Странице

петак, 12. јун 2015.

Premerili smo još jedan „Španski metar“

Објавио/ла: Nenad M Peric · 26. мај 2015. у 09:09




Sinoć je okončan još jedan „Španski metar“. Za pet festivalskih večeri prikazano je devet premijernih filmova. Filmova koji nisu mejnstrim produkcija. Raznolikih. I ne samo iz Španije već i koprodukcije, kao i po film iz Argentine i Meksika.


Meni se lično najviše dopao film „Slutnje“, koji je otvorio ovu tradicionalnu manifestaciju i film katastrofe „Poslednji dani“.  O filmu „Slutnje“ pisao sam na samom otvaranju festivala, tako da ćemo ga ovom prilikom zaobići. „Drvo privlačnosti“  pružilo nam je toplu priču o lepoti življenja i toplini koju porodica pruža. „Antartik“ je angažovana priča o mladim ljudima koji traže svoje mesto u savremenom društvu. „Rat Manuele Janković“, iako dolazi iz Meksika, donosi nam poznatu tematiku – rat na Balkanu, koji se po principu spojenih sudova preliva u daleki Meksiko, ali na sreću, samo u glavi jedne starice. „Ljudi oko nas“ je niskobudžetni film, sniman ručnom kamerom u formi kratkih rezova, video klipova, koji su u ovom filmu našli zajednički krov. Filmski teraco, iz kojeg bih ja izdvojio fenomenalnu scenu kada pljačkaši upadaju u kuću, zatiču neurednu kuhinju i umesto da kradu, kreću da peru sudove. Film je okupio krem španske kinematografije. U argentinskom filmu „Vakolda“, u kojem plene prelepi pejzaži Patagonije, obračunavamo se sa mračnom stranom ove zemlje, činjenicom da je bila utočište za najokorelije nacističke zločince. „Mrtvi ok nas“ prvenac Beatrise Sančes, drama je o nerazumevanju majke bivše rok zvezde, koja životari ophrvana traumom izazvanom saobraćajnom nesrećom i njenog sina koji odrasta. „Život naglavačke“ u oblandi komedije skriva ozbiljnu dramu, omaž zlatnom dobu Holivuda, i postavlja pitanja poput onog u čemu je svrha života ili kako se izboriti sa prolaznošću? „Poslednji dan“ najavljuje kataklizmu i traga za rešenjem- šta nam donosi budućnost? Ima li nade za nas?


Sala je bila poprilično popunjena, a za projekcije od 21 čas tražila se karta više. To potvrđuje činjenicu da Beograd ima odnegovanu bioskopsku publiku, koja prepoznaje dobar film, a ne trči samo ka reslovima koje Holivud u zadnje vreme mehanički izbacuje na tržište. Završio se osmi „Španski metar“. Čekamo deveti. Do iduće godine!

Нема коментара:

Постави коментар