Странице

понедељак, 22. јун 2015.

Smak na Ušću




Ima razlike kada dolaze svetske grupe i kad nastupaju izvođači iz Srbije. Mnogo toga je na strani „stranaca“ od bolje bine, rasvete, zvuka do organizacije. Ono što je na strani domaćih izvođača su, svakako, emocije. Kragujevačka, godinama proverena grupa, Smak, pred dvadeset hiljada posetilaca priredila je sjajan koncert. 

Koncert iz kojeg sam i ja izvukao pouku; suviše sam mator da kupujem najjeftinije karte; prvo nisu najavljene predgrupe, pa sam se smorio, a onda, nije mi bilo mesto među razuzdanom mladeži,  zapaljenoj emocijama, hormonima, alkoholom i narkoticima. Imalo je i onih koji su smatrali da je ovde mesto gde treba da insistiraju i prikažu svoju nacionalnu pripadnost. Dakle, sledeći put, pravac  bine, pa koliko da traje nek’ traje za sve pare! 

Pošto su se izređale neke predgrupe,  čije su pojedine pesme i meni zazvučale poznato, a gle čuda, publika je čak znala i reči. A, onda, se na video bimu pojavila neka bela, king size, limunzina praćena motorciklistima. Pomislih povampirio se Jožica, kad tamo Točak. A to su bili planovi! A nekad se, sedamdesetih, sviralo i po svadbama! Uzalud sam među motorciklistima tražio magistra i grobara, koji ih je par dana pre, primio, u kurtoaznu posetu na iznajmljeno-privremenoj adresi. Potom, nepotrebno, nabrajanje velikana rok scene, pa i ne čudi, a nije ni trebalo, da se preskoče imena poput „Leb i sola“ i „Azre“. 


I onda su se na sceni pojavili stari znanci Točak, Boris, Zoki, Kepa. Setih se jednog davnog koncerta u Batajnici, u nekoj rok kafani,  gde je koncert bio mnogo bolji i srdačniji, nego par dana pre toga na kalimegdanskom košarkaškom terenu. I tada je, na kraju koncerta, Kepa bacio bubnjarske palice u publiku. Do devojke, do koje sam ja, tada, želeo da doprem.  Nije mi se to svidelo. Nimalo.  Sve vreme, dok smo se vraćali sa koncerta, samo je pričala o tim prokletim palicama...

No, vratimo se u vreme današnje. Točak je na početku čestitao osvojenu zlatnu medalju mladim fudbalerima na svetskom prvenstvu i  posvetio im  „Šumadijski bluz”. Posle dve tri pesme pevaču Borisu se pridružuje njegov kolega,  Dejan Najdanović - Najda,  pa su zajedno iskukali  „Ljudi nije fer”. Za razliku od nekadašnjih koncerta, sve je bilo glamuroznije, svetskije, a opet se nije izgubilo na bliskosti i šarmu: dva bubnjara, dve gitare i vokal u tri verzije, tri prateća vokala, bas i klavijature. 

Najda posle par pesama mikrofon predaje Adolfu Dadi Topiću, sa kojim bend,  izvodi pesmu „Zašto ne volim sneg”??? A Dado proziva Borisa da se vrati na binu, da bi u tandemu otpevali  „Na Balkanu”.
Publika je sve veselija, peva se, igra se, veseli se. Na scenu stupa i „Profesor”, „Satelita” i gospođa, „Crna dama”. Vreme je, naravno i za „Daire”, koje se izvedene uz pratnju vatrometa. U nastavku Smakovci  telefoniraju („'Alo”).  Tu negde je i kraj koncerta, Točak saopštava nezajažljivoj publici „da  koncert ne može da traje doveka“, a onda sam izlazi ponovo na binu i svira  „Ukor”.

Publika je očekivala i instrumentale „Ulaska u harem” i „Zajdi zajdi”, no muzičari su, opravdano, bili premoreni. Reka zadovoljnih rokera počela je da se, sa beogradskog Ušća, razliva novobeogradskim bulevarima.

Set lista:

Biska 2
Šumadijski bluz
Kad spavaš sam
Gore-dole
Mračni mol
Ljudi nije fer
Idi
Miris nje
Možda imam vremena
Južni voz
Nebo je samo drum bez dna
Zašto ne volim sneg
Na Balkanu
El dumo
Blues u parku
Tendzi-tandzi
Nevidljive terazije
Plava pesma
Profesor
Satelit
Crna dama
Daire
‘Alo
Ukor

Нема коментара:

Постави коментар