vinilske kolekcije privatizovanih gradskih
medija.
Od licencnih izdanja izdavali su
Hu, Bi Džiz, Bon Žovi, Rej Čarlsa, Džimi Hendriksa, Brajan Ferija, Stinga i
njegove „policajce“. Grupa „Dire Straits“ otvorila je kod nas žiro račun, kako
je ne bi potkradali, a od tantijema dobijenih od PGP-RTS finansirali su kondicione
treninge po Jadranskoj obali i mini turneju 1985. godine.
Koncertna turneja započela je u
Splitu, da bi se završila u Beogradu sa dva nastupa. Koncert iz Beograda,
prenosila je srpska televizija, dan kasnije, što je za ondašnju zemlju bio
krupan iskorak u svet. A kada nisu znali šta da rade sa bezvrednim dinarima, ostavili
su koferčić (ko je rekao Dačić?) portiru ljubljanskog hotela „Slon“.
Producent Riblje čorbe, Džon Mekoj,
britanski bas gitarista i kompozitor, koji je slavu stekao radeći sa legendarnim
Janom Gilanom, u pratnji Miše Aleksića podigao je pare iz banke i zamenio ih za
devize kod „popcorn man“-a u Francuskoj ulici. PGP –RTS je na svom čelu imao i
ljude sa rok biografijom poput Pece Popovića i Olivera Mandića. Devedestih
godina PGP-ovci su se hvalili kako su tamo nekim Austrijancima, uvalili sve
prese za pravljenje gramofoskih ploča. Bio je to siguran znak da će gramofonski
Feniks opet zalepršati. Sada se za izdavanje zapisa na vinilu čeka mesecima, te
da smo bili kao što nismo, mogli smo samo u ovoj godini da zaposlimo bar 35
hiljada novih radnika, budemo show key za BDR, sa projektovanom stopom rasta od
3.754 % samo u sledećoj godini.
Kao čista egzotika služi priča o
manjim izdačkim kućama. Jedna od njih nastala je 1962. godine u Aleksandrovcu
(Diskos), kao posledica trampe vinskog giganta Župe i italijanskih partnera. Oni
su se pridružili Brejkdens pokret. A šta reći za Plastiku, firmu koja se bavila
proizvodnjom iste, pa poželela da pravi i ploče. Vinil je dolazio i sa etiketom
produkcije Studija B. Sarajevo je imalo Diskoton, iz Zagreba (pored Jugotona) stizao
je Suzi sa zanimljivim licencnim programom, iz Slovenije - Radio televizija
Ljubljana, Helidon (koji se reizdati prvi i izdavati sledeće Buldožere i ostala
alternativna izdanja) i Založba Obzorja Maribor. Kasnije nastaju Komuna (1985.)
Makse Ćatovića i Kamerad, Bregovičko-Čolićevska etiketa nastalu 1986. godine u Domžalama. 
Ljudi koji su tih godina vodili
diskografske kuće, razlikovali su se on onih, koji su na piratskim jedrima
nagrnuli devedesetih, po tome što su voleli muziku i sve oko nje. Ovim drugim,
koji su, posle petog okotobra ušli u „legalne tokove“ svejedno je da li prodaju
ploče, benzin ili minjone.
Iako je bilo relativno dosta
diskografskih kuća, omoti su se štampali samo na jednom mestu, pa se čekalo
mesecima. Tako je i nastala Pesma No tri, jer Dado Topić nije doturio naslov na
vreme. Kao da je provalio da sam prvi LP Roling Stonsa kupio baš zbog omota, jedan
od prvih dizajera, Dragan S. Stefanović je jednom prilikom rekao.
„Kada čoveku dođe u ruke omot
ploče neke grupe ili pevača, koji su mu nepoznati, presudan je utisak: koliko
je taj omot efektan, koliko dobro izgleda, odnosno koliko pruža osnova da se
nasluti kakva se muzika iza njega krije. Ukoliko omot može sve to da kaže, ili
da zaintrigira na jedan poseban način, on je uspeo“.
To potvrđuju i neka dragocena
izdanja koja su svetlost dana ugledala, pre svega zbog atraktivnog dizajna. I moje lično iskustvo, kako sam došao do albuma Rolling Stones-a Black&Blue. Saznali smo koliko su licencirani ovdašnji singlovi bili cenjeni na londonskom tržištu i koliko dana je od njihove prodaje moglo da se tamo preživi. Kao
sledeći predavači najavljeni su Dejan Cukić, Rastko Ćirić, profesor, muzičar i
autor (u saradnji sa Goranom Skrobonjom, 1993.) Rubber Soul Projecta i Voja
Pantić za džez izdanja.
Saznali smo i da su tvorci „The
Rubber Soul Projecta“, u pratnji Dejana Cukića, posle turističkog obilaska, Magical
Mystery Tour, sa stanovitim zakašnjenjem, stigli da otkriju spomen ploču na
porodilištu Oxford Street Maternity Hospital u kojem je svetlost dana ugledao
Džon Lenon. Planirana da bude otvorena za dana, otvorena je osvetljena svetlošću
farova parkiranih automobila. O čemu svedoče i stanoviti tragovi na YouTube-u.
A kako je nastao konceptualni multimedijalni art projekat, RSP? Zahvaljujući
Draganu Iliću, muzičkom uredniku u PGP RTS-u, u martu 1996. godine, ploča je
snimljena u dvesta primeraka samo za potrebe radio-stanica. Ovo PGP-ovo izdanje
objavljeno je kao prvo licencno muzičko izdanje (AD&Sons) posle sankcija. Kopija
je poslata i Pol Makatrniju, koji je izjavio da je uživao slušajući je. Obnovljeno
izdanje, o trošku samih autora, vaskrslo je 1999. godine u ograničenom tiražu. Projekat
je doživeo i drugi deo, koji je predstavljen u Atelejeu 212. Posebno je
atraktivan grafički dizajn kutije i omota za koje je zaslužan Igor Kordej, koji
je nedavno odlikovan ordenom Viteza umetnosti od strane francuske vlade.
Slike: Džuboks, V. Danilov, FB, Kulturnik
Нема коментара:
Постави коментар